Srpska

£еванРеЪе о Ћазару и богаташу

Ћука 16, 19-31. «ач. 83.

ќ своЉини се препиру Ъуди на земЪи, и нигде краЉа овом заморном и неуспешном препираЬу! ќ, Ъуди, а чиЉа сте ви своЉина?

ќ пашу се отима стадо, а власник и паше и стада стоЉи и гледа с чуРеЬем, зашто се Ьегово стадо толико отима о Ьегову пашу, кад он брине о стаду и о паши?

ћноге ствари човек памти, а Љедну никако да запамти - ма колико му се она понавЪала - да он без своЉине улази у оваЉ свет и без своЉине излази из овога света.

Куди деле ову црну земЪу, и никад да Ље поделе! » животом плаЮаЉу границе своЉе своЉине, и границе ипак остаЉу помичне. ЌесравЬено скупЪим плаЮа се несравЬено ЉевтиниЉе; и Ъуди се много и не буне против тога, но ту страшну цену називаЉу или правом, или патриотизмом или неким другим утешним именом. —амо никако да кажу, да Ље лудост што Ље овца дала своЉ живот за шаку траве, кад Ље трава ради живота а не ради траве. ѕитаЬе своЉине на краЉу краЉева Љесте питаЬе траве, £ер све што Ъуди Љеду и у што се одеваЉу Љесте трава, или понешто Љош мртвиЉе од траве. ” самом почетку —ветог ѕисма каже се, да Ѕог даде Ъудима и звериЬу, биЪе и траву за храну (ѕост. 1, 29-30; 9, 3).

 ад поставите Ъудима питаЬе; шта Ље важниЉе: трава или човек? добиЮете Љедногласан одговор, да Ље човек важниЉи. јли на делу Ъуди признаЉу да Ље трава важниЉа од човека кад жртвуЉу и туРи и своЉ живот за траву.

Ќо и ако Ље питаЬе своЉине, питаЬе траве, ипак Ље то питаЬе главни камен спотицаЬа у животу Ъуди на земЪи. —амо они коЉи су своЉим духом наЉсличниЉи Ѕогу не спотичу се о таЉ камен, него га обилазе и немарно оставЪаЉу за собом. ќсталима Ље таЉ саблажЬиви камен предмет препирки, предмет разговора, предмет неизмерног труда и зноЉа, предмет и садржина целога живота, и, наЉзад - Ьихов надгробни споменик.

√де Ље благо  резово? √де су ручкови Ћукулови? √де Ље држава ÷езарева? √де сила Ќаполеонова? —вему томе Љош се и може наЮи трага, у овом облику или у оном, но ниЉе то важно толико колико: где Ље сада богати  рез? √де прождрЪиви Ћукул? √де властоЪубиви ÷езар? и где силни Ќаполеон? ЌаЉважниЉе Ље знати, где су Ъуди, а не где Ље своЉина Ьихова. Ќо ово ми не можемо дознати пре него што дознамо, чиЉа су своЉина Ъуди?

„иЉа су, дакле, своЉина Ъуди? ќнаЉ ко реши питаЬе своЉине човека, лако Юе решити питаЬе своЉине човекове, као путарима кад уклоне наЉвеЮи камен с пута што Ље лако потом одгрнути шЪунак и лишЮе.

 ад Ъуди сами решаваЉу ово питаЬе, мимо ’риста √оспода, као што су и решавали сами кроз хиЪаде година, онда га они реше на два начина: ѕрво решеЬе: човек Ље своЉина злих духовних сила коЉе се криЉу иза природе и под маском природе, и друго решеЬе: човек Ље своЉина саме природе коЉа га Ље и створила, коЉа га држи неко време, као намештаЉ меРу своЉим намештаЉем, и коЉа га наЉзад ломи и убиЉа. —ва мудроваЬа Ъудска од постаЬа света, коЉа нису позаЉмила ни мало разума од ’риста, имаЉу само та два одговора на питаЬе: чиЉа Ље своЉина човек.

ј ’ристов одговор на ово питаЬе гласи: човек Ље своЉина свеблагога Ѕога. » то своЉина не тако као што су ствари своЉина нечиЉа него као слободно и разумно биЮе, као син ЅожЉи. ќво решеЬе ниЉе решеЬе Љеднога философа - Љер да Ље тако ми не би веровали - него Ље ово решеЬе ќчевица, коЉи Ље дошао Ъудима у посету из саме троЉедине централе биЮа и живота, из коЉе се живот разводи по свима световима. «ато ми и веруЉемо у ово решеЬе и држимо га као Љедино истинито и Љедино спасоносно. ќво управо и не може се назвати решеЬем, него сведочанством ќчевидца.

