Srpska

Ђ√лавно чудо —ергиЉа –адоЬешког Ље он самї

ƒа ниЉе било преподобног —ергиЉа, никада се не би поЉавила ни —вета –усиЉа

††††

—едамстогодишЬица роРеЬа преподобног —ергиЉа –адоЬешког, Љедног од наЉвеЮих руских светитеЪа коЉи Ље одиграо кЪучну улогу у развоЉу руске државности и формираЬу националног духа, представЪа главни овогодишЬи Љубиларно-историЉски датум. Ќа чудесан начин управо у години свеопштих прослава посвеЮених преподобном —ергиЉу, наше друштво доживЪава нови успон националне самосвести. Мегова —ветост ѕатриЉарх  ирил, коЉи Ље предводио наЉвеЮе свечаности у част преподобног —ергиЉа прошле недеЪе у —ергиЉевом ѕосаду, у интервЉуу за „Ёксперт“ говори о томе зашто Ље важно присетити се изнова лекциЉа коЉе нам Ље свима дао радоЬешки игуман.

††††

Ч ¬аша —ветости, добро Ље познато да Ље воЉницима коЉи су ишли на  уликово поЪе, на челу са кнезом ƒимитриЉем ƒонским, духовна подршка —ергиЉа –адоЬешког била веома важна. јли зашто?  ада код  Ъучевског данас читате о осеЮаЉу „моралне храбрости и духовне снаге, коЉе Ље преподобни —ергиЉе удахнуо руском друштву“, и о томе да Ље у таквом расположеЬу народ потом вековима живео, онда осеЮате да код нас садашЬих значаЉ светитеЪа веЮ ЉеЬава. » Љош Љедно питаЬе коЉе се често намеЮе: како се може обЉаснити учествоваЬе у бици монаха ѕересвета и ќслабЪе, коЉи су напустили световни живот и посветили себе служеЬу √осподу?

Ч ƒа би се то разумело, подсетимо се историЉског контекста. ƒва главна проблема –усиЉе прве половине 14. века била су расцепканост и подчиЬеност монголско-татарским кановима. ”след зараЮености меРу кнезовима било Ље немогуЮе уЉединити се ради превазилажеЬа Љарма. Ќарод се био првенствено позабавио проблемом опстанка у тим изузетно скученим условима. јли ¬артоломеЉ (будуЮи преподобни —ергиЉе) одлази у глуву шуму, с Љедне стране воРен ЪубавЪу према —ветоЉ “роЉици, и с друге стране, болом због мржЬе и подела у роРеном народу.  ао што пише аутор Ьеговог житиЉа ≈пифаниЉе ѕремудри, прва ствар коЉу Ље —ергиЉе учинио била Ље подизаЬе омаЬе дрвене цркве у част —вете “роЉице Ц „како би сталним гледаЬем у Ьу побеРивао страх пред мрском раздеЪеношЮу света“. ѕреподобни —ергиЉе Ље победио таЉ страх и помогао целом руском народу да се избави од „мрске раздеЪености“ у коЉоЉ се народ тад нашао.

††††

” лику преподобног —ергиЉа –усиЉа Ље добила личност такве духовне снаге, да су се око Ьега Ц ког су сматрали светим Љош и за живота Ц успеле обЉединити наЉздравиЉе снаге.

ƒа, за преподобног —ергиЉа Ље заштита роРене земЪе од иноверних била, пре свега, задатак „духовне сигурности“: он Ље као нико други схватао да народ не може себе почети да доживЪава као Љедан, све док Ље –усиЉа разЉедиЬена и поцепана меРусобним борбама и док кнезови зависе од канских повеЪа (Љарлика). Ѕитка на  уликовом поЪу Ље, пре свега, била борба за »стину и ¬еру Ч а не само за независност.

††††

„овек Ц то Ље огромна снага и потенциЉал, пре свега, не неким посебним физичким квалитетима, веЮ управо духом. —ергиЉева светост Ље била очигледна Ьеговим савременицима. ¬идЪиви знак Ьеговог благосиЪаЬа битке на  уликовом поЪу били су ѕересвет и ќслабЪа, коЉи су били послати из манастира.

»змеРу учешЮа монаха у бици и одбациваЬа живота у свету не постоЉи контрадикциЉа: у „тренутку истине“ на  уликовом поЪу нису постоЉали само световни циЪеви. ƒвобоЉ измеРу руског монаха и страшног “атарина сведочи да Ље то, пре свега, била борба измеРу носилаца супротставЪених духовних вредности Ч измеРу хришЮанства и паганизма.

