Srpska

ЌиколаЉ ’артвиг Ц заслужан син ¬елике –усиЉе

ѕоводом 100. √одишЬице упокоЉеЬа великог српског приЉатеЪа, последЬег руског царског посланика на српском двору и добротвора ‘онда ученика ЅогословиЉе —ветог —аве у Ѕеограду

ЌиколаЉа ’енриковиЮа ’артвига

” четвртак 10. Љула ове године навршава се 100 година од смрти великог српског приЉатеЪа, последЬег руског царског посланика на српском двору и добротвора ‘онда ученика ЅогословиЉе —ветог —аве, ЌиколаЉа ’енриковиЮа ’артвига.

–уски царски посланик на српском двору ЌиколаЉ ’артвиг –уски царски посланик на српском двору ЌиколаЉ ’артвиг
††††

ЌиколаЉ ’артвиг се упокоЉио приликом своЉе службене посете аустро-угарском конзулу барону √изл, у време када Ље добиЉао одговор на питаЬе: шта Юе јустро-угарска учинити са —рбиЉом после —араЉевског атента. “е вечери барон √изл се вратио из Ѕеча, где Ље присутвовао изради концепта аустро-угарског ултиматума —рбиЉи. –уски конзул ЌиколаЉ ’артвиг инсистирао Ље да га прими на разговор одмах по доласку, да би од Ьега сазнао шта Ѕеч има намере да уради. ††

Мегов велики приЉатеЪ, претседник српске владе, Ќикола ѕашиЮ, овако Ље коментарисао ове догаРаЉе:

ѕретседник српске владе Ќикола ѕашиЮ ѕретседник српске владе Ќикола ѕашиЮ
„ - –ечи су биле отроване коЉе Ље ’артвиг чуо од барона √изла! ћорао Ље примити на знаЬе да Ље све узалуд! ƒа, цела Ље атмосфера отровна. ќвде се у Ѕеограду налази аустро-угарски агент коЉи Ље овамо дошао као маРарски новинар. «ове се —амуел Ѕорош. ќн нас Ље оптужио да спремамо ¬артоломеЉску ноЮ свима овдашЬим Ќемцима, јустриЉанцима и ћаРарима. ЌиЉедна реч од тога ниЉе истинита! ј сада таЉ исти агент говори о „таЉни“ ’артвигове смрти. £а браним аустро-угарског посланика против оптужби, док агент монархиЉе шири алармантне вести, коЉе могу све да баце у пламен. “аЉ човек се налази под протекторатом г. √изла. Ќо ту се налази Љош много сличних Ъуди, коЉи настоЉе да изазову панику на сваки начин. Ќаша полициЉа Ље запленила афише коЉи су растурани и по касарнама. ” Ьима се говори да Юе аустро-угарска воЉска Ц без претходне обЉаве рата Ц напасти Ѕеоград и да Юе све поубиЉати. “и леци нису штампани овде веЮ у иностранству. ќни коЉи су то учинили боЪе су били обавештени од мене, пошто сам Ља тек сада дознао шта се десило 7 Љула у Ѕечу“[1].

» пре овог разговора, у аустро-угарском посланству било Ље Љасно шта хоЮе јустро-угарска од —рбиЉе, о томе сведоче речи саветника посланства Ўторка, коме се на телефон Љавио ЌиколаЉ ’артвиг тражеЮи сусрет са √излом чим стигне па макар и у поноЮ то било. Ўторк Ље овако коментарисао тражеЬе ’артвигово: „’артвиг више не може да спречи оно што сада мора да избиЉе! ƒа! ’артвиг би хтео да добиЉе у времену док се —рбиЉа потпуно не опорави од свих губитака у балканском рату и док се поново не обнови балкански савез. –азуме се да ми то не смемо дозволити. ћорамо на сваки начин искористити ову аферу да доРе до рата. “о Юе се догодити у сваком случаЉу, запамти то и не веруЉум другим информациЉама. »нтервенисаЮемо оружаном силом. –азлика може бити само у томе, када Юе се то догодити...“[2]

††††

ЌиколаЉ ’артвиг Ље у —рбиЉу дошао 1909. године, али Ље веЮ пре тога заволео и —рбиЉу и —рбе, познаЉуЮи прилике желео Ље да —рбиЉу постави у центар руске споЪне политике. „Мегови званични извештаЉи, пуни топлине за —рбиЉу и српски народ и велике хвале за српску воЉску, скренули су озбиЪну пажЬу царске –усиЉе на напоре српског народа. —воЉим дипломатским радом ’артвиг Ље успео да Ље тадаЬа службена –усиЉа почела много озбиЪниЉе да рачуна са —рбиЉом, него ли дотле; то се у нас осетили Љош пре почетка балканског рата. «а таЉ преокрет у односима тадаЬе –усиЉе према —рбиЉи имао Ље велике заслуге посланик ’артвиг. јнексиона криза, после коЉе Ље ’артвиг дошао у —рбиЉу, чиЉи Ље свршетак и на Ьега тешко утицао, дала му Ље повода да се с покоЉним ѕашиЮем и ћилованом ћиловановиЮем упусти у приЉатеЪске разговоре о томе, шта би се имало и требало радити за боЪу будуЮност —рбиЉе и српског народа. —воЉим радом ’артвиг Ље задужио —рбиЉу.  олико Ље он Ьу волео види се и по томе, што Ље за живота, много раниЉе пре суРеног часа, изЉавио био жеЪу, да се на случаЉ смрти Ьегови посмртни остатци сахране у —рбиЉи“[3].  олико Ље била велика Ьегова Ъубав према —рбима сведочи и чиЬеница да Ље одложио и лечеЬе, иако му Ље здравЪе тих дана Љула 1914. године било доста нарушено, како би помогао —рбима и спречио рат коЉи Ље јустро-угарска спремала.

