Srpska

£еванРеЪе о богатом риболову


Ћука 5, 1-11. «ач. 17.

††††

Ѕог Ље дародавац свих добрих дарова. » сваки дар ЅожЉи Ље савршен, и то савршен у толикоЉ мери да наводи Ъуде на чуРеЬе. „удо и ниЉе ништа друго до дар ЅожЉи коме се Ъуди чуде. ј Ъуди се чуде даровима ЅожЉим због савршенства тих дарова.  ад би Ъуди били у раЉскоЉ чистоти и безгрешности они не би чекали да Ѕог васкрсне мртваца или умножи хлеб или напуни мреже рибом па да кажу: ево чуда! него би за сваку ствар створену од Ѕога, и за сваки час и дах свога живота рекли. ≈во чуда! Ќо како Ље грех постао навика Ъуди, то су кроз грех и сва безброЉна чуда ЅожЉа у свету постала за човека тупа навика. ƒа не би од те навике човек сасвим отупео, зачмао и поживотиЬио се, Ѕог по милосрРу —воме према болесном човечанству додаЉе Љош чуда безброЉним чудима —воЉим. ƒа би само пробудио човека и отрезнио га од суморне душегубне навике на чуда као на нечуда.

—ваким —воЉим чудом Ѕог жели прво, да опомене Ъуде да ќн будно бди над светом управЪаЉуЮи овим по —воЉоЉ свемоЮноЉ воЪи и мудрости; и друго, да Ъуди не могу без Мега никакво добро учинити.

Ќикакав труд без ЅожЉе помоЮи не успева. Ќикакав усев без ЅожЉег благослова не доноси жетве. —ва мудрост Ъудска, управЪена против ЅожЉег закона, ниЉе у стаЬу сама собом донети добра ни колико зрно горушично. јко ли пак она за извесно време изгледа да доноси добра, то извесно ниЉе она што доноси добра, него Ље то милост ЅожЉа коЉа се за неко време не удаЪава ни од наЉЪуЮих противника ЅожЉих. £ер Ље Ѕог човекоЪубив, и не свети се одмах, него дуго трпи и чека покаЉаЬе. » Љер ќн жели да се сви Ъуди спасу и доРу до познаЬа »стине.

«анесен навиком на оваЉ свет човек понекад помисли да може нешто ваЪано учинити и мимо Ѕога, па чак и насупрот Ѕога и ЅожЉег закона. ”чини се занешеЬаку понекад да може сам од себе постати добар, или богат, или мудар, или славан. Ќо та занесеност или га брзо разочарава, те га умудруЉе и враЮа трезвена Ѕогу, или га пак односи низ мутну буЉицу света док савршено не изгуби човечанско достоЉанство, и док се као сенка потпуно не преда у руке невидЪивих злих сила. ј онаЉ ко посматра оваЉ свет као трепереЮе чудо ЅожЉе, и себе као чудо усред чуда, непрестано испитуЉе путеве ѕромисла по виЉугама тога непрегледног и задивЪуЉуЮег низа чуда. “акав само може говорити као што Ље апостол ѕавле говорио: £а посадих, јполос зали, а Ѕог даде те узрасте. “ако нити Ље онаЉ што коЉи сади, ни онаЉ коЉи залива, него Ѕог коЉи даЉе те расте (I  ор. 3, 6-7). —личну мисао изражава и пословица коЉа постоЉи код многих народа: човек предлаже а Ѕог располаже. „овек предлаже планове, а Ѕог прима или одбацуЉе. „овек предлаже мисли, речи и трудове, а Ѕог усваЉа или не усваЉа. Ўта усваЉа Ѕог? ќно што Ље Мегово, оно што Ље од Мега. —ве што ниЉе Мегово, и што ниЉе од Мега, и што не личи на Мега, Ѕог одбацуЉе. јко √оспод не сазида дом, узалуд се труде зидари. јко зидари зидаЉу у име Ѕога, сазидаЮе палату, ма Ьихове руке биле слабачке и граРа оскудна. јко ли пак зидари зидаЉу у име своЉе, а насупрот Ѕога, Ьихов Юе се посао расути, као што се расула кула вавилонска.

