Srpska

ƒа не би отишли

††††

„”меш да побеРуЉеш, ’анибале, али не умеш да искористиш победу“. “ако су говорили –имЪани о свом заклетом неприЉатеЪу и гениЉу рата Ц ’анибалу  артагинском.  ао што Ље познато, он Ље битке добиЉао, –иму Ље код  ане нанео невиРени пораз, себе Ље овенчао славом великог воЉсковоРе, меРутим... –ат са –имом ипак Ље изгубио, што Ље самим тим дало повода за сличне пословице. » оно што Ље о Ьему речено не тиче се само Ьега. ћогу се добиЉати битке и изгубити рат. ћоже се добити рат, али да се бесмислено распореде плодови победе. » да се у даЪем озбиЪниЉем животу крене силазном путаЬом: да се ожениш, али да не створиш Љаку породицу; да се школуЉеш, али да никада не искористиш стечена знаЬа; да саградиш куЮу, али да се не уселиш у Ьу. —писак Ље дугачак. » нама, као веруЉуЮим Ъудима, интересантна Ље следеЮа ситуациЉа: човек Ље у ÷ркву дошао, али у ЬоЉ ниЉе остао. „овек Ље из ÷ркве испран, тЉ. избачен као плута из шампаЬца. “о се дешава стално. ќва поЉава има масу субЉективних карактеристика коЉе ми нисмо у стаЬу да знамо, па стога немамо право ни да их оцеЬуЉемо. ћеРутим, она има и опште карактеристике коЉе се могу описивати и уносити на локалне мапе као минирана териториЉа. “ако дакле коЉим минским поЪем Ц или шире Ц поЪима не би требало корачати по ступаЬу на ÷рквену земЪу?

Ћоша есхатологиЉа

ƒоста Ъуди Ље ушло у црквено окриЪе са бригом о краЉу света. “о не само да ниЉе за осуду веЮ Ље и неизбежно. —ама наша вера усмерена Ље ка будуЮем веку, тЉ. види краЉ овога века. ’ристос, као што пише апостол ѕавле: „ ад се наврши време... би роРен од жене и покорен закону“ (√ал. 4, 4). ѕуноЮа Ље наступила од тренутка –оРеЬа ’ристовог и цела историЉа човечанства одвиЉа се под знаком очекиваног краЉа. Ўтавише, управо кад почну говорити: „ћир Ље, и нема се шта боЉати“, онда Юе краЉ и бити близу (в. 1 —ол. 5, 3). ќдносно, када ишчекиваЬе краЉа и осеЮаЉ Ьегове близине оде и када на Ьихово место доРе лажна увереност у стабилност Ц тада Ље близу краЉ. јли изречено управо и значи да по питаЬу смака света хришЮани мораЉу да буду некако, рекао бих, напето-спокоЉни. ќни не би требало да буду узруЉани и нервозни. ”право су узруЉаност и нервоза карактеристичне за новопридошле, недавно уцрковЪене Ъуде. ќни нису упознати са историЉом. Мима се чини да су данашЬи догаРаЉи Љединствени, док Ље у ствари све веЮ било виРено и то не Љедном: и масовна брига, и роптаЬе против црквене власти, и умножени грехови, и невоЪе, па све до непогребених лешева дуж путева. » све то се понавЪа циклично, меЬаЉуЮи се само у пропорциЉама и количини, све до тренутка док не затруби последЬа јрхангелска труба. » о оном дану и часу заповеРено нам Ље не само да се не бринемо веЮ и да уопште водимо Љедан опуштен живот.

