Srpska

£еванРеЪе о браку ÷аревога —ина

ћатеЉ 22, 2-14. «ач. 89

††††

Ѕог жели, да човек веруЉе у Мега више него ма у кога и ма шта у свету.

Ѕог жели, да се човек нада у Мега више него ма у кога и ма у шта у свету.

Ќе, него Љош и више: Ѕог жели, да Ље човек свом ЪубавЪу своЉом везан искЪучиво само за Мега, па тек зрацима те Ъубави да се около везуЉе за створеЬа ЅожЉа.

“о се зове Љединство човека с Ѕогом. “о се зове брак душе са ’ристом. —ве друго Ље преЪубодеЉство и блуРеЬе. —амо таква Љедна тесна веза душе са ’ристом, каквоЉ вези наЉбоЪа Ље слика на земЪи брак, чини душу богатом и плодородном. »з сваке друге тако тесне везе душа раРа трЬе и коров, и остаЉе сасвим Љалова за ма какво добро. јко ово не знаЉу и не могу да знаЉу Ъуди ван круга ’ристове ÷ркве, то треба да знаЉу хришЮани, а нарочито ви, ѕравославни, коЉима Ље у духу и у традициЉи, да поимате све дубине, висине и ширине ЅожЉег ќткровеЬа кроз √оспода »суса, и да схватате вечност правилниЉе него што Ље схватаЉу народи на »стоку и време да схватате правилниЉе него што га схватаЉу народи на «ападу.

— чим се год душа човечЉа ЪубавЪу наЉтешЬе веже, с тиме Ље у браку, - било то живо биЮе или мртва ствар, било то тело или одело, било то сребро и злато или ма каква земаЪска имовина, ма каква земаЪска слава или част, или страст према ма чему у створеном свету: према накиту, Љелу, пиЮу, игри, природи, или ма чему у природи. —ваки такав брак душе човечЉе незаконит Ље, и навлачи на душу и у овом и у оном животу бескраЉну несреЮу, сличну но несравЬено веЮу од незаконите везе човека и жене, коЉа значи Љад и чемер не само за Ьих двоЉе него и за случаЉни пород Ьихов. Ќе треба крити оно што —вето писмо обЉавЪуЉе, а то Ље; да Ље ∆иви Ѕог - Ѕог коЉи ревнуЉе (2 ћоЉс. 20, 5; 5. ћоЉс. 4, 24). Ќо ревЬивост ЅожЉа не односи се ни на што у свету осим на душу човечЉу. Ѕог жели, да душа човечЉа буде искЪучиво Мегова, и то у неокаЪаноЉ и недволичноЉ верности. «бог добра саме душе Ѕог то жели. £ер ќн по —воЉоЉ свеобимноЉ мудрости зна - што после ’риста и ми сви треба да знамо - да ако душа олабави у верности према Мему, своме “ворцу, и веже се ЪубавЪу с неким или нечим другим у створеном свету, она постепено постаЉе слушкиЬа, па робиЬа, па Љедна тамна и очаЉна сенка, па наЉзад жалосна слика плача и шкргута зуба.

—амо пламена Ъубав душе према Ѕогу Љесте законити брак душе. —вака друга Ъубав, не кроз Ѕога, мимо Ѕога, или против Ѕога, Љесте идолопоклонство. “ако ЪубавЪу према телу човек прави од тела лажнога Ѕога или идола; ЪубавЪу према земаЪском имаЬу или накиту човек прави од имаЬа и накита идоле; ЪубавЪу према ма коме или ма чему човек прави себи идоле. ј то значи; Ъубав коЉа искЪучиво припада Ѕогу човек упуЮуЉе на другу страну, на нешто ниже од Ѕога, на нешто недостоЉниЉе Ъубави. ” што год човек веруЉе више него у Ѕога; у што се год човек нада више него у Ѕога; што год човек Ъуби више него Ѕога, - то заузима место Ѕога и постаЉе идол за човека, лажни Ѕог за лажну душу. ј свако идолопоклонство велики пророци називаЉу преЪубодеЉством и блудодеЉством (£ерем. гл. 3; £езек. гл. 23. 37.).

