Srpska

—вети великомученик ѕантелеЉмон

—“–јƒјМ≈ —¬≈“ќ√ ¬≈Ћ» ќћ”„≈Ќ» ј ѕјЌ“≈Ћ≈£ћќЌј

††††

 ада цароваше безбожни ћаксимиЉан[1], свирепи мучитеЪ хришЮана, и када скоро сва васеЪена беше покривена тамом незнабоштва и велико гоЬеЬе притискиваше свуда веруЉуЮе у ’риста и многи исповедници пресветог имена ’ристовог биваху убиЉани, пострада за ’риста у ¬итиниЉскоЉ покраЉини[2] у граду ЌикомидиЉи[3] и свети великомученик ѕантелеЉмон.

ќваЉ славни меРу мученицима страдалац ’ристов родио се у том граду ЌикомидиЉи од високородног и богатог оца ≈всторгиЉа и од матере ≈вуле. ѕо вери отац му беше многобожац, ватрено одан идолопоклонству, а мати хришЮанка, научена светоЉ вери од прародитеЪа, и она усрдно служаше ’ристу. » тако, сЉедиЬени телесно, они беху раздвоЉени духовно: он приношаше жртве лажним боговима, а она приношаше жртву хвале истинитоме Ѕогу. –одивши дете о коме Ље реч, они му дадоше име ѕантолеон, што значи: по свему лав, Љер се претпоставЪало да Юе храброшЮу бити сличан лаву. Ќо доцниЉе Ьему би промеЬено име у ѕантелеЉмон, тоЉест свемилостив, пошто према свима беше милостив: бесплатно лечаше болеснике и чиЬаше милостиЬу сиротиЬи, обилно раздаЉуЮи очево богатство невоЪнима.

£ош измалена мати васпитаваше ѕантолеона у хришЮанскоЉ побожности, учеЮи га да зна Љединог истинитог Ѕога, √оспода нашег »суса ’риста, и да веруЉе у Мега, и да ћу угаРа добрим делима, а да се одвраЮа од идолопоклоничког многобоштва. » дечко пажЪиво слушаше материне поуке и усваЉаше их, уколико Ље то било могуЮе у Ьеговим годинама. Ќо, каква штета и губитак! Ьегова добра мати и учитеЪица у младим годинама своЉим отиде ка √осподу, оставивши сина Љош непунолетна и несазрела. ѕосле Ьене смрти дечко лако поРе трагом очеве заблуде: отац га често воРаше к идолима и учаше га многобожачком незнабожЉу.

«атим дечко би дат у граматичку школу. ј када с одличним успехом изучи сву световну философиЉу Љелинску, отац га даде у медицинску школу Љедном чувеном лекару ≈фросину да изучи лекарску вештину. ќштроуман, дечко лако схваташе све што му Ље предавано, и убрзо превазиРе своЉе вршЬаке, па мало чиме не беше раван и самом учитеЪу. ѕри томе он беше добре нарави, красноречив, леп, и на све Ље чинио врло приЉатан утисак; а беше познат и самом цару ћаксимиЉану. £ер у то време ћаксимиЉан боравЪаше у ЌикомидиЉи; мучеЮи хришЮане, он двадесет хиЪада Ьих сажеже у цркви на ЅожиЮ,[4] и уби светог јнтима епископа[5], и многе кроз разне муке предаде на разне смрти. ” царску палату овог мучитеЪа често долажаше лекар ≈фросин са лекариЉама или к самом цару или к Ьеговим дворЉанима, Љер таЉ лекар даваше лекове целом двору царском. ј када ≈фросин долажаше у дворац, са Ьим долажаше и младиЮ ѕантолеон, пратеЮи свога учитеЪа, и сви се дивЪаху ЬеговоЉ лепоти и памети. » цар, видевши га, упита: "ќткуда Ље, и чиЉи Ље син?" ƒобивши одговор, цар нареди учитеЪу да што пре и што боЪе научи младиЮа лекарскоЉ вештини, желеЮи да га свагда има поред себе као достоЉног да предстоЉи цару и служи му. ” то време младиЮ веЮ беше близу пунолетства и зрелости.

” те дане беЉаше у ЌикомидиЉи стари презвитер по имену ≈рмолаЉ[6], коЉи се из страха од незнабожаца скривао са немного хришЮана у Љедном малом и незнатном дому. ѕут пак ѕантолеонов, коЉим Ље он одлазио од своЉе куЮе к учитеЪу и враЮао се, водио Ље поред тог малог дома у коме се крио свети ≈рмолаЉ. ѕосматраЉуЮи кроз прозорчиЮ младиЮа коЉи Ље често пролазио туда, ≈рмолаЉ Ље по лицу и погледу Ьеговом познао да Ље он добре нарави; и дознавши ƒухом да Юе младиЮ бити изабрани сасуд ЅожЉи, ≈рмолаЉ Љедном изиРе у сусрет младиЮу и замоли га да на кратко време сврати код Ьега у дом. —мирен и послушан, младиЮ уРе у дом к старцу. ѕосадивши га поред себе, старац га распитиваше о пореклу и родитеЪима, о вери и о целокупном животу Ьеговом. ћладиЮ му исприча све подробно, и каза му да му Ље мати била хришЮанка и умрла, а отац му Ље жив и сходно многобожачким законима поштуЉе многе богове. » упита га свети ≈рмолаЉ говореЮи: ј ти, добро чедо, коЉоЉ би вери желео припадати, очевоЉ или маЉчиноЉ? - ћладиЮ одговори: ћати моЉа, док беше жива, учаше ме своЉоЉ вери, и Ља заволех Ьену веру. Ќо отац, као силниЉи, приморава ме на незнабожачке законе и жели да ме намести у царскоЉ палати у чину блиских и великашких воЉника и слугу царевих. - —вети ≈рмолаЉ опет упита: ј каквоЉ те науци учи твоЉ учитеЪ? - ћладиЮ одговори: ”чи ме науци јсклипиЉа, ’ипократа и √алена[7], Љер тако хоЮе моЉ отац; а и учитеЪ моЉ вели да ако Ља изучим Ьихову науку, онда Юу лако моЮи лечити сваку болест по Ъудима.