√лавна заслуга преподобног —ергиЉа пред руском земЪом Ље у томе, што Ље поверовао у саму могуЮност да –усиЉа постане света и што Ље успео да превазиРе световну заваРеност и потчиЬеност иноверним, као и да увиди божански призив руског народа да постане пуноправни наследник византиЉске хришЮанске традициЉе коЉа Ље тада веЮ била на измаку.

††††

Ч ѕоЉава таквог човека, као што Ље —ергиЉе –адоЬешки, чак се и обичним говором може назвати чудесним догаРаЉем у рускоЉ историЉи. Ўта Ље, по вашем мишЪеЬу, формирало личност таквих колосалних размера?

Ч „уда ЅожиЉа се дешаваЉу у историЉи, због тога Ља чудо Ц као благодатно мешаЬе √оспода у живот Ц не бих тако олако супротставЪао историЉским догаРаЉима коЉи се с хришЮанске тачке гледишта налазе у надлежности ЅожиЉоЉ и укЪучени су, да тако кажемо, у Ѕожански ѕромисао.

††††

≈поха преподобног —ергиЉа поклапа се с временом такозваног треЮег препорода ¬изантиЉе под ѕалаеолозима (1261-1453). ”право Ље у то време исихазам Ч богословско учеЬе о могуЮности деловаЬа нестворених божанских енергиЉа у свету и човеку Ч постало званична доктрина грчих православних цркава (1341). Ќа челу покрета исихаста Ље —вети √ригориЉе ѕалама (1296-1359), истакнути мислилац, аскета и богослов. ” своЉим делима он истиче важност синергиЉе у хришЮанском животу, тЉ. садеЉства човека и Ѕожанских енергиЉа.

Ѕез обзира на то што преподобни —ергиЉе ниЉе оставио за собом никакве писане радове, сав Ьегов живот сведочи о преЉемству исихастичке традициЉе. » —ергиЉе, и Ьегови ученици, првенствено обраЮаЉу пажЬу на усредсреРену молитву, ЮутаЬе и рад. ѕотпуно свесно напуштаЬе свега онога што се вреднуЉе у овоме свету Ч новца, власти, утицаЉа, уважености. ” житиЉу преподобног —ергиЉа описано Ље више поЉава Ѕожанске светлости.

јли за разлику од грчке традициЉе, преподобни —ергиЉе прошируЉе границе исихазма. ќсвеЮен нествореним енергиЉама, он носи у свет то помируЉуЮе деловаЬе Ѕожанске благодати.

” ¬изантиЉи се грчки исихазам супротставЪао западном хуманизму: у –усиЉи Ље делатни исихазам преподобног —ергиЉа и Ьегових ученика постао извор сабираЬа народа у Љедну духовну целовитост, коЉа Ље напослетку добила назив —вета –усиЉа. —ветост и стаЬе преображаЉа деЉством —ветога ƒуха за наше претке постали су главна вредност. » то Ље, пре свега, заслуга преподобног —ергиЉа.

††††

–усиЉа се сабира око очигледне светости преподобног —ергиЉа, а не просто око различитих политичких, културних или идеолошких фактора.

ѕреподобни —ергиЉе Ље „од маЉчине утробе“ био изабран од Ѕога да постане посебна фигура у духовноЉ обнови –усиЉе. Мегова Ъубав и очареЬе пред таЉном —вете “роЉице, Ьегов бол због триЉумфа зла и подела у роРеноЉ земЪи били су толико велики, да су успели да промене ток историЉе и даЉу нови правац како животу друштва, тако и развоЉу монаштва. ѕреподобног —ергиЉа називаЉу родоначелником „делатног исихазма“ Ч када подвижник коЉи достигне очишЮеЬе од страсти и освеЮеЬе ƒухом —ветим, не нестаЉе у тишини свог затвараЬа, веЮ радом помаже другима да се промене, постану ближи Ѕогу и у себи спознаЉу Ѕожански призив.

Ч —тручЬаци »нститута за етнологиЉу и антропологиЉу –јЌ покушаваЉу савременим методама да реконструишу тродимензионалну фигуру преподобног —ергиЉа. Ќеопходне мере за своЉ рад научници узимаЉу са портретног покрова —ергиЉа –адоЬешког, коЉи се чува у ризници “роЉицеЦ—ергиЉеве лавре. ј какав значаЉ за иконографиЉу има портретна сличност?