ќвим сведочанством решена су и сва питаЬа своЉине човекове, сва питаЬа газдинства, економиЉе и политике на земЪи. Куди су ЅожЉа своЉина, значи: и природа Ље тим пре ЅожЉа своЉина. ј ово опет значи, да све оно што човек назива своЉом своЉином у ствари Ље ЅожЉа своЉина, и позаЉмица ЅожЉа Ъудима. “у позаЉмицу Ѕог Ље разделио Ъудима неЉеднако. «ашто неЉеднако? «ато што су Ъуди слободна и разумна биЮа. ћртвим стварима Ѕог Ље доделио све подЉеднако. » полуживим створеЬима, т.Љ. неслободним и неразумним, Ѕог Ље доделио све подЉеднако. ј —воЉим слободним и разумним створеЬима Ѕог Ље доделио све неЉеднако, да би се показао Ьихов разум и Ьихова слобода; да би Ъуди увидели братску зависност Љедан од другога; и да би мудрим руковаЬем позаЉмице ЅожЉе омогуЮили спасеЬе како своЉе тако и своЉе браЮе. » тако позаЉмица ЅожЉа - или оно што Ъуди погрешно називаЉу своЉом своЉином - Љесте само средство спасеЬа Ъудског.

ƒанашЬе ЉеванРеЪе говори о Љедном богаташу коЉи ниЉе своЉину схватио тако него иначе, у апсолутном смислу те речи, и коЉи Ље због тога дочекао такве муке, да се човеку срце леди и коса костреши само читаЉуЮи опис тих мука.

–ече √оспод: човек неки беше богат, коЉи се облачаше у скерлет и свилу, и весеЪаше се сваки дан сЉаЉно. ј беЉаше Љедан сиромах, по имену Ћазар, коЉи лежаше пред Ьеговим вратима гноЉав. » жеЪаше да се насити мрвама коЉе падаху с трпезе богатога; но и пси долажаху и лизаху гноЉ Ьегов. ќво Ље страшна слика земаЪске неЉеднакости. Ќо, почекаЉте, доцниЉе Юемо видети Љош страшниЉу слику небеске неЉеднакости.  аква противположност: на ЉедноЉ страни богаташ, одевен у скерлет и свилу, а на другоЉ просЉак, одевен у ране и гноЉ! Ќа ЉедноЉ страни човек коме чине друштво Ъуди слични Ьему: богати, сити, одевени и весели; на другоЉ страни човек коме Љедино пси чине друштво! Ќа ЉедноЉ страни богатство, здравЪе и ситост до преситости; на другоЉ страни чемерна беда, болест и глад! Ќа ЉедноЉ страни урнебес од песме игре и смеха; на другоЉ страни ЮутЪиво чекаЬе на мрве хлеба, и ЮутЪиво посматраЬе течеЬа гноЉа из свога тела, и ЮутЪиво чекаЬе смрти! ОутЪиво и стрпЪиво - Љер се не каже, да Ље Ћазар искао помоЮи, нити викао као други просЉаци. ќн Ље у своЉоЉ глади само желео мрве испод стола богаташева и Юутао Ље. ќн Ље срцем разговарао с неким, но Љезиком ни с ким. Ќо шта и да говори Љезиком о своЉоЉ беди, кад Ље цело тело Ьегово, окружено псима, ЉасниЉе о томе говорило, него сви Љезици на земЪи?

Ќо, запазите врло важну ствар, да √оспод не спомиЬе име богаташево, а име бедника спомиЬе. » кроз целу причу име богаташево остаЉе неспоменуто, док се Ћазарево име спомиЬе и на земЪи и на небу. Ўта то значи? ЌиЉе ли то сасвим супротно обичаЉу Ъудском, да памте и спомиЬу имена богаташа, и да имена сиромаха или не памте, или, ако их и знаЉу, не спомиЬу их?  ао безимене сени просЉаци ходе или пужу по земЪи меРу Ъудима, сви са Љедним општим именом - просЉак, док се име богаташа разлеже дворанама, пева у песмама, пише по историЉама и новинама, изрезуЉе на споменицама.

