Srpska

Ќе треба памтити зло

ƒуховна таЉна 99-годишЬег руског старца £еремиЉе јтонског

—хиархимандрит £еремиЉа (јЪехин) —хиархимандрит £еремиЉа (јЪехин)
††††

—вако од нас се на свом животном путу стално суочава са позитивним и негативним догаРаЉима, поступцима и искуством. ѕри томе, оно што Ље добро и позитивно ми често олако заборавЪамо, као нешто што се подразумева или Ље свакидашЬе, док негативне тренутке дуго памтимо хранеЮи се Ьима у свом бесу и неприЉатеЪству према нашим увредиоцима. ѕонекад проРу и године, али старе увреде нас Љеднако не напуштаЉу, цепаЉуЮи наша срца... ћогло би се помислити да Ље то природна Ъудска особина, али колико Ље она природна са хришЮанске тачке гледишта? Ўта у ствари човек треба да памти, пролазеЮи кроз тешка искушеЬа и невоЪе коЉе нам често Ѕог шаЪе на нашем животном путу?

ƒа се замислим над тим мене Ље навео недавни разговор 99-годишЬег схиархимандрита £еремиЉе (јЪехина) из руског —вето-ѕантелеЉмоновског манастира на —ветоЉ √ори са познатим руским емигрантским ствараоцем, коЉи ми Ље препричао старчев духовни син монах £ермолаЉ („ежиЉа).

ћало ко зна да се иза Ъубвеобилног и веселог осмеха коЉи не силази с лица оца £еремиЉе заправо скрива горчина страдаЬа и бола коЉе Ље он преживео у совЉетским и немачким логорима и избеглиштву. »маЉуЮи столетно животно искуство (роРен Ље у Ћуганшчини 1915. године!) био Ље у прилици да претрпи много тешких искушеЬа и тешкоЮа, после коЉих многи не би били способни да остану у здравоЉ памети, да не постану сурови и у свом срцу сачуваЉу веру и Ъубав према ближЬима.

Мегово детиЬство одвиЉало се у годинама безбожне револуциЉе и граРанског рата.  ао дечак Ље заЉедно са целом своЉом породицом био протеран у —ибир од стране совЉетске власти. ”след екстремних услова и будуЮи без крова над главом, тамо су му од глади и хладноЮе на Ьегове очи страдали родитеЪи, браЮа и сестре. »з некада огромне козачке породице јЪехиних, чудом ЅожиЉим, он Ље Љедини остао жив. ѕобегавши из логора, будуЮи старац Ље неколико година лутао, покушаваЉуЮи пешице да се докопа своЉе родне груде, ”краЉине. «апосливши се 1935. године као обичан радник у металуршкоЉ фабрици у ћариупоЪу, он ниЉе пожелео да се одрекне своЉе вере и придружи  омунистичкоЉ партиЉи, отворено изЉавивши да Ље православни хришЮанин. «бог тога Ље изнова био изложен опасности од прогона и хапшеЬа. —а доласком пак Ќемаца 1941. године присилно Ље депортован на тешке послове у Ќемачку и ту доспева у концентрациони логор. ЅудуЮи старац Ље током дуге четири године опет имао прилику да се суочи са понижеЬима, глаРу и неЪудским условима живота.

»зненаРуЉуЮе Ље да, без обзира на проживЪена страдаЬа и тугу, он ниЉе постао суров, сачувавши у срцу непоколебЪиву веру у √оспода. » када су га 1945. године ослободили, на питаЬе совЉетског официра Ц чиме планира да се бави у будуЮности? Ц одговорио Ље да жели да проведе остатак свог живота у служеЬу √осподу. ћоже се само замислити каква Ље била реакциЉа совЉетског официра... —амо Ље чудом ЅожиЉим избегао ново хапшеЬе.

ЌиЉе му се дало да одмах по повратку у своЉу домовину постане свештеник. «бог тога Ље био принуРен да се запосли у пекари у Ћуганску. “оком овог периода будуЮи старац се суочио са много нових искушеЬа, па чак и прогона због вере, али га ништа од тога ниЉе сломило. Ўтавише, нови талас атеистичког напада на религиЉу под ’рушчовом покренуо га Ље да донесе одлуку о коначном напуштаЬу света и потпуном посвеЮиваЬу свог живота служеЬу Ѕогу.

“ако Ље у 42. години (у Љануару 1957. г.) £аков јЪехин у ќдеси примио монашки постриг под именом £еремиЉа, а затим добио и свештенички чин. Ќи Ьегов пут на —вету √ору јтонску ниЉе био Љедноставан. —азнавши да Юе 1960. г. из ѕсково-ѕечерског манастира неки од монаха бити упуЮени на службу у руски јтонски —вето-ѕантелеЉмоновски манастир, отац £еремиЉа, по савету свог духовника Ц бившег члана те светогорске обитеЪи преп.  укше (¬еличка, + 1964.) ќдеског, такоРе предаЉе одговараЉуЮу молбу. јли у тим годинама било Ље краЉЬе сложено доспети на —вету √ору. ÷елих 14 година о.£еремиЉа Ље чекао дозволу. » ипак, упркос свим тешкоЮама, 1974. г. ѕатриЉарх константинопоЪски ƒимитриЉе од шест монаха из ———–-а изабрао Ље баш Ьега и издао му одговараЉуЮу дозволу за насеЪаваЬе на —ветоЉ √ори јтонскоЉ. ќд тог тренутка о. £еремиЉа, коЉи ниЉе чак ни маштао о таквоЉ благодати ЅожиЉоЉ, без прекида се подвизавао на —ветоЉ √ори, поставши касниЉе и игуман руске светогорске обитеЪи.