Ч «аиста, лик преподобног —ергиЉа се на наЉраниЉем представЪаЬу Ч плаштаници Ч нешто разликуЉе од касниЉе иконографиЉе. »сторичари уметности сматраЉу да се због ширине бода може претпоставити да су ову плаштаницу извезли монаси у знак сеЮаЬа на воЪеног оца и учитеЪа.

»стовремено, у православноЉ иконографскоЉ традициЉи се при чуваЬу одреРене портретне сличности главна пажЬа поклаЬа прецизности откриваЬа управо светитеЪевог духовног лика. »кона ниЉе животни портрет, веЮ сведочанство у боЉама човековог преображаЉа —ветим ƒухом. ќна не приказуЉе толико какав Ље човек био за живота, колико у шта се он преобразио у ÷арству Ќебеском. «бог тога понекад разлику коЉа се може срести измеРу икона светитеЪа и портрета не треба мешати: икона Ље пре свега молитвено изображеЬе, коЉе нам помаже да се усредсредимо на молитву пред светитеЪем, а не да се бавимо карактеристикама Ьегове физиономиЉе.

Ч Ќаше време можемо назвати рационалним и секуларним. „уда коЉа су описана у житиЉу преподобног —ергиЉа код неких изазиваЉу сумЬу у реалност догаРаЉа из Ьеговог живота, па чак и у само Ьегово постоЉаЬе. Ќа коЉи начин бисте ви представили чуда преподобног из житиЉа, тако да она постану Љасна рационалистима и да буду прихваЮена од стране Ъуди коЉи у Ьих сумЬаЉу?

Ч Ќаш савременик Ље сувише поверЪив према утврРиваЬу беспоговорног приоритета рационалног над другим начинима спознаЉе. ћеРутим, чак нас и обични, свакодневни живот стално уверава у то, да Ље он много виши, шири и дубЪи од било коЉе наше представе о Ьему. „уда, чиЉе описе среЮемо и у —ветом ѕисму, и у житиЉима светих, наравно, не уклапаЉу се у уске оквире рационалне анализе. ” супротном, то онда не би била чуда. ѕосредством чуда √оспод Ѕог показуЉе ограниченост материЉалног постоЉаЬа: чудо се разликуЉе од уобичаЉених догаРаЉа тиме, што се овде „побеРуЉе природни чин“ Ц то Љест деловаЬем силе ЅожиЉе превазилазе се природни закони.

јли смисао чуда ниЉе у самом нарушаваЬу природних закона, веЮ у потврди човекове близине Ѕогу,  оЉем Ље све могуЮе,  оЉи и Љесте главни «аконодавац. »з житиЉа преподобног —ергиЉа знамо да он своЉа чуда никада ниЉе обзнаЬивао, напротив, и очигледно чудо Ље прикривао своЉим безграничним смиреЬем. ѕокаткад Ље чак оно што се десило обЉашЬавао природним узроцима, као на пример што Ље оцу васкрслог детета рекао да Ьегов син ниЉе умро, веЮ Ље само промрзао и уснуо. —ветитеЪи никада нису тежили чудотворству, али Ље сила —ветог ƒуха коЉа Ље у Ьима деловала повремено на очигледан начин себе проЉавЪивала и у виду чуда.

„удо не тражи анализу, веЮ веру. “амо где Ље вера нестабилна и где Ље неопходан извор инспирациЉе Ч чудо може да помогне у утврРиваЬу у вери. ѕритом чудо само подстиче, али не и приморава човека на веру. ”век се оставЪа могуЮност да се наРе оваЉ или онаЉ изговор за радознали разум, као и за покушаЉ да се чудо обЉасни природним узроцима. £ер истинска, дубока вера не тражи чуда: она пре свега тражи Ѕога,  оЉем у потпуности веруЉе, као и самог себе и сав своЉ живот.

√лавно чудо преподобног —ергиЉа Ље он сам. „овек коЉи Ље напустио свет и постао центар –усиЉе. ќн коЉи Ље побегао од сваке власти Ч и световне, и црквене Ч постао Ље апсолутни ауторитет и у држави, и у ÷ркви. —весно изабравши за подвизаваЬе место неупотребЪиво за нормалан живот Ч он сазда око себе огромну Ћавру и цео град Ч —ергиЉев ѕосад.  ао смирени монах, покренуо Ље и инспирисао руски народ да заштити ќтаЯбину.

