У недељу на Павловдан 13. јула 2014. одслужена Литургија у Кућанцима
Иако је у родном месту Кућанцима (Епархија славонско-пакрачка) провео само девет година, с колено на колено, већ и најновијим нараштајима преноси се прича о животу и делу блаженопочивчшег Патријарха Павла који је у читавом свету препознатив по непрестаној молитви и скромном начину живљења.
Пред сам почетак свете Литургије група поклоника, по благослову Патријарха Иринеја и новоизабраног Епископа славонског Јована, приспела је из Београда носећи Јерусалимски крст, који ће након крсних путовања бити дарован нашој цркви у Сарајеву у октобру ове године, организатор тог путовања је Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке.
На улазу у порту храма Светих апостола Петра и Павла Часном крсту се поклонио протонамесник Драган Гаћеша, парох слатински, поздравио госте из Београда који га већ девет година, још по благослову блаженопочившег Патријарха Павла, а сада и Патријарха Иринеја, проносе местима страдања српског народа у земљама у региону.
Часни крст са Гроба Господњег дар је Патријарха Иринеја; организатор овог поклоничког путовања је Вазнесенска црква из Београда.
Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Јован Шаулић, парох мединачки. Саслуживали су: протојереј-ставрофор Лука Босанац (парох даруварски), јереј Игор Карановић (парох из Дебељаче код Панчева) и протођакон Ненад Михајловић из Вазнесенске цркве у Београду. Певницу је предводио протојереј Иван Денчић, старешина храма Свети Василије Острошки из шабачког насеља Касарске Ливаде, са свештенослужитељима: крстоносни протојереји Ратко Гатаревић (парох из Славонског Брода), Драган Антонић (парох у Новој Градишци), Александар Бијелић (парох у Пожеги), јереј Јовица Гачић (парох вировитичко-гаћински).
Некада је и у овом селу било (као и широм данашње Хрватске) много Срба; данас се Срби састају о великим празницима, храмовним и заветним славама, значајним годишњицама везаним за личности из српске историје и културе; прикупљају Срби прилоге за обнове својих светиња порушених од хрватске стране у последњем рату деведесетих година прошлог века када су многобројни православни верски објекти и споменици пострадали.
После свете Литургије пререзан је славски колач, а тропар се орио црквом која је подигнута поново из пепела. Кум овогодишње славе је био г. Слободан Радановић, који је предао кумство и четвртину славског колача г. Перици Стојановићу, изабраном куму за наредну годину.
Посебна захвалност и признање за доброделатељство овој цркви Светих апостола Петра и Павла, и за новчани прилог у висини од 10.000 еура, уручени су гђи Надежди Стојчевић Кнежевић, братаници блаженопочившег Патријарха Павла.
„Колико год буде у мојој моћи, помагаћу ову цркву и родно место нашег блаженоупокојеног Павла, онако како нас је учио, како је живео и означио свима нама наш православни пут,“ каже гђа Надежда. Уз речи благодарности и захвалности протонамесник Драган Гаћеша је уручио гђи Надежди Стојчевић Кнежевић грамату коју је потписао Епископ славонски Јован.
При обиласку родне куће и имања блаженопочившег Патријарха Павла сазнајемо да је откупљено и суседно имање од г. Пере Лукића, тако да ово имање обухвата преко два хектара земље на којој ће нићи нови свеправославни духовни и културни центар.
Протонамесник Драган Гаћеша је поздравио сабрани народ, посебно захваливши поклоницима из Београда који су донели и новчани прилог за обнову храма, и ове године показали своју непрестану подршку Србима у овом крају.
Верници из Београда су посетили и манастир Ораховицу, а затим је одлсужено вечерње у славу светитеља Козме и Дамјана. Свечари су чланови Српске националне мањине Магадановца са председником г. Браниславом Ћосићем. Седиште овог удружења је у Кућанцима, и велико је разумевање и подршка Општине Магаденовац за њихове активности и програме којима се чува језик и идентитет Срба у Хрватској.
Од почетка обнове храма Општина Магаденовац је дала око 350.000 куна и начелнику општине г. Стјепану Живковићу је исто уручена грамата коју је потписао Епископ славонски Јован.
У културном програму учествовали су културно-уметничка друштва: Свети Сава (Тење), Живојин Жика Мандић (Кнежеви Виногради), Бисери Славоније(Беничанци), Сељачка слога (Шљивошевци).