Srpska

Ѕеседа на роРеЬе —в. £ована  рститеЪа

††††

ƒанас, данас ѕустиЬак иде, испред кога? Ќа шест месеци раниЉе[1] улази у оваЉ свет - ко? ѕустиЬак £ован  рститеЪ. «а хлеб знао ниЉе, Љео Ље траву, дивЪи мед целог живота[2]. «а кров над главом знао ниЉе, живео Ље у пустиЬи: небо покривач, земЪа постеЪа, суви, врели песак. ’аЪина, само кожа од камиле. ј он сав везан за Ќебо, јнРео на земЪи. «аиста, јнРео на земЪи. —ам —паситеЪ кад су √а питали о £овану  рститеЪу, одговорио: ќво ниЉе само ѕророк, он Ље више од пророка, он Ље јнРео, јнРео у телу[3].

“аЉ јнРео у телу Љавио се испред кога у овоме свету? £авио се испред Ѕога. “ребао Ље Ѕог да сиРе у оваЉ свет, а ко да му прокрчи пут, ко да пропути пут Ѕогу  оЉи се ЉавЪа на земЪи, земЪи коЉа се сва претворила у пустиЬу греха и смрти?  ога да пошаЪе √оспод испред Мега, испред —ебе —ама? Мега - великог »спосника, непрестаног ћолитвеника, ѕустиЬака Љош од колевке.  ако оваЉ свет, како грех света никако не подноси Ѕога и ѕравде Мегове у овоме свету, од малена, ето, и Ьега гоне. ћаЉка бежи од »рода са Ьим у пустиЬу и умире, и дете остаЉе мало, одоЉче такореЮи. јнРели га чуваЉу, јнРели га одхраЬуЉу.

£ован у пустиЬи живи[4] сво време до тридесете године, и као дете, и као дечак, и као младиЮ, живи у друштву звериЬа. Куди, испред Ьега Ъуди, непрегледно окаЉаЬе греха и смрти. ЌиЉе он узалуд био у пустиЬи. ЌиЉе он узалуд био пустиЬак. —ав оваЉ свет, браЮо, био Ље претворен у пустиЬу смрти, у пустиЬу греха. —мрт Ље овладала родом Ъудским, овладала помоЮу греха. —пасеЬа ниЉе било. ѕророци само су вапиЉали ка Ѕогу. ѕраведници старозаветни правдом своЉоЉ проповедали су Ѕога, али они нису могли да учине - шта? Ќису могли да спасу свет од смрти, од греха, да ову пустиЬу смрти претворе у раЉ бесмртности. “о, то Ље могуЮе само Ѕогу.

» зато се Љавио √оспод ’ристос у овоме свету. «ато Ље Ѕог и постао „овек. “у Ѕлаговест: да Ѕог постаЉе „овек, и да таЉ Ѕогочовек ’ристос побеРуЉе смрт и грех и Равола, ту Ѕлаговест, то ≈ванРеЪе неба и земЪе наЉасниЉе посведочио Ље и донео Ље —вети £ован  рститеЪ. ќн, био Ље тако велики пред Ъудима, да су Ъуди помишЪали: ƒа ниЉе то ’ристос?[5] ƒа ниЉе то ћесиЉа? ƒа ниЉе то онаЉ —паситеЪ коЉи Ље обеЮан од ѕророка да Юе доЮи и спасти свет од греха, смрти и Равола? ќн се бранио и говорио: "Ќе! £а нисам ’ристос. £а сам послан испред Мега![6] –ади чега? ƒа вам кажем главну истину и поруку Ќеба. Ќебо поручуЉе земЪи - шта? "ѕокаЉте се, Љер се приближи ÷арство Ќебеско"![7] ≈то, то хоЮу да вам кажем.

Ўта Ље човек? Ўта су Ъуди? –обЪе греха и смрти! £а меРу вама, и Ља сам роб греха и смрти! £а вас не могу ослободити од тога, ни смрти, ни греха. ќн Ље ту меРу вама. ќн, ћесиЉа  оЉи Юе вас ослободити од греха и смрти. ,£а нисам достоЉан да одрешим ни ремена од обуЮе Мегове"[8], и саму обуЮу Мегову нисам достоЉан да понесем. “олико Ље ќн велики, Љер Ље Ѕог. ќн Ље Ѕогочовек, а Ља човек, и ти човек, и сви ми Ъуди, а то значи сви робови греха и смрти, робови греха и смрти у огромноЉ пустиЬи смрти.

