Srpska

—помен чуда светог јрхангела ћихаила у ’они

” ‘ригиЉском граду  олоси,[1] близу града £ерапоЪа, над извором чудотворне воде беЉаше храм светог јрхистратига ћихаила. ќд воде овога извора болесници добиЉаху многа исцеЪеЬа, више него од баЬе —илоамске.[2] ” баЬу —илоамску само Љедном у години силажаше јнРео √осподЬи и узмуЮиваше воду, а овде свагда беше присутна благодат ¬оЉводе анРелског. “амо оздравЪаше само онаЉ коЉи први улажаше пошто се замути вода, а овде оздравЪаху сви, и први и последЬи, коЉи год долажаху с вером. “амо беху неопходни тремови ради боравка болних коЉи дуго чекаху на исцеЪеЬе, пошто понеки добиЉаше исцеЪеЬе после тридесет осам година а овде за Љедан дан, или за Љедан час, болник добиЉаше исцеЪеЬе.

O пореклу овог извора прича се ово.  ада сва васеЪена беЉаше помрачена тамом безбожног многобоштва, и Ъуди се поклаЬаху твари а не “ворцу, - у то време у £ерапоЪу многобошци почитоваху Љедну огромну и страшну гуЉу, коЉоЉ се сва такраЉина, ослепЪена демонском прелешЮу, поклаЬаше. Ќезнабожни Ъуди држаху ту гуЉу закЪучану у храму, подигнутом у Ьену част; и приносеЮи ЉоЉ многе и различне жртве, они храЬаху ту отровну и опасну гуЉу. ј Љедини истинити Ѕог, желеЮи просветити свет светлошЮу —вога познаЬа и заблуделе Ъуде извести на пут истине, посла у све земЪе —воЉе свете ученике и апостоле да проповедаЉу ≈ванРеЪе своЉ твари. ƒвоЉица од Ьих, свети £ован Ѕогослов и свети ‘илип, дошавши Љедан у ≈фес а други у £ерапоЪ, труРаху се тамо у проповедаЬу ≈ванРеЪа ’ристова.” то време у ≈фесу се налажаше диван храм и чувени идол незнабожачке богиЬе јртемиде.[3] —а Ьеним служитеЪима и поклоницима свети Ѕогослов дуго воРаше борбу духовним мачем речи ЅожиЉе, и победи их: Љер силом имена ’ристова он учини те паде и храм и идол и претворише се у прах, и сав град приведе вери у ’риста. ѕосле тога свети £ован Ѕогослов поРе из ≈феса у £ерапоЪ да помогне своме сатруднику, светом апостолу ‘ и липу. ” то време тамо се десише свети апостол ¬артоломеЉ и сестра ‘илипова ћариамна, те заЉедно с Ьима свети Ѕогослов послужи спасеЬу Ъуди. ЌаЉпре се они наоружаше против гуЉе, коЉоЉ безумни Ъуди приношаху жртве имаЉуЮи Ље као бога, и молитвом Ље убише, а Ьене поклонике обратише Љединоме истинитоме Ѕогу, “ворцу неба и земЪе. —тоЉеЮи пак на Љедном месту званом ’еротопа, они прорекоше да Юе на Ьему засиЉати благодат ЅожиЉа, и да Юе то место походити ¬оЉвода Ќебеских —ила, свети јрхистратиг ћихаил, и да Юе се ту збивати чудеса.—ве се то убрзо и зби. £ер када свети £ован Ѕогослов отиде у друге градове на проповед, и свети апостол ‘илип пострада од незнабожаца, а ¬артоломеЉ и ћариамна разиРоше се у друге земЪе, - на том месту провре чудотворна вода, као што прорекоше свети апостоли. » тако се испунише речи —ветога ѕисма:” пустиЬи Юе проврети воде и потоци у земЪи сасушеноЉ; и сухо Юе место постати Љезеро, и земЪа сасушена извори водени;тамо Юе бити весеЪе птицама, и биЮе трава, трска и сита. » тамо Юе бити пут чист, и назваЮе се светим путем (»с. 35, 6-8).

  томе извору стадоше долазити многи, не само верни него и неверни, Љер чудеса коЉа биваху тамо, као громогласна труба призиваху туда све; и сви коЉи пиЉаху и умиваху се из тог извора исцеЪиваху се од своЉих недуга, и многи, добивши оздравЪеЬе, крштаваху се у име —вете “роЉице.

