Srpska

ќ молитви

††††

≈во речи коЉе сам Ља Љедном чуо и сетио их се недавно. „ о се моли само онда кад се моли, таЉ се никад и не моли“. “о ниЉе зен, нити „флоскула“ коЉе се приказуЉу као мудрост. “о Ље жива истина, иако источни мудраци воле сличан начин изражаваЬа мисли и формална сличност постоЉи. „—рамота Ље знати само оно што Ље познато“ Ц рекао Ље, на пример, Љедан од Ьих.  орисност сличних дубоких и парадоксалних изЉава Ље у томе што се у први мах стресеш када их чуЉеш, а након тога можеш да размислиш о ономе што си чуо. ”м Юе бити заузет и свет Юе са досад непознате стране почети ако не сасвим, онда барем мало да се отвара. ƒакле, срамота Ље знати само оно што Ље познато; и ако се ми молимо само онда кад се молимо, онда се уопште и не молимо.

ƒа илуструЉемо. ≈во Ља се молим. –ецимо, палим кандило, отварам молитвеник и стаЉем пред икону. »зговарам свете речи. «атим завршавам и одлазим за своЉим обавезама коЉих код сваког, чак и код леЬиваца, има много. ”сред посла неко ме зове и саопштава ми вест коЉа ме уопште не радуЉе. » редовно се у таквим случаЉевима губим, говорим непотребне речи у слушалицу, штошта Љош бескорисног кажем сам за себе кад прекинем везу, и тако у недоглед. —итуациЉа Ље свима позната. ј у духу горенаведеног, било би лепо када бих са стрпЪеЬем и призиваЬем ЅожиЉег имена, тЉ. молитвено примио вест или неприЉатну информациЉу. “о Ље тешко, али то и Љесте хришЮанство. ј помолити се пред иконом да би убрзо затим дали слободу незнабожачком инстинкту, то Ље сувише обично и сувише далеко и од истине. “о управо и значи: молио си се док си се молио, а чим си престао да се молиш понашаш се немолитвено.

£ош Љедан пример: молитва у храму. √де другде приближити се Ѕогу, ако не у ƒому ќца, коЉи Ље истовремено и ƒом молитве. ’ор пева, горе свеЮе, Ъуди (сваки у мери личне вере и духовног искуства) прате службу или упражЬаваЉу личну таЉну молитву. “о Ље умни –аЉ. »сто то, само много пута Љаче и ослобоРено свега смртног и непреображеног, чека нас и у ÷арству Ѕога ќца. –аЉ ЅожиЉи и ÷арство будуЮе Ље ÷арство молитве и умног стаЉаЬа пред Ѕогом. “амо Юе то бити вечно, а само време неЮе више постоЉати. јли овде Ц у месту изгнаЬа Ц догаРаЉи смеЬуЉу Љедни друге. ƒолази и краЉ молитве. „овек се удаЪио од храмовне молитве, и са собом однео (надамо се) нешто у таЉним трезорима душе. јли, ето, рецимо, срео Ље на улици не неприЉатеЪа, веЮ тако... неког не баш приЉатног човека. —усрет Ље потпуно природан, чак и за светог човека. —амо Ље свети човек зато и свет, што Юе погледати другог човека у очи и духом молитве уздржати срце у оквирима ЅожиЉих заповести, а обичан човек (намерно не правим антитезу „свет Ц грешан“ него „свет Ц обичан“) шта Юе учинити? ќбичан човек Юе сусрет доживети без радости, и неЮе Љош ни стиЮи да се сети молитве а веЮ Юе у срце пустити нешто сувишно. ќн Ц обичан човек Ц такоРе се молио док Ље стаЉао у храму, а чим Ље изашао напоЪе примио Ље споЪне утиске на световни начин а не по ƒуху. “о такоРе значи: молио се само док се молио.

» тако Ље у свему. ƒок се Љедан и за време обичних послова сеЮа Ѕога, други се Ѕога сети тек кад види крст на цркви, а треЮи Љедва да √а се сети и на ¬аскрс. “у Ље и четврти, и пети, али прича о таквима изискуЉе посебну беседу. » испоставЪа се да молитвених Ъуди у глобалу и нема баш много. “ек оних коЉи се труде да дух молитве учине водеЮим принципом у животу и оних коЉи желе да саму молитву учине неодвоЉивом од живота, Ьих Ље врло мало. јли и то врло мало ниЉе ништа. „ апЪица море освештава“, при чему су и прецизниЉе, свеобухватниЉе процене у таквим питаЬима немогуЮе.

«бог тога ми треба срцем да схватимо да Ље Љедно молитва, а друго Ц молитвословЪе по кЬизи и у познато време. £едно Ље обраЮати се Ѕогу с времена на време, а друго увежбавати ум да се стално сеЮа свога “ворца, да ходи пред Мим, као што Ље било речено јврааму. ” том духу разликоваЬа доброг и наЉбоЪег, веЮег и маЬег, неко и Љесте рекао да „ко се моли само када се моли, таЉ се никад и не моли“. –еч „никад“ овде оштро звучи и може понеког да уплаши. јли то Ље корисно застрашиваЬе. »з Ьега се не може породити очаЉаЬе, а поука Ц може. » ако ми те смируЉуЮе и поучне речи учинимо лако (Љер су кратке) делом свог сеЮаЬа, можемо коЉекаква питаЬа нашег унутрашЬег живота помаЮи с мртве тачке. ѕомози, √осподе.

—а руског Ќаташа JефтиЮ

03 / 11 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0