Srpska

£еванРеЪе о талантима

ЌедеЪа шестнаеста по ƒуховдану

ћатеЉ 25, 14-30. «ач. 105.

††††

Ѕог ствара неЉеднакост; Ъуди ропЮу на неЉеднакост. £есу ли Ъуди мудриЉи од Ѕога?  ад Ѕог ствара неЉеднакост, значи да Ље неЉеднакост мудриЉа и боЪа него Љеднакост.

Ѕог ствара неЉеднакост због добра Ъуди; Ъуди не могу да виде своЉе добро у неЉеднакости.

Ѕог ствара неЉеднакост због красоте неЉеднакости; Ъуди не могу да виде красоту у неЉеднакости.

Ѕог ствара неЉеднакост због Ъубави, коЉа се разгорева и подржава неЉеднакошЮу; Ъуди не могу да виде Ъубав у неЉеднакости.

“о Ље прастари Ъудски бунт заслепЪености против видовитости, лудости против мудрости, зла против добра, ругобе против лепоте, злобе против Ъубави. £ош су ≈ва и јдам, предали се —атани, да би само били Љеднаки с Ѕогом. » Љош Ље  аин убио брата јвеЪа зато што им жртве нису биле Љеднако праве пред Ѕогом. ќд тада до сада траЉе борба грешних Ъуди против неЉеднакости. ј и од пре тога до сада Ѕог ствара неЉеднакост. ќд пре тога, велимо, Љер Ѕог Ље и ангеле створио неЉеднаким.

Ѕог жели да Ъуди буду неЉеднаки по свему споЪашЬем, као: по богатству, моЮи, чину, учености, положаЉу и т.д., и не препоручуЉе у томе никакво надметаЬе. Ќе тражите прва места, заповеда √оспод »сус. Ѕог жели надметаЬе Ъуди у умножаваЬу унутрашЬих добара: вере, доброте, милосрРа, Ъубави, кротости и благости, смирености и послушности. Ѕог Ље дао и споЪашЬа и унутрашЬа добра. Ќо споЪашЬа добра код човека ќн сматра ЉевтиниЉим и незначаЉниЉим од унутрашЬих добара. —поЪашЬа добра ќн Ље дао на уживаЬе и животиЬама као и Ъудима. Ќо богату ризницу унутрашЬих, духовних добара ќн Ље расуо само по душама Ъудским. Ѕог Ље дао човеку нешто више него животиЬама, зато ќн тражи од човека више него од животиЬа. “аЉ вишак састоЉи се у духовним даровима.

—поЪашЬа добра Ѕог Ље дао човеку, да послуже унутрашЬим. £ер све споЪашЬе служи као средство унутрашЬем човеку. —ве времено одреРено Ље на службу вечном; и све смртно одреРено Ље на службу бесмртном. „овек коЉи иде обратним путем, и коЉи своЉе духовне дарове све утроши искЪучиво на стицаЬе споЪашЬих, времених добара, богатства, власти, чина, светске славе, личи на сина коЉи од оца наследи много злата, па све злато распе на куповаЬе пепела.

«а Ъуде коЉи су осетили у души своЉоЉ положене дарове ЅожЉе, све споЪашЬе постаЉе малозначаЉно:  ао основна школа за оног ко доРе на велику школу.

—амо за споЪашЬа добра боре се незналице а не мудраци. ћудраци воде Љедну тежу и корисниЉу борбу - борбу за умножаваЬе унутрашЬих добара.

«а споЪашЬу Љеднакост боре се они, коЉи не умеЉу или не смеЉу да завире у себе, нити да запосле себе на унутрашЬоЉ, на главноЉ Ьиви свога човечанског биЮа.

