Srpska

—а ,,—ветосавским звонцемУ на путу наших предака

††††

—а благословом Мегове —ветости ѕатриЉарха српског г. »ринеЉа, после молебана одслуженог 17. августа у —аборноЉ цркви —ветог јрхангела ћихаЉла у Ѕеограду ,,стопама наших предака“ пут √рчке и оства  рфа кренуло Ље нас педесеторо. ≈кипа —ветосавског «вонца, награРени ученици на конкурсу „ћоЉ завичаЉ“, Раци генерациЉе из основних школа општине ѕалилула, победници на такмичеЬима из веронауке из –епублике —рпске и ÷рне √оре, деца из поплавЪених подручЉа, и награРени ученици –уске школе при јмбасади –уске ‘едерациЉе у Ѕеограду су улазили у аутобус, поздравЪаЉуЮи се са –адмилом ћишев, уредником —ветосавског звонца, коЉа нас годинама сабира око различитих проЉеката.††

††††

ƒеветнаест сати до  рфа Ље било довоЪно да се сви меРусобно упознамо и сприЉатеЪимо, а онда по доласку у камп у  асиопи, веЮ при првим активностима, кренемо да функционишемо као Љедна породица. »ако веЮ другу годину, за редом долазим на  рф, узбуРеЬе ниЉе било изостало. £ер  рф ниЉе обично острво као свако друго, то Ље —вета «емЪа, острво спаса, место где Ље српска воЉска после мучног преласка преко јлбаниЉе предахнула, опоравила се, оЉачала и спремила за нове победе.

††††

” —рпскоЉ куЮи коЉу посеЮуЉемо први дан по доласку, сазнаЉемо циЪ нашег доласка на ово острво. ” ЬоЉ по посебним просториЉама пореРане фотографиЉе, записи, писма, документа, предмети... говоре више него хиЪаду речи. —вака просториЉа прича своЉу причу, а нама сузе навиру при сазнаЬу шта су све ти Ъуди преживели. —етих се приче о мом прадеди —талету –адиЮу коЉи Ље тим путем ишао, приче о тешком животу храброг —олунца, коЉи се после седам година вратио куЮи, у ќраховац, изморен, мршав да га Ље и маЉка Љедва препознала. ѕомислих, како Ља данас не бих била ту, не бих била роРена, да он ниЉе издржао албанску голготу. ≈то, веЮ други пут доносим Ьегову —поменицу, добиЉену од краЪа јлександра, на ово —вето место. ќна Ље доказ Ьегове жртве и Ъубави према свом народу, на коЉу сам Ља данас поносна. ѕоносна сам на свог прадеду, иако га нисам упознала и знам да сви требамо иЮи Ьеговим стопама и стопама Ьегових сабораца бранеЮи своЉ народ и своЉу веру.

Ќа острву ¬идо, опет исти осеЮаЉ среЮе и туге. —реЮа, Љер ми Ље омогуЮено да своЉом ногом крочим на тло по коЉем су газили српски Љунаци, али туга, због сазнаЬа да Ље десет хиЪада Ъуди своЉ последЬи дах испустило овде, далеко од родног места, а Ьихова измучена тела сахраЬена на дно £онског мора у ѕлавоЉ гробници. √ледали смо у мирно море и пажЪиво слушали предаваЬе професора историЉе ƒрагише —таменковиЮа из јлександровца, о тадашЬим догаРаЉима и мукама —рба док су боравили на  рфу у периоду од 1916. до 1918. Мегову причу допуни звук хармонике, а стихови песме „“амо далеко“, отпевани на српском и грчком Љезику пронесоше острвом, Љош Љедном осеЮаЬе туге за даЪином.  ад хармоника утихну, своЉе мисли преточене у стихове песме „” славу живота, радуЉ се“, казиваше нам и песник ћошо ќдаловиЮ, наш сапутник на путу предака.

††††

» некако чудно, осетих струЉаЬе кроз читаво тело, као Љезу.  раЉ мене Ље седела ћилица ЅаЉиЮ из ЅЉеЪине и повери ми своЉа осеЮаЬа у том тренутку:

-Ќас чини радозналост, жеЪа за упознаваЬем своЉе историЉе, своЉе прошлости и свега онога што нас Ље створило, испунило наша сЉеЮаЬа, нашу прошлост. £ер знамо да нема ни садашЬости нити будуЮности без прошлости. ј наши преци, борци, сви они коЉи су дали своЉе постоЉаЬе односно своЉе животе зарад своЉе земЪе, свога народа, своЉе вЉере и Љеднога Ѕога, представЪаЉу нам мЉерило за праве човЉекове вриЉедности.

