Srpska

ЂЌикада се ничега не боjтеї

»споведнички подвиг свештеника ¬асилиЉа √ундЉаЉева

ѕатриЉарх московски и све –усиЉе  ирил Ље свештенослужитеЪ у треЮем покоЪеЬу. Мегов деда по очевоЉ линиЉи, ¬асилиЉе —тепанович √ундЉаЉев, родио се у граду јстрахаЬу године 1903, а породица ѕатриЉарховог прадеде се преселила у град ЋукоЉанов у ЌижегородскоЉ губерниЉи. ¬асилиЉе Ље радио као машиновоРа и механичар у железничком депоу. Ѕио Ље дубоко веруЉуЮи човек, и децу Ље васпитао у православноЉ вери, усаРуЉуЮи им Ъубав према ÷ркви и богослужеЬу. ” породици Ље било седморо деце и Љедна усвоЉена девоЉчица.

ѕородица Ље живела веома скромно, иако Ље ¬асилиЉе примао доста добру плату. ¬еЮи део године породица Ље проводила у куЮи за службенике смештеноЉ уз железнички депо, и само би током лета ¬асилиЉе са женом и децом одлазио у село ќброчноЉе, где су у омаЬоЉ дрвеноЉ куЮи проводили распуст. ќвакав начин живота ниЉе одговарао нивоу прихода ¬асилиЉа √ундЉаЉева. ѕосле много година, када Ље ¬асилиЉе веЮ био остарио, Ьегов унук, будуЮи ѕатриЉарх, питао га Ље: „ј где су ти сви твоЉи новци?  ако Ље могуЮе да ни пре револуциЉе ни после Ье ништа ниси стекао?“ ƒеда Ље кратко одговорио: „—ве новце слао сам на —вету √ору јтонску“.

ѕатриЉарх  ирил се сеЮа: Ќедавно, када сам био на поклоничком путоваЬу на —ветоЉ √ори јтонскоЉ, нашавши се у посети манастиру —имонопетра, питао сам игумана да ли се у обитеЪи чуваЉу спискови имена за вечно помиЬаЬе с почетка XX века. ќдговорио Ље потврдно. ” мислима сам брзо нашао одговор на питаЬе у коЉим годинама Ље отприлике деда могао слати новац и, наравно, дошао до закЪучка да Ље то морало бити пре ѕрвог светског рата. «амолио сам оца игумана: „ћожете ли погледати у кЬигама руска имена за годину 1913?“ Ѕуквално кроз неколико минута донели су ми таЉ —инодик, отворили 1913. годину, и гле, своЉим очима сам угледао имена свих чланова наше породице. » када Ље скоро игуман манастира —имонопетра долазио у ћоскву на прославу ЉубилеЉа Мегове —ветости ѕатриЉарха јлексиЉа, ту чиЬеницу он Ље поменуо и у свом званичном наступу на свечаном приЉему. ¬еруЉем да се овакви поменици чуваЉу и у другим светогорским обитеЪима.

ќктобра 1917. године власт у –усиЉи преузели су боЪшевици. ƒео Ьиховог идеЉног програма представЪала Ље борба против религиЉе. ќдмах после револуциЉе отпочели су сурови прогони ÷ркве, хапшеЬа и ликвидациЉе свештенослужитеЪа. ѕрва жртва револуционарног терора био Ље петроградски протоЉереЉ £ован  очуров, убиЉен 31. октобра 1917. године. Меговом смрЮу отпочиЬе трагични списак новомученика и исповедника руских, коЉи укЪучуЉе имена десетина хиЪада представника свештенства и монаштва и стотина хиЪада лаика.

—мртне казне над свештенослужитеЪима вршене су са невероватном суровошЮу: они су закопавани живи у земЪу, на мразу су поливани хладном водом док се потпуно не би следили, бацали су их у врелу воду, распиЬали, бичевали до смрти, наносили им ударце секирама. ћноги свештенослужитеЪи су пре погубЪеЬа били мучени, многи су смртну казну доживели заЉедно са своЉим породицама или наочиглед своЉих жена и деце. ÷ркве и манастири били су рушени и пЪачкани, иконе су излагане оскврЬиваЬу и спаЪиване. –азуздана кампаЬа против религиЉе била Ље покренута и у штампи.

Ќародни комерисиЉат за право издао Ље 14. фебруара 1919. године наредбу о организованом отвараЬу моштиЉу. ” том циЪу формиране су посебне комисиЉе коЉе су у присуству свештенослужитеЪа и лаика Љавно скрнавиле мошти —ветих. ÷иЪ кампаЬе била Ље дискредитациЉа ÷ркве и изобличаваЬе „превара и шарлатанства“.

