Srpska

ƒоЬецки старац «осима

ѕоводом 70-годишЬице роРеЬа

‘ото: —хиархимандрит «осима (—окур) ‘ото: —хиархимандрит «осима (—окур)
»ван јлексеЉевич —окур (како су старца звали у свету) роРен Ље 3. септембра 1944. године у селу  осолманка у —вердловскоЉ области. √одине 1961. завршио Ље средЬу школу у граду јвдеЉевка у ƒоЬецкоЉ области. Ќакон тога Ље учио ƒоЬецку поЪопривредну школу и бавио се световним послом, да би у периоду од 1968. до 1975. године похаРао богословиЉу и академиЉу у ЋеЬинграду. јкадемиЉу Ље завршио са степеном кандидата богословЪа, а монашки постриг примио са именом —аватиЉ. ЌаЉпре Ље био рукоположен у ЉероРакона, а тек затим у Љеромонаха. ѕосле школоваЬа Ље неколико месеци на служби у ќдеси, после чега у децембру 1975. године бива примЪен у клир ¬орошиловградско-ƒоЬецке епархиЉе. √одине 1980. Ље унапреРен у чин игумана, а 1990. у архимандрита. ѕострижен Ље у схиму 21. августа 1992. године под именом «осима.

ѕре пет година у —вету ЌедеЪу имали смо среЮе да се поклонимо православноЉ светиЬи у селу ЌикоЪско у ¬олновахском реЉону, надомак ƒоЬецка, где су напорима овог невероватног човека обновЪена, па чак и основана два манастира. ѕедесетосмогодишЬи старац «осима коЉи се упокоЉио у √осподу, као што Ље и предвидео, на дан попразништва ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице 29. августа 2002. године, стекао Ље приличну популарност меРу православнима. »ако су га Љош за живота називали донбаским, доЬецким светитеЪем, о Ьему су знали и у £ерусалиму, и на —ветоЉ √ори, и у ћоскви, и у  иЉеву.  од Ьега су каткад долазили и из веома далеких краЉева по спасоносну реч, савет, утеху и благослов. » сада у капелу где он почива хрле Ъуди да га замоле за молитвену помоЮ, исто онако како су то чинили за време Ьеговог живота.

»зненаРуЉуЮе Ље да Ље отац «осима, у суштини, за последЬих 6 година свог живота, поред тога што Ље обновио старе храмове, насред доЬецке степе подигао и готово целу лавру, и то, како би се данас рекло, по „европским стандардима“. ќвде Ље све велелепно Ц стари и нови храмови, савремени стамбени и административни обЉекти и плантаже. ќвде Юе вас алеЉа бреза довести до огромног белог храма ”спеЬа Ѕогородице Ц копиЉе истоименог храма у ћосковском кремЪу. ћи стоЉимо пред ”спенским храмом ЌикоЪског манастира и присеЮамо се италиЉанског архитекте јристотела ‘иоравантиЉа, коЉи нам Ље подарио ту московску лепоту и притом сам био инспирисан ”спенским храмом древног ¬ладимира. “ада Ље у ”спенском храму у ЌикоЪском, као и увек на ¬аскрс, био отворен олтар, изнесен васкршЬи празнични хлеб и икона „—илазак у ад“, коЉа представЪа Љединствену иконописну представу главног празника ѕравославЪа. —трашан назив, зар не? Ќема ли то везе са нашим данашЬим животом?

‘ото: —хиархимандрит «осима (—окур) ‘ото: —хиархимандрит «осима (—окур)
ћи памтимо речи старца «осиме, коЉи Ље увек позивао православне у ”краЉини да не напуштаЉу окриЪе ћосковске патриЉаршиЉе, док отпадници коЉи су упали у Љерес лажног свештенства и даЪе говоре о такозваноЉ „помесноЉ цркви“, да манастири, па чак и поЉединачне парохиЉе остану под канонским омофором, а не да одлазе под самостални, коЉи Ље смишЪен од стране амбициозних и бескорисних умова.

—тарац, као невероватан подвижник и ревнитеЪ ѕравославЪа, био Ље прозорЪив духовник и оснивач ”спенског —вето-¬асиЪевског и ”спенског —вето-ЌиколаЉевског манастира у ƒоЬецкоЉ епархиЉи. ” –усиЉи су га многи знали, а у ”краЉини су га, као и чувеног оца ЌиколаЉа √урЉанова, знали и поштовали сви. » одлазили су код Ьега исто као код оца ЌиколаЉа обремеЬени свим своЉим болима, након чега су добиЉали исцеЪеЬе и Љасну слику о своЉоЉ будуЮности. ќн се и упокоЉио три дана после оца ЌиколаЉа. ƒатум упокоЉеЬа му Ље √оспод открио унапред. ” последЬих неколико дана старац «осима Ље давао мноштво упутстава (коЉа су се касниЉе испоставила као предсмртна) браЮи и сестрама обитеЪи, свима коЉе Ље успут сретао док Ље ишао на службу, као и онима с коЉима се виРао у келиЉи. £едноЉ жени, на пример, рекао Ље да за два дана почне пеЮи колаче и да их пече наредних 40 дана без прекида.