Ѕог не гледа на то, шта Ље Љедан човек у овоме свету и шта има, и како Ље одевен, и нахраЬен, и научен, и од Ъуди поштован - Ѕог гледа на срце човека. ƒругим речима: Ѕог не гледа на споЪашЬе стаЬе и положаЉ човека, него на Ьегов унутрашЬи напредак, узраст и богаЮеЬе духом и истином. ќ томе говори данашЬе ЉеванРеЪе прича о талантима, или о духовним даровима, коЉе Ље Ѕог положио у душу свакога човека, показуЉе велику унутрашЬу неЉеднакост Ъуди по самоЉ природи ЬиховоЉ. Ќо она показуЉе и много више. —воЉим орловским замахом ова прича прелеЮе сву дужину историЉе душе човечЉе, од почетка до краЉа.  о би само ову Љедну Љедину причу —паситеЪеву потпуно разумео и Ьену поруку своЉим животом испунио, стекао би вечно спасеЬе у царству ЅожЉем.

„овек неки полазеЮи на пут дозва слуге своЉе и предаде им благо своЉе. » Љедноме даде пет шаланата, а другоме два, а треЮему Љедан, свакоме према ЬеговоЉ моЮи; и отиде одмах. ѕод човеком треба разумети —вевишЬега Ѕога, дародавца свих добрих дарова. ѕод слугама се разумеЉу ангели и Ъуди. ѕолазеЮи на пут значи дуготрпЪеЬе ЅожЉе. “аланти су духовни дарови, коЉима Ѕог обдаруЉе —воЉа разумна створеЬа. ƒа су сви ти дарови велики показуЉе Ьихово намерно назваЬе талантима. £ер Љедан таланат Ље био крупан новац, и представЪао Ље вредност од 500 златних дуката. ¬елимо, √оспод Ље намерно назвао дарове ЅожЉе талантима, да покаже величину тих дарова; да покаже, да Ље преблаги “ворац богато обдарио створеЬа —воЉа. “ако су велики ти дарови, да и онаЉ коЉи Ље примио Љедан талант, примио Ље сасвим довоЪно. ѕод човеком се разуме и сам ’ристос √оспод, што се види из речи ЉеванРелиста Ћуке: Љедан човек од добра рода. “аЉ човек од добра рода Љесте сам ’ристос √оспод, Љединородни —ин ЅожЉи, —ин ЌаЉбоЪега. » Љош се то Љасно види из даЪих речи истога ЉеванРелиста: отиде у даЪну земЪу да прими себи царство, и да се врати (Ћк. 19, 12). ѕосле —вога вазнесеЬа √оспод »сус отишао Ље на небо, да прими —еби царство, обеЮавши свету, да Юе се опет вратити на земЪу, као —удиЉа.  ада се под човеком разуме √оспод »сус, онда се под слугама Меговим разумеЉу апостоли, епископи, свештеници и сви верни. Ќа свакога од Ьих излио Ље ƒух —вети многе добре дарове, но различите и неЉеднаке, да би друг друга допуЬавали и тако сви скупа морално се усавршавали и духовно расли. ƒарови су различни, али Ље ƒух Љедан; и различне су службе, али Ље Љедан √оспод; и различне су силе, али Ље Љедан Ѕог коЉи чини све у свему. ј у свакоме се поЉавЪуЉе ƒух на корист; и таЉ исти ƒух раздеЪуЉе по своЉоЉ власти свакоме како хоЮе (1.  ор. 12, 4-11).  роз таЉну крштеЬа сви верни добиЉаЉу обиЪе тих дарова, а кроз остале таЉне црквене дарови се ти од стране Ѕога поЉачаваЉу и умножаваЉу. ѕод пет таланата неки тумачи разумеЉу пет чувстава човекових, под два таланта душу и тело, а под Љедним талантом Љединство природе човекове. ѕет телесних чувстава дато Ље човеку на службу духа и спасеЬа. “елом и душом човек треба брижЪиво да служи Ѕогу и богати се богопознаЬем и добрим делима. » цео човек, као Љединство, треба да се стави у службу Ѕога. ” детиЬству човек живи са пет чувстава, са пуним чувственим животом; у зрелиЉем узрасту човек осеЮа двоЉство у себи и борбу измеРу тела и духа; а у зрелом духовном узрасту човек се осеЮа као Љединствени дух, побеРуЉуЮи деобу себе на пет и на два. Ќо баш у том зрелом узрасту, кад човек помисли да Ље победилац, прети му наЉвеЮа опасност од непослушности према Ѕогу. ƒостигавши наЉвеЮу висину он тада пада у наЉдубЪу пропаст, и закопава своЉ талант.