√одине 1922. совЉетска власт отпочела Ље кампаЬу за конфисковаЬе црквених вредности.  ао повод за ту кампаЬу послужила Ље глад коЉа Ље погодила долину реке ¬олге и неке друге области –усиЉе. ƒо маЉа 1922. године глад Ље погодила скоро 20 милиона Ъуди, од коЉих Ље скоро милион преминуо. ќдумирала су читава села, деца су остаЉала сирочад, Ъуди су масовно бежали из области погоРених глаРу и умирали на путу. “у ситуациЉу власт Ље одлучила да искористи за наношеЬе Љедног снажног удара ÷ркви. ” штампи Ље отпочела кампаЬа против ÷ркве, коЉу су оптужили за скриваЬе разних драгоцености и за равнодушност према народноЉ невоЪи. ‘ебруара 1922. године отпочело Ље „принудно одузимаЬе“ црквених драгоцености, коЉе Ље у неким случаЉевима било наишло на масовне протесте. –ецимо, приликом изношеЬа црквених реликвиЉа из  атедралног храма у ЎуЉу, око храма су се окупили Ъуди коЉи су покушали да одбране светиЬе, али црвеноармеЉци су их постреЪали све до Љедног.

19. марта 1922. године ¬. ». ЋеЬин саставио Ље таЉно писмо упуЮено члановима ѕолитбироа у коме Ље предлагао да се глад искористи као повод за потпуно уништеЬе црквене организациЉе у –усиЉи: —ви аргументи указуЉу на то да касниЉе неЮемо успети да учинимо овако нешто, Љер нам ниЉедан други моменат осим страшне глади неЮе омогуЮити такво расположеЬе у широким масама сеЪаштва коЉе би значило или придобиЉаЬе симпатиЉа, или макар неутрализоваЬе тих маса, у смислу да Юе победа у борби за одузимаЬе драгоцености безусловно и у потпуности бити на нашоЉ страни... «ато долазим до недвосмисленог закЪучка да смо управо сада дужни да изазовемо на наЉодлучниЉи и беспоштедни двобоЉ црностотинашко свештенство и да Ьегово противЪеЬе угушимо са таквом суровошЮу да то не забораве Љош неколико децениЉа.

††††

Ќа седници ѕолитбироа од 30. марта био Ље прихваЮен план уништеЬа ÷ркве, коЉи Ље укЪучивао хапшеЬе чланова —инода и ѕатриЉарха, отпочиЬаЬе нове антирелигиЉске кампаЬе у штампи и конфисковаЬе црквених драгоцености по читавоЉ земЪи. ѕатриЉарха “ихона су почели позивати на саслушаЬа у ƒржавну политичку управу. ѕо читавоЉ земЪи отпочела су суРеЬа свештенослужитеЪима и лаицима коЉи су били оптуживани за противЪеЬе конфисковаЬу црквене имовине. ” ноЮи 12. на 13. августа, по оптужби за скриваЬе црквених драгоцености, стреЪан Ље ћитрополит петроградски ¬ениЉамин.

ѕоред прогона од стране атеистичке власти, и удари по ÷ркви изазивали су броЉне унутрашЬе конфузиЉе и расколе. ƒо 1922. године веЮ Ље био изазван „обновЪенски раскол“. ќбновЪенци су покушавали да изазову промене у свим аспектима црквеног живота, да изневере вековне традициЉе, борили су се за увоРеЬе жеЬеног епископата и за броЉне друге новотариЉе. ћеРутим, главно у програму обновЪенаца било Ље свргаваЬе легитимне црквене ЉерархиЉе на челу са патриЉархом “ихоном. ” том циЪу они су ступили у савез са ƒржавном политичком управом, коЉа им Ље пружала активну подршку. ѕосле смрти патриЉарха “ихона, године 1925, у ÷ркви Ље наступио канонски хаос, изазван чиЬеницом да су власти спречавале сазиваЬе —абора ради избора новог патриЉарха. Ќеколико месеци на челу ÷ркве налазио се ћитрополит крутицки ѕетар, али он Ље убрзо био ухапшен. ¬ласт се нашла у рукама Ьеговог привременог заменика, митрополита нижегородског —ергиЉа. √одине 1927. године он Ље издао ƒекларациЉу о лоЉалности совЉетскоЉ власти, коЉа Ље представЪала покушаЉ ÷ркве да легализуЉе своЉ положаЉ у —овЉетском —авезу. ƒекларациЉа Ље, измеРу осталог, прокламовала: ћи желимо да будемо православни и да истовремено —овЉетски —авез доживЪавамо као нашу граРанску домовину чиЉи радости и успеси Љесу и наши радости и успеси, а Ьени неуспеси и наши неуспеси.

