Srpska

¬ратиЮемо иконе кадa се и народ врати у ’рватску

ќ поплавама и збеговима, реституциЉи, епископу ¬арнави коЉи Ље први на овим просторима возио „пежо” и ћоши ѕиЉаде као заштитнику —ѕ÷ у —рему, разговарамо са владиком сремским ¬асилиЉем

¬ладика ¬асилиЉе (‘ото: «. јнастасиЉевиЮ) ¬ладика ¬асилиЉе (‘ото: «. јнастасиЉевиЮ)
††††

»мам обичаЉ да моЉу епархиЉу поредим са ћесопотамиЉом, онако смештену измеРу река —аве и ƒунава са ‘рушком гором, необичном планином, Љединственом у свету, Љер Ље наЉгушЮе насеЪена светиЬама. ƒржеЮи пред собом управо обЉавЪену „—поменицу владичанства сремског” на 1.200 страна, владика сремски ¬асилиЉе кроз опис географског положаЉа ≈пархиЉе сремске уводи нас у дуги ход историЉе коЉа датира од првих векова хришЮанства, древних сирмиЉумских епископа, преко славних карловачких митрополита и патриЉараха до сремских владика и данашЬих дана. ” разговору за „ѕолитику”, владика ¬асилиЉе напомиЬе да издавачки подухват ниЉе имао циЪ само историЉски преглед живота —рпске цркве на овим просторима, веЮ и сеЮаЬе на обнову, физичку и духовну, коЉа и данас траЉе.

Ц  ада сам дошао у епархиЉу 1986. године затекао сам 35 монаха и монахиЬа у свим фрушкогорским манастирима и рушевине коЉе се могу видети и на страницама ове кЬиге. ”молио сам Ьегову светост патриЉарха блаженопочившег √ермана са неколицином архиЉереЉа да први пут после ƒругог светског рата доРе на ‘рушку гору и да као поглавар —рпске цркве прогласи обнову фрушкогорских манастира. “о Ље и учиЬено у разрушеном Ўишатовцу. ќбнова и данас траЉе, иако за ових више од тридесет година нема ниЉедног фрушкогорског манастира у коЉем бар нешто ниЉе ураРено. ∆еЪа ми Ље била да оставимо и неки писани траг о свим тим збитиЉима и свему ономе што смо сви заЉедно, не само владика, него и житеЪи ових простора, па и шире, урадили. ≈пархиЉа данас има 186 парохиЉа, 120 црквених општина, 142 активна свештеника, 20 манастира и 154 монашких лица. ” свим нашим манастирима, окупЪена чеЪад даноноЮно се моли Ѕогу Ц напомиЬе владика ¬асилиЉе.

„ћесопотамски” положаЉ епархиЉе условио Ље да и она тешко пострада у маЉским поплавама. “их наЉцрЬих дана са патриЉархом и неколицином архиЉереЉа и владика ¬асилиЉе Ље свакодневно био на терену. —а кризним штабовима и поплавЪеним, али куражним народом, остаЉало се и до дубоко у ноЮ, прича сремски епископ. » ниЉе то био први пут да се владика ¬асилиЉе среЮе са Ъудском несреЮом и онима коЉи су у трену остали без ичега. ≈пархиЉа сремска била Ље деведесетих година прошлог века прва станица таласа избеглица из ’рватске, —лавониЉе, Ѕи’. ¬ише од 35 свештеника са породицама примио Ље владика ¬асилиЉе, даЉуЮи им парохиЉе. —а народом су тада у ≈пархиЉу сремску склаЬане и иконе и светиЬе из српских храмова у ƒалмациЉи и —лавониЉи. ќне се данас чуваЉу у ризници у ѕатриЉаршиЉском двору у —ремским  арловцима, где се налази и седиште владике сремског. ’рватска страна затражила Ље у априлу пред ≈вропским парламентом у —тразбуру да повратак „опЪачканог хрватског културног блага” буде део преговарачког пакета за улазак —рбиЉе у ≈вропску униЉу. ƒобар део „хрватског културног блага” чине управо светиЬе из цркава и манастира —рпске православне цркве од коЉих су неке сравЬене са земЪом.