ќцу £еремиЉи Ље данас 99 година. ќд тога тачно 35 година Ље игуман руског —вето-ѕантелеЉмоновског манастира на —ветоЉ √ори.

—хиархимандрит £еремиЉа (јЪехин) —хиархимандрит £еремиЉа (јЪехин)
Ѕез обзира на такав статус, баЮушка увек остаЉе Љедноставан у комуникациЉи и свакодневном животу, некористоЪубив, аскета, строг и захтеван према себи, а истовремено и веома добродушан и пун Ъубави како у односу са братиЉом, тако и према ходочасницима, независно од Ьиховог социЉалног статуса и положаЉа. £едном речЉу Ц монах. » што Ље наЉважниЉе, како се показало, он за све у животу захваЪуЉе Ѕогу и стално се моли за све Ъуде, посебно за оне коЉи су му нанели толико патЬе и бола.

“ако Ље старца £еремиЉу (јЪехина) у —вето-ѕантелеЉмоновском манастиру посетио Ьегов дугогодишЬи приЉатеЪ Ц Љедан познати руски емигрантски стваралац (чиЉе име Ља свесно не наводим), коЉи Ље као и баЮушка окусио горку чашу страдаЬа у совЉетским и немачким концентрационим логорима. «аподенуо се приЉатеЪски разговор и узаЉамно евоцираЬе успомена...

£едан од присутних монаха почео Ље да испитуЉе госта о проживЪеним мучним данима у совЉетским концентрационим логорима. » гост Ље поделио своЉе невоЪе и болове, нагласивши да су Ъуди у логору били гори од паса, невероватно сурови и да су им се исмевали... ј онда Ље у том тренутку додао да отац £еремиЉа може да исприча исто толико ужаса, Љер су тамо сви прошли исто. » обратио се оцу...

ќтац £еремиЉа Ље, мало поЮутавши, некако спокоЉно и побожно одговорио: „ƒа, да, сеЮам се... —еЮам се кад су моЉи родитеЪи страдали, командант логора ме Ље позвао, дао ми три рубЪе за ситне трошкове и посаветовао ме да ноЮу побегнем. » Ља сам побегао. “ри године сам лутао, пешачивши од села до села, и нигде ми Ъуди нису давали да умрем од глади нити су ме оставЪали без хране, макар и ризиковали због мене. Ѕог Ље слао добре Ъуде. —еЮам се. ’вала за све √осподу!“

—аговорници су осетили извесну нелагоду и да би се некако пребацили на следеЮу тему присутни монах Ље упитао госта о немачким концентрационим логорима. √ост Ље почео да прича како Ље у нацистичким логорима било Љош горе и да се он при сусрету с Ќемцима Љош увек тешко суздржава... Ќе може да заборави сва понижеЬа коЉа су морали да поднесу. » додаЉе да отац £еремиЉа такоРе може да исприча какви су тамо неЪудски услови били...

ќтац се опет, мало заставши, осмехнуо и као да се сетио нечег приЉатног, одговори на то: „ƒа, да, сеЮам се... —еЮам се немачких жена коЉе су сваки дан долазиле и бацале нам кроз бодЪикаву жицу хлеб да не бисмо умрли од глади. Михов хлеб Ље био тако укусан, да се Ља Љош увек сеЮам Ьеговог укуса. ’вала за све √осподу!“

«амисливши се над изреченим био сам запаЬен како старац £еремиЉа преживевши толико бола, страдаЬа и тешкоЮа, не само да ниЉе постао суров и да ниЉе изгубио веру, него Љош након тих тешких искушеЬа памти само оно што Ље било добро... ќн прича о тим ужасним догаРаЉима у свом животу с осмехом, као о нечем приЉатном. » што Ље наЉважниЉе, за све захваЪуЉе Ѕогу.

” томе, очигледно, и лежи духовна таЉна старца £еремиЉе. “аЉна Ьеговог унутрашЬег подвига и дугог живота. ќвде лежи и одговор на питаЬе шта треба да памтимо након тешких животних искушеЬа и невоЪа, коЉе нам шаЪе Ѕог... “о и Љесте рецепт духовног оздравЪеЬа и помиреЬа нашег друштва.

—аставЪено по причама духовног чеда оца £еремиЉе Ц монаха £ермолаЉа.

—ергеЉ ЎмеЪ Ђ–усский јфонї

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

—ергеЉ ЎмеЪ

25 / 10 / 2014

     оментари:

    2014-10-26
    10:34
    £асмина:
    »скушенички живот старца £еремиЉа и Ьегово проведено време на правом путу Ље доследно помагао Ѕог,да не би старац запао у очаЉаЬе коЉе би га одвело у погрешном смеру.“о Ље наЪбоЉа поука и откривена таЉна старца £еремиЉе коЉи нам указуЉе колико Ље Ъубав важниЉа од зла колико Ље истраЉати у жеЪи за животом и у вери ортодоксноЉ коЉу нетребамо напуштати и по цену живота Љер Ље увек у таквим ситуациЉама поред нама свевишЬи и милостиви присутан Љедном речЉу Ѕќ√.«ато се морамо предати православЪу целим нашим духом и телом како би праведно могли да се креЮемо на Љедном Љедином праведном путу коЉи нас неЮе сигурно одвести у пропаст.Ќаставимо да ширимо православЪе то Ље Љедина исправна вера коЉа проповеда мир,правду и истину да Ъубимо Ѕога Љер нас он никада не напушта речи старца нека нам буду порука о правоЉ вери коЉоЉ трбамо припадати и духом и телом и нашим кретаЬем (временом).

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0