ѕрихватаЬе ƒекларациЉе ниЉе зауставило прогоне ÷ркве. Ќапротив, измеРу 1928. и 1931. године они су добили нови замах. ƒо 1. Љануара 1928. на териториЉи –—‘—– налазило се 28 560 парохиЉа –уске ѕравославне ÷ркве, а заЉедно са парохиЉама обновЪенаца и других расколника броЉ парохиЉа приближавао се цифри од 39 000 (односно две треЮине од Ьиховог броЉа пре револуциЉе). “оком 1928. затворене су 354 цркве, а 1929. године 1119 храмова, од коЉих су 332 уништена. ” ћоскви, од 500 храмова до Љануара 1930. остало Ље само 224, а кроз две године само 87. √одине 1931. динамитом Ље разнет храм ’риста —паситеЪа. ѕо своЉ земЪи водила се кампаЬа против црквених звона. «вона су скидана и разбиЉана. ЌаставЪено Ље уништаваЬе икона и скрнавЪеЬе светиЬа.

√одине 1932. „—авез милитантних безбожника“ планирао Ље ѕетолетку борбе против религиЉе. ѕрема плану, храмови свих конфесиЉа морали су бити затворени, а свештенослужитеЪи послати у иностранство. Ќаложено Ље: „ƒо 1. маЉа 1937. године име Ѕога мора бити заборавЪено на целоЉ териториЉи ———–-а“. –азуме се, свештенослужитеЪе нико ниЉе слао у иностранство: Ьих су и даЪе хапсили и стреЪали, при чему, за разлику од ЋеЬиновог доба, када су се одвиЉали запажени и Љавни судски процеси, сада Ље за стреЪаЬе било довоЪно да постоЉи пресуда „троЉке“[1]. “ридесетих година, када Ље стаЪинистички терор обухватио све слоЉеве становништва, хапшеЬа и стреЪаЬа задесила су све свештенослужитеЪе, укЪучуЉуЮи и обновЪенце.

«бог прогона 30-их година, коЉи нису имали преседана у историЉи, ÷рква у ———–-у била Ље скоро потпуно уништена. ƒо 1939. године на целоЉ териториЉи земЪе сачувано Ље свега стотинак активних храмова. ЌиЉе остао ни Љедан манастир, нити Ље радила макар Љедна црквеношколска установа. —амо четири епархиЉска архиЉереЉа остала су на слободи, а Љош неколико архиЉереЉа служило Ље као старешине храмова. ” ”краЉини Ље преостало само 3 процента од оног броЉа храмова коЉи Ље постоЉао пре револуциЉе. Ўта се тих година дешавало са ¬асилиЉем √ундЉаЉевом? “оком прве четири године после ќктобарске револуциЉе он Ље Љош био на слободи.

ѕатриЉарх  ирил се сеЮа: ƒедина судбина била Ље драматична... ƒвадесетих и тридесетих година он се борио против обновЪенства, био Ље близак са патриЉархом —ергиЉем док Ље оваЉ био на дужности митрополита нижегородског. ќд Ьега Ље добиЉао инструкциЉе како се треба борити са обновЪенством, и Ьегова борба била Ље прилично ефикасна. «аЉедно са своЉим братом од стрица отворио Ље погон за израду свеЮа, и када су старешине обновЪенских храмова долазиле по пазар, деда их Ље наговарао да се врате у ÷ркву и да напусте раскол. ј ако би те старешине биле сувише истраЉне у своЉим расколничким увереЬима, он им просто ниЉе продавао свеЮе. «ахваЪуЉуЮи таквоЉ политици штапа и шаргарепе, за неколико месеци веЮина парохиЉа из ЋукоЉановског среза, у коме Ље живео моЉ деда, вратила се у ѕравославну ÷ркву. ” мом личном архиву чуваЉу се копиЉе чланака из локалне штампе у коЉима се подигла читава кампаЬа против деде. ќн Ље оптуживан за распириваЬе верског фанатизма. Ќа краЉу су га ухапсили. “ако Ље отпочео Ьегов исповеднички пут, коЉи Ље траЉао скоро три децениЉе.