16. Љула 2014. године са литиЉе у —ергиЉевом ѕосаду. ћеРу веруЉуЮим Ље и Мегова —ветост ѕатриЉарх московски и све –усиЉе  ирил. ‘ото: прес-служба ѕатриЉарха московског и све –усиЉе 16. Љула 2014. године са литиЉе у —ергиЉевом ѕосаду. ћеРу веруЉуЮим Ље и Мегова —ветост ѕатриЉарх московски и све –усиЉе  ирил. ‘ото: прес-служба ѕатриЉарха московског и све –усиЉе
††††

Ч »сториЉа ниЉе сачувала описе разговора измеРу преподобног —ергиЉа и кнеза ќлега –Љазанског, након коЉег су он и ƒимитриЉе ƒонски закЪучили важно примирЉе и напослетку чак и поженили децу. Ўта ви мислите, коЉим речима Ље игуман “роЉицког манастира могао у ќлегу –Љазанском пробудити жеЪу за помиреЬем?

Ч —етимо се како Ље започела сваРа. «астарела сваРа измеРу ћоскве и –ЉазаЬа Ље била посебно жестока меРусобна борба, коЉа Ље уздрмала Љединство –усиЉе. √одине 1385. у знак одмазде за напад на –ЉазаЬ ќлег –Љазански Ље спалио  оломну. ƒимитриЉе ƒонски Ље био принуРен да се обрати —ветом —ергиЉу, након чега се упутио у –ЉазаЬ на преговоре. ”спео Ље да убеди кнеза ќлега да превазиРе сваРу; у √олутвин манастиру поЉавили су се заЉедно. Ќедалеко од  оломне, захваЪуЉуЮи —ергиЉевом посредништву, закЪучен Ље мировни споразум: рат се приводио краЉу и учвршЮивале су се границе. ќлег –Љазански Ље прогласио себе за „млаРег брата“ московском кнезу. ” светлу татарске и литванске воЉне опасности оваЉ споразум имао Ље важан, ако не и пресудан значаЉ.

††††

ћи се овде сусреЮемо са очигледним деловаЬем свете ЅожиЉе благодати, коЉа доноси пре свега мир, праштаЬе и исцеЪеЬе. Ќажалост, често потцеЬуЉемо значаЉ молитве у животу. Ќедавно ми Ље намесник “роЉице-—ергиЉеве лавре испричао да Ље у ѕафнутиЉевоЉ башти почело да се обнавЪа дрвеЮе коЉе Ље веЮ било спремно за сечу. ” совЉетско време тамо Ље био градски забавни парк, где се Ъуди нису нарочито оптереЮивали моралним правилима. ѕарк Ље временом потпуно запустио, али када Ље териториЉа била враЮена манастиру и када Ље братиЉа почела да се повлачи за време шетЬи и да се моли Ч он Ље видно оживео, па Ље чак и врло старо дрвеЮе почело да се враЮа у живот.

ћи у ствари не знамо шта Ље говорио преподобни —ергиЉе кнезу ќлегу –Љазанском. «намо само да Ље говорио „тихе и кротке речи“. —ила духа преподобног, Ьегов кротки лик и очигледна светост биле су главни аргументи у том разговору. £ер ниЉе ствар у томе коЉе се речи изговараЉу, веЮ шта стоЉи иза Ьих. ” случаЉу с преподобним сав Ьегов живот био Ље у потпуности посвеЮен служеЬу Ѕогу и руском народу. “ешко да Ље ико у –усиЉи волео своЉ народ више од преподобног —ергиЉа, а тоЉ сили Ъубави ништа не може да одоли.

Ч —ергиЉе –адоЬешки Ље веруЉуЮим познат као „врлински подвижник“ (како се пева у тропару преподобном), и у исто време сасвим неочекивано за оне коЉи то данас откриваЉу представЪа наЉсветлиЉу фигуру на политичком поЪу –усиЉе 14. века.  ако Ље оваЉ велики руски човек успевао да споЉи земаЪско и небеско?

Ч ћени се чини да у датом случаЉу сама теза о споЉу „земаЪског и небеског“ Ч коЉа Ље несумЬиво врло важна за наш живот Ч не даЉе одговор на ваше питаЬе, а као да ставЪа светитеЪа пред избор коЉи заправо пред Ьим ниЉе ни стаЉао. ѕреподобни —ергиЉе ниЉе „спаЉао земаЪско и небеско“: он Ље пре свега био „граРанин Ќебеске ќтаЯбине“ и управо се због тога старао о духовном благостаЬу свог народа, о ЬеговоЉ целовитости и верности ’ристу.