Ќо наЉстрашниЉе од свега Љесте то што идолопоклоници постаЉу Љедно са своЉим идолима. £ер при свакоЉ Ъубави човек се постепено губи у предмету своЉе Ъубави. ќно о чем човек наЉвише мисли, што наЉвише воли и што наЉревносниЉе хоЮе - оно постепено постаЉе право биЮе Ьеговог биЮа, па било то Љело или пиЮе, сребро или злато, накит или одело, куЮа или Ьива, част или власт.  ао што се вели у ѕисму:ходише за ништавилом и посташе ништавни (II ÷арев. 17, 15). Ќаравно да од овога ниЉе изузета ни похота човека за женом, или жене за човеком. £ер и то Ље богоотпадништво - и то наЉизразитиЉе - и губЪеЬе себе до ништа.  ао што то страшно изражава апостол ѕавле говореЮи: или не знате да ко се с блудницом свеже Љедно тело с Ьом постане (I.  ор. 6, 16). „овек постаЉе оно нашто се Ьегова Ъубав односи: јко ли Ѕог - Ѕог, ако ли прашина - прашина. „овека спасава или губи у овоме животу Ьегова Ъубав. »ма само Љедна Ъубав што спасава; то Ље Ъубав према Ѕогу. —вака друга Ъубав губи. »ма само Љедан законити и спасоносан брак душе; то Ље Ьен брак с Ѕогом. —ваки други брак, коЉи не проистиче из овог брака, као што проистиче зрак из сунца, Љесте проклетсво и пагуба.

ƒанашЬе ЉеванРеЪе наЉсликовитиЉе представЪа ту предивну таЉну, како се човечЉа душа као верна невеста венчава с Ѕогом, и како опет, као заслепЪена издаЉница и неверница пада и пропада у мраку, корову и злоби идолопоклонства.

÷арство Ље небеско као човек цар коЉи начини свадбу сину своме.  ао обично и другим причама ’ристовим тако и овом обухвата се сва историЉа Ъудска од почетка до краЉа. ”чени Ъуди муче се и пишу велике и тешко разумЪиве кЬиге, да обЉасне историЉу човечанства; па бар да у томе успеваЉу, него често Љош више заврзу мрежу, искидаЉу ткиво и помуте поЉмове. ј ’ристос Љедном простом и кратком причом каже све, и све Љасно и разумЪиво. ¬аистину, никад човек ниЉе говорио као оваЉ човек (£ов. 7, 46).

÷арство небеско не може се исказати речима; оно се може само уподобити нечему што бива у овоме свету. »змеРу осталога оно се може уподобити и свадби. —вадба Ље радостан догаРаЉ меРу Ъудима; и царство небеско Ље сама радост. «ато се царство небеско уподобЪава свадби. „овек цар Ље сам Ѕог, а син Мегов Ље √оспод »сус ’ристос. ƒа Ље ќн женик, то Ље обЉавио Љош £ован  рститеЪ (£ов. 3, 29), а то Ље потврдио и сам √оспод »сус (ћат. 9, 15.). —ва историЉа Ъудска од изгнаЬа јдама из –аЉа до доласка ’ристовог Љесте припрема Ъудских душа за свадбу —ина ЅожЉега; долазак ’ристов у свет Љесте право отвараЬе свадбе, прави почетак свадбеног весеЪа; а све време од Меговог доласка до свршетка времена Љесте траЉаЬе те свадбе у свету. Ќо свадбена радост достиже своЉ врхунац тек у другом животу. ’ристов долазак у свет наЉрадосниЉи Ље догаРаЉ за човечанство уопште и за сваку душу посебице, као долазак обручника невести своЉоЉ. ќд свих народа на земЪи наЉрадосниЉе Ље требао народ ЉевреЉски поздравити долазак ∆еника ’риста, пошто Ље таЉ народ био наЉвише од Ѕога припреман за дочек Мегов. “аЉ народ Ље имао за задатак, да он први сусретне ’риста, да √а први позна и прими, и да онда обЉави свима народима и племенима на земЪи радост и спасеЬе. «ато се у оригиналном тексту £еванРеЪа и говори у множини начини свадбе сину своме. £ер Ље био дошао очекивани ∆еник старозаветноЉ цркви ЉевреЉскоЉ; и био Ље дошао ∆еник свакоЉ души човечЉоЉ, коЉа тражи спасеЬа, живота и радости; и био Ље дошао ∆еник свему створеноме роду Ъудском, свима народима и племенима. Ќо колико Ље велика Ъубав ЅожЉа према Ъудима, толико Ље велика заслепЪеност и злоба грешника на земЪи. £ер се каже: к своЉима доРе и своЉи га не примише (£ов. 1, 11). ѕрво, дакле, доРе онима коЉе Ље наЉвише и наЉдуже припремао за невесту —еби, - народу ЉевреЉском. Ќо оваЉ √а народ не позна, не призна, презре и одбаци. £ер се у причи даЪе вели:

» посла слуге своЉе да зову званице на свадбу; и не хтеше доЮи. ѕрво припремаЉуЮи свадбену свечаност —ину —воме Ѕог Ље слао пророке кроз векове и векове, обЉавЪуЉуЮи примицаЬе те свечаности и позиваЉуЮи народ ЉевреЉски, да се спреми за дочек ∆еника ’риста. “о су биле прве слуге коЉе Ѕог посла да зову званице. ј кад се ’ристос веЮ поЉавио у свету, послан би £ован ѕретеча као весник, да ЉавЪа, да виче и зове. Ќо као што мален броЉ одабраних послушаше старе пророке, тако исто мален броЉ Ьих послушаше пустиЬског трубача, £ована ѕретечу. » не хтеше доЮи.

ќпет посла друге слуге говореЮи: кажите званицама: ево сам обед своЉ уготовио, Љунци моЉи и храЬеници поклани су, и све Ље готово; доРите на свадбу! ƒруге слуге су апостоли и апостолски помоЮници. ј званице су за неко време Љош увек исте - £евреЉи. £ер сам √оспод Ље прво рекао: Ља сам послан к изгубЪеним овцама дома »зраиЪева (ћат. 15, 24), па Ље наЉпре такву наредбу дао и —воЉим апостолима: идите к изгубЪеним овцама дома »зраиЪева (ћат. 10, 6). “о Ље било пре Мегова страдаЬа и прославЪаЬа. ј када Ље ќн био одбачен од £евреЉа, и од злих виноградара изведен ван плота ЉевреЉског народа, и убиЉен, тада Ље тек ќн, после —вога васкрсеЬа, дао другу наредбу: идите, дакле, и научише све народе (ћат. 28, 19). Ѕог Ље остао веран —воме завету, а £евреЉи су га погазили. Ѕог Ље остао веран —воЉоЉ невести, изабраници —воЉоЉ, цркви старозаветноЉ, веран до краЉа, али Ље невеста изневерила свога ∆еника, и ступила Ље у безброЉне незаконите бракове са идолима и лажним боговима, од коЉих се ниЉе хтела одвоЉити и вратити своме законитом ќбручнику.

