Srpska

Ќова чуда преподобног —ергиЉа –адоЬешког

ƒео 1. ƒогаРаЉи коЉи су се десили сабраЮи Ћавре

ѕрикупЪаЬе сведочанства о чудима, коЉа су учиЬена по молитвама преподобног —ергиЉа –адоЬешког, почело Ље од наЉстариЉих времена. ”ченик светог —ергиЉа, ≈пифаниЉе ѕремудри, у житиЉу ѕреподобног описуЉе чуда за живота смиреног аве —ергиЉа. » касниЉе су у историЉи више пута забележене поЉаве благодатног учествоваЬа ѕреподобног у судбини наше отаЯбине и у животима обичних Ъуди. » данас су познати случаЉеви очигледне помоЮи преподобног —ергиЉа. ѕотрудили смо се да прикупимо макар нека од ових сведочанстава и нудимо их читаоцу с надом да Юе му ова сведочеЬа бити на духовну корист.

ћолебан код моштиЉу преподобног —ергиЉа. “роЉице-—ергиЉева лавра. ‘ото: ѕатриархи€.Ru ћолебан код моштиЉу преподобног —ергиЉа. “роЉице-—ергиЉева лавра. ‘ото: ѕатриархи€.Ru
††††

Ќебеска просфора схархимандрита £осиЉе (£евсенока)

ѕосле револуциЉе и доласка безбожника на власт Ћавра Ље била затворена. “ек 1946. године Ље почео препород обитеЪи. ƒо тада Ље у животу остало само неколико монаха коЉи су у Ћаври живели пре затвараЬа. £едан од Ьих, схиархимандрит £осиЉа (£евсенок), пре схиме архимандрит £осиф, примио Ље постриг у „ерЬиговском скиту. ќтац £осиф Ље обавЪао послушаЬе духовника и поседовао Ље многе благодатне дарове. Мегов духовни живот и поштоваЬе мноштва Ъуди према Ьему изазивали су негодоваЬе власти и за време ’рушчова отац £осиф Ље прогнан у далеки логор на северу. ” току студене зиме разболео се од упале плуЮа, неколико дана Ље провео у болници с температуром од 40∞. Ћекари су, уверивши се да Ље болесник веЮ на ивици смрти, одлучили да не троше на Ьега време и лекове и наредили су да се пренесе у просториЉу коЉа се ниЉе греЉала: рекли су да Љутро свеЉедно неЮе дочекати.

Ѕила Ље ноЮ, било Ље мрачно и хладно кад Ље отац £осиф угледао како му прилази преподобни —ергиЉе и каже: Ђ«а оне од вас коЉи су у прогонству, ван обитеЪи, бринем се Љош више,ї и пружио му Ље просфору. »згледала Ље као просфора из Ћавре, отац £осиф Ље на длану коЉи се смрзавао осетио Ьену топлоту, као да Ље била тек испечена. ѕоЉео Ље ову просфору. —ледеЮег Љутра, кад су лекари дошли да се увере да Ље умро, а с Ьима и двоЉица носача како би леш однела на место за сахрану, отац не само да Ље био жив, веЮ и потпуно здрав. “ако Ље преподобни —ергиЉе сачувао живот оца £осифа како би могао да се врати у Ћавру и да исприча о бризи ѕреподобног.  асниЉе, кад Ље отац £осиф ослобоРен и кад се обрео у роРеноЉ обитеЪи, жалио Ље само због Љедног: Ђ«ашто сам тада поЉео целу просфору? ѕа то Ље била небеска просфора, могао сам макар мало да оставим.ї

¬иРеЬе коЉе имао потоЬи звонар Ћавре игуман ћихеЉ (“имофеЉев)

»гуман ћихеЉ (“имофеЉев) »гуман ћихеЉ (“имофеЉев)
£едан од ученика преподобног —ергиЉа, практично из нашег времена, био Ље познати звонар Ћавре, игуман ћихеЉ (“имофеЉев). ” обитеЪ Ље дошао 1951. године и самим тим Ље представЪао прву генерациЉу монаха Ћавре после препорода обитеЪи.

