Srpska

ѕролог

9 новембар/27октобар

1. —в. муч. Ќестор. ” време страдаЬа св. ƒимитриЉа ћироточивог беше у —олуну неки младиЮ Ќестор, коЉи се научи вери ’ристовоЉ од самог св. ƒимитриЉа. ” то време приреди христоборни цар ћаксимиЉан разне игре и увесеЪеЬа за народ. ј царев Ъубимац беше неки вандалин по имену ЋиЉе, голиЉатског раста и снаге.  ао царев гладиЉатор ЋиЉе изазиваше на мегдан сваки дан Ъуде, и убиЉаше их. » крволоштво ЋиЉево увесеЪаваше крволочног цара идолскога. «а ЋиЉеве мегдане направи цар нарочито позориште, као Љедно гумно (тераса) на стубовима. ƒоле испод тога гумна беху пободена копЪа са оштрицама у вис.  ада би ЋиЉе некога у хрваЬу победио, он би га ринуо одозго са тога гумна на читаву шуму управЪених копаЪа. ”наокруг стаЉаше незнабожачки народ са своЉим царем, и увесеЪаваху се, како се неко бедно Ъудско биЮе увиЉа у мукама на копЪима, докле не издахне. ћеРу невиним жртвама ЋиЉевим беху и многи хришЮани. £ер када се некога дана нико не би добровоЪно приЉавио на мегдан ЋиЉу, тада су по наредби царевоЉ хришЮани вучени силом, да се боре са ЋиЉем. √ледаЉуЮи то ужасно увесеЪаваЬе незнабожачко светом Ќестору срце се параше од бола. » он се реши, да изаРе сам на мегдан Яиновскоме ЋиЉу. Ќо претходно оде у тамницу св. ƒимитриЉу и потражи од Ьега благослов за то. —в. ƒимитриЉе га благослови, прекрсти га знамеЬем крста на челу и на прсима, и прорече му: „ЋиЉа Юеш победити, али Юеш за ’риста пострадати." ћлади Ќестор, дакле, изаРе ЋиЉу на мегдан. Ѕеше присутан цар са мноштвом народа; и сви жаЪаху младога Ќестора, што Юе погинути и одвраЮаху га од борбе са ЋиЉем. Ќо Ќестор се прекрсти и рече: „Ѕоже ƒимитриЉев, помози ми!" » с ЅожЉом помоЮи савлада Ќестор ЋиЉа, обори га и рину на оштра копЪа, где тешки Яин брзо наРе смрт. “ада сав народ викаше: „велики Ље Ѕог ƒимитриЉев!" ј цар се постиди пред народом, ожалости за своЉим Ъубимцем ЋиЉем, веома разгневи на Ќестора и на ƒимитриЉа. ѕа нареди опаки цар, те Ќестора мачем посекоше, а ƒимитриЉа копЪима избодоше. “ако сконча своЉ млади земаЪски живот оваЉ славни хришЮански Љунак Ќестор, 306. год, и пресели се у царство √оспода свога.

2. ѕреп. Ќестор Ћетописац. ” 17. години своЉоЉ ступио у манастир  иЉевоЦпечерски, Љош при игуманству св. “еодосиЉа. Ќаписао прву историЉу руског народа, у коЉу Ље уплео и историЉу руског подвижништва. ќдликовао се необичном смиреношЮу и кротошЮу. ” своме славном кЬижевном делу назива себе често: недостоЉним, грубим, незналицом, напуЬеним сваким грехом. Ќо Ѕог, коЉи познаЉе срца Ъудска, прослави овога дивнога угодника свога.  ада се Ќестор упокоЉи 27. окт. 1114. год. мошти Ьегове сотворише мноштво чудеса.

3. —в. јндреЉ кнез —моленски. »з Ъубави према ’ристу напустио славу и част светску, скрио се у Љедан манастир, и ту прерушен и непознат служио као црквеЬак 30 година. ”покоЉио се у √осподу мирно 1390. год. ћошти му чудотворне обретене 1540. год.

—вети Ќестор на зло негодова,
» за веру ’ристову ревнова.
ћлад ученик светог ƒимитриЉа,
ћлад и неЉак против страшног ЋиЉа.
ќн знамеЬе крста на се врже,
—илног ЋиЉа на копЪа поврже;
—ила свише беше Ьему дата,
 'о ƒавиду против √олиЉата.
„ѕобедиЮеш, ал' Юеш мучен бити,
«а свог ’риста душу положити!"
ƒимитриЉе тако му прорече,
 ако рече, тако се и стече.
¬ес'о Ќестор на муке хоРаше.
ƒивног ’риста дивно величаше,
—латком речЉу, и слатким песмама,
» за цркву топлим молитвама.
ƒухом велик, годинама мали,
—воЉу младост Ќестор не пожали.
 рв Ьегова цркву утврдила,
ј Ќестора вечно прославила.