Ѕаш зато √оспод и не спомиЬе име богаташево, да не би дао и сувише чести ономе кога су Ъуди толико чествовали, и да би показао да су судови ЅожЉи друкчиЉи од судова Ъудских, и често сасвим супротни овима. ќн ниЉе дошао на земЪу да поступи у свему као што поступаЉу Ъуди са Ъудима него да покаже како Юе небо поступити са Ъудима. » веЮ самим тим пропуштаЬем имена богаташева ќн открива Љедну небеску таЉну. »ме оваквих богаташа биЮе на небу као и непознато; оно се неЮе спомиЬати ни меРу ангелима ни меРу светитеЪима. ќно Юе бити избрисано из  Ьиге ∆ивих. √оспод Ље морао знати име богаташево као што Ље знао и име сиромахово, но ниЉе га нарочито хтео изговорити —воЉим животворним устима, да га не би тако обновио и оживео, пошто Ље оно веЮ било избрисано из  Ьиге ∆ивих. «апазите, да се √оспод као нарочито чувао да изговори —воЉим устима име »родово, ѕилатово,  аЉафино. »дите кажите оноЉ лисици (Ћк. 13, 32)! говори ќн за »рода, но неЮе да изговори име Ьегово. £ош раниЉе Ље рекао Ѕог за безаконике кроз ѕсалмиста: нити Юу споменути имена Ьихова устима моЉим (ѕс. 16, 4). ј праведницима Ље √оспод »сус рекао: радуЉте се што су ваша имена записана на небесима (Ћк. 10, 20); и то радоваЬе ќн им препоручуЉе изнад сваког другог радоваЬа, чак и изнад радоваЬа од тога што им се зли дуси покораваЉу.

Ќо какво Ље зло учинио оваЉ богаташ, да √оспод неЮе ни име Ьегово да спомене? √ле, √оспод га не оптужуЉе ни за краРу, ни за лаж, ни за блуд, ни за убиство, ни за невероваЬе у Ѕога, па чак ни за криво стечено богатство. £ер изгледа, да он ниЉе сам ни стекао то богатство, ни право ни криво, него наследио, пошто се каже беше богат, а не: постаде богат, или: обогати се. Ќо нашто да га √оспод оптужуЉе, кад Ље жива оптужба против Ьега стаЉала пред капиЉом двора Ьеговог, исписана не мастилом по хартиЉи, него ранама и гноЉем по кожи живога човека? ЌесумЬиво, да Ље богаташ имао све оне пороке, коЉе богатство неминовно доноси собом сваком лакомисленом. £ер онаЉ ко се сваки дан раскошно облачио, раскошно Љео и пио, и весело проводио, ниЉе могао имати у себи страха ЅожЉега, ниЉе могао уздржати Љезик своЉ од многоречивости, ни трбух своЉ од прождрЪивости, ни срце своЉе од гордости и суЉете, нити од презираЬа других Ъуди, нити од подсмеваЬа светиЬи ЅожЉоЉ. ј ово све пак неизбежно и незадржано гони човека и на блуд, и на превару, и освету и убиство и богоодрицаЬе. Ќо све те грехе и пороке богаташеве √оспод не набраЉа. »з Мегове приче само Ље Љедан преступ богаташев Љасан, а то Ље: краЉЬе презираЬе човека Ћазара, и то ни због чега другог, него због беде и болести. ƒа Ље Ћазар био здрав и у свилу одевен, па се поЉавио пред капиЉом, богаташ би га несумЬиво ословио, и позвао за трпезу своЉу, - ословио би га као човека, признао би га за човека. ћеРутим у бедном и гноЉавом Ћазару он ниЉе гледао човека нити признавао човека. ќн Ље презрео створеЬе ЅожЉе као и да не постоЉи. ќн Ље одвраЮао очи своЉе од Ьега, да не упрЪа поглед своЉ. ќн Ље сматрао себе своЉом сопственом своЉином, и своЉе богатство сматрао Ље не позаЉмицом ЅожЉом него искЪучиво своЉом своЉином. “алант коЉи му Ље Ѕог дао, он Ље закопао у земЪу свога тела, и ниЉе дао да се Ьиме користе они коЉи су то потребовали. Мегово срце било Ље отежало ждераЬем и пиЉанством (Ћк. 21, 34), те Ље било потпуно слепо за духовни свет и за духовне вредности. ќн Ље гледао само телесним очима, слушао телесним ушима, живео телесним животом. Мегова душа била Ље исто онако гноЉава као Ћазарево тело. Мегова душа била Ље права слика Ћазаревог тела, и Ћазарево тело било Ље права слика Ьегове душе. » тако, Ѕог Ље био поставио два човека на земЪи, да буду огледало Љедан другом, Љеднога у двору, другога пред капиЉом двора. —поЪашЬи сЉаЉ богаташев био Ље огледало унутрашЬости Ћазареве, а споЪашЬи гноЉ Ћазарев огледало унутрашЬости богаташеве? «ар Ље потребно било да √оспод набраЉа све грехе богаташеве? ќни су Љедним потезом сви обЉавЪени, сви до Љеднога. ЌемилосрЮе богаташево према Ћазару скинуло Ље завесу са Рубришта душе богаташеве, и сва гадост тога Рубришта, и за очи и за уши и за нос и за Љезик, тренутно Ље обЉавЪена.