—ам животни пут игумана ћихеЉа завреРуЉе да буде описан. ѕотицао Ље из обичне сеЪачке породице (село „ерЬавка, Ѕелгородска област). Мегов отац, ћихаил, био Ље прави делиЉа Ц у селу му ниЉе било равног по снази, због чега Ље добио надимак, истина, помало дрзак Ц ћишка-бог. “акав Ље наизглед требало да буде и син »ван, коЉи Ље роРен 1932. године. јли √оспод малом ¬аЬи ниЉе дао да крене путем успеха у свету. ќд самог роРеЬа ¬аЬу су задесиле велике муке: роРен Ље као инвалид с неком веома озбиЪном болешЮу малог мозга. —ваког часа Ље могла наступити криза и дечак би убрзо умро. ѕочетком ƒругог светског рата откривено Ље да има рак великог мозга, а затим се томе природала и шеЮерна болест. £ош од детиЬства се спремао за монаштво, а кризу болести √оспод Ље одложио до зрелиЉих година. ” осмоЉ години Ље престао да расте и тек кад се преселио у Ћавру, у двадесетоЉ години, на чудесан начин Ље достигао просечну висину одраслог човека.

»ван “имофеЉев Ље удостоЉен велике среЮе Ц да буде келеЉник познатог старца Ћавре, архимандрита “ихона (јгрикова). ∆ивео Ље у келиЉи оца “ихона. £едном Ље »ван размишЪао о свом даЪем путу и о могуЮности да постане монах у Ћаври. ѕосле тога Ље повио главу и обузео га Ље лак сан. ” сну види како иде према храму —вете “роЉице, жели да уРе у храм и приРе моштима преподобног —ергиЉа, али цео простор испред храма заузима мноштво некаквих мрачних силуета, кроз коЉе скоро да ниЉе могуЮе проЮи. ”лажуЮи невероватан напор »ван Ље успео да проРе у храм где се веЮ налазила манастирска братиЉа. ¬идео Ље да се кивот с моштима ѕреподобног због неког разлога не налази на уобичаЉеном месту, веЮ у центру испред амвона. ќко кивота се окупила манастирска братиЉа, монаси држе каблице, а у самом кивоту Ље блиставо, необично миомирисно миро, коЉе монаси захватаЉу. ћеРу присутнима »ван Ље угледао протоРакона “еодора, коЉи се одликовао задивЪуЉуЮим гласом. » отац “еодор Ље захватио, а низ Ьегов пехар тече капЪица мира. »ван Ље помислио: Ђƒа узмем макар ову капЪицу,ї - пружио Ље руке, примио Ље капЪицу мира и почео Ље да Ље гледа: кап се ширила и почела Ље да миомирише Ц каква су радост и духовно весеЪе озарили сву Ьегову душу. ƒржеЮи у рукама миомирисно миро кренуо Ље према излазу и све мрачне силуете коЉе су стаЉале напоЪу су се распршиле.

ѕробудивши се »ван Ље испричао сан оцу “ихону, коЉи Ље одмах рекао: Ђ√ледаЉ, ¬аЬа, никоме немоЉ да причаш таЉ сан,ї - и обЉаснио Ље да су монаси коЉи су захватали миро, примали од преподобног —ергиЉа дарове коЉи су одговарали сваком од Ьих понаособ. Ђ» теби Юе, - обЉаснио Ље отац “ихон, - √оспод дати неки дар коЉим Юеш послужити преподобном —ергиЉу.ї

»ван Ље примио постриг с именом ћихеЉ и постао Ље Љединствени звонар у своЉе време. ”опште, то Ље била задивЪуЉуЮа ствар: болест оца ћихеЉа Ље изазвала поремеЮаЉ координациЉе покрета, а свима Ље Љасно колико Ље координациЉа важна за звонара. »пак, отац ћихеЉ Ље од 1962. године самостално звонио и обновио Ље традициЉу звоЬеЬа у Ћаври, примивши ову традициЉу од звонара коЉи су знали како се звонило пре револуциЉе. ƒуго година Ље био главни звонар Ћавре.  ако кажу стручЬаци, отац ћихеЉ Ље поседовао Љединствени музички слух и беспрекоран осеЮаЉ за ритам. —творио Ље сопствену мелодиЉу звона, коЉа Ље данас позната као мелодиЉа звона —вето-“роЉицке —ергиЉеве Ћавре.

