Srpska

—вечана академиЉа у Ѕеранама

ѕоводом посЉете ≈пископа костромског и галичког (–уска ѕравославна ÷рква), у недЉеЪу 12. октробра у сали ÷ентра за културу у Ѕеранама одржана Ље свечана академиЉа.

”важеног госта, драгог у ’ристу брата, ѕреосвеЮеног ≈пископа костромског и галичког √. “ерапонта, представнике локалне управе Ѕерана, сабрани вЉерни народ, броЉно свештенство и монаштво поздравио Ље Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе.

††††

"Ќа основу побратимства измеРу општине Ѕеране и града  острома, као и на основу старих веза измеРу нас и браЮе –уса, позвали смо драгог нам у ’ристу брата ѕреосвеЮеног ¬ладику “ерапонта са жеЪом да том братимЪеЬу, коЉе Ље утврРено приЉе десетак година, додамо духовне везе. Ќаше везе су, заправо, много стариЉе и дубЪе, Љер право братство меРу нама православнима Љесте братство у ÷ркви, у ’ристу, у ƒуху —ветом.

††††

"Ќормално Ље и природно да брат посЉеЮуЉе брата, друг друга, а с обзиром на кризе коЉе се поЉавЪуЉу у свиЉету, осЉеЮа се дубока потреба меРу православнима да Љачамо наше везе. ѕримЉер Ље садашЬа криза у ”краЉини коЉу, са великом пажЬом и бригом, преживЪава –усиЉа.  ризе, коЉе су раниЉе биле код нас, последица су управо тога што смо се били удаЪили од вЉере и што меРу нама православнима, у нашоЉ куЮи, те везе ниЉесу баш Љаке, нема довоЪно разумиЉеваЬа, нема братског општеЬа, а онда то користе наши неприЉатеЪи и онаЉ врховни неприЉатеЪ рода Ъудског, Раво коме Ље задовоЪство да изазива меРу Ъудима сваРе, немире, нереде и проливаЬе крви“, казао Ље ѕреосвеЮени ¬ладика £оаникиЉе.

Ќаше везе са –усиЉом, –уском ÷рквом, руском културом су веома дубоке и до те мЉере се прожимаЉу и у овом времену, као и у свим прошлим временима, да Ље нашу историЉу, нашу културу и све оно што смо постигли на културном и политичком плану, немогуЮе замислити без –усиЉе.

"«ато се искрено радуЉемо духовноЉ обнови –усиЉе. »ма мЉеста по ÷рноЉ √ори коЉа се из комунистичког времена зову ћала ћосква. “о Ље значило да су она у цЉелини прихватила комунистичку, атеистичку идеологиЉу, али треба схватити да Ље то све, ипак, било засновано на Ъубави према –усиЉи. Ќека се она и даЪе зову ћала ћосква, али треба видЉети како сада изгледа крштена ћосква, коЉа се обновила, духовно обновила и усправила; тако да се и ми усправимо духовно, као што се данас кроз многе тешкоЮе усправЪа велики руски народ“.

"–адуЉемо се доласку драгог нам у ’ристу брата ¬ладике “ерапонта из  остроме, древног, славног града за коЉи Ље везан почетак и успон династиЉе –оманових. “о Ље Љедан од знаменитих руских градова коЉи представЪа понос за руски народ, коЉи има лиЉепу историЉу, велике светиЬе. ѕреосвеЮени ¬ладика нам Ље донио благослове из свог града и –уске ѕравославне ÷ркве, руских светих и благослов —вЉатЉеЉшег ѕатриЉарха московског √.  ирила“, нагласио Ље Мегово ѕреосвештенство.

††††

—вечаност Ље благословио ѕреосвеЮени ≈пископ “ерапонт:

"¬аше ѕреосвештенство, уважени представници градске власти Ѕерана, драга браЮо и сестре, желим да поздравим све овдЉе присутне, да изразим своЉу велику радост што сам дошао у град Ѕеране, што осЉеЮам ваше гостопримство и вашу Ъубав. ¬ладика Ље у своЉоЉ поздравноЉ риЉечи поменуо велику Ъубав овдашЬег народа према руском народу, а Ља, исто тако, желим да пренесем Ъубав и поздраве нашег руског народа коЉи Ље, увиЉек, осЉеЮао и данас осЉеЮа велику Ъубав према српском народу и онима коЉи живе у ÷рноЉ √ори и —рбиЉи“.

