Srpska

—вети —тефан и £елена ЎтиЪановиЮ

††††

ѕосле пропасти —рпског царства и деспотовине у —медереву (1459. године), —рби у —рбиЉи и другим српским краЉевима потпали су под турско ропство, док су —рби преко —аве и ƒунава потпали под власт ћаРарско-аустриЉске државе. ќни су ту били нешто слободниЉи и по дозволи маРарских краЪева имали су своЉе старешине, коЉи су се звали деспоти и управЪали су —рбима у —рему, ЅачкоЉ и —лавониЉи. “ако Ље после пропасти —рпске државе у —медереву, српски деспот у —рему постао «маЉ ќгЬени ¬ук, син √ргура ЅранковиЮа —лепог, синовац светог —тефана —лепог, последЬег деспота слободне —рбиЉе и —медерева.[4] ѕо смрти пак «маЉ ќгЬеног ¬ука, маРарски краЪ ћатиЉа даде деспотско зваЬе АорРу ЅранковиЮу, сину споменутог —ветог —тефана —лепог и —вете ћаЉке јнгелине.[5] Ќо како се АорРе убрзо замонаши и доби име ћаксим,[6] деспотску титулу наследи Ьегов брат £ован ЅранковиЮ, коЉи и деспотоваше све до своЉе смрти 1502. године.[7] ѕосле Ьегове блажене кончине, Ьегова благочестива супруга деспотица £елена, обрати се своме сроднику на српском Љадранском приморЉу кнезу —тефану ЎтиЪановиЮу и позва га да, уместо преминулог супруга Ьеног —ветог £ована, он преузме у —рему и —лавониЉи српско деспотско достоЉанство.

ќваЉ блажени кнез —тефан ЎтиЪановиЮ, пореклом из српског племена ѕаштровиЮа, Љужно од ’ума, са црногорског приморЉа, роРен Ље од православних и благочестивих родитеЪа и одгаЉен у свакоЉ доброЉ науци √осподЬоЉ. £ош као млад показао се као веома богоЪубив и човекоЪубив и старао се да срце своЉе свагда има управЪено ка √осподу.  ада Ље пак одрастао он Ље усрдно ревновао у делатном испуЬаваЬу воЪе ЅожЉе, коЉоЉ се учио из —ветог ѕисма. —тефан такоРе беше вешт и у воЉноЉ вештини и срцем беше веома храбар, као што се то доцниЉе показа у борбама са безбожним јгарЉанима, то Љест “урцима.

ќтишавши из свог родног краЉа у —рем (краЉем 15. или почетком 16. века), он постаде деспот —рпски и доби на управу место ћоровиЮ у —рему, где од тада беше Ьегово седиште. ѕраведни —тефан се и овде, као и свуда до сада, уклаЬаше од свакога зла и чиЬаше своме народу многа добра. ќн себе свагда ограРиваше страхом ЅожЉим и богоЪубивим човекоЪубЪем. Ѕеше изобилан вером православном, молитвом и милостиЬама, како према Ъудима, тако и према црквама и манастирима. »ако беше опасан влашЮу, он никада не заборавЪаше чинити правду. Ќо времена у коЉима он управЪаше беху врло тешка, и неприлике притискиваху Ьега и Ьегов народ са сваке стране. ѕраведни ЅожЉи родоЪуб, оваЉ дивни кнез и деспот —рпски може се заиста успоредити са светим јлександром Ќевским или са светим £ованом ¬ладимиром.[8]

£уначки се бораше праведни —тефан против насиЪа турског, Љер безбожни “урци све више и више нападаху на северне хришЮанске краЉеве и народе. ѕосле знамените ћохачке битке 1526. године, где турски султан —улеЉман I, звани ¬еличанствени (1520-1566. г.)* победи маРарског краЪа, “урци све више залажаху у северниЉе краЉеве и страховито пЪачкаху и злоставЪаху тамошЬи хришЮански живаЪ. ”з то, у ово време настадоше и унутрашЬи спорови маРарских и аустриЉских великаша око маРарског престола, што све Љош више умножаваше српска страдаЬа и невоЪе у овим краЉевима. »стакавши се своЉим борбама против безбоштва и насиЪа турског, а и своЉим праведним и правилним ставом према своЉим господарима у ћаРарскоЉ, —тефан ускоро доби на управу и Љош неке области, као што су места ћихоЪац и √логовница у ¬ировитичкоЉ ∆упаниЉи, затим градови Ќовиград и ќраховица, а потом, заЉедно са своЉом благочестивом супругом £еленом, он доби на дар и посед звани ≈шЮем у —рему. Ќо када турски напади и насиЪа Љош више учесташе, Љер “урци ускоро заузеше и град Ѕудим (1529 г.) па опколише и сам град Ѕеч, тада праведни —тефан замоли угарског краЪа да му да неко заштиЮениЉе место, еда би се са народом своЉим некако избавио од насиЪа агарЉанског. £ер он говораше краЪу да не може више поднети толике пЪачке и насиЪа турска: "ѕливамо усред неприЉатеЪа, као Љабука посред воде", говораше он. »ако се —тефан храбро бораше, турска сила ипак заузе —лавониЉу измеРу река —аве и ƒраве (1536. године), тако да —тефан би принуРен да се испред “урака повуче преко реке ƒраве, у место звано Ўиклош.[9]