—вакоме даЉе Ѕог дарове према ЬеговоЉ моЮи, то Љест према томе колико сваки може носити и употребити. Ќаравно, Ѕог раздаЉе дарове Ъудима и према плану —ветога домостроЉства.  ао што строЉитеЪи Љеднога доба нити имаЉу исте способности, нити раде исти посао, него оваЉ има ову способност а онаЉ ону, и свак ради према своЉоЉ способности!

» отиде одмах. ќве речи означаваЉу брзину ЅожЉег ствараЬа. » кад Ље “ворац стварао свет, створио га Ље брзо. » кад Ље √оспод »сус дошао на земЪу реди Ќовог —твараЬа, ради обновЪеЬа света, ќн Ље брзо свршио —воЉ посао: обЉавио и раздао дарове, и одмах отишао.

Ўта учинише, дакле, слуге са примЪеним талантима?

ќнаЉ што прими пет таланата отиде радити с Ьима и доби Љош пет таланата. “ако и онаЉ што прими два доби и он Љош два. ј коЉи прими Љедан отиде те га закопа у земЪу и сакри сребро господара свога. —ва радиност и трговина што постоЉи меРу Ъудима Љесте слика онога што бива, или што треба да бива - у царству душа Ъудских. ќд свакога ко наследи неко имаЬе, Ъуди очекуЉу да он то имаЬе увеЮа; од свакога ко Ље стекао Љедну Ьиву, очекуЉе се да он ту Ьиву обраРуЉе; од свакога ко Ље изучио неки занат, очекуЉе се да он таЉ занат ради како на корист своЉу тако и на корист суседа; од свакога ко зна неко рукодеЪе, очекуЉе се, да он то рукодеЪе покаже; од свакога ко Ље ушао с новцем у трговину, очекуЉе се да он таЉ новац умножи. Куди се креЮу, раде, глачаЉу ствари, сабираЉу, меЬаЉу, продаЉу и купуЉу. —вак се труди да стекне што му Ље потребно за телесни живот, и свак се труди да унапреди своЉе здравЪе, да подмири своЉе свакодневне потребе и да осигура на дуже време своЉе телесно биЮе. —ве Ље то само слика онога што човек треба да ради за своЉу душу. £ер душа Ље главно. —ве наше споЪашЬе потребе слике су наших душевних потреба, и опомена и поука да се потрудимо и за нашу душу, гладну и жедну, голу и болесну, нечисту и жалосну. «ато сваки онаЉ од нас, ко Ље примио од Ѕога било пет мера било две мере било Љедну меру вере, или мудрости, или човекоЪубЪа, или страха ЅожЉега, или чежЬе за душевном чистотом и силином, или кротости, или богопослушности - треба да се труди да бар удвоЉи ту меру, као што су то учинили први и други слуга, и као што то обично чине Ъуди коЉи се баве трговином и занатима. ќнаЉ ко не умножи дати му талант - ма коЉи и ма колики талант био - биЮе посечен као бесплодно дрво и у огаЬ бачен. ќно што чини сваки домаЮин са бесплодном воЮком, коЉу узалуд окопава, калеми и ограРуЉе, па му она ипак никакав плод не даЉе, - оно Юе учинити и врховни ƒомаЮин ове васионске градине, у коЉоЉ су Ъуди наЉдрагоцениЉе воЮке Мегове. ѕогледаЉте и сами, с каквим чуРеЬем и презреЬем Ъуди гледаЉу на онога човека, коЉи наследивши имаЬе од свога оца ништа не ради но само седи и троши наслеРе на своЉе личне телесне потребе и телесна задовоЪства! Ќи наЉбедниЉи просЉак не гомила на себе толико презреЬе Ъуди као такав себични леЬивац. “акав човек Ље сушта слика духовног леЬивца, коЉи Ље од Ѕога примио Љедан талант вере, или мудрости, или речитости, или ма какве доброте, па га неискоришЮена држи закопана у блату свога тела, не умножаваЉуЮи га трудом, не показуЉуЮи га никоме из гордости, и не користеЮи никоме из себичности.

