Srpska

£еванРеЪе о великоЉ вери

Ѕеседа у ЌедеЪу 4. по ѕедесетници

ћатеЉ, 8, 5-13. «ач. 25

††††

јко се човек не испуни дубоким смиреЬем, кротошЮу, понизношЮу и послушношЮу пред Ѕогом, како Юе се спасти?  ако Юе се спасти безбожник и грешник, кад се Љедва спасава праведник (I ѕетр. 4, 18)? Ќе задржава се вода на високим литицама планинским, него на ниским, равним и удубЪеним местима. Ќи благодат ЅожЉа не задржава се на охолим Ъудима, коЉи се узвисуЉу и пркосе Ѕогу, него на смиреним и кротким, коЉи су удубили душу своЉу смиреЬем и кротошЮу, понизношЮу према величанству ЅожЉем и послушношЮу воЪи ЅожЉоЉ.

 ад питому лозу, коЉу домаЮин брижно и дуго негуЉе, сасуши болест, онда Ље домаЮин чупа и баца у огаЬ, и на место Ьено пресаРуЉе и калеми дивЪу лозу.

 ад синови забораве сву Ъубав очеву и збунтуЉу се против оца, шта чини тада отац? »згони синове из куЮе, и на место Ьихово усиновЪава наЉамнике своЉе.

“ако бива у природи, тако и меЮу Ъудима. » неверници говоре: то тако бива по природним законима и по Ъудским законима. Ќо верни тако не говоре. ќни, коЉи су раскрилили завесе природних и Ъудских закона, и загледали се у пламене очи таЉни вечите слободе, они друкчиЉе говоре. ќни веле: то тако бива по воЪи ЅожЉоЉ а ради наше поуке. “о Ѕог пише прстом —воЉим, и они, коЉи знаЉу да читаЉу рукопис ЅожЉи, написан огЬем и ƒухом по стварима и догаРаЉима у природи и по стварима и догаРаЉима меРу Ъудима, они Љедини разумеЉу смисао свега. ќни пак, пред чиЉим очима, трепери природа и живот Ъудски као Љедна велика гомила слова, без духа и смисла, - они говоре о случаЉности, и веле: све што се догаРа нама и око нас догаРа се по случаЉности. “име хоЮе да кажу, као да се сва та велика гомила слова сама собом креЮе и меша, и од те безумне мешавине испадаЉу час овакви час онакви догаРаЉи. ƒа Ѕог ниЉе Ѕог милости и сажаЪеЬа, ќн би се насмеЉао оваквоЉ лудости земаЪских тумача света и живота. Ќо има неко ко се овоЉ лудости злурадо смеЉе: то Ље зли дух, враг Ъудског рода, коЉи Ље без милости и сажаЪеЬа према Ъудима.  ада гуска тапка по шареном Юилиму, простртом на трави, она може да помисли, да су све шаре и боЉе на Юилиму неким случаЉем натрпане ту, као да Ље и Юилим случаЉно никао из земЪе, као што и трава - по гушчиЉоЉ памети - случаЉно ниче из земЪе. јли ткаЪа, коЉа Ље ткала и шарала Юилим, зна, да Юилим ниЉе никао однекуд случаЉно, као што зна, шта свака шара и боЉа значи, и зашто су све шаре и боЉе тим редом Љедна поред друге пореРане. —амо ткаЪа зна, да чита и тумачи Юилим, Ьеном руком изаткан, и знаЉу они, коЉима она каже. “ако узалуд тапкаЉу неверни по пречудном Юилиму овога света и говоре о случаЉностима. —амо Ѕог, коЉи Ље и изаткао оваЉ свет, зна шта значи сваки конац у светскоме ткиву; и зна онаЉ, ко се удостоЉи, да му Ѕог каже. ¬идовити »саиЉа пише: овако говори ¬исоки и ”звишени, коЉи живи у вечности, коме Ље име —вети: на висини и у светиЬи стануЉе, и (стануЉем) с оним ко Ље скрушена срца и смерна духа оживЪуЉуЮи дух смерних и оживЪуЉуЮи срце скрушених (»с. 57, 15). Ѕог Ље на земЪи, дакле, само с онима, коЉи су скрушена срца и смерна духа. ј с коЉима Ѕог стануЉе, онима и открива таЉне света и живота и духовне дубине свеколиког —вог писаЬа кроз ствари и догаРаЉе. —крушена срца и смерна духа били су јврам, »сак, £аков, £осиф, ћоЉсеЉ и ƒавид, зато Ље Ѕог био с Ьима и обеЮао бити и с Ьиховим потомством, док ово буде било скрушена срца и смерна духа. Ќо кад се Ъуди погорде своЉим честим општеЬем с Ѕогом, онда они падаЉу у гору пропаст него ли они, коЉи немаЉу никаква познаЬа ни општеЬа с истинитим Ѕогом, ЌаЉочитиЉи пример зато даЉе нам народ »зраиЪски, то Љест потомство великих и богоугодних праотаца, коЉе споменусмо. ѕогорРен општеЬем с истинитим Ѕогом, оваЉ народ Ље почео презирати све остале народе као плеву на гумну ЅожЉем. Ќо тим Ље сам себе упропастио, Љер га Ље Ьегова охолост толико заслепила, да од свега, што му Ље Ѕог икада открио преко своЉих пророка и угодника, он Ље запамтио и задржао само Љедно, а то Ље, да Ље он Ѕогом изабрани народ. ƒух и смисао старога откровеЬа ЅожЉега за Ьега Ље потпуно ишчезао, и —вето писмо играло Ље пред очима тога народа као гомила неразумЪивих речи. » кад се √оспод »сус поЉавио у свету са новим откровеЬем, народ ЉевреЉски не само да се био спустио своЉим слепилом и незнаЬем воЪе ЅожЉе на степен незнабожачких народа, него Ље потамЬеношЮу духовног вида и окорелошЮу срца у многоме стаЉао и ниже од ових последЬих. ƒанашЬе ЉеванРеЪе казуЉе нам суд самога —паситеЪа о томе. ќно нам описуЉе Љедан догаРаЉ, коЉи Ље открио здравЪе у болесних и болест у здравих, веру у незнабожаца и неверство у оних, коЉи су себе хвалисаво називали избраним и правоверним. » ово ЉеванРеЪе Ље написано за поуку свима вековима и свима покоЪеЬима, па и за наш век и наше покоЪеЬе.  ао херувимски мач ова Ље поука оштра, као сунце Љасна и као планинско цвеЮе свежа и изненаРуЉуЮа. ƒа нас застраши своЉом оштрином; да нас просвети своЉом ЉасноЮом, и да нас изненади у нашоЉ садашЬоЉ духовноЉ небрижЪивости и немарности. » Љош нарочито да опомене нас хришЮане, да се не заборавимо и не погордимо тиме, што ми у цркву долазимо, Ѕогу се молимо и ’риста исповедамо, те да се пред судом ЅожЉим не наРу они, коЉи су ван цркве са више искрене вере и више добрих дела.

