Srpska

¬идовдан Ље печат наше вечности

‘ото ƒ. £евремовиЮ ‘ото ƒ. £евремовиЮ
††††

Ќаша историЉа нису само славне битке и свети ратници. Ќаша историЉа све више постаЉе и стално правдаЬе и доказиваЬе сопствене невиности Ц историЉа коЉа нам се понавЪа и овог ¬идовдана када доказуЉемо очигледно, да нисмо терористи и крвници ¬еликог рата.

«начаЉ ЉубилеЉа, стогодишЬице од почетка ѕрвог светског рата, променио Ље последЬих година уобичаЉену видовданску руту српског патриЉарха. ”место на  осову и ћетохиЉи, у манастиру √рачаници и на √азиместану, патриЉарх српски »ринеЉ видовданску литургиЉу служио Ље у јндриЮграду.

Ц »сторичари треба да имаЉу смелости и храбрости да кажу оно што Ље чиЬеница: да —рбиЉа ниЉе желела нити изазвала ѕрви светски рат чиЉи се почетак везуЉе за атентат у —араЉеву. ћи смо имали и великих победа и великих пораза. £едан од тих пораза ушао Ље и у календар ÷ркве као што Ље то случаЉ с ¬идовданом. ќно што уРе у календар то има печат вечности и непролазности и као такав ¬идовдан остаЉе наш велики национални празник. —еЮамо се спремности тадашЬег српског народа на челу са своЉим кнезом Ћазаром да брани оно што Ље светиЬа Љедног народа. » оно што се разликуЉе у односу на остале битке Љесте то што су сви били, бар онако како наш еп о  осову говори, спремни да се жртвуЉу за своЉу отаЯбину, за своЉе светиЬе, за вредности Љеднога народа Ц каже у интервЉуу за „ѕолитику” Ьегова светост патриЉарх српски господин »ринеЉ.

 ако гледате на сталне покушаЉе ревизиЉе историЉе, овог пута када су у питаЬу догаРаЉи из ѕрвог светског рата?

ћноги историЉски догаРаЉи имаЉу данас своЉу ревизиЉу, не само они из ѕрвог, него и из ƒругог светског рата. ѕозната Ље истина да победници и силници пишу историЉу, према томе и данас кад се жели да се напише нова историЉа, то се чини да се скине одговорност са правих узрочника и да се пребаци на оне коЉи су силом прилика постали учесници тог рата. ѕознат Ље став да —рбиЉа таЉ рат ниЉе желела нити Ље била спремна за Ьега. ”осталом, мислим да Ље пронаРен докуменат у коЉем Ќикола ѕашиЮ, доста времена пре него што се десио атентат у —араЉеву, таЉним путем извештава Ѕеч да имаЉу информациЉе да постоЉи нека група коЉа се спрема за оно што се десило у —араЉеву. ѕрема томе, отпада свака претпоставка да Ље —рбиЉа спремала таЉ атентат. » Ќемачка и јустроугарска су планирале таЉ рат. ¬ероватно и да ниЉе било атентата дошло би до рата Љер Ље он Ьима био оправдан, а Ѕосна и —рбиЉа биле су само разлог.

Ўта ви лично мислите о √аврилу ѕринципу?

√аврило ѕринцип Ље био присталица слободарских идеЉа, и не само он него и цела „ћлада Ѕосна” и младобосанци. “о су били младиЮи коЉи су били одушевЪени слободом. Ќачин на коЉи Ље јустроугарска била присутна тада у Ѕосни био Ље против интереса не само српског народа него и свих житеЪа тадашЬе Ѕосне. » отуд су ти млади Ъуди желели да таЉ оклоп скину са себе. “о показуЉе храброст, Љуначко дело коЉе изражава жеЪу за слободом.

ћного пута сте, баш на ¬идовдан, изЉавЪивали да Ље  осово српска светиЬа, наЉсветиЉи део —рбиЉе, да никада не може бити ван Ье.  аква Ље данас реалност —ѕ÷ на  осову и колико ЉоЉ Ље тешко да ту светиЬу брани?

ѕоложаЉ наше ÷ркве на  осову веЮ дуго Ље тежак.  олико Ље тежак и какво Ље то право стаЬе наЉбоЪе говоре зидови ѕеЮке патриЉаршиЉе и зидови око ¬исоких ƒечана. ќни показуЉу да Ље Љедино сигуран живот тамо где су заклоЬени зидом. ∆ивот меРу зидовима се не може назвати животом него Љедним стаЬем коЉе човек не може да пожели никоме. ∆ивот наше ÷ркве Ље раван животу нашег народа на  осову и ћетохиЉи. “аЉ народ живи лишен онога наЉосновниЉега, а то Ље слобода, немаЉу могуЮност слободног кретаЬа, слободног рада. Ћишени су могуЮности да имаЉу своЉу школу, лишени слободе рада на своЉим имаЬима, што су многи платили животом. —таЬе Ље веома тешко, ма колико данас давали изЉаве да се живот нормализовао. “о Ље далеко од нормалног живота.