ј по дугом времену доРе господар тих слугу, и стаде се рачунати с Ьима. Ѕог ниЉе удаЪен од Ъуди ни Љеднога часа, а камо ли на дуго време. Мегова помоЮ Ъудима тече из дана у дан као препуна река, но Мегов —уд, Мегов обрачун с Ъудима долази после дугог времена. Ѕрз на помоЮ свакоме ко √а за помоЮ виче, Ѕог Ље спор на одмазди свакоме ко √а вреЮа, и ко беспутно троши дарове Мегове. ќвде Ље реч о последЬем, о —трашном —уду, када избиЉе час времена и сви делатеЪи се позову да приме своЉу плату.

» приступивши онаЉ што Ље примио пет таланата, донесе Љош пет таланата и рече: господару, предао си ми пет таланата, ево Љош пет таланата Ља сам добио с Ьима. ј господар Ьегов рече му: добро, слуго добри и верни! у малом био си ми веран, над многим Юу те поставити; уРи у радост господара свога. ј приступивши и онаЉ што Ље примио два таланта рече: господару, предао си ми два таланта, ево Љош два таланта Ља сам добио с Ьима. ј господар Ьегов рече му: добро, слуго добри и верни! у малом био си ми веран, над многим Юу те поставити; уРи у радост господара свога. £едан по Љедан слуга приступа своме господару и полаже рачун о ономе што Ље примио и што Ље примЪеном заслужио. £едан по Љедан и ми Юемо сви морати приступити √осподару неба и земЪе и пред милионима сведока обЉавити своЉ рачун о примЪеном и о заслуженом. ” том часу ништа се неЮе моЮи ни сакрити ни поправити. £ер Юе √оспод —воЉом светлошЮу присутне обасЉати тако да Юе они сви знати истину о сваком. јко смо у овом животу успели да удвоЉимо своЉе таланте, ми Юемо ведра лица и слободна срца изаЮи пред √оспода, као и ова прва двоЉица добрих и верних слугу. » биЮемо обасЉани Ћицем √осподаревим, и за навек оживЪени речима Меговим: добри и верни слуго! Ќо, аваЉ нама, ако изаРемо празни пред √осподара и Мегове свете ангеле као онаЉ треЮи, зли и леЬиви слуга!

Ќо шта значе речи: у малом био си ми веран, над многим Юу те поставити! «наче, да су сви дарови, коЉе ми примамо од Ѕога у овоме свету, па ма колики они били, малени према оном благу коЉе чека верне у оном свету. £ер Ље писано: што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не доРе, оно уготови Ѕог онима коЉи га Ъубе (1.  ор. 2, 9). ЌаЉмаЬи труд ради Ъубави ЅожЉе награРуЉе Ѕог богатим царским даровима. «а оно мало што верни претрпе у овоме животу из послушости према Ѕогу и за оно мало што се потруде око своЉе душе Ѕог Юе их увенчати славом, какву сви цареви овога света нити су познали нити су имали.