≈во сам опет уготовио. —ве што треба за храну и весеЪе душе спремЪено Ље. »стина храни душу - истина Ље сва била откривена као пребогата царска трпеза. ѕобеда над злим духовима, победа над болестима и бригама, победа над природом - све те победе, коЉе хране и веселе Ъудску очаЉну душу, задобиЉене су - дакле, доРите! Ќебо Ље раниЉе изгледало као оловом затворено за Ъуде, и душе су Ъудске биле као жалосне невесте затворене у хладну тамницу; сада Ље небо широм отворено: сам се Ѕог Љавио на земЪи, ангели су силазили на земЪу, мртви се показивали као живи, достоЉанство човека уздигнуто Ље до Ѕога. ќ, да слатка Љела! ќ, да раскошне трпезе - доРите! јли, место да се одазову свадбеном позиву заслепЪене душе у мраку тамничком извршиле су преужасни злочин убивши свога —паситеЪа, свога ∆еника. Ќо чак ни тиме стрпЪеЬе се ЅожЉе ниЉе исцрпло. ЌаЉвеЮи злочин Ѕог Ље обратио у наЉдубЪи источник сласти и радости. “ело и крв –аспетога √оспода изнето Ље на царску трпезу, несравЬено слаРе од угоЉених телаца и храЬеника. ƒоРите и причестите се слашЮу, коЉоЉ и ангели могу позавидети! Ѕлагодатне струЉе ƒуха —ветога, ƒуха —вемоЮнога и ∆ивотворнога, отворена су широм. —ве Ље готово - све! —ве што Ље потребно да се упрЪана невеста очисти; и изгладнела нахрани; и израЬавЪена исцели и обнажена одене; и замаРиЉана освести; и опиЉена отрезни; и умртвЪена оживи. “у Ље крштеЬе водом, ту и крштеЬе огЬем и духом; ту Ље олакшаЬе постом; ту Ље окрилаЮеЬе молитвом; ту Ље ЉелеЉ; ту Ље хлеб и вино; ту Ље царско свештенство за руководство; ту ÷рква светости и Ъубави. —ве те дарове донео Ље ∆еник невести —воЉоЉ и све их поставио на царску трпезу. ƒоРите, дакле! ƒоРите на свадбу!

ј они не марише и отидоше оваЉ у поЪе своЉе а оваЉ к трговини своЉоЉ: а остали ухватише слуге Ьегове, изружише их, и побише их. ”залуд Ље позивати окорелу блудницу у законит брак! ќна не мари за законитог вереника свога. ќна Ље сувише привикла на своЉе идоле, да би се од Ьих могла одрешити. £едним блудним душама Ље идол поЪе, другима Ље идол трговина, треЮим нешто треЮе. ѕоЪе означава тело са телесним страстима, а трговина означава среброЪубЪе, добитак и богаЮеЬе трулежним стварима овога света. —вак оде дакле своме идолу, а за вереника не хте нико чути. ј остали се расрдише и на сам позив, те похваташе слуге царске, изружише их и побише. “ако убрзо после √олготе наружише и намучише апостоле ѕетра и £ована (ƒела јп. 4, 2-3), а по том убише архиРакона —тефана и апостола £акова, а потом и многе друге.

ј као то чу цар онаЉ, разгневи се и посла воЉску своЉу и погуби крвнике оне и град Ьихов запали. ÷ар онаЉ Љесте Ѕог; гнев Мегов - краЉЬе исцрпЪено стрпЪеЬа и обраЮаЬе милости у правду; воЉска своЉа Љесте воЉска римска; крвници су £евреЉи, а град Ьихов £ерусалим. Ќеизмерно Ље стрпЪеЬе ЅожЉе. Ѕог ниЉе хтео казнити £евреЉе одмах после убиства √оспода »суса, него Ље чекао Љош четрдесет година.  ао што Ље некад √оспод сам на —ебе наложио пост од четрдесет дана, тако “ворац Ъуди налаже на себе после √олготе Љедан пост у стрпЪеЬу од четрдесет година. ќн ниЉе пожурио да казни злочин Ъуди према самоме —еби, да не кажу Ъуди: гле, Ѕог Ље осветЪив, хаЉде и ми да будемо осветЪиви! Ќе; него тек после четрдесет година Ѕог пушта казну на ЉевреЉски народ и то због злочина воРа тога народа према слугама —воЉим. ƒа би се и ми од тога научили, да се не светимо за неправде Ъуди према нама самима и да будемо ревносни у поправЪаЬу неправедних до краЉЬих граница. «ашто Ѕог назива римску воЉску воЉском своЉом? «ато што Ље Ьу Ѕог употребио да казни блудну избраницу —воЉу. »сто онако као што Ље негда употребЪавао Ѕог незнабожачке воЉске, асирске, мисирске и вавилонске, да казне и опамете народ израиЪски, употребЪава ќн наЉзад незнабожачку воЉску римску, да изврши последЬу казну над овим неблагодарним народом. –имски цареви, ¬еспазиЉан и “ит, Љедан за другим, освоЉише и запалише £ерусалим, побише огромно мноштво £евреЉа, а остатак растераше по целоме свету.  ад Ље Љедан цар питао хришЮанске богослове за Љедан врло Љак доказ истинитости вере хришЮанске, ови су одговорили: судба ЉевреЉског народа (‘ридрих ¬елики)! ќно што Ље о £евреЉима прорекао √оспод »сус овом причом о свадби царевога сина, дословце се испунило. Ќо погледаЉмо, шта даЪе учини човек цар, пошто казни и одбаци £евреЉе:

“ада рече слугама своЉим: свадба Ље дакле готова, а званице не бише достоЉне. »дите дакле на расркшЮе и когагод наРете, дозовите на свадбу. “о Ѕог рече новим слугама —воЉим. —вадба Ље готова; то Љест: од ћоЉе стране све Ље учиЬено и приготовЪено што Ље требало. Ќо старе званице не бише достоЉне, зато и не могоше доЮи. √ледаше и не видеше, зато се и не обрадоваше; слушаше и не чуше, зато се и не одазваше. ¬ише волеше идоле тела и мамоне богатства, зато и отказаше позив. Ѕеху везани ропским ланцима за Ќиже, зато и дигоше руку на ¬ише. ѕа зато сада идите на раскршЮа и позовите свакога когагод наРете. »зраиЪ Ље био као ограРен виноград: но како се он показао бесплодан, идите ван тога винограда, у неограРене Ьиве незнабожаца и позовите ове. »зраиЪ Ље био као ограРен рибЬак, но гле, змиЉе се у Ьему закотиле; идите, дакле, на широку пучину, и баците мреже по целоме мору чевечанства. »зраиЪ Ље био као расадник у краЉу Ьиве ЅожЉе, одакле Ље требало да се расаРуЉе племенито воЮе по целоЉ Ьиви човечанства; но расадник се изЉаловио; зато идите по целоЉ Ьиви, и сеЉте и садите племенити усев. “о означава и потоЬа заповест ’ристова: идите дакле и научите све народе. –аскршЮа означаваЉу свет незнабожачки где се укрштаЉу и преплиЮу путеви добра и зла, стрмине и врлети, трЬаци и камеЬаци, где Ље семе ЅожЉе било изложено свакоЉ опасности. “аЉ пространи и многоброЉни свет гледао Ље Ѕог са истом очинском бригом као што Ље гледао и »зраиЪ, и промишЪао о Ьему, само на други начин. £ер док Ље ќн руководио израиЪски народ откровеЬима, пророцима и знацима, дотле Ље остале народе руководио даЉуЮи им унутрашЬу Љачину савести и разума. —пасли су се многи и у народу израиЪском, наиме, они коЉи бише верни и послушни - а спасли су се многи и меРу народима незнабожачким - наиме, они коЉи бише савесни и разумни. ј сада, када Ље —ин ЅожЉи дошао на земЪу и био одбачен од првога народа, Ѕог Ље широм отворио Љедан и исти приступ к —еби свима и свакоме.