≈схатолошка узруЉаност Ље опасна са више страна. ѕрво, они коЉи не деле краЉЬе ставове изгледаЉу или као „они коЉи ишчекуЉу смак света“, или као издаЉници, или као Ъуди световног духа. –евносни Љезик не штеди тада ни патриЉарха с митрополитима, ни духовнике у манастирима и парохиЉским црквама. „ини се као да Ље свуда ако не завера, онда у краЉЬем случаЉу неопростиво хлаРеЬе. ѕриЉатеЪске везе се кидаЉу. ќд свих тема за разговор остаЉу само теме коЉе се тичу масона, кодова, знакова и све ближег суда. Ќе само радост веЮ и елементарни спокоЉ одлазе из живота. » човек коЉи свуда прича само на тему кодова, са пуним правом се може сматрати „кодираним“. ј какво Ље разочареЬе „оног коЉи ишчекуЉе смак света“, онда када —уд оклева и кад се времена одуговлаче! „ак се, мислим, и на —амог √оспода неки Ъуте због тога што ќн не жури да доРе. ∆алосте се, као £она, коЉи Ље узалуд чекао уништеЬе ЌиневиЉе. » онако како Ље веЮ било у историЉи, тако бива и пред нашим очима. ќни хришЮани коЉи чекаЉу а не дочекаЉу краЉ склони су да заЉедно са изгубЪеном надом у блиски завршетак историЉе изгубе и саму веру. ¬ремена напетог ишчекиваЬа —уда се често смеЬуЉу временима плотске разузданости, скепсе, коЉа као да компензуЉе раниЉу есхатолошку оскудицу и ишчекиваЬа.

«акЪучак: не треба темеЪити сву своЉу веру и погледе на свет само на последЬем члану —имвола вере: „„екам васкрсеЬе мртвих и живот будеЮег века“.  раЉ треба имати на уму увек. ћеРутим, не треба мислима о краЉу потискивати сваку радост, креативност, простоту и лакоЮу, без коЉих живот може постати неподношЪив независно од скорог доласка или недоласка јнтихриста.

ЌаличЉе ÷ркве. „»сувише Ъудски аспект“

” храм се може уЮи на главна, западна врата, а служитеЪи могу да уРу и на олтарска. “ако и позориште за публику почиЬе од гардеробе, а за раднике и глумце од споредног или службеног улаза. —вуда постоЉи могуЮност да се не уРе са улице и отворено, веЮ некако и негде заЉедно са „изабранима“. Ўто се тиче ÷ркве има се у виду за палог човека „природно“ стремЪеЬе ка склапаЬу приЉатеЪстава, успоставЪаЬу веза и понос због блискости са овим или оним црквеним великодостоЉницима и Љерарсима. „£а знам“, „Ља сам био“, „ми смо разговарали“, „заЉедно смо путовали“... —ве Ље то исувише Ъудски и не би требало ни обраЮати пажЬу да ниЉе опасности коЉе се у томе криЉу. „удно али истинито: могуЮе Ље стеЮи чак толико „знаЬа“ различитих Ъуди ÷ркве, да познаЬе главног „овека ÷ркве Ц »суса ’риста Ц oде у други план. ќно у чему Ље ѕавле прекоревао  оринЮане („£а сам ѕавлов; Ља сам јполов; Ља сам  ифин Ц говорили су они; 1  ор. 1, 12), постоЉи као реално искушеЬе и за сваког од нас. — Љедним епископом ишао сам на поклоничко путоваЬе, с другим архимандритом седео сам за истим столом на празник, код тог исповедника био сам у келиЉи, и веЮ Ље почело „свето гомилаЬе“ познанстава и успомена. „овек то може касниЉе користити у препричаваЬима како би се представио као неки познавалац или се то може приписати ЬеговоЉ таЉноЉ заслузи. ј Љедина ствар коЉа има истинску цену Љесте познаЬе »суса ’риста као √лаве ÷ркве и свог —паситеЪа. —ве остало су само инструменти за стицаЬе тог познаЬа.

ƒаЪе опасности су парадоксалне.  ао што Ље познато, од Ъубави до мржЬе Ље Љедан корак. »сто толико Ље и од страствене усхиЮености и обожаваЬа до сваРе и мржЬе. ѕрекомерна блискост са човеком опасна Ље због претЬе од наглог прекидаЬа контакта са Ьим.  од ≈нглеза постоЉи пословица: „Ўто ближе знаш, маЬе поштуЉеш“. ќпасан Ље недостатак одреРене неопходне удаЪености од старца, духовника, свештеника и епископа. ќпасна Ље та неумерено смаЬена дистанца управо због Ъудског (страсног) односа према носиоцу чина. ќна прети да се претвори у обичну Ъудску поЉаву, исувише Ъудску, а то значи у суштини у преЪубничку (не у дословном смислу телесног греха, веЮ у смислу издаЉе √оспода, што на Љезику аскетике преЪубочинство и значи).