”чешЮе преподобног —ергиЉа –адоЬешког у помиреЬу кнежева и ослобоРеЬу –усиЉе од иноверног Љарма на складан начин Ље проистицало из Ьегове Ъубави према —ветоЉ “роЉици и жеЪе да главни животни закон Ч закон “роЉичне Ъубави Ч учини основним принципом друштвеног поретка. ÷ело Ьегово „учешЮе у политичком животу“ ниЉе излазило из оквира кротких очинских савета, упуЮених овим или неким другим руским кнезовима, молеЮи их да се у своЉим властодржачким активностима строго придржаваЉу хришЮанских заповести, да не умножаваЉу несреЮе народа и земЪе, и да не изазиваЉу меРусобне сваРе пред лицем споЪне претЬе.

Ч  оЉе промене су се догодиле у народноЉ црквености и манастирском животу, након што су се ученици преподобног —ергиЉа расули по целоЉ –усиЉи да проповедаЉу хришЮанство?

Ч —ав —ергиЉев живот Ље константно испуЬаваЬе ’ристове заповести „ко хоЮе да буде први меРу вама, нека свима буде слуга“. ” обитеЪи преподобног начелно настаЉе нова парадигма манастирског живота, где се значаЉна улога додеЪуЉе самосталноЉ домаЮинскоЉ делатности манастира, с циЪем обезбеРиваЬа себе свим оним што Ље потребно.

ƒовоЪно Ље погледати манастире —еверне “иваиде Ц  ирило-Ѕелозерски, ¬алаамски, —оловецки, и многе друге обитеЪи Ц коЉе су основали ученици преподобног, да бисмо схватили колико су Ьихове функциЉе далеко превазилазиле границе монашког живота. ƒовоЪно Ље погледати манастире —еверне “иваиде Ц  ирило-Ѕелозерски, ¬алаамски, —оловецки, и многе друге обитеЪи Ц коЉе су основали ученици преподобног, да бисмо схватили колико су Ьихове функциЉе далеко превазилазиле границе монашког живота.
††††

ƒовоЪно Ље погледати манастире —еверне “иваиде Ц  ирило-Ѕелозерски, ¬алаамски, —оловецки, и многе друге обитеЪи Ц коЉе су основали ученици преподобног, да бисмо схватили колико су Ьихове функциЉе далеко превазилазиле границе монашког живота. —вака од ових обитеЪи била Ље моЮна, добро заштиЮена тврРава, огромно домаЮинство и, наравно, пре свега, школа васпитаЬа будуЮих пастира, архипастира, кнежева, племиЮа, а и обичних сеЪака. £една од важних карактеристика „делатног исихазма“ преподобног —ергиЉа била Ље константно превазилажеЬе себе, своЉе леЬости и слабости Ч зарад служеЬа ближЬима у добрим делима. «а —ергиЉа Ље рад Ч благослов, а не ЅожиЉе проклетство: управо се кроз рад човек приближава аскетском поимаЬу хришЮанства, Љер он са духовне тачке гледишта ниЉе само средство за опстанак, веЮ пре свега облик духовног делаЬа и извор унутрашЬег раста човековог.

Ћик преподобног —ергиЉа Ље Љединствен у историЉи руског монаштва. £едан човек Ље успео радикално да промени однос и према месту, и према улози ÷ркве у држави, као и да обнови давно прекинуту традициЉу манастирског општежиЮа. ‘ормираЬе круга ученика око Ьега и —ергиЉево даЪе развиЉаЬе руског монаштва у раниЉе ненасеЪеним местима довело Ље не само до поЉаве —еверне “иваиде веЮ и до проширеЬа граница руске државе.

”право Ље —ергиЉе заслужан за преомишЪаваЬе монашког пострига као таквог: у то време се примаЬе анРеоског чина доживЪавало као „друго крштеЬе“, после коЉег Ље наЉбоЪе било што пре умрети. «ато су се у поодмаклоЉ старости благочестиви мирЉани, па чак и кнезови трудили да своЉ живот заврше постригом. ѕреподобни оживЪава исконско схватаЬе пострига као почетка начелно новог концепта живота, коЉи се пре свега окреЮе придржаваЬу £еванРелским идеалима.

