Srpska

—ахраЬен познати српски историчар „едомир ЋучиЮ

«емни остаци истакнутог историчара, кЬижевника и редовног професора у пензиЉи „едомира ћиЉа ЋучиЮа сахраЬени су у петак 8. августа 2014.године поред цркве —ветог —аве у  ленку у ЅаЬанима.

ќпиЉело у храму —ветог —аве ѕрвог архиепископа српског у  ленку служили су: протоЉереЉ-ставрофор ƒраган  рушиЮ, свештеник никшиЮког архиЉереЉског намЉесништва, протоЉереЉ ѕетар  рговиЮ, парох граховски, Љеромонах £ефтимиЉе ЎкулетиЮ, игуман манастира ѕива, Љеромонах јрсениЉе —амарЯиЮ, игуман манастира  осиЉерево и ЉереЉ –аденко  опривица, надлежни парох.

††††

ќд „едомира ЋучиЮа, коЉи Ље као научни савЉетник радио у »сториЉском институту ÷рне √оре, те био професор ”ниверзитета ÷рне √оре и ”ниверзитета у —рпском —араЉеву опростио се Ьегов колега проф. др –адослав ћилошевиЮ.

ќн Ље подсЉетио да Ље пок. „едо ЋучиЮ роРен 1943. у ЅаЬанима. «авршио Ље три факултета: ѕриродно-математички, ѕравни и ‘илолошки. ћагистрирао Ље интердисциплинарно из друштвено-хуманистичких наука и докторирао три пута. ƒокторску дисертациЉу "ѕетар I ѕетровиЮ Мегош у свом времену“ одбранио Ље 1989. на ‘илозофском факултету —веучилишта у «агребу и стекао Ље зваЬе доктора филозофиЉе. ƒокторат из кЬижевних наука под насловом "∆ивот и дЉело –иста –атковиЮа“ одбранио Ље на ‘илолошком факултету ”ниверзитета у Ѕеограду 1995., а докторску дисертациЉу под називом "”споставЪаЬе власти у ÷рноЉ √ори и споЪни утицаЉ на Ьегово организоваЬе од 16. до 19.виЉека“ на ‘илозофском факултету у Ќовом саду 1997.године.

††††

Ѕио Ље више година шеф ќдсЉека за историЉу на ‘илозофском факултету у —рпском —араЉеву, гдЉе Ље предавао српску и Љужнословенску и општу историЉу. ”з више од 300 запажених научних и стручних радовао, написао Ље двадесетак кЬига из више научних области - историЉа, географиЉа, право, кЬижевност од коЉих су наЉзначаЉниЉе: ћоЮ риЉечи ѕетра ѕрвог Ц етичко-естетски аспекти“, "ћитрополит ѕетар ѕрви ѕетровиЮ“, "ѕравни систем у ÷рноЉ √ори од средине 19.виЉека“, "¬ласт и споЪни утицаЉ у ÷рноЉ √ори (1851-1918.), "—енат ÷рне √оре и Ѕрда", "ƒоаЉен апсурда –исто –атковиЮ Ц живот и дЉела“. Ѕио Ље члан ÷рногорско-руске редакциЉе и радио на едициЉи "÷рногорско-руски односи“ ( прва кЬига ѕодгорица-ћосква 1991.), био члан и секретар редакциЉе за »сториЉу ÷рне √оре и члан редакциЉе "»сториЉских записа“. —а рефератима и научним саопштеЬима учествовао Ље на броЉним домаЮим и меРународним скуповима. Ќаписао Ље 24 Љединице за ≈нциклопедиЉу ÷рне √оре и ÷јЌ”. ќсим научног, „едомир ЋучиЮ се бавио и кЬижевним радом, писао Ље романе, приповЉетке, поеме и пЉесме.

"ќд „еда се имало шта научити и у учионици и на катедри, као и у дружеЬу у зборницама. ћи млаРе колеге могле смо да се научимо, приЉе свега, наЉвеЮим Ъудским вриЉедностима коЉе су записане као ЉеванРелске врлине. ќн Ље зато своЉим Рацима, професорима и млаРим колегама, меРу коЉе и Ља спадам, своЉим личним примЉером истицао смЉерност насупрот гордости, истицао Ље дарежЪивост насупрот среброЪубЪу, чистоту моралну насупрот разврату, човЉекоЪубЪе насупрот зависти, уздржЪивост насупрот неумЉерености, кроткост насупрот гЬеву, и ревност у вЉери и молитви насупрот очаЉаЬу и Ъености, а за спас себе и рода свога“.