ј кад уРе »сус у  апернаум, приступи к Ьему капетан молеЮи га и говореЮи: слуга моЉ лежи дома узет и мучи се страшно.  апетан, или сотник, или стотинар, био Ље свакако старешина воЉничке посаде у  апернауму, главноме граду на Љезеру √алилеЉском. ƒа ли Ље он био непосредно под римском влашЮу или под влашЮу »рода јнтипе, сасвим Ље споредна ствар; премда Ље вероватниЉе, да Ље био римски официр; главно Ље, да Ље он био незнабожац и да ниЉе био £евреЉин. ќво Ље први официр римски, коЉи се спомиЬе у £еванРеЪу, да Ље поверовао у ’риста. ƒруго Ље био капетан страже под крстом ’ристовим, коЉи Ље видеЮи страшне поЉаве у природи при издисаЉу √оспода, узвикнуо: «аиста оваЉ биЉаше син ЅожЉи (ћат. 27, 54)! ѕа онда се помиЬе капетан  орнилиЉе у граду  есариЉи, кога Ље апостол ѕетар покрстио (ƒела јп. 10, 1-). » ако су били незнабошци они су прозрели истину и живот у ’ристу, и поверовали у Мега пре целе хорде преучених, али заслепЪених, кЬижевника ЉевреЉских.