” то време живЪаше у ЋаодикиЉи[4] Љедан Љелин, чиЉа кЮи Љединица беше нема од роРеЬа. «бог тога отац Ьен силно туговаше и веома се труРаше да Ље исцели од немила, али без успеха. «ато овлада Ьиме тешка потиштеност. Ќо Љедне ноЮи када он заспа на своЉоЉ постеЪи, он виде анРела ЅожЉег коЉи Ље сиЉао као сунце. ќво виРеЬе би Ьему, не што га он беЉаше достоЉан, него да би преко тог виРеЬа дошао у познаЬе истине и друге привео к Ѕогу. ”гледавши анРела он се уплаши, али у исто време чу од Ьега ове речи: "јко хоЮеш да се одреши Љезик твоЉе кЮери, ти Ље одведи на онаЉ моЉ извор у ’еротопи близу £ерапоЪа, и напоЉ Ље од те воде, па Юеш видети славу ЅожиЉу". - ѕробудивши се из сна таЉ се човек зачуди виРеЬу, и поверовавши речима коЉе му беху речене он одмах узе кЮер и журно оде на чудотворну воду. “амо он затече мноштво Ъуди коЉи захватаху од те воде и крштаваху се у ЬоЉ и добиЉаху исцеЪеЬа од своЉих болести. ќн их упита:  ога призивате миЉуЮи се том водом? - ќни му одговорише: ѕризивамо име ќца и —ина и —ветога ƒуха, а призивамо у помоЮ и светог јрхистратига ћихаила. - “ада човек таЉ, подигавши очи и руке к небу, рече: "ќче и —ине и —вети ƒуше, Ѕоже хришЮански, помилуЉ нас! —вети ћихаиле, слуго ЅожЉи, помози и исцели кЮер моЉу!" » захвативши од воде са извора он Ље са вером ули у уста своЉе кЮери, и одмах ЉоЉ се Љезик везан немилом одреши на словословЪе ЅожиЉе, и она проговори Љасно кличуЮи: "Ѕоже хришЮански, помилуЉ ме! —вети ћихаило, помози ми!" - » сви што беху тамо дивЪаху се сили ЅожиЉоЉ, и славЪаху —вету “роЉицу, и величаху помоЮ светог јрхистратига ћихаила. £елин пак таЉ, видеЮи исцеЪеЬе своЉе кЮери, веома се радоваше, и одмах се крсти са своЉом кЮери и са свима домашЬима своЉим коЉи беху дошли с Ьим. ” знак пак своЉе благодарности он подиже над чудотворним извором прекрасну цркву у име светог јрхистратига ћихаила, ¬оЉводе Ќебеских —ила. » украсивши цркву сваким благоЪепиЉем, и довоЪно се помоливши у ЬоЉ, он се врати дому свом.

” деведесетоЉ години после саграРеЬа ове цркве доРе тамо из £ерапоЪа десетогодишЬи дечак јрхип, син хришЮанских, родитеЪа, васпитан у побожности, и стаде живети при овоЉ цркви светог јрхистратига ћихаила вршеЮи дужност црквеЬака. ќн постави себи овакво правило живота: откако стаде живети при тоЉ цркви служеЮи Ѕогу он не окуси ништа од световних Љела и пиЮа: ни меса, ни вина, чак ни хлеба ниЉе Љео, него се хранио нскЪучиво пустиЬским зеЪем, коЉе Ље брао и варио и Љеданпут недеЪно Љео, и то без соли, а пиЮе му Ље била вода у врло малоЉ количини. “аквим уздржаЬем он умртви своЉе тело, и у таквим врлинама неизменЪиво проведе од младости своЉе па све до старости, сав се сЉедиЬуЉуЮи с Ѕогом и уподобЪаваЉуЮи се животу Ѕестелесних —ила. ќдеЮа Ьегова беше врло бедна: имао Ље само два кострета: Љедан Ље носио на телу, а другим Ље покривао своЉу постеЪу коЉа беше засута оштрим камеЬем. ѕостеЪу Ље покривао костретом, да они коЉи улазе у Ьегово обиталиште не би видели да он спава на оштром камеЬу; а као узглавЪе му Ље служио мали ЉастучиЮ, напуЬен трЬем. “аква беше постеЪа овог блаженог подвижника. ј Ьегов сан и одмор састоЉали су се у следеЮем: када Ље осеЮао потребу за сном, он би легао на камеЬе и оштро трЬе, те Ьегов сан беЉаше више бдеЬе нега спаваЬе, и Ьегов одмор - више мучеЬе него одмараЬе. £ер какав Ље одмор телу - лежати на тврдом камеЬу; и какав сан, када почива на оштром трЬу? јрхип Ље сваке године меЬао своЉу одеЮу: кострет коЉи Ље годину дана носио на телу, скидао Ље и Ьиме покривао своЉу постеЪу; а одевао кострет коЉим Ље Ьегова постеЪа била покривена годину дана. ѕо истеку године он Ље опет меЬао те исте кострете. “ако он не имаРаше одмора ни даЬу ни ноЮу, умртвЪуЉуЮи тело своЉе и чуваЉуЮи душу своЉу од замки вражиЉих.