» уколико неко од нас почне тражити апсолутну светост у свету црквених Ъуди, он може изазвати катастрофу у свом духовном животу. ћи можемо заборавити литургиЉски возглас: „£един —вЉат, Љедин √оспод, »сус ’ристос, во славу Ѕога ќтца. јмин.“ ’ристос Ље £едини без греха. ” том смислу, речи „£един —вЉат“ нису само возглас на служби, него и принцип мишЪеЬа коЉим се треба руководити. јпсолутну светост у Ъудима не смемо тражити! —амо тражеЬе Ље погрешно, према томе резултати могу бити погубни.  ао резултат могу се Љавити разочареЬе, разувераваЬе, рушеЬе идеала, очаЉ. » ето, доЉучерашЬи сакупЪач „очинских предаЬа“ и „живих историЉа“ веЮ данас постаЉе цинични преносилац црквених вицева. ќн се уморио, поломио крила и опекао се о прерани улазак у олтар или прекомерну блискост са Љерарсима. –азговори коЉе Ље чуо Ьему нису били на корист. ¬еЮ га Ље тешко изненадити, због тога што се са свима изгледа лично познаЉе. ќн Ље на ЋитургиЉи расеЉан, кЬиге га не занимаЉу. Ѕеседе не слуша, благослов узима само по навици, уместо „помаже Ѕог“ са свештенством.

јко не желите да се наведено односи на вас или на вашу родбину, онда немоЉте журити да уводите своЉе синове у олтар чак и ако вам то старешина храма предложи. ЌемоЉте ни ви сами журити да се претерано зближавате са црквеним Ъудима. ”тврдите се у вери, стекните чврстину и храброст. Ќаучите се да видите ’риста не само у симболима и знацима богослужеЬа и црквеним предметима, и да примеЮуЉете Мегова деловаЬа кроз Ъуде, захваЪуЉуЮи Ъудима и упркос Ьима. ќнда све остало неЮе бити страшно и неЮе вас отуРити, повредити ни саблазнити. » само тада Ц никако пре.

÷рква, по свом изгледу, опипЪивости, историЉскоЉ величини Љесте предмет вере. ћи говоримо: „¬еруЉем у Љедну, свету, саборну и апостолску ÷ркву“. “о значи да Ље оно главно у ÷ркви доступно не оку, не уху и не руковаЬу, веЮ срцу. » као што слика греха ван ÷ркве верника не наводи на сумЬу у постоЉаЬе Ѕога, тако и виРеЬе греха унутар ÷ркве у правом веруЉуЮем човеку не убиЉа веру у ÷ркву и Ъубав према ЬоЉ. “акав сусрет са грехом унутар ограде представЪа увек позив, и бол, и озбиЪно искушеЬе. ћогуЮе га Ље превазиЮи, али га не треба тражити, и на Ьега се не сме добровоЪно налетати. ≈то због чега Ље своЉеглава жеЪа да све знаш, да се са свима упознаш, да свуда будеш радо приман и као своЉ на своме кажЬива умножеЬем искушеЬа и зашто прети губитком вере.

”колико се ÷рква упореди са сликом, онда Ље потребно изабрати растоЉаЬе од себе до Ье, како би се све правилно видело. ѕретерана удаЪеност претвара слику у мрЪу, а претерана близина открива текстуру платна, поЉединачне потезе четкицом, али никако не лепоту у виРеЬу укупне целине дела. “ражите такав угао посматраЬа ÷ркве, из коЉег Юе Ќевеста ’ристова бити видЪива у своЉ лепоти своЉоЉ. јли не усуРуЉте се да ЉоЉ се без посебног позива приближите више од Љедне испружене руке. „ак и после позива у томе не журите. јко Ље то воЪа ЅожиЉа, позив Юе бити поновЪен.

ѕлаховитост. ћогуЮе прекомерно залагаЬе

∆ивот у ÷ркви ниЉе трка на кратке стазе, тако да ти Љурнеш из места, истрошиш сву снагу и стигнеш до циЪа. “о чак ниЉе ни трка на дуге стазе веЮ, ако говоримо у тим категориЉама, то Ље крос по разноврсним теренима или чак усиЪени марш. ћи се не креЮемо равном стазом у круг. ћи се креЮемо час горе, час доле, час трчимо, час ходамо, и то не празних руку него са теретом. —тога нама ниЉе потребно тренутно убрзаЬе, веЮ стрпЪеЬе и животна издржЪивост.