—луга моЉ лежи дома узет и мучи се страшно. Ќе баш слуга, него момак или послушник, према грчкоЉ речи у ЉеванРеЪу; а вероватно да Ље таЉ момак био воЉник, пошто Ље молилац официр. Ѕолест Ље била страшна: узетост,и момак Ље веЮ био на умору, како ЉеванРелист Ћука прича. ј он беше капетану мио, «ато се капетан потрудио, чим Ље дочуо, да Ље ’ристос ушао у  апернаум, да лично изаРе пред Мега и замоли √а за помоЮ своме омиЪеном момку.

 о прочита описе овога догаРаЉа код двоЉице светих ЉеванРелиста, ћатеЉа и Ћуке, учиниЮе му се на први поглед, да Ље меРу Ьима велика разлика. £ер ћатеЉ пише, да Ље капетан сам лично приступио ’ристу и молио √а, а Ћука пише, да Ље он прво послао старешине ЉевреЉске и преко Ьих наЉпре упутио своЉу молбу, а потом, кад Ље √оспод пошао Ьеговом дому, он Ље послао своЉе приЉатеЪе у сусрет √осподу и поручио ћу да не улази у дом Ьегов, пошто он - капетан - ниЉе тога достоЉан, него само да рекне реч, и слуга Юе оздравити. » заиста разлике у ова два описа има, али противречности нема. ј разлика Ље сва у томе, што ћатеЉ изоставЪа и не помиЬе два изасланства, коЉа капетан претходно шаЪе пред √оспода, а Ћука опет изоставЪа и не помиЬе, да Ље наЉзад и сам капетан, поред све своЉе скрушености и смирености од величанства ’ристовога, изашао пред Мега. ќвако прекрасно допуЬаваЬе ЉеванРелиста изазива код духовна човека само радост и дивЪеЬе. £ер да су сви догаРаЉи истоветно описани код свих ЉеванРелиста, по речима «латоуста, рекло би се, да су ЉеванРелисти Љедан од другога преписивали. Ќашто би требало онда четири ЉеванРелиста и четири ЉеванРеЪа? Ќа сваком земаЪском суду потребна су два сведока да посведоче, па да се веруЉе у неку ствар, а Ѕог Ље нама дао два пута по два сведока у лицу четири ЉеванРелиста, да би они, коЉи хоЮе спасеЬе, могли што лакше и што брже поверовати, и да они коЉи пропадаЉу немаЉу изговора. » Љош нам Ље Ѕог дао четири ЉеванРелиста - премда Ље ќн могао сву мудрост нашега спасеЬа изручити кроз Љедног Љединог - да би се ми угледали на Ьихово узаЉамно допуЬаваЬе, те да би се тиме поучили, да смо и ми одреРени да се узаЉамно допуЬуЉемо у овом животу, према различитим духовним даровима, од Ѕога примЪеним (I  ор. 12, 1) као чланови Љеднога тела, коЉи Љедан другог помаже свак по своЉоЉ мери и чини да расте тело (≈фес. 4, 16).

» тако, дакле, имаЉуЮи пред собом два описа, ми можемо представити себи Љасно слику догаРаЉа, о коме Ље реч. „увши о слави и моЮи √оспода »суса а осеЮаЉуЮи своЉу Ъудску грешност и недостоЉност, капетан Ље прво умолио старешине ЉевреЉске, да оду ка √осподу и позову √а. ќн ниЉе ни мало био сигуран, да Юе √оспод хтети доЮи. ќн Ље могао помислити у себи: гле, Ља сам идолопоклоник и грешник; ќн Ље видовит и ќн Юе прозрети моЉу грешност, чим чуЉе моЉе име, те ко зна, хоЮе ли се хтети сагласити да уРе у моЉ дом? ЅоЪе да пошаЪем £евреЉе пред Мега, па ако одбиЉе, нека одбиЉе Ьих, а ако се сагласи доЮи... видеЮу. ј када Ље сазнао да се √оспод сагласио, он се сав узбудио и збунио. ќн шаЪе сада своЉе приЉатеЪе, да кажу ’ристу, да не улази у дом Ьему грешноме и недостоЉноме, него само нека рекне реч, и момак Юе оздравити. Ќо тек што су приЉатеЪи изашли пред √оспода и саопштили ћу поруку капетанову, ево долази и сам капетан. ” великом узбуРеЬу он ниЉе могао остати код куЮе. √ле, ќн долази под Ьегов кров! Ќе, не; приЉатеЪи Ьегови не знаЉу Љош ко Ље ќн, и неЮе ћу умети реЮи што треба. ј за старешине ЉевреЉске могао Ље капетан веЮ знати, да они не воле ’риста нити имаЉу вере у Мега. «ато мора и он лично похитати у сусрет Мему, тим пре пошто сад зна, да му неЮе отказати и тиме га унизити пред народом. ј он Ље официр.