‘илософска мудрост, снага вере и познаЬе пута за спасеЬе Ъудске душе учинили су га старцем веЮ у четрдесетоЉ години живота. £ер старац у ѕравославЪу не значи стар веЮ мудар човек, коЉи се од осталих разликуЉе прозорЪивошЮу и посебним молитвеним даром.

ќтац «осима нас Ље молио да се покаЉемо и исправимо сопствене животе, говорио Ље да морамо униниЉе и очаЉаЬе у потпуности терати од себе. „—ветлост ’ристова, радост ’ристова нек нас прати. Ќемамо разлога да тугуЉемо мислеЮи да Ље Ѕог окрутан, да нам неЮе опростити и помиловати нас Ц то Ље све лаж. Ѕог Ље дуготрпеЪив и многомилостив, Ѕог све нас чека. „ека, пружа руке, како бисмо ми, као заблудела деца, похитали у ќчинске загрЪаЉе. ќтац Ќебески нам прашта, милуЉе нас и враЮа нам изгубЪено ÷арство Ќебеско“.

ќни коЉи су имали велику среЮу да разговараЉу са старцем «осимом враЮали су се у световни живот боЪи, чистиЉи и светлиЉи. Ћечио Ље Ъудске душе, а самим тим и исцеЪивао тела. Ѕезгранично Ље волео Ъуде. —ве. » оне коЉи су га мучили, тераЉуЮи га да данима стоЉи бос на бетонском поду, и оне коЉи су га слали на службу из парохиЉе у парохиЉу, далеко од магистралних путева и цивилизациЉе Ц како би га брже сломили.

Ќосио Ље своЉ крст достоЉанствено, не посустаЉуЮи у вери.  рстио Ље децу своЉих мучитеЪа, преживео четири клиничке смрти и борбу с болешЮу. ”мирао Ље, а затим устаЉао и служио. Ћекари су комуницираЉуЮи са Ьим и дивеЮи се ЬеговоЉ храбрости постаЉали веруЉуЮи.

ќн Ље био духовник свештенства целе ƒоЬецке епархиЉе, браЮе и сестара дваЉу манастира чиЉи Ље био оснивач и омиЪени отац многих мирЉана коЉи су га четврт века посвуда пратили.

‘ото:  апела у коЉоЉ се налази гробница о. «осиме и ”спенски храм у ЌикоЪском. ¬аскрс 2009. ‘ото:  апела у коЉоЉ се налази гробница о. «осиме и ”спенски храм у ЌикоЪском. ¬аскрс 2009.
„ћене Ље увек поражавала Ьегова истраЉност у изградЬи храмова Ц причао Ље ћитрополит доЬецки и мариупоЪски »ларион (Ўукало). Ц √де Ље год дошао да служи, свуда Ље одмах започиЬао капиталне радове и изградЬу. —еЮам се како смо на празник иконе ѕочаЉевске ћаЉке ЅожиЉе 1980. године, када сам Ља Љош био црквеЬак у —вето-”спенском храму у ƒоЬецку, отишли код о. —аватиЉа на освеЮеЬе новог престола у јлександровку. ќн Ље успео да направи таЉ престо у истом оном периоду, када су се цркве у ———–-у затварале и рушиле. ” тим временима Ље то била готово сензациЉа“.

ѕрема речима новинара —. √олохи, са захвалношЮу прихватаЉуЮи помоЮ и прилоге од добротвора, старац се ипак бринуо не само о лепоти своЉе обитеЪи веЮ Ље радио и на подстицаЬу приложника да се побрину и о другим храмовима и манастирима. ѕрво Ље благословио да се обнови —вето-”спенски манастир у доЬецком —вЉатогорску и помогне рестаурациЉа руског —вето-ѕантелеЉмоновског манастира на —ветоЉ √ори јтонскоЉ, као и √орЬенски манастир –уске ћисиЉе у £ерусалиму, а тек се потом широко распространила изградЬа у ЌикоЪском.