–асула се не само Љедна кула вавилонска у историЉи, него многоброЉне такве куле коЉе су зидали поЉедини светски завоЉевачи са жеЪом, да све народе саберу под Љедан кров, под своЉ кров, и под Љедну руку, под своЉу. –асуле су се у пепео и безброЉне куле богатства, и славе и величине коЉе су зидали поЉедини Ъуди са жеЪом, да они завладаЉу ЅожЉим стварима или ЅожЉим Ъудима, и да буду као мали Ѕогови. јли се ниЉе расуло оно што су зидали апостоли, светитеЪи и остали ЅожЉи угодници. ћногоброЉна царства Ъудска, створена Ъудском суЉетом распала су се и ишчезла као сени, а ÷рква апостолска стоЉи и данас и стаЉаЮе усправно и на гробовима многих данашЬих царстава. ƒвори римских Юесара, коЉи су ратовали против ÷ркве, леже у пепелу, док пештере и подземне катакомбе хришЮанске и дан-данас стоЉе. —тотине царева и краЪева владало Ље —ириЉом, ѕалестином и ≈гиптом: од Ьихових мермерних дворова чуваЉу се само поЉедине изломЪене плоче по музеЉима, док манастири и лавре, коЉе су молитвеници и испосници ЅожЉи строЉили у то исто време, и то по гудурама и пешчаним пустиЬама, стоЉе и данас, и из Ьих се беспрекидно кроз петнаест или седамнаест столеЮа уздижу к Ѕогу молитве и мирис тамЬана. Ќема те силе коЉа може расути ЅожЉе дело. ƒок се дворови и градови безбожнички руше, дотле колиба ЅожЉа стоЉи. ќно, што ЅожЉи прст подупире, сигурниЉе стоЉи него оно што сав свет своЉим леРима подупире. Ќека се не хвали ниЉедно тело пред Ѕогом (I  ор. 1, 29)! £ер сва су тела као трава коЉа чека да се наброЉе Ьени дани па да се претвори у пепео. Ќека нас свемоЮни √оспод сачува и од помисли, да ми можемо неко добро постиЮи и без Мегове помоЮи и Меговог благослова! Ќека нам и данашЬе ЉеванРеЪе послужи као опомена, да се таква суЉетна помисао не би никад ни зачела у нашоЉ души. £ер данашЬе ЉеванРеЪе баш и говори о томе како су сви трудови Ъудски узалудни, ако Ѕог не помогне. ƒок су апостоли ’ристови као Ъуди сами ловили рибу, нису ништа уловили; а кад Ље ’ристос наредио да Љош Љедном баце мрежу у море, толико се рибе ухватило, да су се мреже поцепале. Ќо ево како гласи цела прича:

” време оно стаЉаше »сус код Љезера √енисаретског, и виде две лаРе где стоЉе у краЉу, а рибари беху изишли из Ьих и испираху мреже. » улезе у Љедну коЉа беше —имонова, и замоли га да мало одмакне од краЉа; седавши учаше народ из лаРе. “о Ље било Љедном приликом када силан свет беше налегао да слуша реч ЅожЉу из ’ристових уста. ƒа би √а сви видели и чули ќн ниЉе могао изабрати боЪе место зато од Љедне рибарске лаРице. ј ту на обали стаЉаху две, и рибари беху запослени око испираЬа своЉих мрежа. “е лаРице нису ништа друго до обични рибарски чамци с Љедрима, какви се и данас употребЪуЉу на Љезеру √енисаретском. ЋаРица у коЉу Ље √оспод улегао припадала Ље рибару —имону, доцниЉем апостолу ѕетру. √оспод дакле замоли —имона, да мало одмакне лаРицу од краЉа, а кад —имон то учини, ќн седе и поче учити народ.