»стина, £евреЉи су рекли добру реч ’ристу о капетану: достоЉан Ље, да му то учиниш, Љер Ъуби народ наш и начини нам зборницу. Ќо све то што су они рекли не додируЉе суштину ствари. ќни цене капетанову доброту по своЉоЉ личноЉ користи, коЉу су имали од Ьега. Куби народ наш. ќстали римски официри и чиновници презирали су £евреЉе. ј оваЉ их Ље волео. » начини нам зборницу. ’оЮе да кажу: потроши своЉ новац а уштеди наш. —агради нам потребну богомоЪу, коЉу би иначе ми сами морали градити и платити. —ве говоре као да говоре  аЉафи а не ’ристу. Ќа све ово ’ристос им ништа не рече, него само Юутке иРаше с Ьима. ѕотом излазе пред ’риста приЉатеЪи капетанови, и наЉзад и сам капетан.

—ретнувши се с ’ристом лицем у лице, наравно, капетан Ље морао поновити целу ствар, коЉа Ље √осподу веЮ била саопштена. ј »сус му рече: Ља Юу доЮи и исцелиЮу га. ¬идите, како говори ќнаЉ, коЉи има власт и моЮ! Ќе каже: видеЮемо! Ќити га пита, као друге: веруЉеш ли, да Ља то могу учинити? пошто веЮ види срце капетаново и зна Ьегову веру. Ќего му говори одлучно, како се никад ниЉедан лекар ниЉе усудио говорити: Ља Юу доЮи и исцелиЮу га. ј овако одлучно и Љасно √оспод Ље намерно рекао, да би изазвао следеЮи одговор капетанов пред £евреЉима.

£ер кад Ѕог ради неки посао, ќн га ради тако, да од тога посла не буде само Љедна корист но многа. ’ристос Ље хтео, да оваЉ догаРаЉ многоструко искористи: и да излечи болесника, и да откриЉе велику веру капетанову, и да укори £евреЉе због невероваЬа, и да искаже Љедно крупно пророчанство о царству: о онима, коЉи мисле за себе поуздано да Юе уЮи у то царство, но неЮе уЮи, и о онима, коЉи не мисле уЮи а уЮи Юе.

» капетан одговори и рече: √осподе, нисам достоЉан да под кров моЉ уРеш, него само реци реч и оздравиЮе слуга моЉ.  аква огромна разлика измеРу ове пламене вере срца и хладних законских вероваЬа фарисеЉских! –азлика не маЬа него што Ље разлика измеРу огЬа што гори и огЬа насликаног на хартиЉи.  ад Ље Љедан фарисеЉ позвао ’риста у дом на вечеру, мислио Ље у своЉоЉ законичкоЉ охолости, да он тиме чини част √осподу, што √а позива у своЉ дом, а не √оспод Ьему и Ьегову дому, што улази под Ьегов кров. » у тоЉ охолости и надмености фарисеЉ Ље пренебрегао чак и уобичаЉене изразе гостоЪубЪа: нити Ље донео своме √осту воде за праЬе ногу, нити √а Ље предусрео са целиваЬем, нити ћу Ље главу помазао мирисним уЪем (Ћк. 7, 44-46). ј гле, какав Ље скрушен и смирен пред √осподом оваЉ "незнабожац", коме ниЉе дато било да зна ћоЉсеЉа и ѕророке, и коЉи Ље имао своЉ природни ум као Љедину светлост у распознаваЬу истине и лажи, добра и зла! ќн зна, да Ље за сваког другог човека у  апернауму част да уРе у Ьегов дом, али он у ’ристу не види обична човека но самога Ѕога. «ато и говори: нисам достоЉан да под кров моЉ уРеш. » како силна вера у ’риста и Мегову моЮ! —амо реци реч, и болест Юе побеЮи, и слуга Юе моЉ устати! Ќи сам апостол ѕетар дуго и дуго ниЉе могао имати овакву силну веру.  апетан осеЮа у ’ристовом присуству присуство самога неба, небеског огЬа и небеске светлости. Ќашто толики огаЬ да улази под Ьегов кров, кад Ље довоЪна Љедна искра? Ќашто цело сунце уносити у куЮу, кад Ље Љедан зрак довоЪан? ƒа Ље капетан знао —вето писмо, као што га ми данас знамо, он би рекао ’ристу: “и, коЉи си речЉу створио свет и човека, “и можеш речЉу и болеснога подиЮи! £една наЉмаЬа речца “воЉа довоЪна Ље; Љер Ље она Љача од огЬа и светлиЉа од зрака сунчанога, —амо реци реч! ќ, како ова силна вера Љеднога незнабошца мора да застиди данас и многе од нас,коЉи сто пута боЪе знаЉу —вето писмо али и сто пута маЬу веру имаЉу!