ƒуго година отац ћихеЉ се бавио Љош и гаЉеЬем цвеЮа, неговао Ље цвеЮЬаке у Ћаври, Ъуди су га стално могли видети са сандуцима расада и са цревом за заливаЬе на рамену. ”Љутру Ље то била уобичаЉена ствар: отац ћихеЉ Ље носио црево за заливаЬе. ’одочасници и парохиЉани су се чудили обиЪу раскошног цвеЮа: далиЉе су у Ћаври расле до два метра тако да се због Ьих ниЉе видео улаз на братску териториЉу.

£едном Ље отац ћихеЉ задобио озбиЪну повреду: заливаЉуЮи цвеЮе у одаЉама патриЉарха оклизнуо се и пао Ље са стола. ќсим Љаког убоЉа главе сломио Ље бедрену кост после чега Ље целог живота ишао ослаЬаЉуЮи се на Љедан, а касниЉе и на два штапа. —воЉе болести отац ћихеЉ Ље носио као ЅожиЉи крст, пошто Ље био спреман да умре и да стане пред ѕресто √осподЬи у сваком тренутку.  ад Ље имао 50 година први пут му Ље ураРена трепанациЉа лобаЬе и за време ове операциЉе лекари су с чуРеЬем уместо малог мозга открили сасушену капсулу од калциЉума и питали су се како отац ћихеЉ уопште живи и било шта ради.

—воЉе виРеЬе игуман ћихеЉ Ље испричао недуго пред смрт Љеромонаху јнтониЉу и монаху ѕартениЉу коЉи Ље тек после смрти оца ћихеЉа ово сведочанство предао недостоЉном аутору ових редова.

»гуман ћихеЉ се упокоЉио у √осподу 22. марта 2009. године и сахраЬен Ље на ƒеулинском гробЪу Ц тамо где почива сва манастирска братиЉа. Мегово име Ље изливено у бронзи на новом ÷ар-звону Ц као знак Ьеговог изузетно великог доприноса у обнавЪаЬу звонарске вештине у –усиЉи.

∆елели бисмо да додамо да Ље мама оца ћихеЉа била дубоко веруЉуЮа жена, после сина се преселила у —ергиЉев ѕосад и отац “ихон (јгриков) Ље извршио Ьен монашки постриг давши ЉоЉ има ѕараскева. “аква Ље црта живота ученика преподобног —ергиЉа.  ао што Ље сам свети —ергиЉе био веома послушан родитеЪима и бринуо се за Ьих, тако су и многи монаси Ћавре у близини свете обитеЪи настаЬивали своЉе родитеЪе водеЮи духовну бригу о Ьима.

 ако Ље преподобни —ергиЉе задржао у обитеЪи схиигумана —алатаила (ћигачова)

—хиигуман —алатаил (ћигачов). 1988.г. —хиигуман —алатаил (ћигачов). 1988.г.
” послератно време меРу старцима у Ћаври живео Ље и схиигуман —алатаил (1898-1992). Ѕлиским Ъудима Ље причао о себи и о кЪучном догаРаЉу у свом животу везаном за преподобног —ергиЉа. ќтац —алатаил Ље потицао из благочестиве породице и кроз цео своЉ живот Ље пронео искрену побожност. ” свету се звао ƒанило Ќикитич ћигачов, роРен Ље у сеЪачкоЉ породици у —моленскоЉ области. —а 17 година Ље први пут угледао своЉу будуЮу супругу “еодору и одмах су се договорили о свадби. ” породичном животу нису знали за несреЮу, стално су радили, изродили су десеторо деце, а онда се због исповедаЬа вере потоЬи схиигуман —алатаил обрео у логорима и делио Ље своЉе парче хлеба с гладнима. ћноги су гинули у северним логорима, али Ље Ьему √оспод сачувао живот. ƒанило Ље дочекао ƒруги светски рат, Ќемци су надирали на Ьихову териториЉу. ƒесило се следеЮе: Љедан Ќемац Ље уперио аутомат у Ьега, хтео Ље да га убиЉе, али се он помолио Ѕогу, Ќемац се зачудио, мислио Ље да Ље комуниста, а испоставило се да веруЉе у Ѕога и да се моли, па га ниЉе убио.