ј сада ево шта бива са злим и неверним слугом: ј приступивши и онаЉ што Ље примио Љедан талант рече: господару, знао сам да си ти жесток човек: жЬеш где ниси сеЉао, и купиш где ниси веЉао; па се побоЉах и отидох те сакрих талант твоЉ у земЪу; и ево ти твоЉе. “акво оправдаЬе своЉе злоЮе и лености подноси оваЉ треЮи слуга своме √осподару! Ќо, неЮе бити он усамЪен у томе.  олико и колико има меЮу нама таквих коЉи бацаЉу кривицу на Ѕога за своЉу злобу, немар, нерад и себичност! Ќе признаваЉуЮи грешност своЉу и не познаваЉуЮи човекоЪубиве путеве ЅожЉе они ропЮу на Ѕога због своЉе немоЮи, болести, сиромаштине, неуспеха. ѕре свега свака реч коЉу леЬиви слуга говори √осподару сушта Ље лаж. √де то Ѕог жЬе, где ниЉе сеЉао? » где то ќн купи, где ниЉе веЉао? »ма ли икакво добро семе у овоме свету коЉе ниЉе посеЉано од Ѕога? » постоЉе ли икакви добри плодови у васцелоЉ васиони, коЉи нису од ЅожЉега труда? «ли и неверни жале се, на пример кад им Ѕог узима децу: "≈то, веле, како нам ќн немилосно узима пре времена нашу децу!" ј по чему су то ваша деца? Ќе беху ли она Мегова пре него их ви своЉом назвасте? » по чему пре времена? «ар ќнаЉ коЉи Ље и створио времена не зна кад Ље чему време? Ќи £едан домаЮин на земЪи не чека да му сва гора остари, па да Ље тек онда сече, него како му кад треба сече и стару и младу, и оно што Ље истраЉало као и тек поникле младице, како за коЉу сврху у своме дому. ћесто што ропЮу на Ѕога и проклиЬу ќнога од кога зависи сваки дах Ьихов, боЪе би било да говоре као праведни £ов: √оспод даде, √оспод узе; нека Ље благословено име √осподЬе! ѕа онда зли и неверни ропЮу на Ѕога, кад им туча побиЉе жито; или кад им лаЮа с товаром потоне у мору; или кад их нападне болест и немоЮ; ропЮу и говоре, да Ље Ѕог жесток! ј то говоре само зато што, или се не сеЮаЉу своЉих грехова, или што не могу да из тога извуку поуку за спасеЬе своЉе душе.

Ќа лажно оправдаЬе —вога слуге одговори √осподар: зли и леЬиви слуго! «нао си да Ља жЬем где нисам сеЉао, и купим где нисам веЉао; требао си дакле да даш трговцима, и Ља дошавши узео бих своЉе с добитком. “рговци с новцем зову се друкчиЉе и меЬачима. “о су они коЉи промеЬуЉу Љедну врсту новца у другу врсту новца, и тако промеЬуЉуЮи долазе до свога добитка. Ќо ово све има своЉ преносни смисао. ѕод трговцима треба разумети добротворне Ъуде; под новцем дарове ЅожЉе; а под добитком спасеЬа душе Ъудске. ¬идите ли, како све што бива споЪа меРу Ъудима Љесте само слика онога што бива, или што треба да бива, у духовном царству у овоме животу? „ак и меЬачи новца употребЪени су као слика духовне стварности унутра у самим Ъудима! √оспод овим хоЮе да каже леЬивом слузи: добио си Љедан дар од Ѕога; ниси га хтео сам искористити за своЉе спасеЬе; - зашто га бар ниси предао некоме добротвору, некоме душевном човеку, коЉи би и хтео и умео таЉ дар предати другим Ъудима, коЉи се нуждаваЉу у Ьему, да би се лакше спасли? » Ља, кад бих дошао, нашао бих више спасених душа на земЪи: више верних, више облагороРених, више милосрдних и кротких. ћесто тога ти си закопао талант у земЪу твога тела, коЉе Ље у гробу иструлело (Љер ово Юе √оспод говорити на —трашном —уду) и коЉе ти сада ништа не помаже!