” овим речима свети ≈рмолаЉ наРе повод за користан разговор, и поче у срцу младиЮевом, као на доброЉ земЪи, сеЉати добро семе речи ЅожЉих, говореЮи: ¬еруЉ ми, добри младиЮу, истину ти говорим; наука и вештина јсклипиЉа, ’ипократа и √алена мале су, и мало могу помоЮи онима коЉи им прибегаваЉу. ”сто и богови, коЉе почитуЉу цар ћаксимиЉан, твоЉ отац и остали незнабошци, ништавни су, и нису ништа друго до баЉка и обмана малоумних. £едини пак истинити и свемоЮни Ѕог Љесте »сус ’ристос. јко будеш веровао у Мега, онда Юеш самим призиваЬем свечесног имена Меговог моЮи исцеЪивати сваку болест. £ер Ље ќн слепима вид давао, губаве очишЮавао, мртве васкрсавао, Раволе, коЉима се незнабошци клаЬаЉу, Љедном речЉу из Ъуди изгонио. ѕа не само ќн сам, него су и хаЪине Мегове давале исцеЪеЬа: Љер жена коЉа Ље дванаест година боловала од течеЬа крви, чим се дотаче краЉа од хаЪине Мегове, одмах се исцели. јли, ко може потанко испричати сва чудесна дела Мегова? £ер као што Ље немогуЮе изброЉити песак морски и звезде небеске и капЪе водене, тако Ље немогуЮе поброЉати чудеса ЅожиЉа и исказати величиЉа Мегова. ј и сада Ље ќн крепки помоЮник слугама —воЉим: утешава ожалошЮене, исцеЪуЉе болне, избавЪа од беде и ослобаРа од свих вражЉих зала, не очекуЉуЮи да буде умоЪен од овог или од оног, него предухиЮруЉе молитве и сам покрет срца. —илу пак чинити све то ќн даЉе и онима коЉи √а Ъубе, а даруЉе им Љош и веЮа чудотворства; напослетку им даЉе бесконачни живот у вечноЉ слави небеског царства.

—лушаЉуЮи овакве речи светог ≈рмолаЉа ѕантолеон им вероваше као истинитима, примаЉуЮи их у срце своЉе и наслаРуЉуЮи се Ьима умом своЉим, и рече светоме старцу: “о сам Ља много пута слушао од моЉе маЉке, и често сам Ље виРао како се моли и призива тог Ѕога о коме ми ти сада говориш.

ќд тога дана ѕантолеон Ље сваки дан долазио к старцу и наслаРивао се Ьеговим богонадахнутим поукама, и тако напредовао у познаЬу истинитога Ѕога. » када се враЮао од учитеЪа ≈фросина он ниЉе одлазио куЮи своЉоЉ док претходно не би посетио старца и добио од Ьега корисне поуке. Ќо Љедном када се повраЮао од учитеЪа и мало сврнуо с пута, Ьему се догоди да наиРе на мртво дете коЉе беше уЉела огромна гуЉа коЉа лежаше ту близу умрлога детета. ¬идевши то, ѕантолеон се наЉпре уплаши и мало одступи. «атим помисли у себи овако: —ада треба да испитам и дознам Ље ли истина оно што ми старац ≈рмолаЉ говори. - » погледавши на небо рече: √осподе »сусе ’ристе, иако сам недостоЉан да “е призивам, ипак, ако хоЮеш да постанем слуга “воЉ, Љави силу —воЉу и учини да у име “воЉе ово дете оживи а гуЉа угине.

» тог часа дете као пренувши се од сна устаде живо, а гуЉа се раседе напола и црче. “ада ѕантолеон, поверовавши потпуно у ’риста, подиже к небу своЉе телесне и духовне очи и благослови Ѕога с радошЮу и сузама, благодареЮи ћу што га изведе из таме на светлост познаЬа —вога. ќнда журно оде с светом ≈рмолаЉу презвитеру, припаде к чесним ногама Ьеговим просеЮи свето крштеЬе; и исприча му шта се догодило, како мртво дете оживе силом имена »суса ’риста, и како црче смртоносна гуЉа. —вети ≈рмолаЉ устаде и поРе са Ьим да види угинулу змиЉу; и видевши Ље он захвали Ѕогу за учиЬено чудо, помоЮу кога ќн приведе ѕантолеона к —воме познаЬу. ¬ративши се у дом, он крсти младиЮа у име ќца и —ина и —ветога ƒуха, и одслуживши свету литургиЉу у унутрашЬоЉ одаЉи своЉоЉ, причести га Ѕожанским “аЉнама “ела и  рви ’ристове.

ѕо приЉему светог крштеЬа ѕантолеон остаде код старца ≈рмолаЉа седам дана, поучаваЉуЮи се ЅожЉим речима, говореним му кроз старчева уста, и благодаЮу ’ристовом: као са извора пиЉаше живу воду и гоЉаше душу своЉу на изобиЪе плодова духовних. ќсмога дана он оде своЉоЉ куЮи, и отац га упита: „едо, где си провео толико дана? £а сам био узнемирен због тебе. - —вети одговори: Ѕио сам са учитеЪем у царевом дворцу, лечили смо болесника кога цар веома воли, и нисмо се одмицали од Ьега седам дана док му не повратисмо здравЪе.