” питаЬу су хиЪаде и хиЪаде наше браЮе и сестара у ’ристу коЉи су се на почетку свог црквеног пута „подвизавали“ улажуЮи максималне напоре и тиме брзо протраЮили све залихе снаге. «атим се Ъудима коЉи су будзашто потрошили своЉе снаге са кобном неумоЪивошЮу прикрада униниЉе, а ту Ље веЮ близу и стаЬе коЉе се назива криза вере. “акве Юете лако препознати по очима коЉе су изгубиле сЉаЉ, по скептичном тону и по тужним причама о личним катастрофама коЉе су сустигле ове или оне хришЮане. » све се ово могло избеЮи или су се барем могли смаЬити губици да Ље постоЉало разумно духовно руковоРеЬе. јли пошто Ље свако од нас наЉчешЮе препуштен самоме себи, а они коЉи имаЉу духовника често у Ьима имаЉу ригорозне Ъуде и поборнике строгоЮе, самим тим Ље и резултат Љасан. —вако од нас ко Ље нашао ÷ркву ’ристову и ко Ље превазишавши неминовне тешкоЮе и искушеЬа успео да остане у ÷ркви, призван Ље на своЉе „мало учитеЪеваЬе“. ћи можемо бити опрезни помагачи онима коЉи у ÷ркви праве своЉе прве кораке. ¬аЪало би посебно нагласити реч „опрезни“. £ер Юе неофит, уколико Ље он (она) студент, пожелети да побегне у манастир и да напусти школоваЬе. Ќаш посао Ље да га смиримо и убедимо да заврши студиЉе „по послушаЬу“. Ќеофит Юе са полица побацати Љедне кЬиге и заменити их другима. ќн Юе почети да пости по манастирском типику и ставиЮе око руке броЉаницу. “акав Юе урадити Љош много тога док на краЉу не донесе и исхитрену одлуку о даваЬу завета безбрачности или о посвеЮиваЬу ходочашЮу. ј наш посао, као старог приЉатеЪа или брата у ’ристу, Љесте да га зауставЪамо, смиравамо и помажемо му даваЬем смерница. ћи морамо да делуЉемо у духу речи изговорене од стране светих отаца: „ако видиш почетника коЉи се пеЬе ка небу, дохвати га за ногу и повуци на земЪу“.

ѕринцип постепености захтева од човека стално учеЬе коЉе Ље сразмерно ЬеговоЉ снази. » ако Ље „поЪе Ц академиЉа воЉника“, онда Ље наше учеЬе Ц практична литургика. ѕрво треба сви да научимо литургиЉске богослужбене молитве и да редовно долазимо на недеЪне службе. ќд тога, тЉ. од посеЮиваЬа храма Ц почеЮе слушаЬе речи ЅожиЉе и упознаваЬе са месецословом, односно именима и житиЉима светитеЪа коЉи се празнуЉу.  ао наЉважниЉи ориЉентир у животу требало би да постане ¬елики пост. ¬елики канон, оскудни сто, неузимаЬе хране у одреРене дане, метаниЉе, ѕреРеосвеЮена ЋитургиЉа, —трасна седмица са своЉим Љединственим службама и напослетку ¬аскршЬа ноЮ Ц треба и могу да постану еталон црквености. «атим Юе човек, кад Љеданпут проживи ту ’ристову ноЮ коЉа Ље светлиЉа од дана, бити у обавези да сваке недеЪе одржава васкршЬи пламен у своЉоЉ души и да на сваку недеЪу гледа као на мали ¬аскрс. —реда и петак сваке седмице временом могу постати мала аналогиЉа ¬елике среде и ¬еликог петка. ∆ивот Юе се уреРивати у складу са оним главним Ц ¬аскрсеЬем ’ристовим и припремом за Ьега. ќнда Юе бити могуЮе да се позабавите и свим осталим Ц од молитве уз помоЮ броЉаница до учеЬа грчког. јли не пре тога.

