Srpska

ѕромоциЉа кЬига ∆ивка ѕавловиЮа у ќраховцу

††††

” суботу, 01. новембра 2014. године, у сали ќмладинског центра у ќраховцу одржана Ље промоциЉа сабраних дела генерала и академика ∆ивка ѕавловиЮа.ќва дела обухватаЉу три кЬиге: кЬигу о Ѕици на ÷еру и две кЬиге о  олубарскоЉ бици.  ао репринт издаЬе, оваЉ подухват Ље приредила библиотека „ƒимитриЉе “уцовиЮ“ из Ћазаревца у сарадЬи са издавачком куЮом ≈пархиЉе шабачке „√лас ÷ркве“, a штампаЬе су помогли и  анцелариЉа за вере и верска питаЬа и Љедан део синдиката  олубаре.

ќраховац не памти да Ље у последЬих 15 година одржана слична промоциЉа, па Ље показано велико интересоваЬе граРана. »змеРу осталих присуствовали су и ЉереЉ —рРан £ериниЮ из ќраховца, протоЉереЉ ставрофор ћиленко ƒрагиЮевиЮ из ¬елике ’оче и игуман манастира «очиште архимандрит —тефан ћиленковиЮ.

ќво, за ќраховчане и ¬еликохочане, Љединствено вече, Ље започео глумац лазаревачког позоришта «оран ЅелошевиЮ, говореЮи одломке из монодраме,, „еда  ачамак“, настале по истинитоЉ причи о „едомиру ѕоповиЮу из Ѕарзиловице код Ћазаревца, познатом и као ,,костур са ¬ида“ чиЉа фотографиЉа се поЉавила у многим европским новинама 1916.године. ќн Ље, по француским изворима, имао само 27 кг када Ље дошао на острво ¬идо, а био Ље 186 см висок човек. ѕрошао Ље рат. ¬ратио се, поживео 87 година, има потомке и данас у Ћазаревцу.

††††

«оран ЅелошевиЮ Ље казивао и стихове песме Ћазаревчанина јлександра —екулиЮа,, ѕомен српским ратницима“ коЉа говори о цркви —ветог ƒимитриЉа у Ћазаревцу у чиЉоЉ се крипти налази 39 метара кубних помешаних костиЉу и аустроугарских и српских воЉника, страдалих у  олубарскоЉ бици. “о Ље Љединствен случаЉ у свету да Ље Љедан народ у исту гробницу сахранио поред костиЉу своЉих воЉника, и кости неприЉатеЪа.

ќ ¬еликом рату, затим о аутору и садржаЉу ових капиталних дела говорио Ље професор –атко ¬укелиЮ, директор библиотеке,, ƒимитриЉе “уцовиЮ“ из Ћазаревца. ѕромоциЉа ових кЬига Ље, по речима професора ¬укелиЮа, припрема за прославу великог ЉубилеЉа стогодишЬице  олубарске битке, чиЉе Юе централно обележаваЬе бити одржанo 15. децембра 2014. године, у Ћазаревцу, али и ваРеЬе из заборава генерала ∆ивка ѕавловиЮа. »здаваЬе кЬига ∆ивка ѕавловиЮа представЪа ,,само Љедан скромни покушаЉ да се одужимо човеку коЉи Ље своЉим знаЬем допринео исходу поменутих битака, а по завршетку рата се посветио проучаваЬу овог периода.“ Мегове кЬиге су драгоцени историЉски извори, капитално дело воЉне историографиЉе, у првом реду као аутентична сведочанства искусног воЉног теоретичара.

††††

ѕо професору ¬укелиЮу, ѕрви светски рат или ¬елики рат, како га многи називаЉу, Ље наЉвеЮа демографска катастрофа српског народа у читавоЉ ЬеговоЉ историЉи, и то Ље документовао на следеЮи начин:

,,ѕреткумановска —рбиЉа, та мала тадашЬа —рбиЉа имала Ље три милиона и двеста хиЪада становника, а у ѕрвом светском рату изгубила Ље милион и двеста и нешто хиЪада, то Ље убедЪиво наЉвише и пропорционално и процентуално од свих зараЮених држава у том рату. “о Ље неких 12 процената укупних жртава у том ¬еликом рату, а мала —рбиЉа. јко се узме у обзир да су и на другоЉ страни гинули —рби, неки чак и у рату против —рба, неки на —очи у јустриЉскоЉ воЉсци, неки у ƒобруЯи, испада да су —рби у ѕрвом светском рату изгубили скоро милион и по Ъуди.  ада се са данашЬег аспекта посматра прогресиЉа раста европских народа и држава после ѕрвог светског рата, кад Ље та разлика у многоЪудности била наЉвеЮа баш после ѕрвог светског рата, данас нас не би било колико нас има, било би нас наЉвероватниЉе двадесет до двадесет пет милиона потенциЉалних —рба, ако израчунамо и губитке у ƒругом светском рату, коЉи су такоРе стравични. ƒа смо данас народ од 25 милиона више би нас респектовали са стране - констатовао Ље професор ¬укелиЮ. ќн Ље такоРе истакао Љош Љедну важну чиЬеницу да Ље у ѕрвом светском рату —рбиЉа имала квалитативне губитке Љер Ље у Ьему страдала и елита Љедног народа: ћилутин ЅоЉиЮ, ¬ладислав ѕетковиЮ ƒис, Ќадежда ѕетровиЮ, 1300 каплара повучених са европских универзитета и многи други... —а друге стране, по речима професора ¬укелиЮа таЉ наш Љад, мука изродили су велика уметничка дела, ,,настала из муке из вриска“ Љер то Ље било време уметника, историчара, научника: ѕаЉе £овановиЮа, ћихаЉла ѕупина, ћилутина ћиланковиЮа, —тевана ћокраЬца, —тоЉана ЌоваковиЮа, —таноЉа —таноЉевиЮа и многих других... јли у том рату Ље —рбиЉа извоЉевала и наЉвеЮе победе, коЉе наравно долазе после  осовског боЉа, и ЅоЉа на ћишару, а то су ÷ерска и  олубарска битка.

ѕрофесор ¬укелиЮ Ље истакао и значаЉ –усиЉе и Ьене жртве у ѕрвом светском рату за наш народ. ,, –уски цар Ље апсолутно стао иза српских интереса, а тадашЬи дипломатски представник –усиЉе пре обЉаве рата Ље добио срчани удар кад Ље отишао у посету свом колеги аустроугарском посланику и то Ље била наЉвеЮа сахрана до тада у Ѕеограду. Ќаравно, ЌиколаЉу –оманову и –усиЉи у том моменту ниЉе требао рат и Ьима Ље требао мир, као и нама, али они су нам притекли у помоЮ. » зато Ља у суштини не прихватам да у политици постоЉи само интерес, да у односима измеРу држава постоЉи само интерес. ќдноси нас и –уса показуЉу у многим сегментима да Ље супротно, то Ље нека веза Љача од политике и интереса. » мислим да Ље нестанак ÷арске –усиЉе 1917.наЉвеЮа наша пропуштена прилика. ѕотпуно би другачиЉа била решеЬа ѕрвог светског рата, потпуно би нам, наЉвероватниЉе, изгледала држава, да Ље –усиЉа остала онаква каква Ље била. » радуЉем се што се сада, после толико година ÷ару ЌиколаЉу –оманову подиже споменик у —рбиЉи“- истакао Ље професор ¬укелиЮ.

ѕрофесор ¬укелиЮ Ље говорио и о генералу ∆ивку ѕавловиЮу као човеку коЉи Ље иза себе оставио монументално дело, али Ље после ƒругог светског рата код нас заборавЪан:

,,∆ивко ѕавловиЮ( 1871-1938) представЪа оно што ми зовемо заборавЪени умови —рбиЉе. ќсим што Ље био официр, за време рата пуковник, после рата генерал, он Ље био и српски академик. £едан од двоЉице официра коЉи су као активни официри изабрани у —рпску  раЪевску академиЉу наука и уметности. «бог своЉих воЉностручних знаЬа, ове кЬиге о ÷ерскоЉ и  олубарскоЉ бици имаЉу троструку вредност. £едно Ље што Ље то историЉски извор првог реда, Љер Ље у време  олубарске битке ∆ивко ѕавловиЮ, тада пуковник, био помоЮник начелника штаба —рпске врховне команде, воЉводе –адомира ѕутника. ј пошто Ље воЉвода –адомир ѕутник, читаво време  олубарске битке у постеЪи, тешко болестан, онемоЮао, наЉоперативниЉи српски официр тога времена, кроз чиЉе руке пролази свако нареРеЬе, свака заповест сваки извештаЉ, Ље генералштабни пуковник ∆ивко ѕавловиЮ. ƒруга вредност Ље кЬижевна вредност, стручЬаци су рекли да Ље ∆ивко ѕавловиЮ имао невероватан таленат за писаЬе, а треЮа вредност Љесте воЉно-стручна вредност. £а сам лично дошао у контакт са кЬигама ∆ивка ѕавловиЮа почетком деведесетих година, када сам као резервни официр, а историчар по струци различитим структурама официра говорио о  олубарскоЉ бици. “ада сам могао пронаЮи само остатке тих кЬига, Љер их Ље било само десетак у српским библиотекама и код поЉединаца у читавоЉ —рбиЉи. £ер ова кЬига о ÷ерскоЉ бици изашла Ље 1924. године, а десет година од одиграваЬа ÷ерске битке.  олубарска битка, кЬига прва у два тома, била Ље обЉавЪена 1928. а друга кЬига, опет у два тома, била Ље обЉавЪена 1930. год. ”з помоЮ приЉатеЪа, успели смо да у години ЉубилеЉа издамо ово репринт издаЬе како би што више Ъуди могло да има приступ овим делима. ќсим ових кЬига ∆ивко ѕавловиЮ Ље написао и кЬиге о Ѕалканском рату, написао Ље и кЬигу коЉа Ље постхумно, шездесет и пет година после, угледала светлост дана са насловом ,,–ат —рбиЉе против јустроугарске, Ќемачке и Ѕугарске“ мисли се на онаЉ рат 1915. ј онда у последЬе време, моЉ млади колега јлександар ∆ивотиЮ, коЉи Ље писац предговора овим кЬигама, Ље пронашао одреРене списе и припрема се да их обЉави. ќн се бавио и пробоЉем —олунског фронта и —олунски фронт Ље пробиЉен на онаЉ начин на коЉи Ље предложио ∆ивко ѕавловиЮ.“