ќво говораше свети, и говораше не лаж, него под видом приче саопштаваЉуЮи истину на таЉанствен и загонетан начин: Љер у уму свом он називаше своЉим учитеЪем светог ≈рмолаЉа презвитера, под царевим дворцем он подразумеваше ону унутрашЬу одаЉу у коЉоЉ се изврши Ѕожанска “аЉна, а болесником именоваше своЉу душу, ЪубЪену ÷арем Ќебеским, коЉа беше седам дана лечена духовних лечеЬем.

 ада сутрадан ѕантолеон оде к учитеЪу ≈фросину, оваЉ га упита: √де си био толико дана? - ќн одговори: ќтац моЉ, купивши имаЬе, посла ме да га примим, и Ља се задржах пажЪиво разгледаЉуЮи све што се тамо налази, Љер Ље купЪено веома скупо. - » ово он говораше у преносном смислу о крштеЬу, коЉе беше примио, и о осталим таЉнама хришЮанске вере коЉе беше сазнао и коЉе су све неисказано скупоцене, превазилазеЮи сва богатства, Љер су оне крвЪу ’ристовом стечене. „увши то, ≈фросин престаде питати даЪе.

Ѕлажени ѕантолеон беше пун благодати ЅожЉе, носеЮи унутра ризницу свете вере. ќн се силно бриЬаше о оцу свом, како да га изведе из таме идолодемонства и приведе к светлости познаЬа ’ристова. » разговараЉуЮи с Ьим, он му мудро говораше у причама и питаЬима: ќче, због чега богови, начиЬени у стоЉеЮем ставу, како су испочетка поставЪени, тако и до данашЬег дана стоЉе, никада не седаЉу, а они, коЉи су начиЬени у седеЮем ставу, до данашЬег дана седе и никада не устаЉу? - ќтац му одговори: „едо, твоЉе ми питаЬе ниЉе довоЪно Љасно, те ти не могу на Ьега одговорити. - ј свети, стално поставЪаЉуЮи оцу и друга слична овоме питаЬа, учини да оваЉ посумЬа у своЉе богове и да постепено распознаЉе лаж и заблуду идолопоклонства. » отац веЮ престаде поштовати онако идоле, као што их Ље раниЉе поштовао свакодневно им приносеЮи многоброЉне жртве и клаЬаЉуЮи им се, и поче их презирати и не клаЬати им се. ¬идеЮи то, ѕантолеон се радоваше што Ље у оцу свом побудио бар сумЬу према идолима, иако ниЉе успео да га потпуно одврати од Ьих. ћного пута хтео Ље ѕантолеон да поразбиЉа идоле свога оца, коЉих беше много у Ьиховом дому, али се уздржаваше, Љедно - да не разгневи оца кога по заповести ЅожЉоЉ треба поштовати, а друго - очекуЉуЮи да сам отац познавши истинитог Ѕога, узажели да своЉом руком поразбиЉа идоле.

” то време доведоше к ѕантолеону слепца коЉи просаше исцеЪеЬе говореЮи: ћолим ти се, смилуЉ се на мене ослепЪеног и лишеног слатког видела; сви лекари, колико год их Ље у овоме граду, лечили су ме, али ми ни наЉмаЬе не помогоше, него ми и последЬи зрачак светлости, коЉи сам могао видети, одузеше заЉедно са целокупним имаЬем моЉим; много сам потрошио награРуЉуЮи их, ћеРутим од Ьих добих не исцеЪеЬе него губитак и штету. - —вети га упита:  ада си све имаЬе дао тим лекарима од коЉих ниси имао користи, шта Юеш онда дати мени ако добиЉеш исцеЪеЬе и прогледаш? - —лепац одговори: ѕоследЬе што ми Ље остало, нешто мало, све Юу то радо дати теби. - —ветитеЪ на то рече: ƒар прогледаЬа и виРеЬа светлости даЮе ти ќтац светлости, истинити Ѕог, преко мене, недостоЉног слуге —вог, а то што си обеЮао мени, немоЉ давати мени него раздаЉ ништима.

„увши то ≈всторгиЉе, отац ѕантолеонов, рече ѕантолеону: „едо, не усуРуЉ се подухватити се ствари коЉу не можеш урадити, иначе Юеш бити исмеЉан. £ер шта ти можеш учинити више од лекара, боЪих него што си ти, коЉи су га лечили и нису га могли излечити? - —ветац одговори: Ќико од тих лекара не зна какав лек треба дати овоме човеку као што Ља знам, Љер постоЉи огромна разлика измеРу Ьих и ”читеЪа мога коЉи ми Ље открио оваЉ лек. - ќтац Ьегов, мислеЮи да он говори о своме учитеЪу ≈фросину, рече: „уо сам да Ље и учитеЪ твоЉ лечио овог слепца, али му ништа ниЉе помогао. - ѕантолеон одговори: ѕочекаЉ мало, оче, и видеЮеш силу мога лека. - –екавши то, он прстима додирну очи слепоме говореЮи: ” име √оспода мог »суса ’риста коЉи просвеЮуЉе слепе, прогледаЉ! - » одмах се отворише очи слепоме и он прогледа.

» у таЉ час ѕантолеонов отац ≈всторгиЉе поверова у ’риста заЉедно са прогледалим човеком, и обоЉица бише крштени од светог ≈рмолаЉа презвитера, и напунише се велике духовне радости о благодати и сили ’ристовоЉ. “ада ≈всторгиЉе стаде разбиЉати све идоле у дому свом; у томе му помагаше и син Ьегов свети ѕантолеон; и пошто их поразбиЉаше у комаде, они их бацише у Љедну дубоку Љаму, па затрпаше земЪом.