“акоРе, велика ствар Ље послушати речи: „»забери себи штиво“. ƒуховне кЬиге коЉе читамо мораЉу бити такве, да ми можемо оно што Ље у Ьима написано применити у пракси. ” случаЉу да Ље предмет читаЬа недостижно висок, ризикуЉемо да будемо повреРени покушаваЉуЮи да отелотворимо прочитано, а затим ризикуЉемо и да западнемо у униниЉе из осеЮаЬа безвредности. “ако, упозораваЉу светитеЪи, монах, коЉи живи у општежитеЪном манастиру, може читати кЬиге о отшелништву и маштати о пустиЬском животу. ƒруги пак монах, коЉи живи у пустиЬи, може читати о смиреЬу браЮе у општежиЮу и смуЮивати себе мислима о преузвишености живота меРу братиЉом. ÷иЪ лукавога Ље исти и тамо и тамо Ц да у човеку посеЉе незадовоЪство сопственим начином живота и да га помери са тог места. £еданпут помислима прогоЬени даЪе излаже себе ризику да више нигде не наРе спокоЉ и да се безвоЪно потуца са места на место. Ўто се тиче мирЉана, схема Ље иста. ќни читаЉу монашке кЬиге, маштаЉу о воРеЬу светачког живота далеко од градске вреве и... ствараЉу проблеме и себи и другима без икакве потребе. ∆ене не желе да стоЉе краЉ шпорета и да деле брачну постеЪу. ћужеви маштаЉу да напусте посао и да обуку мантиЉу. » Љедни и други потаЉно мрзе све што их окружуЉе, а то ни изблиза не личи на истински духовни живот.

«акЪучак: треба читати само оно што се може применити у пракси. –еални проблем нашег црквеног живота Љесте озбиЪан дефицит кЬига написаних за мирЉане, о мирЉанима и о ЬиховоЉ свакодневноЉ духовноЉ проблематици. јли дефицит за дефицит, а хладна глава за хладну главу. ” ѕушкиново време —вети ‘иларет (ƒроздов) Ље у преписци и вербално уЮуткивао неке коЉи нису били у стаЬу да схвате да 19. век ниЉе 5. век, а да предграРе ћоскве ниЉе “иваида или ≈гипатска пустиЬа. ƒва су века прошла, а потреба за доказиваЬем тога ниЉе нестала.

„ЌиЉе тешко спасити се, али Ље мудро“ Ц говорио Ље преподобни  укша ќдески. ” тоЉ краткоЉ фрази лежи велика сила. —пасеЬе се достиже не толико улагаЬем вансебних напора, колико дозираним напорима у правом смеру.  Ъучне речи су „прави смер“, због тога што пуно снаге коЉа Ље упразно бачена не даЉе никаквог ефекта. —ви ми имамо потребу за трезвеношЮу. Ќе у смислу апстиненциЉе од алкохола (што Ље исто тако умесно и пожеЪно), веЮ у смислу трезвеног погледа на свет и себе у Ьему. «а ту трезвеност се моли свештеник одмах након освеЮеЬа ƒарова. ќн се моли да ¬елике и —вете “аЉне буду Ъудима на „трезвеност душе“. “о Ље толико важно да Ље чак и молитва за отпуштеЬе грехова ставЪена после молитве за трезвеност. ј изгледа као да се опраштаЬе грехова наЉвише жели. Ќе. —упротност трезвености Ље прелест. —ве у свему, то Ље такво стаЬе ума при коЉем човек признаЉе лаж за истину и вара се у оном главном. „овек може да буде уверен у своЉу светост, у исправност свог пута, у непогрешивост свог начина размишЪаЬа итд. “ада Юе он иЮи кроз живот као локомотива по шинама и биЮе немогуЮе зауставити га или присилити да скрене са тог пута. ”право такве Љедне несавитЪиве чврстине почетник и треба да се чува. „овек треба да очврсне и добиЉе убрзаЬе на изабраном путу тек након стицаЬа искуства, искуственог смиреЬа и превазилажеЬа неминовних грешака.