ѕосле рата Ьегова супруга “еодора Ље умрла и он Ље дошао у Ћавру. ѕритом Ље сам отац —алатаил говорио да Ље толико волео своЉу супругу да не би отишао у манастир да она ниЉе умрла. Ќедокучиви су путеви √осподЬи. «аправо, “еодори Ље било дато откровеЬе од иконе ћаЉке ЅожиЉе да ЉоЉ болест (труЪеЬе кости) дата како би била позвана у други свет кроз брзо упокоЉеЬе. » она Ље сама оставила супругу у аманет да иде у манастир.

ƒанило ћигачов Ље у обитеЪ преподобног —ергиЉа дошао 1960-их година и примио Ље монаштво с именом «осима. ” то време се у Ћаври налазио Љедан човек коЉем Ље совЉетска власт дозвоЪавала да туче монахе. ¬ише пута Ље тукао старце као што су архимандрит “ихон (јгриков), архимандрит Ќаум и схиигуман —алатаил. ќтац —алатаил Ље причао: Ђќдведе те у подрум, а има 145 кг. £а имам 95, али сам био толико Љак да бих га убио Љедним ударцем, али нисам смео, £еванРеЪе забраЬуЉе. £едном ме Ље тако истукао да сам се спремао да одем из манастира у парохиЉу: парохиЉани су ме ипак поштовали. ¬еЮ сам се одлучно ухватио за кваку на вратима кад се одозго на моЉоЉ руци нашла друга рука и зачуо се глас: “ЌемоЉ да идеш, издржи Љош мало. јко издржиш до краЉа, постаЮеш прави монах.”ї ќтац —алатаило Ље у души осетио да му Ље преподобни —ергиЉе забранио да напушта Ьегову свету обитеЪ. ќсетио Ље утеху у души и остао Ље, а човек коЉи Ље тукао монахе касниЉе Ље премештен на друго место

ќтац «осима се 1984. године тешко разболео и примио Ље схиму у част архангела —алатаила.

—хиигуман —алатаил Ље живео 96 година и сахраЬен Ље у ƒеулину.

ѕоука о братском молебану дата архимандриту ¬италиЉу

»зузетно важан део монашког живота у Ћаври Љесте братски молебан преподобном —ергиЉу коЉи се служи рано уЉутру пре свих осталих служби. ƒуго времена нико ниЉе захтевао обавезно присуство на молебану, веЮ само на богослужеЬу. ћеРутим, братиЉа свеЉедно редовно долазе. «ато што Ље долазак на братски молебан одраз Ъубави брата према обитеЪи преподобног —ергиЉа и према самом светом —ергиЉу.

јрхимандрит ¬италиЉе (Ж 2014) Ље био економ 16 година. «бог многих тешких брига почео Ље да изостаЉе са братских молебана. ћеРутим, Љедног лепог Љутра пре братског молебана у сну се пред оцем ¬италиЉем очигледно поЉавио преподобни —ергиЉе, ударио га Ље жезлом и прекорио због немара, тако да Ље отац ¬италиЉе чак поскочио и одмах Ље похитао у храм —вете “роЉице. ќд тада читаву децениЉу ниЉедном ниЉе пропустио ниЉедан братски молебан. „ак и кад Ље добио мождани удар отац ¬италиЉе Ље без обзира на то што му Ље део тела био парализован свеЉедно у пет и нешто уЉутру храмЪуЮи ишао до храма —вете “роЉице.

ќ оцу ¬италиЉу се зна да Ље дуго година сваког дана држао проповед. ќсим тога, због своЉе искрене Ъубави према братиЉи на личну инициЉативу Ље стално ишао по свету воду у ћалиЬике, довозио Љу Ље у великим посудама и ова вода се све време налазила у братском конаку свете ¬арваре за сваког оног коме затреба. ƒело оца ¬италиЉа наставила су млаРа браЮа.