„ѕрво што ми се урезало у памЮеЬе Ц присеЮао се Љедан поклоник старца Ц било Ље то када су га болесног под руку довели у „крстионицу“. ќн Ље Љедва седео и ево првих речи коЉе сам Ља од Ьега чуо: „Кубав Ље изнад свега Ц да би опет затим поновио Ц Кубав Ље изнад свега...“

„Ќаучи се Ц наставЪао Ље отац «осима у забелешци Ц трпЪеЬу и молитви. ∆иви чисто. Ѕог воли чистоту. ЌегуЉ у себи хришЮанску тиху Ъубав и саосеЮаЬе. Ўта Ље то хришЮанска Ъубав? “о Ље оно када са свима саосеЮаш...“

” проповеди о вечном блаженству старац Ље овако просвеЮивао: „√оспод Ље припремио такво вечно блаженство, да га ми не можемо ни замислити нити Љезик човечиЉи може о Ьему говорити. “о Ље дубока таЉна, нова димензиЉа Ъудског мишЪеЬа и перцепциЉе и потпуно неразумЪив осеЮаЉ за оне коЉи живе на земЪи. “ек онда кад будемо видели то блаженство, тада Юемо схватити шта Ље √оспод припремио за све оне коЉи √а воле. ћоже се реЮи само Љедно: да Ље то такво озареЬе духовне радости, да на земЪи не постоЉи ништа слично.  ада се ти нечим очараш или се сусретнеш с нечим узвишеним, предивним Ц ето таЉ осеЮаЉ приближно и само издалека дочарава поменуто... √осподе, макар делиЮ раЉских блаженстава подари и нама грешним по великоЉ милости “воЉоЉ!“

‘ото: ѕоследЬи опроштаЉ од оца «осиме ‘ото: ѕоследЬи опроштаЉ од оца «осиме
„¬еЮ Ље било прошло Љеданаест сати увече, када сам доспео код баЮушке Ц присеЮао се слуга ЅожиЉи ¬ладимир. Ц ќн Ље водио опуштен разговор, шалио се, а онда Ље затворио очи и изненада се искЪучио. —каменио сам се, страхуЉуЮи да не узнемирим уморног баЮушку. ѕосле две, три минуте отац «осима Ље дошао к себи и изговорио речи коЉе су ме запаЬиле: »звини, имам високу температуру, око 42 степена, не могу да се контролишем и губим свест“. ƒобивши поуку, негде око 12 сати изашао сам одатле. ЅлагосиЪаЉуЮи ме пред спаваЬе, изговорио Ље: „—ад иди на спаваЬе. ј Ља Љош имам да обавим своЉе схимничко молитвено правило“.

—тарац Ље целу 2001. годину провео на интензивноЉ нези. —амо су га о великим празницима на дан или два довозили у манастир. Ќа ¬аскрс исте године схимника су довезли из болнице у веома тешком стаЬу. ѕоред храма дежурала су амбулантна кола. —тарцу Ље бивало све горе и горе Ц умирао Ље. Ћекари коЉи су били покраЉ Ьега инсистирали су да га одмах врате у болницу. ѕетнаест минута пре поноЮи отац «осима се обукао и кренуо да чинодеЉствуЉе на ¬аскршЬоЉ служби.

ѕре самог упокоЉеЬа схимник се удостоЉио неке врсте виРеЬа. „ ада умрем, знаЮете Ц говорио Ље старац братиЉи Ц Љер Юе сат на мом молитвеном сточиЮу у олтару престати са радом“. ” 23.45 срце великог молитвеника престало Ље куцати. ” исто време се зауставио и сат на сточиЮу оца «осиме у олтару. „“ако се завршило време Ьегове земаЪске молитве, односно тако Ље започело одброЉаваЬе Ьеговог молитвеног заступништва у блаженоЉ вечности“.

¬иктор £анукович, коЉи се упознао са оцем «осимом тако што Ље у болници лежао на суседном кревету и коЉег Ље старац потом венчао са супругом Кудмилом, овако Ље рекао након смрти свог духовног учитеЪа. „ќтац «осима Ље велики праведник. „овек са огромном душом, коЉег Ље Ѕог обдарио великим даром саосеЮаЬа. «а мене су познанство и комуникациЉа с оцем «осимом увек представЪали велику среЮу. “аЉ човек Ље имао веома Љаку веру и дар убеРиваЬа. ”мео Ље очински да упути човека и да му да прави савет. £а сам у Ьему проналазио подршку и разумеваЬе. —воЉим животом, вером и ЪубавЪу према ближЬем, он Ље у наше душе уливао наду и оптимизам. ”чио нас Ље да не очаЉавамо и не упадамо у краЉности, да волимо Ъуде, своЉу отаЯбину и породицу. ќтац «осима Ље често понавЪао: „ѕородица Ље наш храм. „уваЉте га.“ ќн нас Ље учио да будемо трпеЪиви, великодушни према неприЉатеЪима, милосрдни и праведни. ќтац «осима Ље био духовни симбол православног ƒонбаса. ¬еровао Ље и учио Ље нас да веруЉемо у Љединство и духовно сЉедиЬеЬе свих словенских народа, у триЉумф истине и вере“.