—ахрана ЌиколаЉа ’артвига забележена Ље на филмскоЉ траци, филм се чува у £угословенскоЉ кинотеци. Ќеколико фотографиЉа издвоЉених из филма сведоче нам о Ъубави нашег народа према овом великом приЉатеЪу и великом човеку. —ахрана ЌиколаЉа ’артвига забележена Ље на филмскоЉ траци, филм се чува у £угословенскоЉ кинотеци. Ќеколико фотографиЉа издвоЉених из филма сведоче нам о Ъубави нашег народа према овом великом приЉатеЪу и великом човеку.
††††

»сте вечери када се упокоЉио, вест се невероватном брзином проширила улицама Ѕеограда. » велики броЉ Ъуди нашао се испред руског посланства.††

—ахраЬен Ље на Ќовом √робЪу у Ѕеограду 14. Љула, више од 80. 000 ЅеограРана Ље присусвовало ЬеговоЉ сахрани. —ва воЉска београдског гарнизона, све корпорациЉе, наЉвиши представници државне и црквене власти од рускога посланства до —аборне цркве и од —аборне цркве до Ьеговога гроба пратили су га. ѕред ковчегом Ље ишла воЉска, преко 30 свештеника, ћитрополит ƒимитриЉе са епископима —ергиЉем и ƒоситеЉем, са стране ковчега претседник ¬ладе Ќикола ѕашиЮ, за ковчегом породица покоЉникова и чиновници руског посланства, министри  раЪевине —рбиЉе, дипломатски кор, државни саветници, Ренерали, изасланство округа београдског. ќд —аборне ÷ркве до Ьеговог гроба за ковчегом су ишли и Мегово ¬еличанство  раЪ ѕетар, престолонаследник јлександар, принц АорРе и принц ѕавле. ѕосле опела у —аборноЉ цркви, беседили су ћитрополит ƒимитриЉе и ѕретседник ¬ладе Ќикола ѕашиЮ.

—ахраЬен Ље на Ќовом √робЪу у Ѕеограду 14. Љула, више од 80. 000 ЅеограРана Ље присусвовало ЬеговоЉ сахрани. —ахрана ЌиколаЉа ’артвига забележена Ље на филмскоЉ траци, филм се чува у £угословенскоЉ кинотеци. Ќеколико фотографиЉа издвоЉених из филма сведоче нам о Ъубави нашег народа према овом великом приЉатеЪу и великом човеку. —ахраЬен Ље на Ќовом √робЪу у Ѕеограду 14. Љула, више од 80. 000 ЅеограРана Ље присусвовало ЬеговоЉ сахрани. —ахрана ЌиколаЉа ’артвига забележена Ље на филмскоЉ траци, филм се чува у £угословенскоЉ кинотеци. Ќеколико фотографиЉа издвоЉених из филма сведоче нам о Ъубави нашег народа према овом великом приЉатеЪу и великом човеку.
††††

ћитрополит Ље у беседи рекао: „“ужан нас je догаРаЉ овде сакупио. Ќалазимо се испред ковчега у коме лежи велики човек, искрен приЉатеЪ нашег народа и заслужан син ¬елике –усиЉе. ”мро je ЌиколаЉ ’енриковиЮ Ч ’артвиг; нестало га je у мучним и тешким данима када нам je толико потребна Ьегова помоЮ и државничко искуство. ƒуг, коЉи му дугуЉе наша нациЉа ми искупЪуЉемо великом жалошЮу, коЉа нас je обрвала. ћало има —рба, коЉи нису знали за велико име ЌиколаЉа ’артвига; многи од нас познао je племенитост Ьеговог срца, пространог као Ьегова отаЯбина. ћоЮни дар ’артвигов спасавао нас je у наЉтежим данима када су против нас падале силне оптужбе и када се у самоЉ –усиЉи услед недовоЪне обавештености у Ьих веровало, ’артвиг, као велики државник и искрен приЉатеЪ нашег народа, видео je да се нашем народу чини неправда и да заслужуЉе боЪу судбину. » он je радио.

 олико je ЌиколаЉ ’артвиг успео да српски народ поведе боЪим путевима реЮи Юе историЉа, a ja говорим као лични приЉатеЪ покоЉников. ѕредусретЪивост и доброта ЌиколаЉа ’артвига не заборавЪа се. ќн je чинио много, до последЬег часа. „инио je нашоЉ цркви, чинио je нашоЉ омладини, шиЪуЮи je на више образоваЬе у –усиЉу; свуда, на све стране, Ьегов се рад осетио.