ѕосле тога светитеЪев отац ≈всторгиЉе поживе кратко време, па се престави ка √осподу. ѕантолеон пак, поставши наследник огромног имаЬа очевог, одмах дарова слободу робовима и робиЬама, пошто их обилно обдари; а имаЬе стаде раздавати потребитима: убогима, ништима, удовицама и сиромасима. ќн обилажаше тамнице и, посеЮуЉуЮи све коЉи су патили у оковима, он их утешаваше лековима и снабдеваше свима потребама. Ќа таЉ начин он беше не само лекар рана него и бедноЮе Ъудске, Љер сви добиЉаху од Ьега обилну милостиЬу, и убоги се обогаЮиваху Ьеговом дарежЪивошЮу, а у лечеЬу му помагаше благодат ЅожЉа. £ер Ьему би дат одозго дар исцеЪеЬа и он бесплатно лечаше сваку болест не толика апотекарским лековима колико призиваЬем имена »сус ’ристова. “ада се ѕантолеон показа да Ље уствари ѕантелеЉмон, тоЉест свемилостив, Љер и по имену и стварно он свима указиваше милост и никога не отпушташе од себе празна и неутешна; неимуЮнима даваше помоЮ, а болесне лечаше бесплатно. » к Ьему се обрати сав град са своЉим болесницима, напустивши све остале лекаре, Љер се ни од кога не добиЉаху тако брза и потпуна исцеЪеЬа као од ѕантелеЉмона коЉи успешно лечаше и ни од кога плате не примаше. » сав народ славЪаше име свемилостивог и бесплатног лекара, а остале лекаре осуРиваху и исмеваху. ”след тога код лекара се поЉави немала завист и мржЬа према светитеЪу; то отпоче Љош од онога времена када гореспоменути слепац прогледа. ј то отпоче на следеЮи начин.

£еднога дана када таЉ слепац, коЉи прогледа благодареЮи светом ѕантелеЉмону, хоРаше по граду, угледаше га лекари, и говораху измеРу себе: ЌиЉе ли то онаЉ што беше слеп и искаше од нас да га излечимо, и ми не могосмо? а како он сада види? ко и каквим леком га излечи и отвори му очи? - » упиташе Ьега самог, како Ље прогледао. » таЉ човек не сакри да Ље то учинио лекар ѕантелеЉмон. ј они знаЉуЮи да Ље он ученик ≈фросинов рекоше: ¬еликога учитеЪа велики ученик. - ћеРутим они не знаЮаху да преко ѕантеЉлемона деЉствуЉе сила ’ристова, и незнаЉуЮи изрекоше истину да Ље ѕантелеЉмон велики ученик великога учитеЪа - »суса ’риста. Ќо иако устима лицемерно хваЪаху светитеЪа, они у срцима своЉим из зависти смишЪаху зло и мотраху за Ьим, тражеЮи против Ьега неку кривицу, да би га погубили. » приметивши да он одлази у тамнице и тамо лечи ране сужЬима коЉи страдаху за ’риста, изаРоше пред ћаксимиЉана мучитеЪа и рекоше: ÷аре, младиЮ за кога си наредио да га науче лекарскоЉ вештини, желеЮи да га имаш поред себе у своме двору, презревши твоЉу милост према Ьему, обилази тамнице и лечи сужЬе, хулитеЪе богова наших, подЉеднако с Ьим мудриЉашеЮи противу богова и друге придобиЉаЉуЮи за то своЉе злоумЪе. » ако ти не погубиш Ьега убрзо, створиЮеш себи не малу муку, Љер Юеш видети како се многи, преварени Ьеговим учеЬем, одвраЮаЉу од богова. ” самоЉ ствари, лекарску вештину коЉом ѕантолеон исцеЪуЉе, он приписуЉе не ≈скулапу[8] или коме другом од богова, него некаквом ’ристу, и сви коЉе он лечи веруЉу у Мега.

“ако говореЮи, клеветници молише цара да нареди да позову слепца, исцеЪеног ѕантолеоном, да би се сам уверио у истинитост Ьихових речи. ÷ар одмах нареди да пронаРу тог прогледалог слепца.  ада га пронаРоше и доведоше пред цара, цар га упита: –еци, човече, како ѕантолеон исцели очи твоЉе? - ќваЉ одговори: ѕризва име ’ристово, дотаче се очиЉу моЉих, и Ља одмах прогледах. - ј ти шта мислиш, упита га цар, ко те исцели: ’ристос или богови? - ќваЉ одговори: ÷аре! ови лекари коЉе видиш око себе лечили су ме дуго време веома брижЪиво, и све ми имаЬе узели, али ми не само ни наЉмаЬе не помогоше него ми и оно мало вида што имах одузеше, и тако ме потпуно ослепише. ћеРутим ѕантолеон само призвавши име ’ристово учини те прогледах. —ада ти сам, о царе! расуди и реши, ко Ље боЪи и истинити лекар: или ≈скулап и остали богови коЉи дуго време беху призивани али ништа не могоше помоЮи, или ’ристос кога ѕантелеЉмон само Љедном призва и ќн ме одмах исцели?

ЌезнаЉуЮи шта да одговори на то, цар стаде по обичаЉу свих мучитеЪа приморавати овога на идолопоклонство, и рече: Ќе лудуЉ, човече, и не спомиЬи ’риста, Љер Ље очигледно да ти богови дадоше вид. - ћеРутим исцеЪени, ни наЉмаЬе не обраЮаЉуЮи пажЬу на цареву власт и не боЉеЮи се претЬи мукама, одговори ћаксимиЉану смелиЉе него еванРелски слепац[9], некада изведен од фарисеЉа на испитиваЬе: “и си сам луд, о царе! када слепе богове своЉе називаш даваоцима вида; и сам си сличан Ьима, зато не желиш да видиш истину.