ѕроходеЮи тесни и тужни пут, јрхип се моЪаше Ѕогу говореЮи: Ќе допусти ми, √осподе, да се суЉетном радошЮу обрадуЉем на земЪи, и нека блага овога света не изаРу пред очи моЉе, и нека ме ништа временско не весели у овом животу, него испуни, √осподе, очи моЉе сузама духовним, скруши срце моЉе, исправи путеве моЉе, и даЉ ми да потпуно умртвим себе и да тело моЉе потчиним духу. £ер шта ми користи тело ово, од блата саздано? ќно сада постоЉи, а ускоро га неЮе бити; као цвет, оно се уЉутру расцвета, а увече увене! —тога ми даЉ, √осподе, да се усрдно трудим око онога што души користи и обезбеРуЉе живот вечни.

“ако се молеЮи и тако се поучаваЉуЮи блажени јрхип постаде као анРео ЅожЉи, проводеЮи небески живот на земЪи. » бриЬаше се он не само о своме спасеЬу него и о спасеЬу других, Љер многе неверне он обраЮаше ка ’ристу и крштаваше их. √ледаЉуЮи то, безбожни многобошци стадоше завидети блаженоме јрхипу и, не подносеЮи славна чудеса коЉа биваху од свете воде, омрзнуше овог светог мужа коЉи живЪаше тамо. ќни често нападаху светог јрхипа, вреРаху га, чупаху му косу и браду, обараху га на земЪу и гажаху ногама, и злоставЪаЉуЮи га на разне начине изгоЬаху отуда. јли блажени јрхип, тврд душом као диЉамант, Љуначки трпЪаше све то од идолопоклоника и не одступи од светога храма, служеЮи Ѕогу у светости и незлобивости срца свога и бринуЮи се о спасеЬу душа Ъудских.

—абравши се Љедном, незнабожни Љелини говораху меРу собом: јко не заспемо земЪом онаЉ извор и не убиЉемо оног човека, одевеног у кострет, онда Юе сви богови наши бити потпуно унижени од оних коЉи се исцеЪуЉу тамо. - » огромно мноштво Ьих крену да заспе земЪом чудотворну воду и да убиЉе невиног човека, блаженог јрхипа. ѕриближивши се к светоме месту они се раздвоЉише у две групе: Љедни поЉурише к цркви и извору, а други похиташе к обиталишту слуге ЅожЉег јрхипа да га убиЉу. Ќо √оспод коЉи се брине о судби праведних и не да их у руке грешника, сачува слугу —вога од тих убица: Љер наЉедном Ьима се укочише руке, те их они не могаху ни подиЮи на преподобнога. ќд воде пак показа се необично чудо: када се незнабошци приближише извору, тог часа изиРе из воде пламен огЬени и устремивши се на безаконике одагна их далеко од извора. » тако безаконици ови побегоше са стидом од чудотворног извора и од преподобног јрхипа, не причинивши им никакво зло. ћеРутим они се не уразумише ни тим чудом, него шкргуЮуЮи зубима они се хваЪаху да Юе уништити таЉ извор и цркву, и служитеЪа црквеног. Ќа том месту беше река, звана ’рисос, коЉа течаше с леве стране цркве. Ѕезаконици намислише да ту реку наврну на свето место, да би свети извор, помешавши се са речном водом, изгубио своЉу чудотворну силу. » када они стадоше приводити у дело своЉу злу намеру навраЮаЉуЮи ток реке ка извору, да би га река поплавила, тада по нареРеЬу ЅожЉем река даде своЉоЉ води други правац, те потече с десне стране цркве. » тако се незнабошци опет посрамЪени вратише куЮама своЉим.