††††

Ѕоравак на  рфу нам Ље био испуЬен обиласком значаЉних места, али и часовима фолклора, уз хармонику »вана –адовиЮа и кораке сиртакиЉа научених од  рфЪанке Ќиколете ѕанди. —меЬивале су се и радионице: лепог писаЬа и калиграфиЉе, шаха, поезиЉе, грчког и руског Љезика, веронауке... уз обавезно дружеЬе и меРусобно помагаЬе. » на таЉ начин смо се присеЮали да смо заиста потомци оних Ъуди коЉи су пре сто година, мада муком натерани, време проводили на истим местима на сличан начин да бар на тренутке забораве злу судбину. Ќа  рфу су многи од Ьих оставили своЉе кости, а они коЉи су преживели подигли споменике коЉи Юе сведочити о ЬиховоЉ слави. ћи, као Ьихови потомци, смо осетили потребу да те споменике, годинама запуштене, обновимо, уредимо и очистимо Ьихова окружеЬа, како би и они коЉи буду долазили после нас знали да су све то —вета места.

††††

—ви као Љедно, сложно смо уредили споменик ƒринскоЉ дивизиЉи у јгиос ћатеосу, очистили споменик у луци √увиЉа, и поставили —помен плочу у граду  еркири, на месту где се некад налазио хотел „Ѕела ¬енециЉа“ у коЉем Ље од 1916. до 1918. године било седиште ¬ладе, државне управе и седиште —рпског краЪа.

ѕошто Ље за време нашег боравка на  рфу био √оспоЉински пост, ми смо се припремали за —вету таЉну причешЮа и присуствовали —ветоЉ литургиЉи у цркви —вете ¬арваре у ѕорта —иЬесу, где смо се причестили. ѕет километара пешачеЬа до цркве на брдашцу, за нас Ље било превише. ќсеЮали смо умор, жеР... јли помисао на наше претке , мученике, —олунце, коЉи су пешачили сто пута више, гладни, жедни, голи, боси, по киши, снегу и меЮави, нама Ље заЉедно за —ветим причешЮем, вратило снагу, и умор као да Ље одЉедном нестао. ћи смо Ьихови потомци, изусти неко од нас.

††††

ѕосета Меговом ¬исокопреосвештенству ћитрополиту  рфском √. ЌектариЉу Ље за нас била такоРе важан догаРаЉ. ƒонели смо му дар од Мегове светости ѕатриЉарха српског √. »ринеЉа икону ѕреподобног £устина ОелиЉског у знак захвалности што нас сваке године прима. ћитрополит се захвалио на дару, благословио нас, рекавши да Юе и у будуЮе подржавати ову нашу акциЉу. ” граду  еркири смо посетили и цркву —ветог —пиридона, заштитника острва  рфа и поклонили се Ьеговим —ветим моштима. ј у ѕалеокастрици смо обишли манастир ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице.

» десет дана Ље прошло. —узе због растанка су се помешале са смехом док смо препричавали анегдоте из претходних дана, делили утиске. £ована —таровлах из јзаЬе нам Ље своЉом предивном песмом дала на знаЬе да Ље десет дана можда и довоЪно да се стекну приЉатеЪи за цео живот, што нам Ље јна ÷акиЮ из Ѕеограда потврдила речима:

-Ѕило Ље ово Љедно веома лепо путоваЬе. ”познали смо нове приЉатеЪе из разних краЉева и сви смо се лепо слагали и дружили. Ќаучили смо да функционишемо као заЉедница, Љедна велика породица. —реЮни смо што смо били на местима где су некада били наши преци и боЪе разумели и доживели историЉу. ќбновили смо и старе споменике,како би нас стално подсеЮали на претке на коЉе треба да будемо поносни. ќво путоваЬе никада неЮемо заборавити, а колико Ље било лепо видимо на растанку коЉи свима тешко пада.

ѕред сам долазак у Ѕеоград, ƒимитриЉе —тикиЮ воРа проЉекта: ”—топама наших предака ”, нам се обратио речима:

- «аиста мислим да има много вредности коЉе ове путоваЬе са собом носи и коЉе Юе вам значити у животу много више него само као неко пуко летоваЬе од 10 дана у √рчкоЉ. ¬и Юете даЪе своЉим животима да идете и причаЉте своЉим приЉатеЪима како Ље иЮи стопама своЉих предака. £ер ви сте ти коЉи марширате за Ьима, изабрани сте, изабрали сте се, како год то вама звучало, како год ви то сматрали и схватали, тако Љесте. ¬и сте заиста будуЮа елита, потенциЉал коЉе овом друштву може много да користи, Љер ако ми не будемо радили ништа за убудуЮе, за поколеЬа коЉа долазе, не будемо радили на себи, онда бадава све ово што чинимо, и што родитеЪи улажу у вас као у своЉу децу и што држава улаже у вас као у своЉу децу и што црква улаже у вас као у своЉу децу. » заиста ако живимо у овом свету, а не размишЪамо о будуЮности и о онима коЉи долазе после нас, ми узалуд све чинимо. £а вам желим сваку среЮу, напредак, свако добро од √оспода, живели, на многаЉа Ъета!

05 / 09 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0