Ќедавно се завршио —вети јрхиЉереЉски сабор —ѕ÷ на коЉем су именована четворица нових архиЉереЉа. ƒа ли Ље у —ѕ÷ дошло до „смене генерациЉа”?

£есте се сменила генерациЉа тиме што су неки умрли, а неке епархиЉе остале празне. “о Ље нормалан ток живота ÷ркве, да именоваЬем нових архиЉереЉа попуни своЉе епархиЉе. ћитрополиЉа загребачка Ље упражЬена смрЮу митрополита £ована, ≈пархиЉа жичка смрЮу владике ’ризостома, Ќемачка епархиЉа стицаЉем прилика коЉе су се тамо десиле, Љер Ље епископ разрешен управЪаЬа. Ќормално Ље да се празне епархиЉе и попуне, као што Ље то и учиЬено.

ѕоглавар канонски непризнате ћакедонске православне цркве, архиепископ —тефан, изЉавио Ље да Ље три пута слао писма у српску ѕатриЉаршиЉу желеЮи да отпочне диЉалог, али да Ље на савести српских архиЉереЉа изЉава да таква писма нису примЪена. ƒа ли Ље писмо заиста стигло у ѕатриЉаршиЉу? »ма ли с обе стране добре воЪе да се успостави диЉалог с непризнатом ћѕ÷ како би она решила своЉ статус и шта би били предуслови да до разговора доРе?

ћи смо такоРе чули о томе да Ље некакво писмо наводно упуЮено —иноду. £а одговорно тврдим да ниЉедно писмо нисмо добили. ћожда Ље оно послато, али нама ниЉе стигло, а зашто, Ља то не знам. Ўто се тиче диЉалога с такозваном ћакедонском црквом, наша црква Ље отворена према том питаЬу. ћи желимо да се таЉ проблем реши на наЉбоЪи, наЉцелисходниЉи начин како за нас, —рпску цркву, тако и за македонску. —ви договори и разговори коЉи су били су се сводили на то да се таЉ проблем реши не пучем, као што се то десило у —копЪу, него на канонски, црквени начин. ќни су добили у своЉе доба аутономиЉу, али нису били тиме задовоЪни, па су се сами прогласили аутокефалном црквом. “о никада ниЉе признала не само наша, него ниЉедна друга православна црква. Ќаша Ље жарка жеЪа, а тако Ље било и у случаЉу мог претходника, патриЉарха ѕавла, да се то питаЬе реши. Ќа последЬем договору у Ќишу, ми смо све проблеме решили и договорили се о томе какви Юе бити односи наших цркава. Михови епископи су све то прихватили, али зашто то ниЉе прихватила и црква у ћакедониЉи не знамо. ѕатриЉарх ѕавле Ље позвао све епископе у ћакедониЉи да се врате у Љединство с нашом ÷рквом на основу аутономског односа, али они то нису учинили. Ќажалост, касниЉе Ље све кренуло да се одвиЉа на начин коЉи нас не мало изненаРуЉе. ”хапшен Ље архиепископ £ован и окривЪен за неке пропусте коЉи немаЉу никаквог основа са стварношЮу. ћи смо расположени и Љасно смо им казали да желимо диЉалог с тзв. ћакедонском црквом, али под Љедним условом: да буде пуштен из затвора архиепископ £ован.

—усрет папе ‘раЬе и патриЉарха ¬артоломеЉа почетком Љуна и заЉедничка молитва за мир послали су снажну поруку о ЉачаЬу меРухришЮанског диЉалога.  ако ви гледате на таЉ сусрет и може ли се говорити и о путу ка уЉедиЬаваЬу ѕравославне и  атоличке цркве?

ћи поздравЪамо и подржавамо таЉ диЉалог као што Ље наша ÷рква поздравила сусрет патриЉарха јтинагоре цариградског с папом ѕавлом Ўестим. “о Ље био знак жеЪе и Љедне и друге стране да се наРе пут и начин да се превазиРу историЉске поделе. јко и оваЉ садашЬи диЉалог то обеЮава и пружа наде за тако нешто, ми то поздравЪамо. Ќаравно, много времена Ље прошло од наше деобе. “о жеЪено Љединство и заЉедница не мора да доРе тако брзо, тим пре што то условЪава искрене намере, искрене жеЪе за Љединством без неких интереса. „ине се значаЉни кораци у том правцу. ѕостоЉе и разни меРухришЮански одбори, сусрети, диЉалози, тако да та идеЉа ниЉе нова, али она Ље жеЪена и поздравЪена.