≈то, то Ље слика двоЉице неЉеднаких Ъуди на земЪи; Љеднога чиЉе су име Ъуди врло добро знали и радо изговарали; и другога, чиЉе име Ъуди нису хтели знати. ј ево сада каква Ље слика те двоЉице неЉеднаких Ъуди на небу. ј кад умре сиромах, однесоше га ангели у крило јврамово; а умре и богати, и закопаше га. » у паклу кад беше у мукама подиже очи своЉе и угледа из далека јврама, и Ћазара у крилу Ьегову. ”миру богаташи као што умиру и сиромаси. Ќико се не раРа у оваЉ свет, да живи у Ьему вечито, Љер и свет Ље оваЉ смртан и чека своЉ краЉ. Ѕогаташи умиру с уздахом за овим светом, а сиромаси са уздахом за оним. ќставивши свет оваЉ богаташ, оставио Ље сЉаЉ и раскош и сласт; а Ћазар оставивши оваЉ свет, оставио Ље глад, гноЉ и псе. Ќо погледаЉте сад жетву ЅожЉу!  ад умре сиромах, ангели узеше душу Ьегову и однеше у –аЉ; а кад умре богаташ, ангели се вратише од Ьеговог самртног одра празних руку. Ќа Љедном споЪа трулом дрвету ангели наРоше и изабраше диван и зрео плод; а на другом споЪа лиснатом и зеленом дрвету не наРоше никакав плод. ј свако дрво коЉе добра рода не раРа сече се и у огаЬ се баца (Ћк. 3, 9). ќве пророчке речи дословце су се испуниле на немилосрдном богаташу. ќн Ље био посечен и телом и душом; тело му бачено у гроб да гори у земЪи, а душа у пакао да гори у паклу. јнгели се нису ни приближили ЬеговоЉ самртноЉ постеЪи, Љер су знали да ту нема за Ьих ништа; него му се приближише Раволи и Ъуди, да га и Љедни и други закопаЉу; и Раволи му закопаше душу у пакао, а Ъуди тело у земЪу. Ќаравно, да су се Ъуди различно односили и према мртвим телима богаташа и Ћазара, као и према Ьима живим. —мрт богаташа обЉавЪена Ље на све стране, а сав се град узруЉао и стекао мртвоме на погреб. Ћедено тело, коЉе Ље у смрти ваЪда први пут изгледало озбиЪно откад се родило, било Ље опет обучено у нов скерлет у нову свилу, смештено у ковчег од ретка дрвета и ретка метала, и вожено кроз град у позлаЮеним колима, са коЬима покривеним црним покривалима и тако примораним да и они изражаваЉу жалост за оним коЉи Ље животом своЉим проиграо сажаЪеЬе неба. «а колима су ишле чете приЉатеЪа, сродника и слугу, све покривено црнином жалости. «а ким? «а оним коЉи ниЉе хтео ни отпатке са свога стола дати Љедном гладном просЉаку. —ав се град стекао на Ьегов гроб, да чуЉе беседе о Ьеговим врлинама и заслугама за град, за народ и за човечанство красне као скерлет и глатке као свила на мртвачевом телу, коме више нису биле потребне ни мрве са трпезе овога живота; речи лажне као и сав живот овога човека; речи празне као што Ље била празна и душа Ьегова без добрих дела. ЌаЉзад Ље тело са скерлетом и свилом положено у земЪу не да га лижу пси него да га Љеду црви. Ќа гроб су положени зелени и цвеЮани венци, Ьему коЉи Ље изгубио венац небеске славе. » подигнут му Ље више главе скупоцен споменик са златом исписаним именом, коЉе се ниЉе налазило у  Ьизи ∆ивих. Ќо од хиЪаде оних, коЉи су правили ову бескорисну параду, ниЉедном ниЉе падало на ум, да Ље у то само време душа богаташева била у паклу. - ј какав Ље био погреб сиромаха Ћазара?  ао и погреб Љедног пса кад се наРе мртав на улици. Ќеко Ље морао доставити градскоЉ власти, да некакав мртав просЉак лежи на улици; да би власт требала да се постара да га погребе из више разлога, а нарочито из два: прво, опасност Ље да га пси не искидаЉу и не разнесу по граду; а друго, опасност Ље да се не усмрди, и тако закужи град. ” осталом, треба га што пре извуЮи из града и закопати и Љош због тога, што мртво, згрчено, гноЉаво и дроЬаво тело вреРа погледе мимопролазника. ЌиЉедан разлог, дакле, ниЉе због Ћазара но сви због самих граРана. ќн Ље, сиромах, био досадан Ъудима за живота, па, ето, и после смрти. ¬ласт се морала мрштити на ту неприЉатну вест, и тражити Ъуде коЉи Юе свршити таЉ неприЉатни посао, и бринути како Юе те Ъуде исплатити за таЉ посао! » уста устима саопштавала су: умро неки просЉак!  о Юе сахранити Љеднога просЉака? √де, и о чиЉем трошку?  о Ље таЉ просЉак? можда су питала радознала деца, —мешно питаЬе!  о би Љош знао и памтио имена просЉака!