ј кад преста говорити, рече —имону: хаЉде на дубину и баците мреже своЉе те ловите. ”лазеЮи у чамац √оспод Ље унапред имао у виду неколико добрих циЪева коЉе Ље хтео постиЮи. ѕрво из чамца Ље лакше поучио народ и користио народу нахранивши му душу —воЉом слатком науком. ƒруго, знаЉуЮи да су рибари у бризи и тузи што те ноЮи ништа нису уловили, ќн Ље хтео да их утеши богатим ловом рибе и тако задовоЪи Ьихове телесне и друге споЪашЬе потребе. £ер Ѕог се стара о нашем телу као и о души нашоЉ. ќн Ље ќнаЉ коЉи даЉе храну сваком телу (ѕс. 136, 25). “реЮе, хтео Ље √оспод да нахрани душу —воЉих избраника вером у —ебе, у —воЉу свемоЮ и свемилост. » наЉзад, што Ље наЉглавниЉе, √оспод Ље хтео да очигледно покаже ученицима —воЉим, а кроз Ьих и свима нама, да Ље с Мим и кроз Мега вернима све могуЮе, као и да су сви трудови и напори Ъудски без Мега празни као што су биле празне мреже рибара коЉи сву ноЮ ловише и ништа не уловише. ѕошто Ље, дакле, √оспод постигао Љедан циЪ поучивши народ. ќн сада греди ка другоме. «ато нареРуЉе —имону да крене на дубину и да баце мреже поново.

» одговори —имон и рече му: учитеЪу, сву ноЮ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по твоЉоЉ речи бациЮу мрежу. » учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше. » намагоше на другове коЉи беху на другоЉ лаРи да доРу да им помогну; и доРоше, и напунише обе лаРе тако да се готово потопе. —имон Љош не зна ко Ље ’ристос; он √а назива само учитеЪем, и одаЉе ћу поштоваЬе као што су чинили и многи други. Ќо он Љош стоЉи далеко од вероваЬа у ’риста као —ина ЅожЉег и √оспода. ЌаЉпре ћу се Љада, како су се сву ноЮ трудили и ништа нису уловили. Ќо из поштоваЬа према ’ристу, као добром и мудром учитеЪу, он пристаЉе, да √а послуша и поново баци мрежу. Ќикад Ѕог не награРуЉе труд Ъудски толико, колико ќн награРуЉе послушно срце. —рдачна послушност ѕетрова у толико се показала веЮа што Ље он одмах следовао речи ’ристовоЉ, мада Ље морао бити тешко уморан и неиспаван, и уквашен, и зловоЪан, после свеноЮног узалудног труда. «ато Ље Ьегова послушност брзо била награРена милошЮу ’риста и послушношЮу риба. £ер ќнаЉ коЉи Ље створио рибе, наредио им Ље духом —воЉим да се скупе и напуне мреже. –ибе су безгласне, те им √оспод и не нареРуЉе на глас да уРу у мреже, као што Ље на глас нареРивао хучном ветру да престане и бучном мору да се утиша. Ќе гласом и речЉу но силом √осподЬом рибе су се упутиле на место коЉе им Ље одреРено. —абравши толику рибу √оспод Ље богато наградио свеноЮни труд рибара, растерао Ьихову бригу и задовоЪио Ьихове споЪашЬе потребе. “ако Ље ќн постигао и други —воЉ циЪ тога дана. ¬идевши толику количину рибе, какву свакако у животу ниЉе видео, —имон, и Љош неко ко Ље био у лаРи, дадоше знак своЉим друговима да им приРу са своЉом лаРом. » не само да се напуни —имонова лаРа него Љош и лаРа £акова и £ована, другова —имонових, и то тако, да од великог товара смал се лаРе не потопише. ¬ероватно би се и потопиле, да √оспод ниЉе био ту присутан.

ј кад виде —имон ѕетар, припаде ка коленима »сусовим говореЮи: изиРи од мене √осподе! Ља сам човек грешан; Љер га беше спопао страх, и све коЉи беЉаху с Ьим од мноштва риба коЉе ухватише; а тако исто £акова и £ована, синове «еведеове, коЉи беЉаху другови —имонови. ”страшен од невиРеног призора —имон пада на колена пред ’ристом. ќн ни часа ниЉе посумЬао да се такав лов има приписати ’ристовом присуству у лаРи а не Ьеговом (—имоновом) труду. “олико Ље таЉ догаРаЉ потресао душу —имонову, да он више не назива ’риста учитеЪем но √осподом. £ер и Ъуди могу бити учитеЪи, али √оспод Ље Љедан. „увши ’риста како из лаРе краЉ обале говори народу мудру науку —имон √а назива √осподом. ¬идите, како Ље дело главниЉе од речи? » ми кад говоримо наЉслаРе речи Ъуди Юе нас назвати ученим Ъудима, но ако само делом покажемо оно што говоримо, Ъуди Юе нас назвати ЅожЉим Ъудима. ¬ероватно да Ље и —имон, слушаЉуЮи речи ’ристове, мислио у срцу своме: како лепо и мудро говори! ѕрозревши ово ѕрозритеЪ свиЉу срдаца и ствари извео Ље —имона на дубину, да му покаже, да ќн и твори оно што говори.