»звор у ћалиЬикима Ље познат и као водопад Ђ√ремЉачиї, извире директно из горе. “о Ље управо онаЉ чудесни извор коЉи Ље почео да извире из горе као утеха преподобном —ергиЉу кад Ље напустио своЉу обитеЪ због претендоваЬа стариЉег брата —тефана на дужност игумана у манастиру —вете “роЉице и кад Ље застао да се одмори на путу за  иржач.

Ѕратски молебан у животу архимандрита Ќаума

јрхимандрит Ќаум (ЅаЉбородин) јрхимандрит Ќаум (ЅаЉбородин)
јрхимандрит Ќаум у целом свом монашком животу ниЉедном ниЉе изостао с братског молебана. £едном Ље имао високу температуру до 40∞. ќчигледно, упала плуЮа Ље напредовала и лекари су му забранили да иде на молебан. ѕричао Ље да га Ље ноЮу веома Љако болело срце, али Ље уЉутру упркос захтевима лекара отац Ќаум свеЉедно отишао на братски молебан преподобном —ергиЉу, помолио се и одмах му Ље било лакше на срцу. Ѕолест као да Ље руком однета.

—о за преподобног —ергиЉа

ѕознати сабрат Ћавре коЉи чита молитве за истериваЬе злих духова, отац √ерман, причао Ље о себи следеЮе. «авршавао Ље ћосковску духовну академиЉу, али Ље веЮ био на послушаЬу у Ћаври, звао се јлександар „есноков. јрхиЉереЉ коЉи га Ље послао на школоваЬе рекао Ље: ЂƒоРи код мене, Ља сам те послао,ї а старци из Ћавре му кажу: Ђќстани овде, стеЮи Юеш благодат.ї ƒуго времена ниЉе могао да одлучи шта да ради. Ќа краЉу му Ље намесник Ћавре, отац £ероним поставио услов: Ђ’аЉде, решаваЉ веЮ Љедном, после ручка Юеш ми реЮи одговор.ї

јрхимандрит √ерман („есноков) јрхимандрит √ерман („есноков)
—еди јлександар у келиЉи, не зна шта да ради, до ручка Ље остало Љош пет минута, седи и не зна куд Юе. » одЉедном му пада на памет: ако треба да останем овде, нека ме неко замоли за нешто. »стог часа су се зачули кораци кроз ходник, неко Ље покуцао на врата келиЉе, куц-куц-куц: Ђћолитвами свЉатих отец наших...ї ќтвара врата, а Љеромонах му каже: Ђ—аша, да ли имаш мало соли?ї –адосно га Ље загрлио и пружио му Ље што Ље оваЉ тражио: Ђ≈во ти соли.ї Ѕрзо се обукао, похитао Ље на ручак и после Ље рекао намеснику да остаЉе. Ќамесник Ље одмах издао налог: Ђ√отово, замонашиЮемо јлександра „еснокова.ї

“о Ље било за време √оспоЉинског поста. “ри ноЮи Ље новопострижени монах √ерман стаЉао, излази Ц светли сунце, и одЉедном види да иде управо онаЉ монах. ѕрилази му и каже: Ђќче, благословите! «нате ли како сте велику одиграли у мом животу кад сте ме замолили за со?ї ј оваЉ му у недоумици одговара: Ђ акву со? »мам своЉу, ни за шта те нисам молио.ї —тарци Ћавре су обЉаснили оцу √ерману да Ље сам преподобни —ергиЉе, примивши обличЉе Љеромонаха, дошао код Ьега како би га оставио у своЉоЉ обитеЪи.  елиЉа оца √ермана Ље била у конаку светог £ована ѕретече, последЬа здесна.

(ЌаставиЮе се.)

—ведочанства Ље сакупио Ракон ¬алериЉе ƒухаЬин

—а руског ћарина “одиЮ

18 / 07 / 2014

     оментари:

    2014-07-18
    23:54
    анастасиЉа:
    √осподе помилуЉ нас грешне молитвама св.—ергеЉа –адоЬешког амин !!!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0