≈то, Љош каква Ље огромна разлика била измеРу та два човека у погледу Ьихове вредности у очима Ъуди! јли небо не полаже много на оцену Ъуди, ни на Ьихове похвале нити на Ьихово пЪуваЬе, ни на ордене нити на осуде. Кудске оцене простиру се само до гроба умрлих, а после овог небо узима Ьихове душе и даЉе своЉе оцене. ѕо тоЉ оцени неба свилени богаташ Ље запао у пакао, а гноЉави Ћазар се дигао у –аЉ.

» кад би у паклу, у мукама великим, подиже богаташ очи своЉе и угледа издалека јврама и Ћазара у крилу Ьегову. ¬аЪда први пут од свога постаЬа сада богаташ подиже очи своЉе горе. Ќа земЪи Ље гледао само на себе и на свет око себе, и немаЉуЮи никакве муке Ьегов се поглед никад ниЉе ни дизао навише. “ако Ље и данас са многим од нас, због чега Ље и постала пословица: без невоЪе нема богомоЪе! Ќека су зато по хиЪаду пута благословене муке коЉе у овоме животу сналазе нас и примораваЉу нас да дигнемо очи своЉе и срце своЉе ка √осподу! ƒа оваЉ несреЮни богаташ ниЉе проклиЬао муке на земЪи и бежао од мука, тражеЮи само смеха и весеЪа, он би Љош на земЪи подигао очи своЉе к небу, и вероватно спасао би се пакла, одакле Ље узалудно дизати очи у вис. –екао Ље Љош премудри цар: боЪа Ље жалост него смех, Љер кад Ље лице невесело, срце постаЉе боЪе (ѕропов. 7, 3). ќваЉ богаташ се смеЉао и веселио целога живота, и кроз смех и весеЪе срце се Ьегово потпуно испразнило од страха ЅожЉега.  ад он, дакле, погледа из пакла горе, угледа у даЪини јврама и Ћазара у крилу Ьегову. »здалека, каже се, да се тиме означи, да Ље ад удаЪен од раЉског обиталишта праведних. јврам Ље праотац народа ЉевреЉског по телу, но по своме благочешЮу он Ље праотац свих праведника коЉи вером, послушношЮу и смиреЬем угодише Ѕогу испунивши воЪу ЅожЉу. » Ћазар беше у крилу јврамову. Ўта значи крило јврамово? «начи тихо пристаниште свих праведних, коЉе Ље Ѕог упокоЉио после буре живота на земЪи. ƒо ’риста јврам Ље сматран од £евреЉа за првака меРу праведницима, а √оспод Ље говорио ову причу £евреЉима. Ќаравно, доласком ’ристовим у свет постали су многи Љош веЮи од јврама у царству ЅожЉем. ЌиЉе √оспод обеЮао јвраму, него апостолима —воЉим да Юе сести на дванаест престола и судити над дванаест колена израиЪевих. Ќо од —имова племена јврам се први удостоЉио царства ЅожЉега (Ћк. 13, 28), у коме су поред Ьега и сви остали праведници, намучени и побиЉени пророци, благочестиви цареви и други богоугодници. ” то друштво наЉвеЮих праведника, у друштво јврама, »сака, £акова, £осифа, пророка »лиЉе и £елисеЉа, праведнога £ова и славног ƒавида, дошао Ље и Ћазар, онаЉ бедни сиромашак, коЉи Ље у животу стрпЪиво подносио глад, и голотиЬу, и презреЬе, и болест, и гноЉ. Ќико од Ьих ниЉе дошао у то место светлости, мира и неисказане радости, због свог земаЪског богатства и весеЪа, због своЉе научености и власти, због своЉе царске круне и господства, него због своЉе тврде вере и наде у Ѕога, због своЉе покорности воЪи ЅожЉоЉ, или због свог стрпЪеЬа и благовременог покаЉаЬа. £ер не гледа Ѕог шта Ље ко овде на земЪи, него гледа какво Ље чиЉе срце. ” Мегово царство уЮи Юе они коЉи су имали не царску круну, него царску душу; и уЮиЮе богати милосрРем и вером, а не новцем и земЪом; и уЮи Юе научени, но не научени земЪом и телом, него мудрошЮу ЅожЉом; и уЮи Юе радосни и весели срцем, но не они чиЉе су срце веселили само свирачи и играчи, него коЉима Ље срце било испуЬено радошЮу и весеЪем од Ѕога, као што вели ѕсалмист: срце моЉе и тело моЉе радуЉе се Ѕогу живоме(ѕс. 84, 2)!