††††

"£а сам доктор математичких наука али Ље „едо био универзалан и питао ме Ље често зашто ми математичари сводимо човЉека на затворену монаду, малу мрвицу кад Ље наш ЋовЮенски таЉновидац Мегош то наЉбоЪе уочио у свом созерцаниЉу да Ље човЉек луча микрокозма, човЉек Ље космичко биЮе на земЪи створен, небу иде а у земЪи почива. ƒраги „едо, ти сад идеш у окриЪе храма —ветог —аве на вЉечни починак у своЉу родну груду попут твог и мог земЪака £ована ƒучиЮа, а ми млаРи смо те доживЪавали помало као игумана —тефана Љер си "проша` сито и решето, оваЉ грдни свиЉет испитао, отрове му чаше искапио, упозно се с гркиЉем животом...“ «ато смо имали шта од Ьега да чуЉемо и видимо“, рекао Ље ћилошевиЮ.
ѕрема риЉечима протоЉереЉа-ставрофора ƒрагана  рушиЮа ниЉе лако говорити о тако значаЉноЉ и великоЉ личности као што Ље био „едо ЋучиЮ. «а нас коЉи смо га познавали и воЪели, а нарочито за Ьегову породицу, додао Ље о. ƒраган, „едов одлазак у Ъепши, боЪи и праведниЉи свиЉет, за коЉи се као истински хришЮанин припремао, велико Ље изненаРеЬе и дубоко нас Ље потресло.

"»мам част да се тужног срца опростим од свог племеника и приЉатеЪа, иако ниЉе лако говорити о тако значаЉноЉ и могу слободно да кажем великоЉ личности, свестраноЉ и стваралачкоЉ као што Ље био „едо ћиЉов ЋучиЮ, човЉек коЉи Юе оставити дубок и неизбрисив траг, не само у свом братству и племену, него и на простору читаве ÷рне √оре и ’ерцеговине, а дозволите ми да устврдим и на читавом српском етничком простору“.

††††

"ѕоникао Ље овдЉе, у кршним ЅаЬанима, у честитом и надасве признатом братству ЋучиЮ, у вихору братоубилачког рата коЉи Ље однио Ьеговог честитог оца, тако да Ље „едо, такореЮи, од свог роРеЬа осЉетио суровост и неправду овоземаЪског живота. ѕодизан Ље и васпитаван на наЉбоЪим традициЉама наше патриЉархалне хришЮанске етике што се очитавало у Ьеговом пЉесничком дЉелу и Ьеговом научном раду. –иЉетко Ље коЉи човЉек са ових простора успио да умножи од Ѕога му дароване таланте као што Ље то успио „едо ЋучиЮ“, истакао Ље свештеник  рушиЮ.
ќн Ље додао да Ље огромно знаЬе и формално образоваЬе, коЉе Ље посЉедовао „едомир ЋучиЮ, ниЉе било теориЉског карактера. —воЉим животом свЉедочио Ље оно што Ље писао у своЉим кЬигама у коЉима Ље саопштавао историЉску истину и презентовао историЉске чиЬенице.

"£едан Ьегов докторат се односи на личност и дЉело —ветог ѕетра ÷етиЬског „удотворца, чиЉу Ље мисао и хришЮанску православну српску идеЉу „едо ЋучиЮ слиЉедио до последЬег свог издисаЉа. ѕишуЮи о етичким аспектима риЉечи —ветог ѕетра „едо Ље био живо укориЉеЬен на светопетровско духовно и морално наслеРе. –иЉетко Ље коЉи савремени научник држао до научног морала и до одговорности за Љавну риЉеч као „едо ЋучиЮ. «ато Ље у своЉим научним радовима саопштавао истину и само истину. Ѕио Ље Љедан од наЉбоЪих познавалаца историЉе ÷рне √оре и ’ерцеговине, политичке, воЉне, правне, кЬижевне и културне, а исто тако и карактера и менталитета овог народа“.

††††

"Ѕио Ље Љедан од наЉвредниЉих научних истраживача у »сториЉском институту ÷рне √оре, Љедан од наЉомиЪениЉих професора на ‘илозофском факултету у ЌикшиЮу, а вЉеруЉем и у —рпском —араЉеву, гдЉе Ље и завршио своЉу универзитетску кариЉеру и, свакако, Љедан од наЉсвестраниЉих и наЉплодниЉих српских научних радника на простору данашЬе ÷рне √оре“.

"ѕриЉе свега, био Ље непоколебЪиви —рбин источноправославне вЉероисповЉести како Ље сам често волио да каже. “о Ље свЉедочио своЉим животом и своЉим научним и кЬижевним стваралаштвом, репрезентативни изданак наше динарске херцеговачке традициЉе коЉоЉ Ље посветио наЉбоЪе странице свог научног рада. ’одио Ље крстоносним, али васкрсним путем од наЉраниЉег дЉетиЬства до зрелих година, коЉе Ље испунила огромна туга за непрежаЪеним сином ћиЉом, спремаЉуЮи се за сусрет са Ьим у ÷арству небеском“.

††††

" ао хришЮани вЉеруЉемо да Юе се „едо истински сусрести са своЉим сином и са своЉим оцем мучеником и страдалником за истину и правду ЅожЉу. Ќека му Ље лака српска земЪа на коЉоЉ Ље и за коЉу Ље живио, оставивши на ЬоЉ широки траг у сваком погледу. ќжалошЮеноЉ породици нека Ѕог подари хришЮанску утЉеху и духовну снагу да издрже бол за своЉим дичним супругом и оцем“, казао Ље протоЉереЉ-ставрофор ƒраган  рушиЮ.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

12 / 08 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0