ќ, како Љасна и како страшна поука за оне коЉи имаЉу много богатства, и не деле га сиротиЬи; или много мудрости, и држе Ље закЪучану у себи као у гробу; или много ма какве добре и корисне способности, и не показуЉу Ље ником; или велику власт, и не штите бедне и потиштене; или велико име и славу, и не и Љедним зраком неЮе да обасЉаЉу оне коЉи су у тами! ЌаЉблаже речено за Ьих: сви су они лопови. £ер ЅожЉи дар сматраЉу своЉим; присвоЉили су туРе, и сакрили су даровано. Ќо нису они само лопови него и убице. £ер нису помогли спасти оне коЉе су могли спасти. Михов грех ниЉе маЬи него грех човека, коЉи би стаЉао с конопцем краЉ реке и видео некога где се дави, и не би му бацио конопац да се спасе.

¬аистину и таквима Юе √оспод реЮи као што Ље у овоЉ причи реко и злом слузи.

”змите дакле од Ьега талант, и подаЉте оном што има десет таланата. £ер свакоме коЉи има даЮе се, и претеЮи Юе му, а од онога коЉи нема, и што има узеЮе се од Ьега. » неваЪалога слугу баците у таму наЉкраЉЬу; онде Юе бити плач и шкргут зуба. » у овоме животу бива обично, да се узима од онога што има мало и даЉе ономе што има много. » то Ље само слика онога што се догаРа у духовном царству. ќд распусног сина не одузима ли отац новац и не даЉе ли сину разумноме, коЉи га зна корисно употребити? ќд непоуздана воЉника не одузима ли воЉсковоРа мунициЉу и не даЉе ли добром и поузданом воЉнику? Ќеверним слугама одузима Ѕог —воЉе дарове Љош у овом животу: немилосрдни богаташи обично доживЪаваЉу банкротство и умиру у беди; себични мудраци завршаваЉу краЉЬом скудоумношЮу или лудилом; погорРени светитеЪи падаЉу у грех и завршаваЉу као велики грешници; насилни властодршци доживаЪаваЉу поругу, срам и немоЮ; свештеници, коЉи нису поучавали друге. ни речима ни примером, падаЉу у све тежи и тежи грех, док се у тешким мукама раставе с овим животом; руке, коЉе нису хтеле радити оно што су умеле радити, постаЉу дрхтаве или укочене; Љезик, коЉи ниЉе хтео говорити истину коЉу Ље могао говорити, постаЉе задебЪан или мртав; и уопште сви скривачи ЅожЉих дарова завршаваЉу као бездарни просЉаци. ќни коЉи нису умели делити док су имали, мораЮе научити просити кад им се узме имаЬе. Ќе узме ли се некоме злом и тврдом себичЬаку дати му дар баш до Ьегове смрти, узима се Ьеговим блиским потомцима или сродницима, коЉима Ље Ьегов дар допао у наслеРе. √лавно Ље, да се неверноме одузима дати му талант, и тек кад му се исти одузме шаЪе се он на осуду. £ер Ѕог неЮе никога осудити докле у Ьему стоЉи Мегов благодатни дар. » осуРенику пред земаЪским судовима пре него се пошаЪе на осуду скида се Мегово одело и облачи се у одело робиЉашко, одело осуде и срама. “ако Юе и сваки непокаЉани грешник бити наЉпре обнажен од свега што Ље на Ьему било божанско, па Юе се онда послати у таму наЉкраЉЬу, где Ље плач и шкргут зуба.

ќва прича нас Љасно учи, да неЮе бити осуРен само онаЉ ко зло чини, него исто тако и онаЉ ко добро не чини. » апостол £аков учи: коЉи зна добро чинити и не чини, грех му Ље (£ак. 4, 17). —ва ’ристова наука као и пример ’ристов упуЮуЉу нас на чиЬеЬе добра. ”здржавати се од зла, то Ље полазна тачка; но цео пут животни Љеднога хришЮанина треба да Ље посут добрим делим као цвеЮем. „иЬеЬе добрих дела неизмерно много помаже уздржаваЬу од злих дела. £ер тешко да се ико може уздржати од зла не чинеЮи у исто време добро, и сачувати од греха без практиковаЬа добродетеЪи.