 олико Ље познато, —ѕ÷ ниЉе званично реаговала на наЉаве из ¬атикана да Юе до краЉа године бити канонизован кардинал јлоЉзиЉе —тепинац. «бог чега?

» до нас Ље дошла та вест да Ље ¬атикан спреман за канонизациЉу —тепинца, о коме ми имамо посебно мишЪеЬе. » не само ми. ѕостоЉи много чиЬеница и догаРаЉа коЉи су се десили у том времену и коЉи су довели до тога да се формира такво мишЪеЬе о Ьему. ћи смо били не мало изненаРени када Ље он проглашаван блаженим, а за ово смо посебно изненаРени Љер да неко буде светитеЪ, то мора бити заиста светла и света личност. Мега треба као таквог да прихвате не само народ и црква коЉоЉ припада, него и други хришЮани. ” вези с наЉавЪеном канонизациЉом —тепинца, ми смо припремили одговор коЉи Юе бити упуЮен папи. ѕланирамо да га преко делегата —инода уручимо лично папи или сада када будемо имали сусрет с представницима ¬атикана коЉи су у посети нашоЉ земЪи. »мамо неке информациЉе да му Ље васеЪенски патриЉарх ¬артоломеЉ скренуо пажЬу на наш став и да се о томе размишЪа и у ¬атикану.

Ѕлижи се —веправославни сабор 2016. године.  олики Ље значаЉ овог догаРаЉа за православни свет и да ли се веЮ зна шта Юе бити теме —абора?

ѕрошло Ље много времена од последЬег васеЪенског сабора, то Ље било у осмом веку. »стина било Ље у меРувремену неколико важних сабора, али не на том нивоу. Ќаш Ље предлог да оваЉ сабор 2016. године буде проглашен за васеЪенски. ќдржали смо у ÷ариграду Љедан предсабор, усагласили смо се и прихватили да то буде 2016. године у ÷ариграду, у храму —вете »рине, коЉи Ље нешто стариЉи од храма —вете —офиЉе. «а таЉ сабор се припремамо одавно. Ѕило Ље неколико предсаборских конференциЉа, оне су редовно одржаване, теме су припремЪене, али се припремаЉу и неке нове. ”главном се тичу ствари коЉе представЪаЉу суштину црквеног живота и треба да добиЉу саборско решеЬе. ”колико не доРе до неких прилика у свету коЉе би то спречиле, надамо се да Юе сабор бити одржан како Ље планирано.

”позоравали сте да би рашчиЬени епископ јртемиЉе због неканонског деловаЬа могао бити и екскомунициран, избачен из окриЪа ÷ркве. ƒа ли сте се, можда, састали с Ьим и како Юе бити решен Ьегов статус у —ѕ÷?

ƒа, Ља сам прошле године имао Љедан приватни састанак с Ьим. ∆ао ми Ље што се све то десило и то убрзо после мог избора за патриЉарха. £а и рашчиЬени владика јртемиЉе се дуго знамо, били смо и остали смо приЉатеЪи. Ќажалост, оно што се десило за време Ьеговог управЪаЬа у –ашко-призренскоЉ епархиЉи, ÷рква ниЉе могла преко тога да преРе и зато Ље учиЬено оно што Ље наЉбезболниЉе, а то Ље да Ље он разрешен обавеза према тоЉ епархиЉи. ќн се с тим ниЉе слагао, али Ље на краЉу такву одлуку прихватио. »забран Ље манастир на ‘рушкоЉ гори по ЬеговоЉ жеЪи и воЪи. Ќадали смо се да Юе ту наЮи своЉе место, да Юе имати услове да ради, да има контакт са свима нама. ћеРутим, кратко Ље то траЉало, вероватно да су му неки Ьегови приЉатеЪи изнели неко друго мишЪеЬе, неки други став коЉи Ље он, нажалост, прихватио. —вега се одрекао и створио заЉедницу коЉу ÷рква не признаЉе и коЉа де факто представЪа раскол у ÷ркви, раскол какав ми никада нисмо имали. £едан приличан броЉ монаха, свештеника маЬе, и маЬи броЉ народа, прихватио га Ље и подржава га у том антицрквеном деловаЬу. ћи смо му се више пута обраЮали с наговештаЉем шта може да му се деси. ќн Ље тврдоглав човек и, нажалост, истраЉава у томе. ƒокле Юе тако бити не знамо, али и ÷рква има границе свог стрпЪеЬа. Ќе бих желео да се деси оно што неминовно следи уколико буде истраЉао у том путу. Ќи нама ни Ьему то не би било приЉатно.

јлександар јпостоловски, £елена „алиЉа

ѕолитика

30 / 06 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0