» изиРоше слуге оне на раскршЮа и сабраше све коЉе наРоше, зле и добре; и столови напунише се гостиЉу. “о Ље ÷рква ЅожЉа на земЪи. “о Ље нови савез ЅожЉи с Ъудима у име —ина Мегова, √оспода »суса ’риста. ќна прибира у —воЉе крило сву децу ЅожЉу од »стока и «апада, и од —евера и £уга, од свих народа и племена на земЪи, од свих Љезика и свих сталежа. “о Ље ново изабраЬе ЅожЉе, нови »зраиЪ, ново племе праведног јврама. —тари »зраиЪ изневерио Ље и проиграо своЉу избраничку улогу у историЉи човечанства, и Ѕог Ље створио нови канал спасеЬа Ъудскога, Ќови »зраиЪ. ѕолазеЮи из народа ЉевреЉског меРу незнабошце, апостоли ѕавле и ¬арнава говоре: вама Ље наЉпре требало да се говори реч ЅожЉа, али кад Ље одбацуЉете, и сами се показуЉете да нисте достоЉни вечнога живота, ево се обраЮамо ка незнабошцима(ƒела јп. 13, 46). “ако Ље почето ново избраЬе новог човечанства, нове историЉе, новог спасеЬа кроз апостоле и Ьихове следбенике, као што Ље старо избраЬе почето и извоРено кроз праоце и кроз ћоЉсеЉа и пророке. Ќо ÷рква ЅожЉа напунила се и злих и добрих, Љер и Љедни и други били су позвани. —тарозаветна црква делила Ље свет на £евреЉе и неЉевреЉе, а новозаветна дели све Ъуде на земЪи на добре и зле. » Љедни и други су, дакле, позвани, но сви коЉи су крштеЬем ушли у ÷ркву неЮе бити спасени. » у новозаветноЉ ÷ркви —вемилостиви Ѕог показуЉе дуготрпеЪивост —воЉу као и у старозаветноЉ. ћудар домаЮин нареРуЉе слугама, да не чупаЉу одмах кукоЪ из пшенице, него да остане обоЉе да расте до жетве. ” пространу мрежу ÷ркве улазе и добре и лоше рибе, но мудар ловац стрпЪиво сабира мрежу и извлачи Ље на обалу, па тек кад извуче, онда дели добре од злих.  од ЉеванРелиста Ћуке допуЬуЉе се наредба човека цара речима: и доведи амо сиромахе, и кЪасте, и богаЪасте и слепе. «а такве су сматрани сви народи на земЪи од стране £евреЉа изузев Ьих самих. ”ствари такви и Љесу сви Ъуди и народи на земЪи пре него познаду ’риста, и пре него седну за пребогату трпезу Мегових дарова коЉима Ље ќн даривао и даруЉе свет. » ми смо сви сиромаси без ’риста, сви кЪасти, сви богаЪасти, сви слепи. £едини ’ристос √оспод може нас обогатити правим и таЉним богатством; Љедини ќн може нас исцелити од свих недуга, и управити руке наше на добра дела и ноге наше на пут истине и правде. £едини ќн може нам отворити очи духа и дати вид да видимо бесмртну постоЉбину своЉу, испуЬену свим свадбеним даровима и радостима.