„овече, ти умиреш без ’риста! —игурно мораш умрети, Љер шта Ље то у теби но грех и смрт. » Раво, коЉи кроз грехе шуЬа се у сваку душу, у свачиЉу без изузетака, био цар, патриЉарх, светитеЪ, монах, мирЉанин.  ада човек воли грех, то знаЉ, кроз таЉ грех у Ьега улази Раво. Ќе, Раво неЮе показати лице своЉе. ќн се вешто криЉе иза сласти греховних. » кад тебе намами слашЮу греховном, он се онда увуче у твоЉу душу и такву душу претвори у пустиЬу смрти. —ве што Ље божанско умире у ЬоЉ: правда, Ъубав, жеЪа за Ѕогом, молитва, пост, све то изумире када се грех настани у твоЉоЉ души. ќбрати пажЬу, брате, Љер то Ље истина.

√ле ми —рби, остависмо пост, остависмо молитву, заборависмо Ѕога, и —рпска се земЪа претворила у пустиЬу, у пустиЬу греха и смрти. Ўта Ље? √де Ље правда? √де су —рби? √де Ље светосавска душа српска? ѕогазише —вето ≈ванРеЪе, цркве опустеше. —ети се —рбин Ѕога дватри пута у години. ј душа ти дата бесмртна да живиш ради Ќеба и ¬ечности, да победиш све што Ље смртно, сваки грех, човече, несреЮни —рбине! —рпска земЪа од безбожништва нашег, од маловерЉа нашег, претворила се у пустиЬу. ѕустош и пустиЬа: од —уботице право до АевРелиЉа и од £адрана до “имока, —рби подивЪали. —рби заборавили на све што Ље светосавско, на све што Ље еванРелско. ѕоЉурили —рби у биоскопе, поЉурили —рби за културом европском, поЉурили —рби за гардеробом, за обуЮом европском, за хаЪинама европским. Ѕацили своЉе обичаЉе, бацили своЉу свету народну ношЬу. ќблаче се као ÷игани и ÷иганке. ’еЉ, —рби! ѕустиЬа. ѕустош. “о Ље —рпска земЪа, а скоро и свака српска душа.

 о од вас живи, или од нас, по ≈ванРеЪу ’ристовом?!  о Ље крштен меРу вама?  о? —вештеници издали Ѕога. ћноги. ѕрофесори издали Ѕога. √енерали издали Ѕога. ѕсовке. јваЉ, √осподе! Ќема на земЪи парче земЪишта на коме се толико хули Ѕог и руга Ѕожанство. £уче, колико Ључе говори приЉатеЪ коЉи Ље допутовао, Љедва сам издржао у аутобусу, вели, Љедва од псовки силних. ѕсуЉу Ъуди, аваЉ, псуЉу и жене! ∆ене псуЉу! ’аЉ! ’аЉ! ’аЉ! √адости! » жене, жене псуЉу.  аква срамота! —рби, шта вам Ље у души осим блуда? Ўта осим псовки? £е ли у томе ваш живот? £есте ли зато послани на оваЉ свет? £есте ли зато потомци —ветог —аве? ƒа све опоганите, прво душу своЉу, Љезик своЉ, несретни Љезик. » онда, онда, шта вам остаЉе у овоме свету? ѕустиЬа смрти и греха. ” овоме свету нова пустиЬа.

“амо, тамо Юеш видети шта Ље псовка, тамо Юеш видети да Юе ти се душа испаштати за псовку Љезика. «ато, зато што Љезик, коЉи ти Ље дат да хвалиш Ѕога и да браЮу са Ьим тешиш, ти си претворио у оруРе демонске псовке, служиш Равола своЉим Љезиком. » мислиш на неко добро, мислиш да Юе √оспод благословити тебе, твоЉе прЪаве гадости, грехе, твоЉ гноЉ? Ќе! Ќе благосиЪа √оспод то! Ќего ето, ви сте културни, ви слушате радио, из куЮе си избацио иконе, а унео —и радио; сеЪачке куЮе уносе телевизоре, а избацуЉу иконе из своЉих куЮа. ’еЉ, —рби, —рби! ¬и Юете заЉедно с тим вашим телевизорима, заЉедно са вашим радио-апаратима отиЮи да вас Раво у паклу весели у своЉим, у своЉим богохулствима. ѕа Юете онда видети да Ље све касно. ¬аш Ље живот био лажни живот у култури такозваноЉ, живот у лажноЉ цивилизациЉи, живот у лажноЉ моди, у лажним задовоЪствима, живот у лажним радостима. —ве Юе бити касно, све!