”брзо након хапшеЬа, ¬асилиЉе Ље био депортован у —оловецки логор. —оловецки логор за посебне намене створен Ље декретом —овЉета народних комесара године 1923. на териториЉи —оловецког архипелага. ƒревни манастир коЉи су основали преподобни «осима и —аватиЉе —оловецки претворио се у Љедну од испостава √улага[2], коЉи Ље бодЪикавом жицом опасао целу –усиЉу. ƒо краЉа 1930. године у логору се обрело више од 70 000 заточеника. ћеРу Ьима су се нашли академици и професори, писци, песници, философи, глумци, политичари и воЉни службеници, аристократе и сеЪаци, жене и деца, епископи и свештеници, православни и католици.

††††

¬асилиЉе √ундЉаЉев био Ље Љедан од првих соловецких заточеника. ” логору Ље радио као механичар, био Ље ангажован на ремонту брода коЉи Ље пловио измеРу —оловецког архипелага и копна. Мегови другови из ЮелиЉе гаЉили су према Ьему поштоваЬе. ќн Ље одржавао контакт са архиЉереЉима и свештеницима коЉи су се налазили у логору.

£едан од заточеника био Ље архиепископ »ларион “роЉицки, наЉближи помоЮник патриЉарха “ихона. ¬исок растом, крупног стаса, густе смеРе косе, привлачио Ље Ъуде своЉим спокоЉством, ЪубазношЮу и оптимизмом. ” наЉтежим логорским условима владика »ларион чувао Ље присуство духа, монашку незлобивост и Љедноставност. ѕосле шест година заточеништва у —оловецком логору —ветитеЪ Ље требало да буде упуЮен у прогонство у  азахстан. ћеРутим, на путу се разболео од тифуса. ”очи смрти, веЮ тешко болестан, био Ље обриЉан.  ада Ље над епископом »ларионом вршено опело, Љедна од Ьегових роРака, угледавши га мртвог, пала Ље у несвест: у мртвачком ковчегу лежао Ље Љадан, обриЉан седи старчиЮ у коме Ље било немогуЮе препознати некадашЬег »лариона. ” моменту смрти било му Ље свега 43 године.

¬асилиЉе √ундЉаЉев Ље познавао свештеномученика »лариона. ѕатриЉарх  ирил се сеЮа: Ќа необичан начин светитеЪ »ларион везан Ље за моЉу породицу Ц преко мога деде ЉереЉа ¬асилиЉа, такоРе ЅожиЉег исповедника, коЉи Ље 1922. године због борбе са обновЪенством у МижегордскоЉ губерниЉи био интерниран, и у исто време када и светитеЪ »ларион обрео се у —оловецком логору. ќн Ље лично познавао јрхиепископа и све друге архиЉереЉе, био Ље учесник знаменитог —оловецког сабора. «атим Ље исто тако много страдао, прошавши кроз 46 тамница и 7 логора Ц скоро 30 година провео Ље у заточеништву... ≈то, кроз такве Ъуде ми, као наредно покоЪеЬе православних, роРено веЮ у доба атеизма, добили смо велико сведочанство о вери и храбрости наших предака коЉи су храбро гледали у лице смрти, стоЉеЮи на бранику Љединства ÷ркве и бореЮи се и за саму могуЮност да верници примаЉу “аЉне свете ≈вхаристиЉе,  рштеЬа и друге свете “аЉне, да остану у општеЬу са Ѕогом преко своЉе страдалне ћаЉке, ѕравославне ÷ркве.

—оловецки сабор, што га помиЬе ѕатриЉарх, одржан Ље у лето 1927. године ради разматраЬа ƒекларациЉе митрополита —ергиЉа. ≈пископи коЉи су се обрели у заточеништву упутили су митрополиту —ергиЉу посланицу у коЉоЉ су одобрили Ьегову изЉаву о лоЉалности ÷ркве према совЉетскоЉ власти у свему што се тиче граРанског законодавства и управе. ћеРутим, главни део садржаЉа ѕосланице изазвао Ље протест код соловецких заточеника: ÷рква не може преузети на себе пред државом (какав год у држави био поредак управе) обавезу да „све радости и успехе државе сматра и своЉим радостима и успесима, а све Ьене неуспехе и своЉим неуспесима“, Љер свака влада некад може доносити безумне, неправедне и сурове одлуке и мере, коЉима Ље ÷рква принуРена да се потчиЬава, али им се не може радовати или их одобравати. ” задатак ове владе улази искореЬиваЬе религиЉе, али Ьене успехе у том правцу ÷рква не може сматрати своЉим успесима.

ЌаставиЮе се

—а руског: мр  сениЉа  ончаревиЮ

[1] ѕреки суд саставЪен од три члана (прим. прев.).

[2] ƒржавна логорска управа (прим. прев.)

239. броЉ Д—ветигореУ

03 / 10 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0