»зишавши пак цар да види госте своЉе, угледа онде човека необучена у свадбено рухо и рече му: приЉатеЪу, како си ушао амо без свадбеног руха? ј он оЮута.  акво Ље то свадбено рухо? —вадбено рухо душе Љесте на првом месту чистота. ѕише апостол ѕавле вернима: Љер вас обрекох мужу Љедноме, да девоЉку чисту изведем пред ’риста (II.  ор. 11, 2). ƒевоЉачка непорочност и чистота душе - то Ље прва и главна одеЮа Ьена. ј потом исти апостол опет говори другим верним у што треба да се обуку: обуците се, вели, у срдачну милост, доброту, понизност, кротост, трпЪеЬе, - а сврх свега тога обуците се у Ъубав, коЉа Ље свеза савршенства ( олош. 3, 12 - 14). “о Ље свадбена одеЮа душе, коЉа се венчава са бесмртним ’ристом. ЌаЉвеЮе савршенство чистоте душевне од свих земнородних показала Ље ѕречиста и ѕресвета ƒевоЉка Ѕогомати, коЉа Ље од тела —вога дала тело √осподу и —паситеЪу нашем. Ќико од нас не може носити ’риста у срцу своме без превелике чистоте срца, без неподеЪеног срца преданог ’ристу. £ер као што чиста девоЉка има само £едну Ъубав према своме веренику, тако душа Ъудска, коЉа разуме пут спасеЬа, има само Љедну Ъубав - Ъубав према √осподу. “о Ље Ьена златоткана свадбена одеЮа. Ќо чистота и Ъубав плодне су у свима осталим врлинама, коЉе апостол помиЬе и не помиЬе. Ќарочито Ље она плодна у добрим делима. ƒобра дела су уреси и накити, беле хаЪине чистоте и златоткане хаЪине Ъубави. ("ѕод брачним оделом разуми благодат —ветога ƒуха.  о се ниЉе удостоЉио обуЮи се у ову, таЉ не може бити учесником небеског брака и духовне вечере. —в. ћакариЉе: ќ Ъубави, гл. 15.) - Ќо кад Ље цар изишао да види сватове, угледа Љеднога без те свадбене хаЪине. ѕриЉатеЪу, ослови га цар. «ашто га цар назива приЉатеЪем? ѕрво зато, да покаже колико високо цени достоЉанство човека, а друго зато, што Ље ќн, Ѕог, у истини приЉатеЪ свакоме човеку без разлике све докле то ЅожЉе приЉатеЪство сам човек своЉим неваЪалством потпуно не удаЪи од себе. ¬и сте приЉатеЪи моЉи, ако творите што вам Ља заповедам, рекао Ље √оспод апостолима —воЉим (£ов. 15, 14). ќ, неисказаног снисхоРеЬа и милосрРа ЅожЉег према Ъудима! ќн, —вемоЮни “ворац и ¬ладика свих светова, назива слабе Ъуде —воЉим приЉатеЪима! Ќо под условом - ако творе оно што Ѕог заповеда. ћеРутим онаЉ неодевени сват ниЉе творио воЪу ЅожЉу, иначе не би био неодевен у свадбено рухо; - зашто, дакле, и Ьега назива приЉатеЪем? «ато што Ље крштен, и као такав уброЉан у верне и уврштен у приЉатеЪе ЅожЉе. ЌазиваЉуЮи га приЉатеЪем ÷ар Ѕог га баш тиме и укорева, што Ље изневерио приЉатеЪство; - а он га Ље изневерио према Ѕогу, а не Ѕог према Ьему. ј он оЮута. £ер шта би могао и одговорити? ƒа ниЉе могао да купи, ваЪда? »ли да ниЉе умео да скроЉи и сашиЉе? ”залуд све: Ѕог Ље кроз √оспода »суса дао даром свакоме званоме готову хаЪину.ќн Ље требао само да има добре воЪе, да свуче са себе стару и прЪаву хаЪину греха и да се обуче у ризу спасеЬа, у златоткано рухо свадбено. Ќо он то ниЉе учинио, и морао Ље Юутати.

“ада цар рече слугама: свежите му руке и ноге и баците у таму наЉкраЉЬу; онде Юе бити плач и шкргут зуба. ќн Ље веЮ сам себи био везао руке грехом чинеЮи зла дела, и ноге своЉе сам Ље био везао ходеЮи путевима безакоЬа; и сам Ље изабрао Љош у овоме животу таму место светлости, и плач и шкргут зуба уместо вечне радости. ќн Ље, такореЮи, сам себе осудио на пропаст, и Ѕог Ље само изрекао праведну пресуду. ”ужа греха свога запрешЮе се безбожник (ѕриче 5, 22). «аплетен и завезан гресима своЉим грешник Юе бити у другом свету Љош теже заплетен и завезан. “амо нема покаЉаЬа; везиваЬе руку и ногу показуЉе, да тамо нема више покаЉаЬа нити могуЮности, да човек чини ма каква добра дела ради спасеЬа свога и уласка у ÷арство.