Ќе живи само у ишчекиваЬу смака света и не тражи у Ъудима савршену светост коЉа одликуЉе само √оспода; уколико подносиш увреде од стране Ъуди немоЉ своЉу ЪутЬу да преносиш на ÷ркву; не преноси сплетке и не интересуЉ се за гласине. ”чи и размишЪаЉ, упознаЉ црквени живот кроз корисну кЬигу и ЋитургиЉу. Ќикуд не жури. —поЪашЬе услове живота не меЬаЉ револуционарном одлучношЮу, Љер Юе се све споЪашЬе изменити у зависности од унутрашЬих промена. ЌаоружаЉ се стрпЪеЬем и у себи развиЉаЉ овоземаЪску издржЪивост. Ўта смо Љош заборавили? —игурно много речи ниЉе изговорено и мудри Юе изреченом вероватно нешто додати или га оповргнути. ѕодсетимо се на краЉу овог разговора Љош Љедне светоотачке заповести: „ѕотруди се да разумеш време“.

–азличита времена захтеваЉу од хришЮана различите напоре. » ми као разуздани и самовоЪни подвижници не чинимо шта желимо, веЮ смо као синови ÷ркве обавезни да радимо оно што ÷рква очекуЉе од нас. ѕостоЉе времена тихих и таЉних молитава и времена храброг исповедаЬа ако су те разоткрили. ѕостоЉе (тачниЉе Ц постоЉала су) времена масовног подвижништва и аксетизма. ѕостоЉе времена споЪашЬег благостаЬа коЉе нам Ѕог даруЉе како би се припремили за предстоЉеЮе невоЪе и позабавили исцеЪеЬем унутрашЬих болести црквеног живота. ћонаштво, породица, образоваЬе. ƒешава се да Ље свака од ових поЉава у цвату или у опадаЬу.  аква Ље ситуациЉа данас?  аква Ље општа позадина приче? ћи неЮемо давати одговоре на ово питаЬе, због тога што Ље задатак разумеваЬа времена упуЮен свима.  ако ко буде разумео време, тако Юе у Ьему и живети. –азличити одговори раРаЉу различите обрасце понашаЬа. £едан Юе пожелети да се пресели из града у село, а други Юе отиЮи и уписати теологиЉу. £едан Юе се уплашити женидбе, а други Юе, напротив, и своЉу децу изродити и сироче из сиротишта усвоЉити. Ќеко Юе пожелети да побегне на «апад, а неко Юе, обрнуто, почети да размишЪа о мисионарском раду на »стоку. ќдговори Юе бити различити, а суд о Ьима Юе изнети √оспод. Ќе преЉудицираЉуЮи Мегов суд, само Юемо поновити оно питаЬе коЉе Ље у исти мах и задатак: „ѕотруди се да разумеш време“. » због тога што смо утрошили одреРено време и одреРену количину речи на то како да неофит не напусти ÷ркву, покушаЮемо да утрошимо време и снагу и на следеЮу тему коЉа органски произилази из прве. Ќаиме, шта ми у ÷ркви можемо радити и чиме се у ЬоЉ бавити?  ако да пронаРемо своЉе место у тоЉ своЉеврсноЉ ЌоЉевоЉ барци, где Ље тако много наЉразличитиЉих живих биЮа Ц месоЉеда и биЪоЉеда, великих и малих, толико различитих и коЉи не личе на остале, окупЪених под Љедним кровом осеЮаЉем заЉедничке опасности и са заЉедничком жеЪом Ц да се спасу.

»з искуства знамо да много Ъуди живи у свету са осеЮаЬем бескорисности, тЉ. оставЪене или заборавЪене ствари. “акви Ъуди живе животом коЉи као да и ниЉе Ьихов. Ќасупрот томе Ц осеЮаЉ присуства на правом месту и у право време, осеЮаЬе сопствене, макар и мале, корисности даЉе осеЮаЉ „кЪуча у брави“. —ве Ље на свом месту и све Ље како треба. Ѕило би пожеЪно да се и у ÷ркви осеЮамо као кЪуч у брави, али ово питаЬе захтева неки посебан разговор.

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

20 / 11 / 2014

 

 оментари:

2014-11-20
12:59
£аца:
£ош Љедно велико ’¬јЋј за Љош Љедан диван текст, оче јндреЉ!

2014-11-20
09:19
ƒеЉан ѕавловиЮ:
ќтрежЬеЬе - то нам треба!

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0