Ќо с овим речима капетан не завршуЉе, но продужуЉе, да обЉасни, како он веруЉе у моЮ ’ристову: Љер Ља сам човек под власти, и имам под собом воЉнике, па речем Љедноме: иди и иде; и другоме: доРи, и доРе; слузи своЉему: учини то, и учини. Ўта Ље Љедан капетан? ќн Ље власт над стотином Ъуди, а стотина других власт су над Ьим. Ќо они коЉи су под Ьим мораЉу Ьега слушати. ѕа кад он, као човек под вишом влашЮу, и коме Ље лично дата мала власт, може да заповеда своЉим воЉницима и слугама, тим пре може ’ристос, коЉи ниЉе ни под чиЉом влашЮу, и коЉи Ље сам по себи врховна власт над природом и Ъудима. » кад се толики Ъуди покораваЉу слабоЉ речи капетановоЉ, како ли се све ствари неЮе покоравати речи ЅожЉоЉ, коЉа Ље Љака као живот, оштра као мач и страшна као бич (V ћоЉсеЉ, 32, 47; £ов. 12, 50; ≈ф. 6, 17; ѕриче 2, 5; £ов. 5, 21)?  оЉи су то воЉници ’ристови и слуге Мегове? ЌиЉе ли живот у свима биЮима воЉска ’ристова? Ќису ли ангели са светитеЪима и свима богобоЉазним Ъудима воЉници ’ристови? ј све силе у природи и смрти и болести - нису ли то слуге Мегове? √оспод нареРуЉе животу: иди у то и то биЮе, и живот иде; врати се, и живот се враЮа. ќн шаЪе живот; ќн попушта смрт и болести; ќн васкрсава и ќн лечи. ќд Мегове речи повиЉаЉу се ангелске воЉске као пламен од Љаког ветра. ќн рече и постаде; ќн заповеди, и показа се (ѕс. 33, 9). Ќико не може МеговоЉ сили одолети, нити се што сме МеговоЉ речи противити. Ќикад човек ниЉе говорио као оваЉ човек (£ов. 7, 46). £ер ќн ниЉе говорио као потчиЬен него као господар, као онаЉ коЉи власт има (ћат. 7, 29).  ао таквога Мега Ље капетан и замолио: само реци реч и оздравиЮе слуга моЉ! ќтерати болести са узетог момка, то Ље дело, коЉе не могу извршити сви смртни Ъуди на земЪи; но то Ље мало дело за ’риста. «а овакво дело ќн се не мора трудити и иЮи на ноге у куЮу капетанову; не мора ни видети болесника; не мора га ни за руку узети и подиЮи. —амо нека рекне реч, и дело Юе бити свршено. ≈то, такво Ље било капетаново мишЪеЬе о ’ристу, и таква вера Ьегова у ’риста.