ј гле, √оспод наш сишао у оваЉ свет, ради чега? ƒа баш ту страшну смрт коЉа плаши тебе и мене, затре. ƒа нам да силу да васкрснемо из свакога греха. ƒа победимо сваки грех: и мржЬу, и завист, и псовку, да све то избацимо из себе.  о смо ми Ъуди? —твореЬа ЅожиЉа, боголика створеЬа ЅожиЉа. ƒа Ѕогу служимо. ƒа цео оваЉ свет претворимо у храм ЅожиЉи, а ми да будемо богослужитеЪи, сви од првог до последЬег. –ади тога Ље човек створен, а не ради псовке, не ради греха, не ради смрти.

√оспод се Ѕлаги спустио у оваЉ свет да сваки коЉи веруЉе у Мега добиЉе ∆ивот ¬ечни[9]. ƒа сваки коЉи веруЉе у Мега осети себе бесмртним и вечним, то Ље хришЮанин, то Ље —рбин. ќсеЮа себе у овоме свету кроз веру у √оспода ’риста бесмртним и вечним. «на —рбин коЉи веруЉе у √оспода ’риста да Ље он створен за онаЉ свет, за вечно ÷арство Ќебеско. ƒа Ље оваЉ свет само школа у коЉоЉ се ми учимо —ветом ≈ванРеЪу и учимо ¬ечноме ∆ивоту. ќваЉ свет, оваЉ привремени живот ниЉе ништа друго но еванРеЪска ’ристова школа, у коме човек треба да се учи ¬ечноме ∆ивоту; и кад изаРе из тела, у тренутку смрти телесне, да узлети душа у Ќебеско ÷арство, у ¬ечни ∆ивот, меРу —ветитеЪе и јнРеле.

“у Ѕлаговест: да Ље ћесиЉа дошао у оваЉ свет, —паситеЪ дошао, ето √а ту меРу нама, први наЉсЉаЉниЉе, наЉсилниЉе, наЉгромовитиЉе обЉавЪуЉе —вети  рститеЪ £ован. »шао Ље испред Мега, и испунило се пророштво Ьеговог оца: да Юе он иЮи испред лица √осподЬег и припремити народ[10] за ÷арство ’ристово, припремити Ъуде за спасеЬе, отворити очи Ъудима, очи им отворити и показати им ради чега су у овоме свету. "ѕокаЉте се, Љер се приближи ÷арство Ќебеско!"[11] ’ристос Ље меРу вама - Ѕог у телу, а то Ље ÷арство Ќебеско. ќн, када Ѕог долази у оваЉ свет, шта доноси са —обом? ќн доноси све: доноси ¬ечни ∆ивот, доноси ¬ечну »стину, ¬ечну ѕравду. –ади тога Ље √оспод дошао у оваЉ свет. “о нико не може дати нама Ъудима. » ту велику истину, ту велику стварност ето, обЉавЪуЉе —вети ѕретеча.

«ато Ље дошао у оваЉ свет испред √оспода на шест месеци, да крчи пут Мему, да би припремио свакога коЉи хоЮе да спасе себе од смрти, од греха, од Равола. ќн, Љавио се у овоме свету да сви поверуЉу кроз Ьега у дошавшег ћесиЉу. ƒа сви поверуЉу кроз Ьега у Ѕога оваплоЮеног - √оспода ’риста. “о Ље била сва Ьегова мисиЉа, сав посао у овоме свету. ќн, од роРеЬа до смрти не зна ни за шта друго до √оспода ’риста, за Ѕога и —паситеЪа, Љош у утроби матере своЉе[12].  ад Ље ѕресвета ЅогомаЉка дошла —ветоЉ £елисавети да Ље поздрави, он Ље Љош у утроби маЉке своЉе зашрао од радости што Ље дошла ћаЉка √оспода[13]. » тада, тада па до краЉа овога живота само Ље Љедно знао: служити √осподу, —паситеЪу, Ѕогу »сусу ’ристу,  оЉи Ље, ето, дошао у оваЉ свет, меРу нама Ље. –ади чега? ƒа нам да све што Ље Ќебеско! ƒа нам да Ќебеско ÷арство! ј Ќебеско ÷арство даЉе се само онда када се човек ослободи греха, и теби и мени. Ќе могу Ља волети грех и тада добити ÷арство Ќебеско од √оспода. Ќе, не! ¬ара себе свако коЉи тако мисли! ѕокаЉте се Љер се приближи ÷арство Ќебеско!