Ўта, дакле, рече грешни богаташ смотривши над собом таЉ сЉаЉни призор, и видевши у близини јврамовоЉ и Ћазара, онога истог Ћазара, чиЉим именом он ниЉе хтео на земЪи прЪати уста своЉа? » повикавши рече: оче јвраме! смилуЉе се на мене и пошЪи ми Ћазара, нека умочи у воду врх од прста свога и да ми расхлади Љезик; Љер се мучим у овоме пламену. «аиста, нема речи коЉе би боЪе могле изразити страхоту мука грешника у паклу!  ад Ље неко мало гладан, он тражи меса и рибе, да задовоЪи своЉ стомак, кад Ље неко много гладан, он тражи ма и суха хлеба, да засити своЉу глад; а кад Ље неко близу умираЬа од глади, он Ље радостан ако добиЉе и шаку жира, да поврати живот своЉ.  акав Ље неописано страшан био пламен паклени, у коме Ље оваЉ богаташ горео, Љасно показуЉе то што он не тражи ни комад леда, ни ведрицу воде, чак не ни чашу воде, него само влажан врх Љеднога прста! —амо Љедна кап воде на врху прста да се спусти на Ьегов врели Љезик! ќ браЮо моЉа, кад би Ъуди веровали да ’ристос √оспод ниЉе дошао на земЪу да увелича царство неистине Љош Љедном неистином; и да ќн ниЉе могао уопште изреЮи неистину нити пак преувеличати Љедну ствар, ваистину ова Љедна Љедина ЉеванРеЪска прича Мегова била би довоЪна да спасе све живе Ъуде на земЪи. ѕогледаЉте, како оваЉ човек коЉи ниЉе знао за милост у овоме животу вапиЉе за милост из пламена пакленог! ѕа онда погледаЉте се и преброЉте се сви ви коЉи не само не чините милост него творите немилост према бедниЉим и сиромашниЉим од себе! ” скором времену можете ви вапити за милост као и оваЉ негдашЬи богаташ са онога места, на коЉе се зраци милости у вечности не спуштаЉу.

ј јврам рече: синко, опомени се да си ти примио добра своЉа у животу своме, а Ћазар опет зла, а сад се он теши, а ти се мучиш. » преко свега тога поставЪена Ље меРу вама и нама велика пропаст, да они коЉи би хтели одовуд к вама преЮи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе. јврам ословЪава грешника у паклу са благом речЉу - синко! што показуЉе савршено одсуство сваке злобе код праведника у царству блаженства. ќсим тога, таквим ословЪаваЬем праотац јврам хоЮе да напомене своме потомку, да Ље оваЉ из Ьеговог племена, да Ље имао пред собом пример врлине како Ьегов, јврамов, тако и осталих праведника, и да Ље могао себе благовремено спасти од паклених мука. Ќо он не може да испуни молбу грешникову из два разлога; прво, Љер Ље таквим положаЉем ствари задовоЪена небесна правда, и друго, Љер измеРу обиталишта праведних и мучилишта грешних у ономе свету нема ни моста ни пута за Ъуде. ƒа ли Юе пак неки грешник, по молитвама ÷ркве на земЪи, бити од Ѕога преведен из пакла у раЉ пре —трашнога —уда, то Ље таЉна ЅожЉа, у коЉу се јврам не упушта. ќн само напомиЬе негдашЬем богаташу - сада сиромашниЉем од свих просЉака на земЪи - да Ље он примио на земЪи све што Ље желео; па како он на земЪи никада ниЉе пожелео небесних блага, нити Ље за Ьих дао Љедну мрву хлеба, нити пролио Љедну Љедину сузу, то Ље он примио сву своЉу плату потпуно у земаЪском животу. Ћазар Ље пак у овом временом животу примио само муку, и бол, и презреЬе, и сузе, желеЮи блага небеских, па Ље, ево, и примио та блага.  ао што Ље и √оспод рекао: благо онима коЉи плачу, Љер Юе се утешити (ћат. 5, 4); и као што Ље Љош ќн рекао: и ви Юете жалосни бити али Юе се ваша жалост окренути на радост (£ов. 16, 20); и као што Ље Љош рекао: тешко вама коЉи се смеЉете сада, Љер Юеше заплакати и заридати (Ћк. 6, 25)!