Ќапунивши се гнева, цар нареди да га убиЉу мачем. » би одсечена глава добром исповеднику имена »суса ’риста, и он оде да у незалазноЉ небескоЉ светлости гледа лице у лице ќнога кога исповеди на земЪи добивши телесни вид. “ело Ьегово свети ѕантелеЉмон откупи од убице и погребе га краЉ тела свога оца.

ѕосле тога цар нареди да позову к Ьему ѕантолеона. ƒок воЉници воРаху светитеЪа к цару, он певаше речи псалма ƒавидова: "Ѕоже, славо моЉа, немоЉ мучати, Љер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише ...", и остало из ѕсалма 108. » стаде пред земаЪским царем телом, а умом стаЉаше пред ÷арем Ќебеским. √ледаЉуЮи на Ьега без гнева, цар ћаксимиЉан му стаде кротко зборити: Ќисам добре ствари слушао о теби, ѕантолеоне; кажу да ти силно хулиш и унижаваш ≈скулапа и остале богове, а славиш злом смрЮу погинулог ’риста, и на Мега се надаш, и Мега Љединог називаш Ѕогом. ЌиЉе ти непознато, како сам велику пажЬу обратио на тебе и како сам велику милост показао према теби, да те и у моЉу палату примах, и учитеЪу твоме ≈фросину заповедих да те хитно научи своЉ лекарскоЉ вештини, да би ти неодступно свагда био поред мене; а ти си, презревши све то, отишао к противницима моЉим. ”осталом, Ља неЮу да веруЉем ономе што се прича о теби, Љер су Ъуди навикли да говоре многе неистине. £а сам те због тога и позвао, да ми ти сам кажеш истину о себи и изобличиш лажну клевету завидЪиваца на тебе, приневши великим боговима, као што доликуЉе, жртву пред свима.

—ветитеЪ одговори: ƒелима треба више веровати него речима, о царе! Љер се истина далеко више познаЉе из дела него из речи. ¬еруЉ причама што си чуо о мени, да се Ља одричем ≈скулапа и осталих богова ваших, а прославЪам ’риста, Љер из дела Мегових Ља познадох да Ље ќн Љедини истинити Ѕог. ≈во; чуЉ бар укратко дела ’ристова: ќн Ље створио небо, утврдио земЪу, васкрсавао мртве, давао вид слепима, очишЮавао губаве, речЉу подизао са одра раслабЪене. Ўта су слично учинили богови коЉе ви почитуЉете, не знам; и могу ли учинити? јко пак хоЮеш сада да познаш свемогуЮу силу ’ристову, одмах Юеш Ље видети у самом делу: нареди да овде донесу ма ког болесног човека коЉи лежи на самртном одру и од кога су лекари дигли руке, и нека доРу ваши жреци и призову своЉе богове, а и Ља Юу призвати Ѕога мог, па коЉи од богова исцели болесника, таЉ нека буде признат за Љединог истинитог Ѕога, а остали нека буду одбачени.

÷ару се допаде оваЉ светитеЪев предлог и нареди одмах да потраже таквог болесника. » би донесен на одру човек коЉи дуго година беше сав узет и не могаше владати ни Љедним делом свога тела, и беше као неко неосетЪиво дрво. ƒоРоше и идолопоклонички жреци, искусни у лекарскоЉ вештини, и предложише светитеЪу да наЉпре он призове свога ’риста. Ќо светитеЪ им на то рече: јко Ља призовем мога Ѕога, и Ѕог моЉ исцели овог раслабЪеног, кога Юе онда исцелити богови ваши? Ќего ви прво призовите богове ваше, и ако они исцеле болесника, онда чега ради и призивати мога Ѕога?

“ада жреци стадоше призивати своЉе богове: Љедан ≈скулапа, други «евса, оваЉ ƒиЉану, они друге бесове, и не би ни одЉека, ни одзива. » дуго се они трудише у своЉим богомрским молитвама, али без икаквог успеха. —ветитеЪ пак, видеЮи Ьихов узалудни труд, насмеЉа се. ѕриметивши да се насмеЉа, цар се обрати ѕантолеону речима: ѕантолеоне, ако можеш, призиваЬем твога Ѕога учини ти здравим овога човека. - —ветитеЪ на то рече: "Ќека одступе жреци". » они одступише. “ада светитеЪ приРе одру, па подиже очи своЉе к небу и стаде се молити говореЮи: √осподе! услиши молитву моЉу, и вапаЉ моЉ нека изаРе преда те. ЌемоЉ одвратити лица свога од мене; у дан кад сам у невоЪи, пригни к мени ухо своЉе; у дан кад те призивам, брзо ме услиши (ѕс. 101, 2-3), и Љави силу —воЉу пред онима коЉи “е не знаЉу, о ÷аре сила! Љер Ље све могуЮе “еби. - ѕошто се помоли тако, светитеЪ ухвати раслабЪенога за руку говореЮи: ” име √оспода »суса ’риста устани и буди здрав! - » одмах устаде раслабЪени, и осети снагу у целом телу, и хоРаше радуЉуЮи се, па узевши постеЪу своЉу, однесе Ље куЮи своЉоЉ.

¬идевши ово чудо, многи од присутних повероваше у ’риста, а идолопоклонички жреци шкргутаху зубима на слугу ’ристовог и говораху цару: јко оваЉ остане у животу, укинуЮе се приношеЬе жртава боговима, и ми Юемо бити исмеЉани од хришЮана. —тога, погуби овога што пре, о царе! - “ада цар рече светитеЪу: ѕантолеоне, принеси жртву боговима, да не погинеш бадава. Ќе знаш ли колико Ље Ъуди погинуло што не послушаше наредбе наше и одрекоше се богова наших? «ар ниси сазнао како Ъуто би мучен старац јнтим[10]? - —ветитеЪ одговори:  оЉи год умреше за ’риста, нису погинули него су се обрели у вечном животу. » када Ље јнтим, стар и немоЮан телом, могао поднети жестоке муке за √оспода нашег, утолико пре Ља, млад и снажан телом, треба да неустрашиво претрпим све муке на коЉе ме будеш ставио. £ер Ља сматрам да Ље мени губитак не умрети за ’риста, а добитак - умрети са Мега.