«бог чега се каЉемо, —вети ѕретечо? - –ади грехова. £ер грех, то Ље сила, мрачна сила коЉа одваЉа од Ѕога. Ќе само одваЉа, него одбацуЉе од Ѕога далеко, толико далеко одбацуЉе од Ѕога да грех ако остане у човеку и не покаЉе се, ископа страшну провалиЉу измеРу Ьега и Ѕога, и он никада преко те провалиЉе не може да приРе Ѕогу. —етите се богаташа у —паситеЪевоЉ причи о богаташу и Ћазару. —вети јврам вели богаташу: "»змеРу вас и нас Ље велика провалиЉа, нити ми можемо одавде к вама, нити ви оданде к нама"[14]. “о Ље речено за сваки грех, за сваку смрт. ј грех Љесте та сила коЉа ствара смрт у нашоЉ души, коЉа нас одваЉа од Ѕога. » ми смо се одмакли од Ѕога све дотле док не поверуЉемо у √оспода ’риста, све док се не покаЉемо. ѕокаЉте се Љер се приближи ÷арство Ќебеско. ƒок не омрзнемо грех своЉ, док не омрзнемо грехе браЮе своЉе. јко се не будемо трудили да себе очистимо од греха, зашто би браЮу своЉу мрзели због греха. ќсудити Ьихове грехе, али Ъубите грешнике то Ље ≈ванРеЪе —ветог ѕретече.

ќн у своЉоЉ пустиЬи ништа друго знао ниЉе. ќн гледа Ѕога у телу како иде кроз Ъуде, како живи меРу Ъудима, и проповеда Мегово ≈ванРеЪе. √оспод ’ристос Юути, Ѕожански мудро Юути док Мега проповеда ѕретече и  рститеЪ. јл' кад су умукла праведна уста —ветога ѕретече, кад Ље он свршио своЉ велики и свети посао на земЪи, еванРелски посао, када га Ље »род посекао за правду и истину ЅожиЉу[15], проговорио Ље √оспод ’ристос. ¬ели —вето ≈ванРеЪе: од тада, од тада, од када »род посече £ована, од тада »сус почиЬе проповедати ≈ванРеЪе —воЉе говореЮи: "ѕокаЉте се, Љер се приближи ÷арство Ќебеско!"[16] —паситеЪ, као што видите, прихватио Ље ≈ванРеЪе —ветог ѕретече и Ьиме почео —воЉ велики спаситеЪски посао у овоме свету, велики подвиг свечовечански. ѕочело Ље тиме спасеЬе света од греха, смрти, Равола.

ѕретеча ниЉе ништа друго радио но приводио √оспода ’риста Ъудима. ќн Ље сав род Ъудски привео √осподу и рекао: √осподе погледаЉ! ≈во, ево пустиЬа до пустиЬе, ево греха до греха, ево смрти до смрти, ево Равола до Равола. “о смо ми Ъуди, √осподе! —амо нас “и можеш спасити. ѕоред свега тога, само “и можеш све пустиЬе наше претворити у –аЉ. —амо “и можеш нас смртне и смртнике претворити у бесмртне. “и, ѕобедитеЪу смрти! “и ¬аскрситеЪу! - » √оспод Ље заиста —воЉим Ѕожанским подвигом на земЪи то и учинио. ѕобедио Ље смрт и дао нам бесконачни ∆ивот ¬ечни. ѕобедио грех и дао нам свети живот. ѕобедио Равола и дао нам Ѕога. » човек ’ристов, и човек хришЮанин нови Ље човек. ” ’ристу новаЉе твар[17], нови човек, небески човек. Ѕез ’риста смо били смртни, и греховни, и РавоЪубиви. √ле, са √осподом ’ристом постаЉемо небески Ъуди, постаЉемо јнРели као и —вети ѕретеча, Љер неЮемо грех, Љер мрзимо грех, Љер се боримо против греха. “о смо ми хришЮани.