Ќо ослушните, шта —имон рече √осподу? ћесто да изЉави своЉу благодарност за оволики дар и своЉе дивЪеЬе због овога чуда он говори: изиРи од мене! Ќису ли и Ъуди из гадаре молили ’риста да оде од Ьих, када Ље ќн исцелио бесомучнога? £есу, али не из истих побуда као ѕетар. √адаринци су гонили ’риста од себе из користоЪубЪа, Љер им Ље жао било свиЬа што их потопише демони, када их √оспод истера из човека. ћеРутим ѕетар говори: Љер сам Ља човек грешан. »з осеЮаЬа своЉе грешности и недостоЉности он моли √оспода да иде од Ьега. ќво осеЮаЬе своЉе сопствене грешности у присуству Ѕога Љесте драгоцени камен душе. √оспод ово цени више него све формалне химне дивЪеЬа и благодарности. £ер ако човек пева Ѕогу многе химне дивЪеЬа и благодарности а не осеЮа своЉу грешност, ништа му не вреди. “о осеЮаЬе грешности води покаЉаЬу, покаЉаЬе ’ристу, а ’ристос препороРаЉу. ќсеЮаЬе своЉе грешности почетак Ље пута спасеЬа.  ад неко дуго лута по странпутицама онда му остаЉе само да иде тим путем и да с Ьега више не скреЮе ни лево ни десно. Ўта Ље помогла молитва онога фарисеЉа коЉи Ље мислио да хвали Ѕога хвалеЮи себе у цркви? ќн не би оправдан пред Ѕогом него онаЉ цариник коЉи се груваше у прси вапиЉуЮи к Ѕогу.Ѕоже, милостив буди мени грешноме (Ћк. 18, 13)! Ќо, гле, то Ље почетак ѕетрова школоваЬа у вери у ’риста. ƒоЮи Юе време када Юе он сасвим друкчиЉе говорити √осподу. ƒоЮи Юе време када Юе многи од следбеника ’ристових отиЮи од ’риста, и када Юе ѕетар реЮи √осподу: √осподе, коме Юемо иЮи? “и имаш речи вечнога живота (£ов. 6, 66-68). ј сада, на почетку, устрашен од силе √осподЬе, он ћу говори: изиРи од мене!

Ќо ниЉе само ѕетра обузео био страх него и другове Ьегове: £акова и £ована, синове «еведеЉеве, и све остале коЉи беху с Ьима. —ви су они, дакле, почели са страхом од √оспода, а завршили су са ЪубавЪу √оспода.  ао што Ље и писано: почетак мудрости страх √осподЬи (ѕриче 1, 7).

Ќа ѕетров страх, клечаЬе и узвик одговара благи и свепроницЪиви √оспод:

Ќе боЉ се! ќд сада Юеш Ъуде ловити. “о Љест: оваЉ свет Ље море страсти, ÷рква моЉа Љесте лаРа, а £еванРеЪе моЉе мрежа коЉом Юеш ловити Ъуде. Ќишта без мене неЮеш моЮи учинити, као ни прошле ноЮи што ништа ниси могао уловити, али са мном Юеш увек имати толики лов, да Юе лаРа бити препуна. Ѕуди ми само послушан увек као што си био данас, и никакве се дубине неЮеш убоЉати, и никад празан неЮеш отиЮи из лова.