Ќеисцрпну племенитост и милосрРе ’артвигова дома наЉбоЪе су осетили наши сиромаси, раЬеници и болесници...“[4].

Ќа предЬоЉ страни споменика, испод иконе —в. Ќиколе, стоЉи натпис: ЌиколаЉу ’енриковиЮу ’артвигу руском царском посланику на —рпском ƒвору у знак захвалности ќпштина града Ѕеограда. ‘ото: jеромонах »гнатиjе (Ўестаков) Ќа предЬоЉ страни споменика, испод иконе —в. Ќиколе, стоЉи натпис: ЌиколаЉу ’енриковиЮу ’артвигу руском царском посланику на —рпском ƒвору у знак захвалности ќпштина града Ѕеограда. ‘ото: jеромонах »гнатиjе (Ўестаков)
††††

ѕоводом 25. годишЬице Ьеговог упокоЉеЬа освеЮен Ље нови споменик на Ьеговом гробу 12. новембра 1929. године. —поменик Ље подигла Ѕеоградска општина. ќсвеЮеЬу споменика и помену присуствовали: »засланик М. ¬.  раЪа ѕуковник ћиодраг “омиЮ, претставник ѕретседника Ѕеоградске општине градски веЮник ћиливоЉе £евремовиЮ, бивши председник Ѕеоградске општине ¬лада »лиЮ, √оспоРа ’артвиг, претставник Ўтрандмана ”рсати, велики броЉ руских емиграната и ЅеограРана, делегати ратничких и националних руских и домаЮих удружеЬа.

„Ћеп споменик од белог мермера украшен Ље финим уметничким мозаиком. Ќа врху споменика су три плаве куполе са крстовима на врху, обоЉеним златном боЉом. Ќа предЬоЉ страни споменика, испод иконе —в. Ќиколе, стоЉи натпис: ЌиколаЉу ’енриковиЮу ’артвигу руском царском посланику на —рпском ƒвору у знак захвалности ќпштина града Ѕеограда. Ќа полеРини споменика пише: √осподи, прими, прости, помилуЉ и спаси душу моЉу. ЌиколаЉ ’артвиг роР. 1854 г. умро 27-VI-1914 г. Кудмила ’артвиг умрла 1931 год.

Ќа предЬоЉ страни споменика, испод иконе —в. Ќиколе, стоЉи натпис: ЌиколаЉу ’енриковиЮу ’артвигу руском царском посланику на —рпском ƒвору у знак захвалности ќпштина града Ѕеограда. ‘ото: jеромонах »гнатиjе (Ўестаков) Ќа предЬоЉ страни споменика, испод иконе —в. Ќиколе, стоЉи натпис: ЌиколаЉу ’енриковиЮу ’артвигу руском царском посланику на —рпском ƒвору у знак захвалности ќпштина града Ѕеограда. ‘ото: jеромонах »гнатиjе (Ўестаков)
††††

—поменик Ље израРен по нацрту архитекте г.  овалевског, шефа отсека за генерални план у ЅеоградскоЉ општини. ћозаик Ље израРен у ватиканскоЉ радионици, а остале делове градили су браЮа Ѕертото од венчачког мермера. ” мермеру се налази икона —в. Ќиколе, патрона породице ’артвиг, израРена у мозаику, и цветови, такоРе израРени од мозаика, у чиЉоЉ Ље изради дошла до пуног и занимЪивог изражаЉа уметничка инспирациЉа г.  овалевског... ... —ва та орнаментика Ље Љедна фантастична композициЉа руских народних мотива. ЋиниЉе су благе и импресивне.  роз Ьих провеЉава топлина руске душе и руског уметничког стила.  андило Ље имитациЉа круне ¬ладимира ћономаха, израРено од мрамора, украшено шарама у мозаику“[5].

ѕоред ЌиколаЉа ’артвига су сахраЬене Ьегова Юерка Кудмила (1931) и жена јлександра (1944).

—ахрана ЌиколаЉа ’артвига забележена Ље на филмскоЉ траци, филм се чува у £угословенскоЉ кинотеци. Ќеколико фотографиЉа издвоЉених из филма сведоче нам о Ъубави нашег народа према овом великом приЉатеЪу и великом човеку.

јутор пред гробом ЌиколаЉа ’артвига. јутор пред гробом ЌиколаЉа ’артвига.
††††

_________________

[1] ”спомене √.ј. ѕерсиЉана на Љул 1914, ѕолитика 24.8. 1933, 2.

[2] ”спомене √.ј. ѕерсиЉана на Љул 1914, ѕолитика 24.8. 1933, 2.

[3] ѕолитика 10.7.1929,4.

[4] √ласник ѕравославне ÷ркве у  раЪевини —рбиЉи, 14. £ул 1914, 278.

[5] Ѕеоградске ќпштинске Ќовине, новембар 1939, 736.

10 / 07 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0