“амо се налажаху Љош две друге реке коЉе тециЉаху са истока и приближаваху се овом светом месту на растоЉаЬу три стадиЉе; Љедна се река називала Ћикокапер, а друга  уфос. ќбе ове реке, састаЉуЮи се у подножЉу велике планине, образоваху Љедну реку коЉа скреташе надесно и течаше у ЋикиЉску страну.[5] —велукави Раво убаци злим Ъудима у срце злу намисао: да обе те реке наврате на чудотворно место, да би на таЉ начин разорили храм светог јрхистратига ћихаила, поплавили водом свети извор и утопили преподобног јрхипа. ј таЉ предео беше врло подесан за навраЮаЬе воде тамо, Љер те реке силажаху са врха планине, а црква се налажаше у низини. ƒоговоривши се, незнабошци се у огромном броЉу слегоше из свих градова те покраЉине у насеЪе ЋаодикиЉу, и упутише цркви. Ѕлизу пак црквеног олтара беЉаше огромна стена; од те стене они почеше копати дубок и широк ров све до саме планине под коЉом се реке састаЉаху. «атим они с великим трудом ископаше ров, коЉим би вода могла бити пуштена на цркву, и заЉазише обе реке да се накупи што више воде; десет дана трудише се незнабошци у том узалудном потхвату свом. ¬идеЮи таЉ потхват Ьихов, преподобни јрхип паде у цркви на земЪу, и са сузама се моЪаше Ѕогу и призиваше у помоЮ усрдног заштитника, светог јрхистратига ћихаила, да сачува од потопЪеЬа своЉе свето место и не допусти да се обрадуЉу неприЉатеЪи коЉи се стараЉу да униште светиЬу √осподЬу. » говораше блажени јрхип: ЌеЮу отиЮи из овог светог места, нити Юу изаЮи из цркве; и нека и сам умрем овде, ако √оспод допусти да ово место буде потопЪено.

ѕо истеку пак десет дана када се вода веома накупи, незнабошци прокопаше оно место коЉим Ље вода требала да се сЉури у припремЪени ров, па пустише реке на свети храм јрхангелов у седам сати увече, а сами се попеше на Љедну узвишицу с леве стране желеЮи да посматраЉу потапаЬе светог места. ¬ода, ЉуреЮи страховитом брзином, захуча као ломЬава громова. ј преподобни јрхип находеЮи се у цркви на молитви, чувши хуку воде, Љош усрдниЉе завапи к Ѕогу и к светом јрхистратигу ћихаилу просеЮи милост и помоЮ да не буде потопЪено свето место, да се не би узвеселили веЮ посрамили безбожни неприЉатеЪи; а да се прослави име √осподЬе, и да се узвелича јрхангелска сила и помоЮ. » запева он псалам ƒавидов: ѕодигоше реке, √осподе, подигоше реке глас своЉ, подигоше реке вале своЉе. ќд уЉаЬа воде многе и силне, од вала морских силниЉи Ље на висини √оспод. ƒому твоме припада светост, √осподе, на дуго време (ѕс. 92, 3.4.5).

 ада блажени јрхип певаше ово, он чу глас коЉи му нареРиваше да изаРе из цркве. ј кад изаРе из цркве он угледа чувара и усрдног заштитника рода хришЮанскога, светог јрхистратига ћихаила у облику предивног и пресветлог човека, као што се некада он беше Љавио пророку ƒанилу. Ќе будуЮи у стаЬу гледати на Ьега, блажени јрхип од страха паде на земЪу. ј јрханРео му рече: Ќе боЉ се! устани и приРи к мени овамо и видеЮеш силу ЅожЉу на водама овим. - Ѕлажени јрхип устаде и прилазеЮи са страхом к ¬оЉводи Ќебеских —ила заустави се по Ьеговом нареРеЬу с леве стране, и угледа огЬени стуб од земЪе до неба. ј када вода доРе близу, јрхистратиг подиже своЉу десну руку и прекрсти воду говореЮи: «аустави се тамо! - » одмах вода удари назад. “ако се испуни реч пророчка: ¬идеше те воде, и устрепташе (ѕс. 76, 17). ¬ода стаде као камена стена, и подиже се у висину као превисока гора. ќдмах затим јрхистратиг се окрену ка храму, удари у огромну стену коЉа се налазила близу олтара и нацрта на ЬоЉ крсни знак. » тог часа настаде страховита грмЪавина, земЪа се затресе, и стена се раседе на двоЉе образовавши огромну раселину. “ада рече свети јрхангел ћихаил: Ќека се овде сатре свака противничка сила и нека овде добиЉаЉу избавЪеЬе од свакога зла сви коЉи са вером долазе овамо!

–екавши то свети јрхистратиг нареди блаженом јрхипу да преРе на десну страну. ј када преРе на ту страну, свети јрханРео громко викну к води: "”Юи у ову провалиЉу!" » одмах Љурну вода с хуком у раселину, и од тога времена стално Ље текла тим путем кроз стену. ј неприЉатеЪи коЉи стаЉаху на левоЉ страни и жеЪно очекиваху да виде потопЪеЬе светога храма, скаменише се од страха.