» извукавши обе лаРе на земЪу, оставише све, и отидоше за »сусом. ќставише лаРе, нека други раде с Ьима што хоЮе. ”з то ѕетар остави куЮу и жену, а £аков и £ован куЮу и оца свога. » отидоше за Мим. Ўта има да се брину? Ќису ли се бринули и трудили целу Љедну ноЮ, па узалуд? ќнаЉ коЉи може без труда све да створи, моЮиЮе да исхрани Ьих и Ьихове сроднике. ќнаЉ коЉи одева траву поЪску у лепше одело него што се могао оденути цар —оломон, бринуЮе се и за Ьихово одело. ’рана и одело то Ље нешто наЉмаЬе. ћеРутим √оспод их позива ка оном што Ље наЉвеЮе, ка царству ЅожЉем. ѕа кад им ќн може дати оно што Ље наЉвеЮе, како да их неЮе снабдети са оним што Ље наЉмаЬе? »сти апостол ѕетар доцниЉе Ље писао: све своЉе бриге баците на М, Љер се он брине за вас (I ѕетр. 5, 7). » наЉзад, кад Мега слушаЉу глуве и немуште рибе у води, како ови Ъуди као словесни створовида √а не послушаЉу?

Ќо цела ова прича има и Љедан скривени унутарЬи смисао. ЋаРа означава тело; мреже коЉе се цепаЉу означаваЉу стари дух у човеку, дубина морска означава дубину душе човекове.  ада се живи √оспод усели у послушна човека, онда се човек откачуЉе од обале овог материЉалног света, и удаЪава се из чулне плиЮине на духовне дубине. ” овим дубинама открива му √оспод безброЉно богатство —воЉих дарова, за коЉима се човек узалуд гнао сам своЉим трудом кроз целу ноЮ свога живота. Ќо ти дарови су тако огромни, па их стари дух не може да држи, него се од Ьих цепа. «ато Ље √оспод и рекао, да се не лева ново вино у старе мехове. —мотривши несаЬано богатство ЅожЉих дарова, послушни човек испуЬава се страхом и ужасом како од свемоЮи ЅожЉе тако и од своЉих грехова. » он би тад пожелео да се скриЉе од Ѕога, да Ѕог од Ьега оде, а он да се врати своме староме духу и староме животу. £ер чим се човеку откриЉе сЉаЉ и милост ЅожЉа, одмах му се откриЉе и Ьегова сопствена грешност, недостоЉност и дуговремена удаЪеност од Ѕога. Ќо онога кога Ље извео на дубине духовне Ѕог не оставЪа нити се обзире на Ьегове болесничке вапаЉе: изаРи од мене! него га храбри и теши речима: не боЉ се! ƒаЪе, када Ѕог обдари послушна човека —воЉим неописаним божанским богатством, ќн не жели, да то богатство остане само у Ьему, као талант закопани у земЪу од злога слуге, него Ѕог жели да послушни човек таЉ своЉ дар подели с другима. «ато ѕетар и призива Љош Љедну лаРу, да смести сву уловЪену рибу, и дели лов са своЉим друговима, £аковом и £ованом, и осталима коЉи беху с Ьим. Ќо и £аков и £ован и сви остали труде се око извлачеЬа мреже, смештаЬа рибе у лаРе и веслаЬа ка обали. “ако и сваки послушан човек, коЉи прима дар ЅожЉи преко другога човека, треба да зна, да таЉ дар долази од Ѕога а не од човека; треба одмах, без одлагаЬа, да се почне трудити око чуваЬа, умножаваЬа и даЪег деЪеЬа тога дара. “о што послушни рибари извукоше лаРе на обалу, и оставише и лаРе и све и одоше за ’ристом означава, да обдарени од Ѕога човек на дубинама духовним напушта своЉе тело са страстима и дотадашЬим грешним везама, » напушта све, тЉ. напушта не само тело и телесне везе него и стари дух и све везе старога духа сво га, и иде за ќним, коЉи облачи сваког позваног у нову ризу спасеЬа, и коЉи непрестано зове послушне на велике дубине духовне. “о што √оспод назива ѕетра ловцем Ъуди означава, да апостоли, епископи, свештеници и сви уопште хришЮани, коЉи су примили дарове од Ѕога, по Ъубави и по дужности труде се, да помоЮу тих дарова улове, то Љест спасу што више Ъуди. —вак према своме дару: ко Ље примио више, мора и показати веЮи лов, а ко Ље примио маЬе, маЬе Юе бити дужан и показати, као што Љасно учи √оспод кроз причу о талантима. —луга коЉи Ље примио пет таланата показао Ље десет, а слуга коЉи Ље примио два таланта показао Ље четири. —амо да се нико не погорди ЅожЉим даром као своЉим, и не скриЉе га од Ъуди, и не закопа га у гроб свога тела, Љер Юе такав самог себе осудити на геену огЬену где Ље плач и шкргут зуба.