 ако напади и пЪачке агарЉанске никако не престаЉаху, то у овим краЉевима наступи тада велика и страшна глад. √лад не беше наступила толико од неродице и невремена, колико од турске пЪачке и вишегодишЬег ратоваЬа са Ьима, коЉом приликом “урци поробише и одведоше и стоку и радну снагу, тако да земЪа не могаше бити обраРивана. ¬идеЮи глад и страдаЬе народа свога од немаштице, праведни и човекоЪубиви —тефан отвори тада народу своЉе житнице, и братоЪубиво раздаде жито свакоме према ЬеговоЉ потреби, те тако прехрани гладне Ъуде своЉе. ѕриликом деобе жита народу, —тефан Ље свакоме говорио да даЉе жито као на неки заЉам, али Ље после тога окупио сав своЉ народ на Љедно брдо, звано Ѕунтир, близу споменутог Ўиклоша, и ту Ље свима све опростио и сваког дуговаЬа их разрешио. «бог овакве милости и човекоЪубивости своЉе, праведни —тефан би воЪен од свега народа свога, и од —лавонаца и ЅараЬаца поштован као светитеЪ Љош за живота свога.

ѕоживевши тако чесно и богоугодно, блажени —тефан се мирно пресели ка √осподу (негде после 1540. године) и би чесно погребен од своЉе супруге £елене и православног народа, на брду Ѕунтиру изван града. —упруга пак Ьегова £елена, распустивши слуге своЉе, сама се повуче испред “урака негде у немачке земЪе.

 ада пак силни јгарЉани наиРоше и у ове краЉеве и заузеше град и место где беше погребен праведни —тефан, тада се деси следеЮе дивно чуло ЅожЉе. £едне тамне ноЮи турски воЉници, на месту где Ље —тефан био погребен, видеше Љедну чудну светлост небеску како светли на оном брду. ћислеЮи да Ље ту можда скривено неко злато или сребро, јгарЉани почеше копати на месту где се поЉави ова светлост.  опаЉуЮи, они наиРоше на ковчег са телом блаженог праведника, коЉе наРоше да беше сасвим цело и нетрулежно и из себе издаваше диван благоухани мирис. “ако исто и одело светога беше остало неиструлело и из Ьега се шираше благоприЉатни мирис. “урски воЉници одмах о томе известише свога старешину јмира (или јмурат-бега), коЉи испитавши добро ко Ље ту погребен, дознаде да Ље то —рпски кнез —тефан, пореклом из приморЉа, са коЉим оваЉ јмир беше у неком даЪЬем сродству. £ер и оваЉ јмир беше пореклом хришЮанин, али Ље као дечак узет од “урака и постао Љаничар. √лас о проналаску светих моштиЉу —в. —тефана убрзо се пронесе на све стране, па стога овоме јмиру доРоше и неки српски монаси и замолише га да им преда ковчег са моштима —ветог —тефана.

»ако потурчеЬак, јмир указа част моштима хришЮанина и сродника свога —тефана, те дозволи монасима да га узму са собом. ћонаси узеше ковчег са моштима праведног кнеза —тефана и однеше га у манастир ѕресвете Ѕогородице звани Ўишатовац, коЉи се налази у ‘рушкоЉ √ори у —рему, где Ље —вети —тефан и пре живео.[10]

„увши за све ово, благочестива супруга —тефанова £елена, доРе одмах из Ќемачке у манастир Ўишатовац. ѕоклонивши се са сваком побожношЮу моштима свога светог мужа, она се затим ту замонаши добивши монашко име £елисавета. ”даЪивши се недалеко од тога места, она провоРаше своЉ живот у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у √осподу и доби наслеРе са светим супругом своЉим у вечном ÷арству Ќебеском. Мено свето тело такоРе би пренето у манастир Ўишатовац и ту чесно погребено.

“ело —ветог —тефана почивало Ље у манастиру Ўишатовцу и Ьему су долазили да се поклоне и помоле многи српски Ъуди, меРу Ьима и патриЉарх српски из ѕеЮи ѕаЉсиЉе са митрополитом београдско-сремским јвесаломом (године 1631.). “ом приликом Ље патриЉарх ѕаЉсиЉе написао кратко житиЉе —в. —тефана. —лужбу пак написао му Ље монах ѕетрониЉе у манастиру ’опову (1675. г.), на молбу Љеромонаха £ефрема Ўишатовчанина. ” —тефановом пак краЉу, у селу ЅечиЮу у ѕаштровиЮима, на црногорском приморЉу, подигнута Ље Ьему црква у прошлом веку и освеЮена 1875. године од стране которског епископа √ерасима ѕетрановиЮа.

«а време ƒругог светског рата, због насиЪа и безбоштва усташког, мошти —ветог и праведног кнеза —тефана пренете су из манастира Ўишатовца у Ѕеоград (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у —аборноЉ цркви у Ѕеограду. —вети ликови, то Љест иконе —ветог —тефана налазе се у манастиру Ќовом ’опову и Ўишатовцу, а и у Ьеговим —лужбама, штампаним у —рбЪаку (римничком и београдском).

—ветосавЪе.орг

17 / 10 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0