–ј—”А»¬јМ≈
„удо св. ƒимитриЉа —олунског. ƒа светитеЪи ЅожЉи живе обучени у велику славу и моЮ на небесима православни хришЮанин зна то не по неком умоваЬу своме него по истинскоЉ помоЮи и по ЉавЪаЬима светитеЪа. ѕонекад се они ЉавЪаЉу, да их човек и види и чуЉе, понекад да их само види или чуЉе, а понекад невидЪиво и нечуЉно упливишу на наше мисли, наше стаЬе и деловаЬе. »змеРу многих чудеса св. ƒимитриЉа забележено Ље и ово. ” цркви св. ƒимитриЉа у —олуну беше поставЪен на службу црквеЬака неки младиЮ ќнисифор. Мегов главни посао беше да води рачуна о свеЮама и кандилима. ќваЉ младиЮ поче красти свеЮе и носити куЮи, па их поново продавати. £ави му се св. ƒимитриЉе и рече: „брате ќнисифоре, неугодно ми Ље дело твоЉе, Љер крадеш свеЮе и тиме наносиш штету другима а наЉвише себи; остави се тога и покаЉ се!" ќнисифор се уплаши и застиди, и за неко време преста красти свеЮе. Ќо доцниЉе заборави се, па поново поче красти. £едно Љутро донесе неки угледан човек велике свеЮе на гроб светитеЪев, упали их, помоли се и изаРе. ќнисифор приРе свеЮама и пружи руку с намером да их узме. Ќо у том часу доРе глас као гром: „зар ти опет то чиниш?"  ао громом поражен ќнисифор паде на земЪу и онесвести се.  ада Ъуди доРоше, дигоше га, и он постепено доРе к себи, и исприча све шта му се догодило. » сви се ужаснуше и прославише Ѕога.

—ќ«≈–÷јМ≈
ƒа созерцавам чудесно путоваЬе ѕетрово с ангелом ЅожЉим (ƒела јп. 12), и то:
1. како ангел изведе ѕетра из тамнице и поведе га у град;
2. како невидЪиво проРоше прву и другу стражу;
3. како им се закЪучана капиЉа на граду сама отвори.


Ѕ≈—≈ƒј
о ревности за дом ЅожЉи
–евност за дом твоЉ изеде ме, и ружеЬа
ониЉех коЉи тебе руже падаЉу на мене (ѕс. 68, 9).
Ќебеса су дом ЅожЉи. ÷рква ЅожЉа Ље дом ЅожЉи. “ела веруЉуЮих Ъуди дом су ЅожЉи. “амо где Ље Ѕог, тамо Ље дом ЅожЉи; а где Ље дом ЅожЉи, тамо Ље светиЬа. ќбесвеЮуЉу Ъуди светиЬу ЅожЉу, и царствени пророк се срди, и гори од ревности. —ве увреде на светиЬу ЅожЉу он прима на себе, и оне падаЉу на Ь као огаЬ, коЉи га све више распаЪуЉе ревношЮу. ќбесвеЮуЉу Ъуди небеса, кад не веруЉу и одричу оно што Ље сам Ѕог Ъудима открио ради спасеЬа Ьихова.  ад се Ъуди противе истини, или кад изопачаваЉу истину на начин Љеретички, или кад своЉевоЪно суде по телесном разуму своме о ’ристу √осподу, или кад сумЬаЉу у ангеле и светитеЪе и у —уд и у бесмртно царство ’ристово и у вечну казну непокаЉаних грешника, у свима тим и сличним случаЉевима Ъуди разбоЉнички нападаЉу на дом ЅожЉи и обесвеЮуЉу светиЬу дома ЅожЉег. “ада се диже ревност у срцу праведничком против богоборства и богохулства. »сто тако Ъуди нападаЉу на дом светиЬе ЅожЉе, када се недостоЉно односе према цркви ЅожЉоЉ, немарно према уредбама црквеним, лениво према заповестима црквеним, злобно према слугама црквеним. » тада се разгорева ревност за светиЬу дома ЅожЉег у срцу праведном и побожном. ЌаЉзад, и понижаваЬе тела Ъудскога, предаваЬе страстима, служеЬе гресима, отмици, убиству, грубости, пиЉанству и другим опаким делима, све Ље то нападаЬе на светиЬу дома ЅожЉег, све Ље то богохулство и човекохулство. » опет се ревност ревнитеЪа светиЬе подиже и светли пред Ъудима као небесни пламен. ќ браЮо моЉа, угледаЉмо се на ревност ’ристову према светиЬи дома ЅожЉег (£ов. 2, 17), и на ревност апостола и светих отаца цркве наше православне. ѕоревнуЉмо за спасеЬе наше више него што Раво ревнуЉе даноноЮно за пропаст нашу.
ќ √осподе »сусе ’ристе, узоре ревности према светиЬи, даЉ нам Љедну искру ревности “воЉе, да би ревнуЉуЮи личили на “ебе и спасли се “обом. “еби слава и хвала вавек. јмин.

—ветосавЪе.орг

09 / 11 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0