—тарац «осима ниЉе само „био“ веЮ и остаЉе духовни симбол ƒонбаса. ќтишавши у други свет, он наставЪа духовно да нас руководи, у складу са сопственим речима: „ од мене и након смрти долазите као да сам жив, све ми испричаЉте Ц и Ља Юу вас чути и помоЮи Юу вам“.

‘ото: ”лаз у капелу где се налази гробница о. «осиме и ”спенски храм у ЌикоЪском. ¬аскрс 2009. ‘ото: ”лаз у капелу где се налази гробница о. «осиме и ”спенски храм у ЌикоЪском. ¬аскрс 2009.
” свом чувеном духовном завештаЬу старац нам Ље указао: „£а, грешни архимандрит «осима, оснивач дваЉу манастира Ц ”спенског —вето-¬асиЪевског мушког и ”спенског —вето-ЌиколаЉевског женског, изражавам своЉу последЬу жеЪу: да ви и након моЉе смрти свето и вечно, до последЬег даха свог, чувате сва завештаЬа и свештене обичаЉе, специфичност служби коЉе су записали браЮа и сестре у манастирском статуту, чуваЉуЮи их до наЉситниЉих детаЪа и не дозвоЪаваЉуЮи никаква одступаЬа. —трого се држите –уске православне цркве и Мегове —ветости ѕатриЉарха московског и све –усиЉе. ” случаЉу одступаЬа ”краЉине од ћоскве, без обзира на то каква Ље аутокефалност у питаЬу Ц незаконита или „законита“ Ц аутоматски се прекида веза са ћитрополитом киЉевским. ќд постоЉеЮих манастира у том случаЉу треба направити ƒом милорРа, коЉи Юе испуЬавати свете законе милосрРа Ц служеЬа Ъудима до Ьихове смрти, и ту манастирску заповест дужни сте да испуЬавате вечно. Ќe треба признавати никакве претЬе и проклетства, Љер су они неканонски и незаконити.

“реба се чврсто држати канона –уске православне цркве. ” случаЉу одваЉаЬа од Љединства –уске ѕравославне ÷ркве Ц надлежни архиЉереЉ не постоЉи, манастири прелазе под ставропигиЉалну ЉурисдикциЉу и омофор Мегове —ветости ѕатриЉарха московског и све –усиЉе. ћолим Ѕога и надам се да нас —вЉатЉеЉши ѕатриЉарх неЮе одбити и да Юе нас примити под своЉ омофор. јко ово буде немогуЮе, онда Юе манастири прелазити под самостално игуманско управЪаЬе слично ¬алаамском манастиру с почетка нашег века, пребиваЉуЮи у нади светлих будуЮих времена Љединства ”краЉине и –усиЉе, коЉа Юе, дубоко веруЉем, неминовно наступити, с чиме и одлазим у вечност.

...ќдлазеЮи у живот вечни, последЬу реч кажем вам, браЮо и сестре, и сви коЉи се молите у обитеЪи нашоЉ: држите се –уске православне цркве Ц у ЬоЉ Ље спасеЬе.

‘ото: √робница старца «осиме (—окура). ¬аскрс 2009. ‘ото: √робница старца «осиме (—окура). ¬аскрс 2009.
—вима из гробнице даЉем опроштаЉ, Ѕог нек вас прости и помилуЉе по великоЉ и богатоЉ милости. ќнаЉ ко Ље долазио код мене због духовног руковоРеЬа, нек се држи свете обитеЪи: братиЉа и сестре помоЮи Юе вам и упутиЮе вас на пут спасеЬа...

»з гробнице вам, беживотан и безгласан, шаЪем ћир, Кубав и Ѕлагослов ЅожиЉи“.

ћитрополит »ларион Ље у свом говору на годишЬици блажене успомене схиархимандрита «осиме рекао: „ќд уста до уста и из генерациЉе у генерациЉу преносите своЉа сведочанства о Ьеговим молитвама, поукама и делима, Љер Ље меРу нама живео уистину велики човек: духовник, монах, учитеЪ, приЉатеЪ, брат и отац...“

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

ћатеЉ —лавко

06 / 09 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0