ѕошто на таЉ начин сачува од потопЪеЬа своЉ храм и преподобног јрхипа, свети јрхистратиг узиРе на небо, а блажени јрхип узнесе благодарност Ѕогу поводом овог преславног чуда и величаше великог чувара, архистратига ћихаила, због Ьегове помоЮи. ѕротивници се постидеше, а верни се испунише велике радости, и долазеЮи к јрхангеловом храму и к чудотворном изверу узношаху хвалу Ѕогу са преподобним јрхипом. » од тога времена установише празновати онаЉ дан у коЉи се догоди чудо јрхангеловим ЉавЪеЬем. ѕреподобни јрхип поживе много година на том месту усрдно служеЮи Ѕогу, и мирно се престави ка √осподу у седамдесетоЉ години свога живота. » би погребен од стране верних на том истом светом месту, коЉе се због споменутог чуда назва ’они, тоЉест погружеЬе, понираЬе, зато што се вода погрузи у стену.

“реба у оваЉ дан споменути и друга чудеса светог јрхистратига ћихаила, добротвора рода хришЮанскога.

»змеРу £адранског ћора и планине √арган налази се град —ипонт, удаЪен од ове планине дванаест хиЪада стопа. ” томе граду беЉаше Љедан богат човек, чиЉа стада пасиЉаху под планином √арган. £едном залута од стада Љедан во. √осподар га Ље са слугама тражио и наЉзад га пронаРе на врху планине краЉ отвора Љедне пештере. Ъут и уморан од дугог тражеЬа, господар подиже лук и стрелу и пусти Ље на свога вола, са намером да га убиЉе. Ќо стрела се изненада врати натраг и погоди самога стрелца. ¬идевши то, они што беху с Ьим уплашише се, и не усуРуЉуЮи се приближити се тоЉ пештери они се вратише у град и испричаше шта им се догодило. ƒознавши за то, епископ тога града се помоли Ѕогу да му откриЉе ту таЉну. » Љави му се у виРеЬу свети јрхистратиг ћихаил и саопшти му да Ље то место он изабрао себи, и чува га, и жели да га често посеЮуЉе и помаже Ъудима коЉи буду с молитвом долазили тамо. ≈пископ обавести о овом виРеЬу Ъуде и целом граду наложи тродневни пост. ѕосле тога епископ са клиром своЉим и са целим народом поРе ка тоЉ планини.  ада се попеше на Ьу, они наРоше у стени пештеру са тесним улазом, и не усудише се уЮи унутра, него обавише молитве пред улазом. ќд тога времена стадоше тамо често одлазити Ъуди, узносеЮи своЉе молитве Ѕогу и светом јрхистратигу ћихаилу.

£едном ЌеапоЪци, коЉи Љош беху незнабошци, сабравши своЉу воЉску, неочекивано падоше под град —ипонт, са намером да га узму и разоре; и граРани бише у великом страху. “ада епископ нареди граРанима пост: да три дана не окусе хране, и да се усрдно моле за избавЪеЬе од неприЉатеЪа коЉи их Ље опсео. ”очи дана у коЉи су неприЉатеЪи хтели свим силама да ударе и заузму град, ¬оЉвода Ќебесних —ила, јрхистратиг ћихаил Љави се у виРеЬу епископу и рече: "—утра у десет сати пре подне нареди своЉим граРанима да се наоружаЉу и изаРу из града против неприЉатеЪа, и Ља Юу вам доЮи у помоЮ". - ”ставши од сна, епископ исприча свима своЉе виРеЬе, и Ъуди се веома обрадоваше обеЮаноЉ победи над неприЉатеЪима. ј када настаде десет сати проломи се страховита грмЪавина, и подигавши очи Ъуди угледаше велики облак где силази на гору √арган. ” исто време поЉавише се, као некада на —инаЉу, огаЬ, дим, муЬе и громови; те се сва гора тресиЉаше и облацима покриваше. ¬идевши то неприЉатеЪи се силно уплашише и нагоше бежати; а граРани, разумевши да им Ље дошао у помоЮ добри чувар и брзи помоЮник, свети јрхангел ћихаил, са своЉим небеским воЉницима, отворише градске капиЉе и стадоше гонити неприЉатеЪе секуЮи их као пруЮе. » док их они гоЬаху отпозади, свети јрхистратиг ћихаил их с висине поражаваше громом и муЬама, те погибе шест стотина Ъуди од грома и муЬе. √раРани —ипонта гонише неприЉатеЪа све до ЌеапоЪа, и победивши их потпуно помоЮЉу ¬оЉводе Ќебеских —ила они се победоносно вратише у своЉ град. ќд тога времена ЌеапоЪци, познавши снажну руку свемоЮнога Ѕога, примишс свету веру.