ѕреподобни се не брине само о сопственом спасеЬу, веЮ носи исцелитеЪно сведочанство о таЉни “роЉичне Ъубави у свету. » не само да носи веЮ и постаЉе главни узрок дубоких процеса удруживаЬа, превазилажеЬа сваРа и подела, победе над мржЬом и себичношЮу. ” лику преподобног очитовало се задивЪуЉуЮе сЉедиЬеЬе у ЉедноЉ личности наЉдубЪег монашког ослобаРаЬа од страсти овога света и дословног државничког ума, коЉи се пре свега бринуо о добробити свог народа.

ѕреподобни —ергиЉе открива нови приступ разумеваЬу светости: то ниЉе традиционална за византиЉско православЪе „ексклузивна“ светост, коЉа обитава првенствено у тишини монашке келиЉе, веЮ светост свенародна, када нема никаквог чина или зваЬа, посла или начина живота, где би било немогуЮе стицаЬе Ѕожанске благодати и дубоког преображаЉа живота, самог човека и целог народа.

ƒа у историЉи –усиЉе ниЉе било преподобног —ергиЉа Ч никада би дошло ни до поЉавЪиваЬа —вете –усиЉе.

††††

Ч Ќа коЉи начин би, по вашем мишЪеЬу, Ъуди са различитим односом према вери могли да изграде представу о преподобном —ергиЉу –адоЬешком и да покушаЉу боЪе да разумеЉу ту историЉску фигуру?

Ч ќнаЉ ко жели да разуме и осети ко Ље био и остао до данас преподобни —ергиЉе за –усиЉу, наЉбоЪе би било да доРе у Ћавру и одстоЉи на манастирском богослужеЬу, тЉ. да сврати у древну “роЉицку саборну цркву, где се налазе мошти игумана земЪе –уске. ƒа се загледа у ликове на иконама и фрескама, коЉе су дело руку јндреЉа –убЪова и Ьегових ученика. ƒух ÷ркве могу да осете не само крштени и црквени Ъуди.

ƒуховни лик преподобног —ергиЉа немогуЮе Ље разумети у потпуности, ако не покушамо да се приближимо оним вредности коЉе су за Ьега биле главни извори инспирациЉе. ј те вредности, као што су Ъубав према Ѕогу и делатна Ъубав према ближЬем, не меЬаЉу се.

£ош Ље почетком 20. века свештеник ѕ. ‘лоренски у чланку „“роЉице-—ергиЉева лавра и –усиЉа“ писао: „ƒа би се разумела –усиЉа, неопходно Ље да се разуме Ћавра, а да би се продрло у Ћавру, потребно Ље будним оком загледати се у Ьеног оснивача, признатог Љош за живота за свеца „чудесног старца, —ветог —ергиЉа“.

¬асилиЉ  Ъучевски 1892. године Ље писао: „—еЮаЉуЮи се преп. —ергиЉа, ми проверавамо сами себе, претресамо своЉе моралне резерве, завештане од стране великих градитеЪа нашег моралног поретка, обнавЪамо га, попуЬаваЉуЮи у Ьему недостатке. ¬рата Ћавре преподобног —ергиЉа Юе се затворити и кандила Юе се угасити над Ьеговом гробницом тек онда, кад ми истрошимо ту резерву до краЉа, не надокнаРуЉуЮи Ље новом.

£убилеЉ преподобног —ергиЉа представЪа важну прекретницу за наш народ и државу. ’оЮемо ли се моЮи сетити Ьегових лекциЉа и завета, тЉ. схватити ко смо ми и шта Ље за наш народ оно наЉвредниЉе, за шта се може и живот своЉ положити? ” своЉе време преподобни —ергиЉе Ље постао живи одговор на та питаЬа.

‘еномен „руског духа“ неодвоЉив Ље од ѕравославЪа, а руско ѕравославЪе Ц од лика смиреног монаха, коЉи измируЉе кнезове и инспирише на заштиту роРене земЪе Ч преподобног —ергиЉа. Мегов живот Ље обЉективно сведочанство снаге личности, када Ље она освеЮена блискошЮу са Ѕогом.

ѕитаЬа Ље поставЪала ƒина Ѕичкова

Ёксперт Online

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

Мегова —ветост ѕатриЉарх московски и све –усиЉе  ирил

25 / 07 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0