ј кад чу »сус, удиви се и рече онима што иду за Ьим; заиста вам кажем, ни у »зраиЪу толике вере не наРох. «ашто се удиви ’ристос, кад Ље ќн могао знати унапред, шта Юе му капетан одговорити? ЌиЉе ли га ќн и изазвао да ћу тако одговори —воЉим необичним речима: £а Юу доЮи и исцелиЮу га? «ашто се, дакле, сад удиви? ”диви се ради поуке онима, коЉи иРаху за Мим. ”диви се ќн, да би показао Ьима, чему се треба дивити у овоме свету. ”диви се великоЉ вери Љеднога човека, да научи —воЉе следбенике, да се и они диве великоЉ вери: ¬аистину, ништа у овоме свету ниЉе достоЉно толиког дивЪеЬа као велика вера Љеднога човека. ’ристос се ниЉе задивио красоти Љезера √алилеЉског; Љер шта Ље та красота према красоти небескоЉ, коЉу ќн познаЉе, Ќити се икад задивио великоЉ мудрости ЪудскоЉ, ни богатству, ни сили; Љер све Ље то ништа према богатству, мудрости и сили, Ьему познатоЉ у царству ЅожЉем. Ќити се икад задивио великоме збору народноме о празнику у £ерусалиму; Љер ништаван Ље и бедан такав збор на земЪи према сЉаЉном збору ангела на небу, коЉи Ље ќн гледао од створеЬа света.  ад су се други дивили лепоти храма —оломонова, ќн Ље описивао рушеЬе тога храма до из темеЪа. —амо Ље велика вера Љеднога човека за дивЪеЬе. “о Ље наЉвеЮа и наЉкрасниЉа ствар на земЪи. £ер кроз веру роб постаЉе слободан, аргатин постаЉе син ЅожЉи, и смртан човек постаЉе бесмртан.  ад Ље праведни £ов лежао у гноЉу и ранама на пепелу целог свог богатства и све своЉе деце, Ьегова вера у Ѕога остала Ље непоколебана. »з сред гноЉа и рана он Ље узвикивао: и ако се ова кожа моЉа и распадне, опет Юу у телу свом видети Ѕога; Ља исти видеЮу √а и очи моЉе гледаЮе √а (£ов. 19, 26-27).

 оме то изрече √оспод »сус —воЉе дивЪеЬе? ќнима што иду за Мим. “о су Мегови свети апостоли. –ади поуке Ьима ќн се и удиви. Ќаравно, и остали £евреЉи, што су били пошли с Мим куЮи капетановоЉ, чули су ове речи, коЉима √оспод изрази —воЉе дивЪеЬе: заиста вам кажем: ни у »зраиЪу толике вере не наРох. Ќаиме: ни у народу ЉевреЉском, коЉи би требао да има веру Љачу него ма коЉи други народ на земЪи, пошто Ље томе народу од почетка √оспод Ѕог открио —воЉу силу и моЮ, и стараЬе и Ъубав, кроз безброЉна чуда и знаке, и кроз пламене речи —воЉих пророка. Ќо у »зраиЪу Ље вера била безмало са свим пресушила, и избрани синови збунтовали се против ќца и оделили од ќца и умом и срцем тако, да су имали ум заслепЪен и срце окамеЬено. „ак ни Мегови апостоли у почетку - па ни ѕетар, да и не говоримо о £уди -нису имали такву веру у ’риста, какву Ље имао оваЉ римски официр ни сестре Ћазареве, чиЉоЉ Ље куЮи ’ристос често долазио; ни Мегови сродници и приЉатеЪи у Ќазарету, меРу коЉима Ље ќн одрастао.

—ада √оспод »сус, гледаЉуЮи —воЉим духом до краЉева времена, исказуЉе Љедно пророчанство, жалосно за £евреЉе a радосно за народе незнабожачке:

» то вам кажем, говори ќн, да Юе многи од истока и запада доЮи и сешЮе на трпезу с јврамом и »саком u £аковом у царству небеском. A синови царства изгнаЮе ce у таму наЉкраЉЬу; онде Юе бити плач и шкргут зуба. ќво ce пророчанство и до сада увелико обистинило, a и дан-данас обистиЬава. Ha истоку и западу од народа ЉевреЉског живели су народи незнабожачки. (√оспод не рече многи незнабошци него само многи од истока и запада премда Ље Љасно, да Ље ќн мислио на незнабошце. «ашто не реченезнабошци? "ƒа не узбуни £удеЉце, зато обазриво рече од истока и запада". “еофилакт). ћноги су од Ьих целином прешли у веру ’ристову, као: £ермени и јбисинци, √рци и –имЪани, и сви народи европски; многи су пак делимично постали хришЮани; као: јраби и ≈гипЮани, »ндиЉанци и ѕерсиЉанци,  итаЉци и £апанци, ÷рнци и ћалаЉци, док су синови царства, то Љест £евреЉи, коЉима Ље царство прво и понуРено било, остали упорни у свом невероваЬу у ’риста до дана данашЬега; али зато су, мимо све остале народе, расеЉани по целоме свету, отерани са свога огЬишта, презрени и омрзнути од народа, код коЉих су ce доселили као дошЪаци. “ако, да Ље Ьихов живот и овде на земЪи постао тама наЉкраЉЬа плач и шкргут зуба. (–еч наЉкраЉЬа или кромшЬаЉа у тачном преводу треба да буде споЪашЬа или вЬешЬаЉа; "in tenebras exteriores како онаЉ кога √оспод изгони ван (foras) као за врата, за двер, губи светлост, то Ље због тога тама названа вЬешЬеЉу (споЪашЬом)." £ероним. - Ho y суштини ово означава одвоЉеност и потпуну удаЪеност од Ѕога; битисаЬе у земЪи далекоЉ, Љош удаЪениЉоЉ од оне, у коЉоЉ Ље блудни син гладовао и у глади своЉоЉ позавидео чак и свиЬама на ЬиховоЉ храни.) A y ономе свету наРе ce за бесмртном трпезом и много Ьихових сопствених праотаца, јврама, »сака и £акова више Ъуди са свих страна света, од свих paca и од свих Љезика, него ли Ьих £евреЉа. » биЮе у оном свету за неверне синове царства тама, плач и шкргут зуба. ќсушени виноград ƒомаЮин чупа и баца у огаЬ, а на место Ьегово засаРуЉе и калеми дивЪу лозу. «бунтоване синове —воЉе ќтац небески одеЪуЉе на вечност од —ебе, а на место Ьихово усиЬуЉе наЉамнике —воЉе. » тако изабрани постаЉу неизабрани, а неизабрани изабрани. » први биваЉу последЬи, а последЬи први.

ј капетану рече »сус: иди, и како си веровао нека ти буде. » оздрави слуга Ьегов тога часа. ѕошто Ље изрекао пророчанство, онда чини чудо.  ао да хоЮе тим чудом не само да награди веру капетанову него да и потврди —воЉе велико пророчанство. –ече, и слуга оздрави.  ао год што и при првом ствараЬу Ѕог рече и би, тако и сада при Ќовом —твараЬу √оспод само рече реч - и би тако. ”зет човек, кога цела царевина римска не би могла спасти, на Љедну божанску реч —паситеЪеву устаЉе, и бива здрав. Ѕолест Ље слуга ЅожЉи, и кад √осподар каже: иди, она иде; и кад каже: доЮи, она доРе. Ѕез лекова и мелема болесник оздрави, Љер позна слуга заповест √осподара свога, позна и побеже. » лекови и мелеми не лече, него Ѕог лечи. Ѕог лечи или непосредно —воЉом речЉу, или посредно преко лекова и мелема, - према маЬоЉ или веЮоЉ вери болесника. Ќити има лека иодкакве болести у целом пространом свету, коЉи би могао одагнати болест и повратити здравЪе, без силе ЅожЉе, без присуства ЅожЉег, без речи ЅожЉе.

—лава нека Ље ∆ивоме Ѕогу за Мегова безброЉна исцеЪеЬа верних —воЉом моЮном речЉу, и у прошлости и у садашЬости. ѕоклонимо се МеговоЉ светоЉ и свемоЮноЉ речи, коЉим ќн ствара ново, лечи болне, уздиже пале, прославЪа презрене, утврРуЉе верне и обраЮа неверне, а све кроз »суса ’риста, —ина —вог £единородног, √оспода и —паса нашег а силом ƒуха —ветог. ѕоклонимо се заЉедно са воЉскама ангелским и светитеЪским ќцу и —ину и —ветоме ƒуху - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

06 / 07 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0