—ипонтиски пак граРани, сабравши се сви са еиископом и с клиром, поРоше ка гори, на коЉоЉ би страшно ЉавЪеЬе, желеЮи да тамо узнесу благодарност Ѕогу и своме помоЮнику, светом јрхистратигу ћихаилу и свима Ќебеским —илама.  ада се они приближише к улазу оне пештере, наРоше на мермеру траг мале стопе Ъудске, добро отиснуте као на блатЬавоЉ земЪи. » говораху меРу собом: "√ле, заиста свети јрхистратиг ћихаил остави овде знак своЉе посете, Љер сам он беЉаше овде избавЪаЉуЮи нас од неприЉатеЪа наших". - » поклонивши се они целиваше те стопе, и обавивши богослужеЬе радоваху се што имаЉу таквог покровитеЪа и бранитеЪа, и узношаху благодарност Ѕогу. » том приликом решише да на том месту подигну цркву у име светог јрхистратига ћихаила. » када се припремаху да приступе граРеЬу, свети јрхистратиг се опет Љави епископу и рече: "Ќе треба да се трудите око граРеЬа цркве, Љер Ља без вашега труда уготових тамо храм себи; само уРите у Ьега. “и пак другога дана одслужи у Ьему свету литургиЉу и причести верне —ветим Ѕожанственим “аЉнама".

ѕосле овог виРеЬа епископ нареди свима Ъудима да се припреме за причешЮе —ветим “аЉнама, и поРе с Ьима твореЮи молебна пЉениЉа. ј када доРоше на оно свето место где свете стопе беху изображене на мермеру, наРоше у камену истесану малу цркву, у виду пеЮине; зидови Ьени не беху глатки, а висина ЉоЉ беЉаше различита: негде си могао главом додирнути свод, а негде га ни руком ниси могао досегнути. - »з тога би Љасно Ъудима, да Ѕог хоЮе у цркви не скупоцено камеЬе веЮ чисто срце. - ѕресто у овоЉ цркви беше покривен пурпурним покривачем; епископ изврши на Ьему свету литургиЉу и причести верне ѕречистим “аЉнама. ” олтару на северноЉ страни протече вода - чиста, укусна, врло бистра и чудотворна; пиЉуЮи Ље, болесници добиЉаху здравЪе; а ту воду пиЉаху Ъуди после причешЮа —ветим “аЉнама; и безброЉна чудеса биваху у тоЉ цркви, и сви се недузи исцеЪиваху молитвама светог јрхистратига ћихаила. ≈пископ сагради при цркви келиЉе, и смести тамо свештенике, Раконе, певаче и чтеце, да би се у ЬоЉ свакодневно вршило црквено правило у славу Ѕога и у част светог јрхистратига ћихаила.

—поменуЮемо Љош и чудо коЉе се десило на јтонскоЉ √ори. ” дане благочестивих царева бугарских живЪаше Љедан богат и знаменит човек, по имену ƒохиар, царски великаш. £едном он, дошавши у страх ЅожЉи, пожеле да буде монах. » узевши мноштво злата из своЉих ризница, он крену у —вету √ору да посети тамошЬе манастире и да потражи себи погодно место за живЪеЬе. ќбишавши многе манастире и раздавши много милостиЬе, он иРаше од лавре блаженог јтанасиЉа обалом морском, и наРе врло лепо место са укусном водом и врло обилним растиЬем, а на коме нико не живЪаше. ќво му се место веома допаде, и он намисли да се ту насели и сагради манастир. ѕрионувши усрдно на посао, он убрзо оствари своЉу жеЪу. ЌаЉпре подиже дивну цркву у име светог ЌиколаЉа „удотворца, а затим сагради манастир и огради га каменим зидовима. ѕошто уреди све како ваЪа, он се и сам обуче у иночки образ. ћеРутим, зидаЉуЮи многе зграде он потроши све своЉе злато, те тако му нестаде пара да цркву украси како треба. Ќо положивши наду на Ѕога он говораше: јко √оспод Ѕог усхтедне прославити ово место, ќн Юе на неки —воЉ начин промислити и о украшеЬу цркве. Ќека буде воЪа Мегова!