“ада цар нареди да мученика обесе нага на мучилишном дрвету, па да му железним ноктима стружу тело и гореЮим свеЮама опаЪуЉу ребра. ј он, подносеЮи ове муке, погледа на небо и рече: √осподе »сусе ’ристе! доРи к мени у оваЉ час, и даЉ ми трпЪеЬе, да бих до краЉа могао издржати муке. - » Љави му се √оспод у обличЉу презвитера ≈рмолаЉа, и рече му: Ќе боЉ се, Ља сам с тобом. - » одмах слугама мучитеЪима клонуше руке и постадоше као мртве, те испадоше из Ьих мучилишна оруРа и свеЮе се угасише.

¬идевши то, цар нареди да мученика скину са мучилишта, па га упита: ” чему Ље сила твога чаробЬаштва, те и слуге изнемогоше, и свеЮе се погасише? - ћученик одговори: „аробЬаштво Ље моЉе ’ристос, чиЉа свемоЮна сила чини све. - ÷ар му изврати на то: ј шта Юеш радити, ако те ставим на веЮе муке? - ћученик одговори: ” веЮим мукама веЮу силу —воЉу ЉавиЮе ’ристос моЉ, даЉуЮи ми веЮе трпЪеЬе, да би те посрамио. ј Ља, претрпевши веЮе муке за Мега, добиЮу веЮу награду од Мега.

“ада мучитеЪ нареди да се у великом казану растопи олово и у Ьега баци мученик.  ада олово стаде кЪучати, мученика приведоше казану, а он подиже очи своЉе к небу и помоли се говореЮи: „уЉ, Ѕоже, глас моЉ када “и се молим; од страха вражиЉа избави душу моЉу. —акриЉ ме од гомиле безаконика и од мноштва оних што чине неправду (ѕс. 63, 2-3). - ƒок се он тако моЪаше, опет му се Љави √оспод у облику ≈рмолаЉа, и узевши га за руку уРе с Ьим у казан, и тог часа се угаси огаЬ и остину олово, а мученик певаше псаламске речи: £а завапих к Ѕогу, и √оспод ме чу. ¬ечером и Љутром и у подне тужим и уздишем, и чуЮе глас моЉ (ѕс. 54, 17-18).

ѕрисутни се дивЪаху чуду, а цар повика: Ўта Юе ово бити, када се и огаЬ угаси и олово охлади?  аквом Юу онда муком мучити овог маРионичара? - ѕрисутни предложише: Ќека буде бачен у дубину морску, па Юе одмах погинути, Љер неЮе моЮи омаРиЉати море. - » нареди мучитеЪ да се то учини. —луге онда дохватише мученика и одведоше на море; тамо га посадише у чамац, везаше му велики камен око врата, отпловише далеко од обале, па га бацише у море, а сами се вратише на обалу.  ада светитеЪ би бачен у море, Ьему се опет као и раниЉе Љави ’ристос у облику ≈рмолаЉа, и камен о врату мучениковом постаде лак као лист, те се мученик са Ьим држаше на површини мора не тонуЮи, и иРаше по води као по суву, воРен десницом ’ристовом као некада ѕетар, и изаРе на обалу певаЉуЮи и славеЮи Ѕога, и ступи пред цара.

«апаЬен оваквим чудом, цар узвикну:  аква Ље сила маРиоништва твог, ѕантолеоне, те си и море омаРиЉао? - —ветитеЪ одговори: » море се покорава √осподу свом и испуЬуЉе воЪу Мегову. - ÷ар упита: ≈да ли ти и морем владаш? - ћученик одговори: Ќе Ља него ’ристос моЉ, —аздатеЪ и √осподар свеколике видЪиве и невидЪиве твари. ќн влада како небом и земЪом, тако и мбрем: Љер су по мору путеви Мегови, и стазе Мегове по великим водама (ѕс. 76, 20).

ѕосле тога мучитеЪ нареди да се ван града спреми звериЬе гледалиште, па да мученик буде предат зверовима да га поЉеду. » слеже се сав град на то гледалиште, желеЮи да види како звери растржу дивног и невиног младиЮа. Ќа гледалиште доРе и цар, и привевши мученика показиваше му прстом зверове, говореЮи: ќни су спремЪени за тебе; зато ме послушаЉ, поштуЉ своЉу младост, сажали се на лепоту тела свог, па принеси боговима жртве, да не умреш злом смрЮу, раскидан зубима зверова. - Ќо светитеЪ изЉави да више воли да га звери растргну него да послуша такав лукави савет и наредбу. » Ьега бацише зверовима. ј √оспод и ту, Љавивши се светитеЪу у облику презвитера ≈рмолаЉа, запуши уста зверовима и учини их кроткима као ЉагаЬце, те они притрчаваху к светитеЪу и лизаху му ноге. ќн их глаРаше руком, и сваки звер се труРаше да доРе под светитеЪеву руку, те стога потискиваху Љедан другог. ¬идеЮи то, народ се дивЪаше и громогласно клицаше: ¬елик Ље Ѕог хришЮански! нека буде пуштен невин и праведни младиЮ!

–азЉаривши се силно, цар изведе воЉнике са исуканим мачевима против оних коЉи славЪаху ’риста Ѕога, те убише многе из народа коЉи повероваше у ’риста. ј нареди цар да и зверове побиЉу. ¬идевши то, мученик узвикну говореЮи: ’вала “и, ’ристе Ѕоже, што не само Ъуди него и зверови умиру за “ебе.