» тако ова ЉеванРелска прича препуна Ље поуке баш за наше време и наше поколеЬе као што су рибарске мреже биле препуне благословене рибе. ќ, кад би Ъуди нашег времена примили од овог ЉеванРеЪа бар само поуку о послушности према Ѕогу! —ве остале поуке биле би испуЬене саме собом кроз послушност. » сва добра коЉа срце Ъудско може пожелети била би уловЪена златном мрежом ЉеванРелске послушности. ѕред нама су два примера послушности: послушност риба и послушност апостола. Ќе зна се, коЉа Ље од коЉе дирЪивиЉа. –ибе следуЉу наредби √оспода и без устезаЬа ставЪаЉу своЉ живот пред Мегове ноге. Мих Ље √оспод и створио ради телесне потребе човека. Ќо гле, како рибе могу да задовоЪе и Љедну духовну потребу Ъуди! ќдметнутим од Ѕога, бунтовним и непослушним Ъудима оне су послужиле примером послушности према —творитеЪу. ¬аистину, ове рибе нису се могле веЮма прославити, па да су Љош хиЪаду година оставЪене да живе и пливаЉу по √енисаретском Љезеру! —воЉ живот оне су искупиле великом чашЮу што су послужиле у плану √оспода »скупитеЪа као пример и укор непослушним Ъудима. ќчита Ље и неисказана милост √осподЬа у овоме. √оспод се служи свима —воЉим створеЬима, да би повратио човека са пута погибеЪи, да би га пробудио, отрезнио и на првобитно Ьегово достоЉанство уздигао. Ќо дирЪив Ље и пример апостолске послушности. ѕрости Ъуди су обично више везани за своЉ дом и своЉе сроднике од светских Ъуди. £ер ови последЬи имаЉу много разноврсних веза по свету, те ако напусте Љедне везе остаЉу при другим. јли ови прости рибари оставЪаЉу све, кидаЉу своЉе малоброЉне но врло Љаке везе са светом, домом и родбином - и са самим собом - и следуЉу √осподу на велику и богату духовну дубину. ¬реме Ље показало, да Ље Ьихову послушност √оспод божански наградио. ќни су постали стубовима ÷ркве ЅожЉе на земЪи и великим светилима у ÷арству на небу. ѕохитаЉмо, дакле, и ми сви да се користимо Ьиховим примером послушности. ЌоЮ нашега живЪеЬа на земЪи журно промиче, и сви наши трудови по овоЉ ноЮи остаЉу узалудни, и мреже наше празне, и срца наша пуна зловоЪе, а душе наше и ум наш гладни - без ЅожЉе помоЮи. ј √оспод благи стоЉи код лаРице свакога од нас и моли. ќн, —вевишЬи “ворац и —ведржитеЪ - моли свакога од нас, да √а пустимо у своЉу лаРицу и да се са Мим без боЉазни отиснемо из плиЮине и каЪуге живота на велике дубине мора духовнога, где Юе нам ќн напунити лаРице наше сваким жеЪеним изобиЪем! ѕослушаЉмо √а, дакле, док ќн моли, Љер кад сване, ми √а неЮемо више видети као ћолитеЪа него као —удиЉу. Ќе одбиЉаЉмо Мегову молбу да уРе у наше срце и душу, као што √а ни ѕетар ниЉе одбио; Љер ќн жели да уРе не због —ебе но због нас. «наЉте, да ниЉе лако ѕречистоме уЮи под нечист кров. «наЉте, да Ље то жртва што ќн чини. Ќо ќн ту жртву чини из Ъубави према нама. ќн нас не моли, да уРе и нешто узме, него да да. ќн моли да ћу само дозволимо услугу и жртву - и жртву! - за нас. „уЉмо, браЮо моЉа, глас ћолитеЪа пре него што будемо чули глас —удиЉе.

√осподу и —пасу нашем »сусу ’ристу слава и хвала, са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

—ветосавЪе.орг

05 / 10 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0