ѕрема —ветоЉ √ори налази се острво, звано Ћуг, удаЪено дан путоваЬа морем. Ќа том острву живЪаху пастири и пасиЉаху стоку, Љер беше дивне паше у изобиЪу. ј на Љедном пустом месту тога острва беше поставЪен Љедан веома висок камени стуб, и на стубу идол са оваквим натписом на грчком Љезику: "—ваки коЉи ме удари по глави наЮи Юе мноштво злата". «бог тога многи покушаваху да дознаЉу Ље ли то истина, и биЉаху идола по глави, али ништа не налажаху. ј догоди се у то време да Љедан Љуноша пасиЉаше волове близу тог стуба; беше Љуноша паметан и писмен. ѕрочитавши натпис на стубу, Љуноша удари идола по глави, као што су то и други радили, али ништа не наРе. ќнда он помисли да Ље злато, можда, сакривено у земЪу, и при заласку сунца обрати пажЬу где се завршава на земЪи сенка тога стуба, и на месту где се завршавала сенка од идолове главе он стаде копати земЪу тражеЮи злато, али и ту не наРе ништа. ѕосле тога он при раРаЬу сунца опет мотраше где се завршава сенка стуба, и тамо стаде копати. ѕри копаЬу на том месту он зачу некакав звук, и схвативши да се благо налази ту негде, поче Љош марЪивиЉе копати и наиРе на огроман воденични камен коЉи он не могаше подиЮи. ѕровукавши руку кроз рупу тога камена он наРе много злата и беше у недоумици шта да ради. » мишЪаше у себи: ако коме кажем за злато, боЉим се да ме не убиЉе због злата.

ћеРутим Ѕог, услишаваЉуЮи молитве гореспоменутог старца и промишЪаЉуЮи о украшеЬу светога храма, стави Љуноши мисао у ум, да иде у —вету √ору у Љедан од манастира и да исприча игуману о наЮеном благу. £уноша тако и уради. ”зевши неколико златника као доказ пронаРеног блага, Љуноша оде у село близу мора и тамо наЉми човека да га превезе у —вету √ору. ѕо промислу ЅожЉем он се заустави у пристаништу новоподигнутог манастира, названог по имену Ьеговог оснивача "ƒо хиар". ѕревозач се врати у своЉе село, а Љуноша оде у манастир. Ќашавши игумана он му подробно исприча о пронаРеном благу. ѕознавши у томе дело ЅожиЉе, игуман позва три инока, исприча им оно што чу од Љуноше, па их са Ьим посла да пронаРено злато донесу у манастир. ќни хитно чамцем кренуше ка острву, и када доРоше до оног стуба одвалише воденични камен и наРоше под Ьим котао пун злата, чему се веома обрадоваше. ј л и ненавидник добра, Раво, убаци Љедноме од та три инока злу мисао у срце, и он рече другоме иноку: Ѕрате, каква нам Ље нужда да наРено злато носимо к игуману? Ѕог нам посла ово злато, да сами себи саградимо обиталиште и подигнемо манастир. - ј кад му оваЉ примети: " ако Юемо сакрити ово злато?" он одговори: “о Ље у нашоЉ воЪи: ми можемо овог Љуношу бацити у море, и неЮе бити никаквих сведока против нас.

ƒоговоривши се тако, они своЉу намеру саопштише треЮем иноку. Ќо оваЉ пун страха ЅожЉег, рече им: Ќе, браЮо, не усуРуЉте се то урадити: не погубЪуЉте Љуношу, а уЉедно и душе своЉе злата ради. - јли они, не слушаЉуЮи Ьегове савете, дуго га примораваху да пристане на Ьихову одлуку. ЌаЉзад му рекоше: јко не пристанеш уз нас, ми Юемо и тебе погубити заЉедно са Љуношем. - ¬идеЮи Ьихову непоколебЪиву злу намеру, брат се оваЉ уплаши да и Ьега не погубе, и рече им: јко сте тако решили, онда радите што хоЮете, а Ља вам се кунем именом ЅожЉим, да никоме неЮу причати о томе, . и ни злата не тражим од вас.