£ош нам ова прича потврРуЉе, да Ље Ѕог подЉеднако милостив према свима Ъудима; £ер Ље свакоме створеном човеку дао понеки дар; истина: неком више неком маЬе, што ни мало не меЬа ствар, пошто ќн тражи више од онога коме Ље више дао, а маЬе од онога коме Ље маЬе дао. Ќо свакоме Ље дао довоЪно, да може спасити себе и помоЮи спасеЬу других. «ато би било погрешно мислити, да у овоЉ причи √оспод говори само о богаташима разне врсте у овоме свету. Ќе; ќн говори о свима Ъудима без разлике. —ви су без разлике послани у оваЉ свет с неким даром. ”довица коЉа Ље у храму £ерусалимском приложила две последЬе своЉе лепте, била Ље врло сиромашна новцем, но ниЉе била сиромашна даром пожртвоваЬа и страха ЅожЉега. Ќапротив, због добре употребе ових дарова, па ма и преко две бедне лепте, она Ље била похваЪена од самога √оспода »суса. «аиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свиЉу (ћарк. 12, 42-44). Ќо узмимо баш наЉгори и наЉзагонетниЉи случаЉ. «амислите човека слепа и глувонема, коЉи као такав проживи цео своЉ век на земЪи, од роРеЬа до смрти. Ќеко Юе се од вас запитати: па какав дар од Ѕога има такав човек? и како се он може спасити? »ма он дар, и то велики. јко он не види Ъуде, виде Ъуди Ьега. јко он не дели милостиЬу, он побеРуЉе милосрРе код других Ъуди. јко он не може речима да опомиЬе на Ѕога, он служи сам собом као жива опомена Ъудима. јко он не проповеда речима, он служи као доказ проповеди о Ѕогу. «аиста, он може многе привести к спасеЬу, а кроз то и себе спасити. Ќо знаЉте, да слепи, и глуви, и неми обично не спадаЉу о оне коЉи закопаваЉу своЉ талант. ќни се не криЉу од Ъуди, и то Ље доста. £ер све што имаЉу да покажу, они показуЉу. —ами себе! » то Ље новац коЉи они ставЪаЉу у промет и са добитком враЮаЉу √осподару. ќни су слуге ЅожЉе, опомена ЅожЉа, изазиваЬе ЅожЉе. ќни испуЬуЉу срца Ъудска страхом и милосрРем. ќни представЪаЉу страшну и Љасну проповед ЅожЉу, урезану у месу. Ѕаш они коЉи имаЉу очи, и уши, и Љезик, - они су ти коЉи наЉчешЮе закопаваЉу своЉ талант у земЪу. Мима Ље дато много, и кад се од Ьих буде тражило много, они неЮе моЮи дати ништа.

» тако, неЉеднакост Ље поставЪена у сами основ створенога света. Ќо тоЉ неЉеднакости треба се радовати, а не бунити се против Ье. £ер Ьу Ље поставила Кубав а не мржЬа, –азум а не лудост. ЌиЉе Ъудски живот ружан због одсуства Љеднакости, него због одсуства Ъубави и духовног разума у Ъудима. ”несите више божанске Ъубави и духовног разумеваЬа живота, па Юете видети, да Љош двапут оволика неЉеднакост неЮе ништа сметати блаженству Ъуди.

ќва прича о талантима уноси светлости, разума и ума у душе наше. Ќо она нас и подстиче и жури, да не одоцнимо свршити посао за коЉи смо послати од √осподара на тржиште овога света. ¬реме протиче брже од наЉбрже реке. » скоро Юе бити краЉ времену. ѕонавЪам: скоро Юе бити краЉ времену. » нико се из вечности неЮе моЮи повратити да узме заборавЪено и да учини неучиЬено. «ато пожуримо, да искористимо дати нам дар ЅожЉи, позаЉмЪени талант √осподара над господарима. √осподу »сусу нека Ље слава и хвала за ову божанску поуку као и за све, заЉедно са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

—ветосавЪе.орг

20 / 09 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0