††††

ѕрофесор ¬укелиЮ Ље посебно истакао и чиЬеницу да Ље ∆ивко ѕавловиЮ постао српски академик 1921.године:

-ќвде у кЬизи смо одштампали део говора £ована ÷виЉиЮа коЉи га Ље предложио у —рпску краЪевску академиЉу где се може видети да Ље Ьегово опредеЪеЬе осим воЉностручних знаЬа било и Ьегово морално владаЬе, где он каже ,,ƒа баш они —рби коЉи су стекли одреРен положаЉ и висину и коЉи су због тога стекли одреРена примаЬа и неке друштвене привилегиЉе, нарочито мораЉу водити рачуна како се понашаЉу у моралном и етичком смислу, Љер они су углед народа.“ ј они су у јкадемиЉи констатовали да се ∆ивко ѕавловиЮ баш тако понаша да буду угледници читавог народа и осим воЉностручних знаЬа то Ље била наЉбоЪа препорука за јкадемиЉу. “ако Ље ∆ивко ѕавловиЮ постао српски академик - рекао Ље професор ¬укелиЮ.

” даЪем излагаЬу оваЉ врсни предавач Ље говорио о детаЪима ÷ерске и  олубарске битке, коЉи су описани у кЬигама генерала ∆ивка ѕавловиЮа, али и о —рбиЉи у периоду после ових битака, као и незадовоЪству генерала ѕавловиЮа поводом ствараЬа вештачке творевине под називом  раЪевина —рба, ’рвата и —ловенаца после ѕрвог светског рата. ” другом делу вечери професор ¬укелиЮ Ље одговарао на питаЬа окупЪених граРана, везана за тему предаваЬа, али и на питаЬа везана за —олунски фронт, ƒруги светски рат и наЉновиЉе ратове на простору бивше £угославиЉе, коЉи су на неки начин имали зачетке у ствараЬу баш те  раЪевине —’—.

ѕрофесор ¬укелиЮ се на краЉу захвалио —лавоЪубу  олачариЮу, на чиЉи позив Ље дошао у ќраховац и исказао своЉе велико одушевЪеЬе приЉемом у ќраховцу и ¬еликоЉ ’очи.

††††

 ада Ље моЉ приЉатеЪ —лавоЪуб  олачариЮ, коЉи годинама долази у манастир «очиште, предложио да доРемо овде, нисам се ниЉедног тренутка двоумио. » ево први пут сам у ќраховцу и ¬еликоЉ ’очи, одушевЪен сам приЉемом, и усхиЮен што сам био вечерас са овим Ъудима овде. „ини ми се да нисам имао пажЪивиЉе и озбиЪниЉе слушаоце. 13. новембра биЮе промоциЉа ових кЬига у ƒому воЉске у Ѕеограду, наЉавЪен Ље долазак М. —. ѕатриЉарха српског г. »ринеЉа и начелника генералштаба Кубише ƒиковиЮа и довешЮе наЉбоЪе кадете ¬оЉне академиЉе. ЌаЉвероватниЉе Юе бити присутни и скоро сви београдски медиЉи, али веруЉте, у срцу, више се веселим овом вечерашЬем наступу и вечерашЬоЉ промоциЉи у ќраховцу - поделио Ље са нама своЉе утиске професор ¬укелиЮ.

ѕрофесор –атко ¬укелиЮ, глумац «оран ЅелошевиЮ и —лавоЪуб  олачариЮ су комплете кЬига генерала академика ∆ивка ѕавловиЮа о ÷ерскоЉ и  олубарскоЉ бици поклонили библиотеци √имназиЉе у ќраховцу, манастиру —вети ¬рачи у «очишту и богословиЉи ,,—в.  ирило и ћетодиЉе“ у ѕризрену.

02 / 11 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0