» тако, потврдивши реч своЉу заклетвом, он Юуташе. ј они, узевши злато и онаЉ камен коЉим злато беше покривено, унеше у чамац, и севши у Ьега заЉедно са Љуношем запловише ка манастиру. ј када беху посред пучине они нападоше на Љуношу и стадоше му везивати камен о врату. ¬идеЮи шта хоЮе да учине са Ьим, Љуноша их поче с плачем и ридаЬем молити да га не погубЪуЉу, али тиме ништа не успе: Љер ти несреЮни црнорисци, имаЉуЮи окамеЬено срце и златоЪубиву душу, не убоЉаше се Ѕога, не дарнуше их Љуношине сузе и не услишише усрдну молбу Ьегову, него дохватише Љуношу с каменом га бацише у море, и он одмах потону. ј беше ноЮ када ови безбожни Ъуди обавЪаху оваЉ злочин. Ќо милосрдни Ѕог, коЉи са висине посматраше горко ридаЬе Љуноше и гледаше Ьегово утопЪеЬе, посла чувара рода Ъудског, светога јрхистратига ћихаила, да узме утопЪенога са дна мора и однесе га жива у цркву. » би тако. £уноша се изненада обрете у цркви близу свете трапезе, са каменом обешеним о врату Ьегову. ј када наступи време за ЉутреЬе, еклисиарх уРе у цркву да упали свеЮе и клепа за ЉутарЬе богослужеЬе. ”том он чу у олтару као глас човека коЉи уздише, и силно се уплаши, па отрча и извести игумана о томе. »гуман га назва плашЪивицом и слабодушним и нареди му да опет иде у цркву. ќтишавши по други пут у цркву, он опет чу исти глас, па поново оде к игуману. “ада игуман поРе с Ьим у цркву и, чувши глас, уРе у олтар и угледа Љуношу где лежи близу свете трапезе са каменом о врату и вода му цури са одела. ѕознавши га, игуман га упита: Ўта се то десило с тобом, чедо? и како си допао овамо? - ј Љуноша, као пробудивши се из сна, рече: ќни лукави иноци, коЉе ти посла са мном по наРено злато, привезаше ми оваЉ камен о врат и бацише ме у море. ѕотонувши на дно, Ља угледах два светла човека коЉи сиЉаху као сунце, и чух како разговараЉу меРу собом. £едан говораше другоме: "јрхангеле ћихаиле, однеси овог Љуношу у манастир ƒохиар". „увши ово, Ља се онесвестих, и не знам како се обретох овде.

—аслушавши казиваЬе Љуношино игуман се веома удиви и прослави Ѕога коЉи твори дивна и преславна чудеса. «атим рече Љуноши: „едо, остани ти овде на овом месту до свануЮа, док злоба не буде изобличена. - ќнда изишавши игуман затвори цркву, и запрети еклисиарху да никоме ништа не прича о овоме, а односно ЉутреЬа нареди да се одслужи у паперти. ѕри томе он скрену пажЬу еклисиарху: јко неко упита, зашто се ЉутреЬе служи у паперти а не у цркви, ти одговори да Ље тако наредио настоЉатеЪ.

 ада се раздани убице се приближаваху манастиру, а злато беху сакрили на другом месту. ”гледавши их игуман им са осталом братиЉом изиРе у сусрет, и упита их: Ўта Ље то, Ључе вас оде четворо, а сада се враЮате троЉе? где вам Ље четврти? - ј они, као да су срдити, одговорише: ќче, онаЉ Љуноша превари и тебе и нас рекавши да Ље нашао благо; он нам ништа не показа, Љер и сам ништа не зна; због тога се постиРен сакри од нас, и ми га дуго тражисмо али га не наРосмо, па се сами вратисмо к теби. - »гуман рекавши на то: "Ќека буде воЪа ЅожЉа", уРе с Ьима у манастир. ќнда их одведе у цркву где онаЉ Љуноша лежаше, са чиЉег се одела Љош цеРаше вода, и показа им га питаЉуЮи их: ј ко Ље ово? - ”гледавши Љуношу они се препадоше, и стаЉаху као избезумЪени, не будуЮи у стаЬу дуго време ништа одговорити. Ќо наЉзад и не хотеЮи признаше своЉ злочин и казаше где су сакрили наРено злато. “ада игуман посла наЉверниЉу братиЉу и они донесоше злато у манастир.

ќво преславно чудо рашчу се по своЉ —ветоЉ √ори, и стекоше се иноци из свих манастира да виде то чудо. —аставивши сабор они променише име тоЉ цркви у име светог јрхистратига ћихаила, а у име светог ЌиколаЉа „удотворца подигоше другу цркву. ќну пак двоЉицу лукавих убица проклеше, и пошто им лица жигосаше, изгнаше их из обитеЪи. ј оног треЮег инока, коЉи не пристаде на утопЪеЬе Љуноше и уклони се од злочина, огласише невиним. »збавЪени пак из мора Љуноша обуче се у иночки образ, и постаде добар подвижник и искусан инок. ј игуман донесеним златом дивно украси сву цркву и подиже сасвим нов врло леп притвор.  амен пак са коЉим Љуноша би бачен у море, игуман узида у зид, да сведочи свима о чуду.  ада се игуман престави, на Ьегово место би поставЪен за игумана избавЪени из мора инок. ѕоживевши богоугодно, и он преРе ка √осподу, ношен рукама светог јрхистратига ћихаила, као што раниЉе беше Ьиме пренесен из мора у цркву.

«бог свега тога прославимо ќца и —ина и —ветога ƒуха, и величаЉмо вавек светог јрхистратига ћихаила.

—ветосавЪе.орг

19 / 09 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0