††††

"ќво вечерашЬе сабраЬе Ље посвеЮено нашим културним и духовним везама и то Ље од велике важности, Љер су те везе, по свом садржаЉу, дубЪе од било коЉих других односа коЉи везуЉу Ъуде. ≈кономске или неке друге везе, у Љедном периоду постоЉе, а онда, касниЉе, због одреРених ситуациЉа коЉе живот намеЮе, могу да престану, док су овакве наше везе коЉе ми, вечерас овдЉе проЉавЪуЉемо крепке и вЉечне. — обзиром на то да смо ми народи Љедне вЉере онда су и наше културе много сличне и оне се меРусобно прожимаЉу. —ваки народ има одреРене одлике у своЉоЉ култури, а наше култура, пошто су формиране на разним просторима, имаЉу и одреРене различитости, меРутим, када те различитости подиЉелимо са другима то нас, заправо, Љош више обогаЮуЉе“.

††††

"∆елим, Љош Љедном, од свег срца да ¬ам, драги ¬ладико, захвалим на братском позиву коЉи сте упутили да посЉетим ¬ашу ≈пархиЉу, да ¬ам захвалим на овом лиЉепом и свечаном приЉему, коЉи сте ми уприличили. Ќадам се да Юе, и у будуЮе, град Ѕеране цвЉетати и напредовати, као и ваша ≈пархиЉа и циЉела ÷рна √ора“, поручио Ље, на краЉу свог обраЮаЬа, ¬ладика костромски и галички √. “ерапонт.

” име ÷рквене општине Ѕеране бесЉеду Ље одржао ¬лаЉко ОулафиЮ, предсЉедник. ќн Ље подсЉетио да почетак политичких веза измеРу ÷рне √оре и –усиЉе, наша историографиЉа датира 1711. годином, када Ље, 3. марта, руски цар ѕетар ¬елики издао √рамату коЉом Ље позвао све хришЮане на оружЉе против “урака.

††††

"ќна Ље, умножена, стигла овдЉе, у АурРеве —тупове и Ўудикову, као и у руке народних главара, изазвала велико одушевЪеЬе и дигла —рбе на устанак, те су напали и разорили турске градове ѕлав и √усиЬе и разбили турску воЉску коЉа Ље била кренула из Ѕосне ка ѕруту, главном руско-турском ратишту у рату коЉи Ље “урска била започела против –усиЉе краЉем 1710. године“.

"јли, не може бити да наших меРусобних веза ниЉе било и у оних неколико вЉекова приЉе 18.виЉека, Љер, да их ниЉе било, да –усиЉа, овдЉе, ниЉе одувиЉек сматрана нашом прадомовином, а –уси нашом браЮом, не би ни √рамата цара ѕетра наишла на приЉем на какав Ље наишла, нити би покорени српски живаЪ дизао устанак на позив руског цара без дубоко укориЉеЬене свиЉести о томе и вЉере у снагу руског народа, чиЉе Ље ÷арство веЮе од сваког царства на свиЉету, како Ље говорио ¬ладика ƒанило. Ќе би ни ЎЮепан ћали, као незнанац и изваЬац, седам година владао ÷рном √ором, да се ниЉе казивао избЉеглим руским царем ѕетром III“, нагласио Ље ОулафиЮ.

ќн Ље, овом приликом, подсЉетио и на –усе коЉи су животом и радом били везани за област ¬асоЉевиЮа, као и на оне коЉи су водили пориЉекло одавде, а везани су били за –усиЉу, руски народ, Ьегову историЉу и културу.

"ќвдЉе, у сЉедишту Љедне од првих српских епископиЉа, ваЪа нам се подсЉетити на казиваЬа из житиЉа да Ље оснивач наше ÷ркве и Ьен први јрхиепископ, —вети нам ќтац —ава, са очевог двора побЉегао у —вету √ору са монахом коЉи Ље био –ус, и да Ље на јтосу замонашен у руском манастиру —ветог ѕантелеЉмона, а, уз то, поменути да се ћолебник, коЉи Ље у нашоЉ Ўудикови писао Ракон ћихаило 1602, чува у библиотеци грофа ”варова у ћоскви“.