» оде цар са гледалишта оЉаРен и бесан, а мученика врже у тамницу. ѕобиЉене пак Ъуде узеше Ьихови роРаци и погребоше их, а зверови бише оставЪени да их поЉеду пси и месождерне птице. јли и ту се догоди дивно чудо: иако ту звериЬе лежаше много дана, Ьих се не дотакоше ни пси ни птице, нити се пак лешеви Ьихови усмрдеше. ƒознавши за то, цар нареди да их побацаЉу у дубоку Љаму и заспу земЪом. ќдносно мученика пак он заповеди да се начини страшан точак, начичкан оштрим гвожРем.  ада за Ьега привезаше светитеЪа и стадоше окретати точак, нека невидЪива сила одмах изломи точак на парчад, коЉа се разлетеше и смртно ранише многе коЉи стаЉаху близу, а мученик сиРе с точка читав и неповреРен.

» страх спопаде све због таквих чудеса, коЉима се Ѕог прославЪаше у —воме светитеЪу. ј цар силно запаЬен упита светитеЪа:  о те научи да чиниш тако велика маРионичка дела? - —ветитеЪ одговори: Ќе маРиоништву него истинскоЉ хришЮанскоЉ побожности научен сам од светог мужа, презвитера ≈рмолаЉа. - ÷ар упита: ј где Ље таЉ твоЉ учитеЪ ≈рмолаЉ? ∆елимо да га видимо. - ј мученик, сазнавши ƒухом да се ≈рмолаЉу веЮ приближио мученички венац, одговори цару: јко наредиш, Ља Юу га позвати к теби.

» пусти цар светитеЪа, у пратЬи три стражара воЉника, да позове презвитера ≈рмолаЉа.  ада мученик стиже ономе дому у коме живЪаше презвитер, старац чим га угледа упита га: због чега си дошао, чедо? - ћученик одговори: √осподине оче, цар те зове. - Ќа то старац рече: Ѕлаговремено си дошао да ме зовеш, пошто се приближи час мога страдаЬа и смрти; Љер ноЮас ми се Љави √оспод говореЮи: "≈рмолаЉе, ваЪа ти много пострадати за мене, слично слузи моме ѕантелеЉмону".

–екавши то, старац радосно поРе с мучеником и предстаде цару. ”гледавши презвитера, цар га упита за име. ј он, казуЉуЮи своЉе име не сакри ни веру своЉу, громогласно обЉавЪуЉуЮи да Ље хришЮанин. ÷ар га понова упита, говореЮи: »маш ли Љош кога с тобом исте вере? - —тарац одговори: »мам два саслужитеЪа, истинске слуге ’ристове, ≈рмипа и ≈рмократа.

“ада цар нареди да и Ьих доведу пред Ьега. » упита цар ту троЉицу служитеЪа ’ристових: ¬и ли одвратисте ѕантолеона од наших богова? - —вети одговорише: —ам ’ристос Ѕог наш призива к —еби оне коЉе сматра достоЉнима, изводеЮи их из таме идолодемонства на светлост познаЬа —вога. - ќставите сада ваше лажне речи, продужи цар, и понова обратите ѕантолеона к боговима, па Юе вам се опростити прва кривица ваша, и ви Юете се удостоЉити части од мене, да Юете ми постати наЉприсниЉи приЉатеЪи у дворцу моме. - —ветитеЪи одговорише:  ако можемо ми то учинити, када и сами хоЮемо да умремо са Ьим за ’риста Ѕога нашега?! Ќи он, ни ми неЮемо се одреЮи ’риста, нити Юемо принети жртве глувим и бездахним идолима.

–екавши то, они сав ум своЉ обратише к Ѕогу и стадоше се молити, подигавши очи своЉе к небу. » Љави им се одозго —паситеЪ, и одмах настаде земЪотрес и усколеба се то место. » рече цар: ¬идите ли како се богови разгневише на вас, те колебаЉу земЪу! - —ветитеЪи одговорише: ƒобро си рекао да се од богова ваших затресе земЪа, Љер они попадаше са своЉих места на земЪу и разбише се, оборени силом Ѕога нашег коЉи се разгневио на вас.

ƒок они то говораху дотрча к цару гласник из идолишта и обавести га да сви Ьихови идоли падоше на земЪу и разбише се у прах. ј безумни цар, видеЮи у свему томе не силу ЅожЉу него маРиоништво хришЮана, повика: «аиста, ако ове маРионичаре убрзо не погубимо, онда Юе цео град пропасти због Ьих. - » нареди цар да ѕантелеЉмона одведу у тамницу, а старца ≈рмолаЉа и Ьегова два приЉатеЪа, подвргнувши многим мукама, осуди на посечеЬе мачем. » тако три света мученика: презвитер ≈рмолаЉ и Ьегови саслужитеЪи, ≈рмип и ≈рмократ, довршивши своЉ мученички подвиг, заЉедно предстадоше —ветоЉ “роЉици у слави небескоЉ. (Михов спомин Ље 26 Љула).

ѕосле погубЪеЬа триЉу светих мученика цар понова изведе преда се светог ѕантелеЉмона и рече му: £а многе обратих од ’риста к нашим боговима, а Љедино ти неЮеш да ме послушаш. ¬еЮ и учитеЪ твоЉ ≈рмолаЉ са оба приЉатеЪа своЉа поклони се боговима и жртву им принесе, и Ља их одликовах високим зваЬима у моме дворцу. ѕоступи и ти тако, да би се с Ьима удостоЉио исте части. - ћученик пак, знаЉуЮи ƒухом да су свети скончали, рече цару: Ќареди им да доРу овамо да их видим пред тобом. - ÷ар одговори: Ќису сада овде, Љер сам их послао у други град да приме велико богатство. - ћученик на то рече: ≈то, ти си и не желеЮи рекао истину, послао си их одавде предавши их на смрт, и они су стварно отишли у небески град ’ристов да приме богатства коЉа око не виде.