”виРаЉуЮи да му Ље јврам право одговорио на Ьегову прву молбу грешник сада вапиЉе с другом молбом:

“ада рече: молим те онда, оче, да га пошЪеш куЮи оца мога. £ер имам пет браЮе: нека им посведочи, да не би и они дошли на ово место мучеЬа. ќткуда наЉеданпут оволико милосрРе Ьегово према другим Ъудима, и оволика брига за спасеЬе других? ЌиЉе ово милосрРе, него Ље ово Љедан други влажан прст коЉи он тражи да га се дотакне, те да му се муке олакшаЉу. ќвим он открива Љедан нарочити грех своЉ: саблажЬаваЬе других, ќн Ље допао пакла, дакле, не само зато што Ље био немилосрдан према Ћазару, него и зато што Ље своЉим лакоумним животом дао за пример браЮи своЉоЉ, и тиме и Ьих упропастио пропутивши им пут за пакао. ј саблазан Ље страшан грех: ѕоклизнути сам, и повуЮи и друге за собом, значи заслужити несравЬено тежу осуду него ли кад човек сам поклизне. „уЉте како Ље страшну реч рекао сам √оспод о ономе коЉи саблажЬава. ЅоЪе би му било да му се воденични камен обеси о врату и да га баце у море него да саблазни Љеднога од ових малих (Ћк. 17, 1-2). ј по свему изгледа да су браЮа овога богаташа била млаРа од Ьега. «ато, он наЉпре хтео би, да му Ћазар приРе и опрости; а потом да поправи своЉ грех према браЮи своЉоЉ. “ада би се Ьегов пламен ублажио и Ьегова мука смаЬила. ќву молбу, дакле, упуЮуЉе он јвраму не толико ради браЮе своЉе колико ради себе самог.

–ече му јврам: они имаЉу ћоЉсеЉа и пророка, нека Ьих слушаЉу. ј он рече: не, оче јвраме! него ако им доРе ко из мртвих покаЉаЮе се. ј јврам му рече: ако не слушаЉу ћоЉсеЉа и пророка, ни да ко из мртвих устане неЮе веровати. Ќи ову другу молбу богаташеву, дакле, јврам такоРе не може да испуни. ќн даЉе крупне и убедЪиве разлоге зато. Ќашто слати Ћазара на земЪу да опомиЬе Ъуде, шта их чека после смрти, кад им Ље Љасно речено кроз ћоЉсеЉа и пророке, шта треба да чине па да се спасу? ’иЪаде и хиЪаде других Ъуди спасли су себе не сведоЯбом мртвих, него сведоЯбом живих. ѕа кад су се толике хиЪаде могле спасти слушаЉуЮи ћоЉсеЉа и пророке, моЮи Юе и твоЉа браЮа. ”залуд грешни богаташ настоЉава на своЉоЉ молби, поткрепЪуЉуЮи Ље тиме, да ако им доРе ко из мртвих покаЉаЮе се. јврам, опет, с Љаким разлогом, коначно одбиЉа ту молбу. Ўта помаже што Юе им Ћазар посведочити, ако они не слушаЉу ћоЉсеЉа и пророке? Ќису ли ћоЉсеЉ, »саиЉа и »лиЉа видели Ѕога, и од имена ЅожЉег говорили оно што су говорили? ѕа ако Ьима не веруЉу, како Юе веровати Ћазару, ако им се оваЉ Љави из мртвих? ѕре свега, ко Ље Ћазар? „овек на кога они ни за живота му нису обраЮали пажЬу као ни ти. ј после, сумЬиво Ље да су они уопште и чули за смрт беднога Ћазара.  ада су се они загледали у Ьегово гноЉаво лице, да би га сад познали ако им се Љави из славе, светао као ангел?  ада су они ослушнули Ьегов глас да би га по гласу познали?  ада су они чули исповест Ьеговог чемерног живота, да би га по ЬеговоЉ историЉи познали? ЌеЮе ли реЮи: то Ље привиРеЬе? »ли некаква утвара? »ли самообмана?  акво Ље добро донела —аулу поЉава —амуила из мртвих (I —ам. 28)?