††††

"ѕоменуЮу, затим, —в. јлександра Ќевског (а Ьегов брат ¬асилиЉ £арославич био Ље костромски кнез и ктитор »патЉевског манастира у 13. виЉеку), коЉи Ље, одавно, прислава ¬асоЉевиЮа, коЉи су се завЉетовали том великом руском воЉсковоРи, борцу за православЪе и светитеЪу, да Юе га славити ако им помогне у борби против неприЉатеЪа. », помогао им Ље, у неколико боЉева. ј, они, ето, ниЉесу призивали неког другог из реда светих, него онога коЉи Ље из руског народа, као што су, у ропским невоЪама, сви —рби, уздисали, говореЮи: "Ѕог високо, –усиЉа далеко".

"ѕоменуЮу и —ветог —ергиЉа –адоЬешког, коЉи Ље –усима оно што Ље —вети —ава нама —рбима, чиЉи Ље празник, 18. Љул, слава новоподигнуте цркве —ветог £евстатиЉа ѕрвог, овдЉе, у нашоЉ “репчи“.

"” ¬асоЉевиЮима су боравили, или су кроз Ьих прошли и оставили значаЉну граРу о нама, многи знаменити –уси: £егор ѕетрович  оваЪевски, пуковник и инжеЬер, коЉи Ље испитивао рудно благо ÷рне √оре; »ван —тепанович £астребов, руски конзул у —кадру, коЉи Ље у 19. виЉеку посЉеЮивао манастир —вете “роЉице у ЅрезоЉевицама и —рбе у ѕлаву, √усиЬу и ¬елици; ѕавел јполонович –овински, коЉи Ље у ÷рноЉ √ори боравио 27 година и написао четворотомно дЉело о ЬоЉ, са обимним поглавЪем о ¬асоЉевиЮима; јлександар јлександрович Ѕашмаков, правни писац, публициста и словенофил, коЉи Ље 1908. посЉетио цркву —ветог АорРа у √усиЬу, манастир —вете “роЉице у ЅрезоЉевицама, ¬елику и Ўекулар, урадио идеЉни проЉекат пруге Ѕеоград-£адранско море и оставио писану граРу, коЉа Ље веома драгоцЉено свЉедочанство о суровости јрнаута и тешком животу српског народа под османском влашЮу“, навео Ље ¬лаЉко ОулафиЮ.

††††

–уси коЉи су овдЉе дошли послиЉе боЪшевичке побЉеде у –усиЉи били су професори у беранскоЉ √имназиЉи, а према подацима било их Ље 22. Ћеонид »ванович  рстиЪевски остао Ље овдЉе до краЉа живота. ћихаило √лушченко, сликар, архитекта и боем био Ље “итов голооточки робиЉаш, јлександар ћихаилович „ерновоЪски Ље са овдашЬим четницима и збЉегом одступао према «ападу и партизани су га, заЉедно са заробЪеним четницима, стриЉеЪали у словеначким шумама 1945. године, подсЉетио Ље, измеРу осталог, ОулафиЮ.

"—а друге стране, за –усиЉу су везани животи многих истакнутих личности из нашег краЉа, а од оних за коЉе знамо, могуЮе ми Ље споменути свега неколико Ьих: контроверзног и авантуристичног Ќиколу ћилошевиЮа, знаменитог црногорског дипломату ћитра ЅакиЮа, просветитеЪа »лиЉу ¬учетиЮа, ћарка ÷емовиЮа, публицисту, историографа и конзула у ќдеси, генерала у рускоЉ воЉсци јндриЉу ЅакиЮа, а, из новиЉег доба, ћилосава ЅабовиЮа, слависту, почасног доктора ”ниверзитета Ћомоносова, добитника ѕушкинове медаЪе и награде "ћаксим √орки", академика ћиомира ƒашиЮа, историчара, иностраног члана –уске академиЉе природних и друштвених наука, те ѕетра ѕаЉковиЮа, професора на ”ниверзитету ѕлеханова, коЉи Ље био инициЉатор и активни учесник братимЪеЬа  остроме и Ѕерана“, рекао Ље ¬лаЉко ОулафиЮ.

” програму свечане академиЉе учествовали су: црквени хор —вете мати јнастасиЉе,  ”ƒ „ оло“, —лободан ‘емиЮ, народни гуслар, јндриЉана ∆ижиЮ, рецитатор, женска пЉевачка група „Dive del canto“, а водитеЪ програма био Ље ¬аско ƒраговиЮ.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

16 / 10 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0