÷елу ову величанствену и пророчку причу √оспод завршуЉе речима: Љер су многи звани, али Ље мало изабраних. ќво се односи и на £евреЉе и на хришЮане. ћало Ље било изабраних меРу £евреЉима; мало их Ље и меЮу хришЮанима. —ви ми коЉи смо се крстили позвани смо за царску трпезу, но Ѕог Љедини зна, коЉи су Мегови изабрани. јваЉ ономе од нас коме ÷ар —вевишЬи пред свима ангелима и светитеЪима буде рекао:приЉатеЪу, како си ушао овамо без свадбеног руха?  акав стид, но бескористан!  акав ужас, но непоправим!  аква пропаст но бесповратна! Ќо у самоЉ ствари ове речи Ѕог нама говори и сада кад год приступимо светоме олтару да узмемо ѕричешЮе, и да се душом своЉом сЉединимо са ∆еником ’ристом - приЉатеЪу, како си ушао овамо без свадбеног руха? ќслушнимо срцем своЉим и савешЮу своЉом када прилазимо часном путиру, и чуЮемо ово питаЬе, и оваЉ прекор. —амо што ове речи ЅожЉе не повлаче собом плач и шкргут зуба у наЉкраЉЬоЉ тами, што Юе бити онда када нам Ѕог последЬи пут то буде казао. ј ко од вас може Љамчити, да му ове речи Ѕог не говори данас последЬи пут у овоме земаЪскоме животу?  о може Љамчити, да се Љош ове ноЮи Ьегова душа неЮе обрести у прЪавом оделу греха на сЉаЉноме збору небескоме око царске трпезе? јх, ко до смртних може знати, да данашЬи дан ниЉе судбоносан за целу Ьегову вечност? Ќеколико минута само одлучили су судбу двоЉице разбоЉника на крсту. “их неколико минута Љедан од Ьих ниЉе умео искористити, и отишао Ље у таму наЉкраЉЬу; док Ље други тих неколико минута благоразумно искористио, покаЉао се, признао —ина ЅожЉег и замолио √а за спасеЬе своЉе: опомени ме се, √осподе, када доРеш у царство твоЉе! » у томе тренутку стара хаЪина греха спала Ље с Ьегове душе и душа се Ьегова обукла у сЉаЉну свадбену хаЪину. » покаЉани разбоЉник с достоЉанством избранога поЉави се у –аЉу за царском трпезом. Ќе одлажимо, дакле, ни ми покаЉаЬа ни часа Љеднога. £ер сваки идуЮи час може да нас више не уброЉи у житеЪе овога света. Ѕрзо чистимо и перимо своЉу душу бар онолико колико чистимо и перемо своЉе тело, коЉе Юе данас сутра бити храна црвима. „истимо Ље покаЉаЬем и сузама, перимо Ље постом и молитвом, и одеваЉмо Ље хаЪином изатканом од чистоте и Ъубави, и украшену свим добрим делима, а нарочито делима праштаЬа и милосрРа. ”чинимо оно мало што Ѕог од нас тражи остало Юе ќн учинити.  ад се дете тек пожали маЉци на нечистоту свога тела, маЉка га брзо чисти, пере и преодева. ќ, колико Ље милостивиЉи ќтац небески од сваке маЉке према —воЉоЉ деци! ”ствари душа свакога човека толико Ље нечиста, да се сама од себе никада не може очистити и удостоЉити присуства ЅожЉег. Ќо нека сваки човек увиди своЉу душевну нечистоту; нека Ље омрзне од свега срца, нека учини оно мало што се од Ьега тражи и, што Ље главно, нека завапиЉе Ѕогу, да га Ѕог своЉим огЬем и духом очисти. ј Ѕог стоЉи и чека на такве вапаЉе —воЉе покаЉане деце, држеЮи у рукама наЉраскошниЉе ангелске хаЪине, вазда готов, да очисти опере, оснажи, осветли, намирише и одене све оне коЉи с покаЉаЬем вапиЉу к Мему. —лава и хвала нека Ље —вемилостивоме Ѕогу нашему. —лава и хвала небеском ∆енику душе наше, √осподу и »сусу ’ристу, са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

—ветосавЪе.орг

15 / 09 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0