¬идеЮи да ни на коЉи начин не може склонити мученика на Ьихово зловерЉе, цар нареди да га жестоко биЉу и, ставивши га на Ъуте муке, осуди га на смрт: да му се мачем одсече глава а тело сажеже огЬем.

¬оЉници онда узеше мученика и поведоше изван града на посечеЬе. »дуЮи на смрт, свети поЉаше псалам ƒавидов: "ћного пута воЉеваше са мном, али ме не савладаше. Ќа леРима моЉим ораше грешници", и остало из тога псалма (ѕс. 128, 2-3).  ада воЉници изведоше мученика ван града нешто више од Љедног потркалишта, тада доРоше на место где √осподу беше угодно да слуга Мегов сконча. “у они привезаше светог мученика за маслину. Пелат приРе и удари мачем светитеЪа по врату, али се мач сави као восак, и тело светитеЪево не задоби рану, Љер светитеЪ Љош не беше завршио своЉу молитву. «апаЬени, воЉници повикаше: "¬елик Ље Ѕог хришЮански!" ѕа, припавши к ногама светитеЪу, рекоше: ћолимо те слуго ЅожЉи, помоли се за нас, да се отпусте греси наши коЉе учинисмо према теби по царевом нареРеЬу.

 ада се светитеЪ моЪаше, чу се глас с неба, упуЮен Ьему, коЉи потврРиваше промену имена Ьегова; Љер га √оспод уместо ѕантолеоном назва ѕантелеЉмоном, Љавно му даЉуЮи благодат да самилосно прима све коЉи му прибегаваЉу у свакоЉаким невоЪама и мукама; и позиваше га √оспод на небо. »спуЬен радошЮу, светитеЪ нареди воЉницима да га посеку, а они не хтеше, Љер се боЉаху и дрхтаху. “ада им светитеЪ рече: јко не извршите што вам Ље наложено, неЮете добити милости од ’риста мога.

ќнда воЉници приступише и прво целиваше сви тело Ьегово; затим наредише Љедноме и он одсече главу мученику, и место крви потече млеко. ј та маслина тог тренутка се окити родом своЉим од дна до врха. ¬идевши то, многи од присутног народа повероваше у ’риста.

ќ овим чудесима коЉа се ту збише би извештен цар; и он нареди да се та маслина одмах посече и исецка, па заЉедно са телом мучениковим сажеже. ћеРутим, када се огаЬ угаси, верници узеше тело светитеЪево из пепела, неповреРено огЬем, и чесно га сахранише на оближЬем имаЬу учеЬака јдамантиЉа.

ЋаврентиЉе, ¬асоЉе и ѕровиЉан, мученикови домашЬи, коЉи су издалека пратили светог мученика и посматрали сва страдаЬа Ьегова, и чули глас упуЮен му с неба, написаше Ьегово житиЉе и страдаЬе и предадоше светим црквама у спомен мученика, на корист читалаца и слушалаца, а у славу ’риста Ѕога нашег са ќцем и —ветим ƒухом славЪеног сада и увек и кроза све векове. јмин.[11]

____

Ќјѕќћ≈Ќ≈:

1.÷аровао од 305 до 311 године.
2.¬итиниЉа - северозападна област ћале јзиЉе, на обалама ÷рнога ћора, Ѕосфора и ÷ариградског ћореуза. ќва област позната Ље од давних времена; своЉ назив добила Ље од ¬итина, коЉи су се доселили у Ьу из “ракиЉе. ¬итиниЉа Ље била сликовита, плодна и изобиловала стоком. √одине 546 пре ’риста ¬итини су потпали под власт ѕерсиЉанаца, но од 327 год. ¬итиниЉа Ље опет постала самостална држава; године пак 75 пре ’риста ¬итиниЉа Ље, по завештаЬу цара Ќикодима III, прешла –имЪанима, као самостална провинциЉа, са посебним проконзулом. ’ришЮанство се у ¬итиниЉи поЉавило у време апостола (1 ѕетр. 1, 1). ” време ѕлиниЉа ћлаРег, коЉи Ље управЪао ¬итиниЉом, и цара “раЉана (98-117) ту Ље било много хришЮана не само по градовима него и по селима. ѕри ƒиоклециЉану (284-305 г.) у ¬итиниЉи Ље било страховито гоЬеЬе на хришЮане. ” четвртом и петом веку у ¬итиниЉи су држани многи црквени сабори поводом разних Љереси.
3.ЌикомидиЉа - у старини диван град на обали ћраморног ћора.
4.—помен Ьихов празнуЉе се 28 децембра.
5.—помен Ьегов 3 септембра.
6.¬иди Ьегово ∆итиЉе под 26 Љулом.
7.«наменити лекари у старини.
8.√рчкоримски бог лекарске вештине: ≈скулап или јсклипиЉе.
9.£н. 9, 1-39.
10.—помен Ьегов празнуЉе се 3 септембра.
11.—вети ѕантелеЉмон би посечен 27 Љула 305 године. ” месецослову ¬асилиЉевом говори се да су се крв и млеко, што су истекли при посечеЬу светитеЪа, чували до десетог века и давали исцеЪеЬе вернима: о томе се говори и у грчком стихованом прологу из дванаестог века. ћошти су биле пренете у ÷ариград; а одатле веЮи део пренет у ѕариз; у четрнаестом веку почивале су у ¬лахеринскоЉ цркви у ÷ариграду. ƒео светитеЪевих моштиЉу налази се сада у —ветоЉ √ори у руском манастиру —ветог ѕантелеЉмона.

09 / 08 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0