ќдговор јврамов ниЉе ништа помогао грешнику у паклу, али зато може помоЮи многима коЉи данас изазиваЉу духове мртвих, да би сазнали таЉне небесне и као тобож укрепили се у вери. «аиста, нема лакшег пута да се сиРе с ума и падне у пропаст! —пиритизам Ље бежаЬе са светлости у мрак и тражеЬе светлости у мраку. ќни коЉи изазиваЉу духове, да би дознали истину, доказуЉу да не веруЉу √осподу »сусу. Ќо како могу разумни Ъуди веровати духовима своЉих тетака и комшиЉа - кад Ље Љош притом и питаЬе, да ли су то уистини духови оних под чиЉим се именом ЉавЪаЉу? - а неверовати —ведржитеЪу истине? „име могу тетке и комшиЉе, и медиЉуми, и гатари, посведочити своЉе речи? ј ’ристос Ље посведочио —воЉе речи крвЪу —воЉом и крвЪу хиЪада, хиЪада —воЉих верних коЉи су за те речи живот своЉ положили. ”осталом £евреЉи су видели не само дух васкрслог Ћазара, него и тело и дух, па опет нису веровали него су Љош хтели убити Ћазара (£ов. 12, 10-11) да не би сведочио истину. ѕа су Љош £евреЉи видели повраЮену из мртвих кЮер £аирову, и сина Ќаинске удовице - па зашто не вероваше?

ѕа су видели многе мртве што устадоше из гробова при издисаЬу ’ристовом - па зашто не вероваше? » наЉзад сазнали су поуздано о васкрслом √осподу »сусу, па место да веруЉу а они потплаЮиваху стражаре да порекну истину и да обЉаве лаж. ЌиЉе ли нам пак све то довоЪно да веруЉемо, но тражимо Љош сведоЯби мртвих, ево нам их: ево јврама, ево Ћазара, ево грешног богаташа! ≈во сведока и –аЉа и пакла, и то сведока, проверених не неким маЬим него самим √осподом »сусом. ћа ко од нас да Љасно види очима –аЉ и пакао, и да чуЉе оваЉ разговор измеРу јврама и грешника, не би ни издалека могао веровати самоме себи, ни своме виду, ни своме слуху, колико веруЉе кад то посведочи “аЉновидац ’ристос √оспод. ќн Ље видео и чуо све ово што нам Ље у овоЉ причи саопштио, и ми сад знамо истину. ƒа смо ми сами видели, ми би сумЬали говореЮи: можда Ље то неко привиРеЬе, или сан, или халуцинациЉа. јли ќн Ље видео и чуо, ќн коЉи се ниЉе могао преварити нити, Љош маЬе, кога преварити. ќ, браЮо, кад би ми Ьему више веровали него себи! ќн то и захтева од нас; и то Ље главни захтев Меговог £еванРеЪа - да веруЉемо Мему више него себи; и више Мему него свима живима и свима мртвима. ЌиЉе ли, уосталом, сличан случаЉ са сваким правим путовоРом и путницима коЉе он води? не тражи ли он, да путници следуЉу Ьему, и не траже пут своЉим неискусним очима, и не иду за лажним путовоРама, коЉи из неког свог рачуна кажу, да знаЉу краЮи и лакши пут? ’ристос √оспод Ље путовоР наш за ÷арство —воЉе, коЉе нико не може боЪе познавати од Мега. ’ристу морамо веровати више него своЉим варЪивим очима и ушима, и ништавном умоваЬу своме. ƒа не би били обмаЬивани разним сумЬивим духовима и привиРеЬима, ќн Ље у свом присуству отворио нам –аЉ и пакао, и пустио умрле да нам саопште оно шта нам Ље ради спасеЬа потребно да знамо; у —воме присуству - да би сазнали праву истину о ономе свету и то онолико само од те истине, колико нам Ље нужно знати, колико да не би имали немилосрРе богаташево а да би имали стрпЪеЬе Ћазарево, Ьегову веру и Ьегову наду. » да не би ништа у овоме свету сматрали своЉом своЉином, него све што имамо - ЅожЉом позаЉмицом ради спасеЬа нашег и наших ближЬих. √осподу »сусу нека Ље зато слава и хвала, заЉедно са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

03 / 11 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0