Ц ћи знамо чиЉе Ље то благо, а и они то Љако добро знаЉу. £а сам члан комисиЉе —ветог архиЉереЉског сабора коЉа се бави управо том проблематиком. Ќаш Ље услов да се неке сачуване драгоцености врате у обновЪене и адекватно обезбеРене богомоЪе, око коЉих Ље сабран и наш народ. ƒакле, праведно Ље да вредна уметничка оствареЬа поново украсе православне светиЬе на териториЉи ’рватске, након што се наш српски народ врати на просторе своЉих дедова и прадедова Ц каже владика ¬асилиЉе.

≈пархиЉа сремска, иначе, наследила Ље броЉна раскошна здаЬа коЉа су градили карловачки митрополити и патриЉарси. ” свом поседу  арловачка митрополиЉа, богата и моЮна, некада Ље имала 25.000 хектара земЪе и шума. ƒанас сремски епископ покушава да кроз процес реституциЉе поврати оно што им Ље одузето после ƒругог светског рата: 6.000 хектара шуме, углавном на ‘рушкоЉ гори, и отприлике исто толико зиратне земЪе.

Ц ¬раЮено нам Ље до сада мало више од половине онога што потражуЉемо. Ќе знам због чега се одуговлачи.  ада су одузимали био Ље довоЪан Љедан потез пера. —ада када треба да врате, стотину папира нам траже да докажемо да Ље то било наше Ц каже владика ¬асилиЉе.

“аЉ период после ƒругог светског рата био Ље доба великих искушеЬа за —ремску епархиЉу и Ьене предстоЉатеЪе. ” рату разрушени фрушкогорски манастири трпели су даЪа разараЬа, а владике су своЉу архиЉереЉску дужност обавЪале под будним оком полициЉе.

Ц ќвде Ље пострадао и свети владика ¬арнава ЌастиЮ, иначе роРен у √ериЉу, у »ндиЉани, али —араЉлиЉа пореклом. ” своЉим проповедима говорио Ље против комунизма и против неправде, па су га одмахзатворили у «еници, а потом и у —ремскоЉ ћитровици.  асниЉе Ље ставЪен у куЮни притвор у манастир Ѕеочин, где Ље боравио заЉедно са секретаром патриЉарха √аврила ƒожиЮа, Ьеговим синовцем ƒушком ƒожиЮем. ѕолициЉа га Ље пратила и даноноЮно чувала, не би ли спречила неправедно утамниченог архиЉереЉа да сведочи о своЉим патЬама, обраЮа заблуделе и стиче следбенике. ¬ладика ¬арнава Ље био амерички граРанин, измеРу осталог, први Ље на овим просторима имао „пежо” коЉи Ље добио из —јƒ, док су га Ьегови чувари пратили „фиЮом”, па су га молили да не вози пребрзо, Љер га не могу стиЮиЦприча владика ¬асилиЉе.

¬арнава ЌастиЮ умро Ље насилном смрЮу, напомиЬе наш домаЮин у карловачком ѕатриЉаршиЉском двору: после интервенциЉе зубара, коЉи му Ље ставио отров у зуб, ¬арнава Ље исте вечери умро. “ешка искушеЬа за цркву наставила су се и касниЉе, али Ље тадашЬи сремски епископ ћакариЉе среЮном околношЮу имао моЮног заштитника.

Ц ќн Ље био духовник у митровичком затвору пре ƒругог светског рата. ” то време у затвору Ље био ћоша ѕиЉаде и они су се ту сприЉатеЪили. » кад год би локални комунисти вршили притисак на владику запиткуЉуЮи га шта Юемо са манастирима, хаЉде да то претворимо у кафане, он би одмах звао ћошу, па би им он мало загрмео. “ако Ље владика ћакариЉе, као на каквоЉ клацкалици, читавог живота покушавао да очува наше светиЬе. ѕа и кад сам Ља дошао у епархиЉу, питали су ме шта Юемо с манастирима. ћорао сам да им обЉашЬавам да су освеЮени да буду богомоЪе, место сабраЬа, подвига и молитве и да то мора да буде тако. ’вала богу да су ме пустили на миру, а после су ме чак и помагали ти исти Ц каже владика ¬асилиЉе.

£елена „алиЉа

ѕолитика

19 / 11 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0