ј како тек смемо и можемо називати себе хришЮанима када ми свакодневно живимо у пакостима, у злоби, у злоЮи, у мржЬи, у гадостима, у псовкама, у блуду, у нечистоти, у поганштинама?  ако смо хришЮани? “ргни се, човече, из греха! £еданпут си послан на оваЉ свет, Љеданпут те √оспод послао и дао ти тело. ѕогледаЉ себе, питаЉ се: ко сам Ља? –ади чега сам на овоме свету? «ашто ми Ље дато ово тело? ѕогледаЉ, Љеданпут дато. ƒа ли зато да се претворим Ља у каЪугу, у пЪуваоницу? »ли ми Ље дато за нешто веЮе? Ѕог се ниЉе шалио када Ље стварао човека. ƒао му Ље тело и душу да човек у телу и у души прославаЪа Ѕога; да и душа и тело постану храм ЅожиЉи[18]; да и душа и тело постану бесмртни и вечни, победе смрт, победе грех, победе Равола, победе пакао.

≈то, ради тога си створен. –ади тога Ље √оспод сишао у оваЉ свет. ЌиЉе жалио —ебе из Ъубави према теби, према роду Ъудскоме. ”путио се ради тебе из —вог човекоЪубЪа, и дошао к нама да нас разбуди из наше заспалости у смрти; да нас разбуди из наше заспалости у нашим гресима, у нашим сластима, у нашим леЬостима, у нашим гадостима; да нам отвори очи да смо ми бесмртна вечна биЮа и да нам ваЪа из овога света преЮи у онаЉ свет, а тамо - –аЉ и пакао. » ти и Ља, и свако од нас мора или на десну страну у –аЉ, ако Ље био добар хришЮанин на земЪи; или на леву у пакао, ако се ниЉе покаЉао, ако Ље грех неговао, ако Ље у греху живео и са грехом изашао из овога света, кроз капиЉу смрти.

≈то —ветог ѕретече кога ÷рква прославЪа данас, Ьегово свето роРеЬе. ≈то Ьега, коЉи иде испред √оспода ’риста и крчи ћу пут. ќн Ље ради нас данас готов да иде испред нас, и да нас води √осподу ’ристу. јли, ми смо дужни да Ьегово ≈ванРеЪе спроведемо у живот: ѕокаЉте се, Љер се приближи ÷арство Ќебеско. ѕокаЉте се од свакога свога греха, а наЉпре од псовке, несретне псовке. ѕокаЉмо се и кренимо кроз оваЉ свет са вером у √оспода ’риста, са ЪубавЪу према Мему, клонеЮи се греха као од наЉвеЮег неприЉатеЪа, као наЉвеЮе страхоте, Љер грех, Љедини грех одводи у пакао. » пригрлимо врлине, пригрлимо веру, Ъубав, пост, молитву, милосрРе, да би нас оне из овог света извеле и увеле у ÷арство Ќебеско. “амо, где опет испред свих Ъуди наЉближи Ѕогу стоЉи чудесни —вети ѕретеча, толико велики и тако велики да и —ам √оспод ’ристос обЉавЪуЉе меРу свима да Ље он ЌаЉвеЮи измеРу свих роРених од жена[19].

Ќека нас он води, он руководи. Ќека Ьегов данашЬи ѕразник буде наш дан васкрсеЬа, наш дан покаЉаЬа, покаЉаЬа свих несретних —рба широм —рпске земЪе. ƒа се све што Ље наше покаЉе, да све што Ље српско и хришЮанско грехе своЉе окаЉе. ƒа служимо √осподу, воРени и предвоРени чудесним и дивним Меговим —ветитеЪем и ѕретечом - —ветим £ованом. ƒа нас он спасава силом своЉом и ослободи од свакога греха, од свакога зла, од сваке смрти, од свакога Равола. ѕоверимо себе Ьему и он Юе нас сигурно одвести у ÷арство Ќебеско. «ато што, испунивши Ьегово ≈ванРеЪе о покаЉаЬу, ми наслеРуЉемо и добивамо ÷арство Ќебеско. јмин.

____

Ќјѕќћ≈Ќ≈:

Ћк. 1,17.26
Mт. 3,4
Ћк. 7, 26-27; Mp. 1,2
Ћк. 1,80
£н. 1,19-20
£н. 3, 28
Mт. 3, 2
Ћк. 3, 16
£н. 3,16
Ћк. 1,76
Mт. 3,2
Ћк. 1,15
Ћк. 1,41
Ћк. 16, 26
Mт. 14,10 13
Mp. 1,14-15
2Kop. 5,17
1 Kop. 3,16; 6,19
Ћк. 7, 28

—ветосавЪе.орг

07 / 07 / 2014

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0