Srpska

ѕреплитаЬе историЉе и садашЬости - беседа поводом 100 година од почетка ѕрвог светског рата и годишЬице ѕодгоричке скупштине

ќдлука ¬елике ѕодгоричке скупштине представника српског народа у ÷рноЉ √ори, одржане пре 96 година о уЉедиЬеЬу ÷рне √оре и —рбиЉе, Љесте светао историЉски догаРаЉ од великог значаЉа. ќдлука народних представника о уЉедиЬеЬу израз Ље вековних тежЬи српског народа да своЉе право на самоопредеЪеЬе оствари уЉедиЬеЬем, да би уЉедиЬен, попут других европских народа, потпуниЉе остваривао своЉе легитимне националне интересе, штитио своЉе биЮе и идентитет, у складу са општеприхваЮеним принципима. ”век за своЉе добро, никад на штету других.

ƒанас —рбиЉа и ÷рна √ора постоЉе као одвоЉене државе. Ќе улазеЮи у друга питаЬа, добро Ље да се оне меРусобно уважаваЉу, да сараРуЉу бар толико колико меРусобно сараРуЉу друге државе. Ќикако не може бити добро уколико би се десило да —рбиЉа и ÷рна √ора наносе штету Љедна другоЉ, политичку, економску или било коЉу другу, ради некаквих краткорочних, или привидних користи, или ради угаРаЬа треЮима. »маЉуЮи у виду историЉу, посебно, историЉу балканских ратова, ѕрвог и ƒругог светског рата, исту судбину у преломним периодима, затим, заЉедничку културу, Љезик и многе друге заЉедничке одлике и искуства, —рбиЉа и ÷рна √ора имаЉу велике предности да развиЉаЉу блиске братске односе, да негуЉу солидарност и сарадЬу без неспоразума, вештачких ограда, или препрека. “о Ље уЉедно предност и када Ље реч о односима са треЮим земЪама и организациЉама. “о Ље оно што и народ обе државе очекуЉе и чему тежи.

††††

Ќеретко политичари преузимаЉу посао историчара, што свакако ниЉе прихватЪиво, чак може бити врло штетно. ћорамо се запитати зашто Ље то тако и коме Ље у интересу да кривотвори историЉу?  оме Ље у интересу да оптужуЉе —рбиЉу и –усиЉу као наводне виновнике ѕрвог светског рата?  оме Ље у интересу да √аврила ѕринципа проглашава за терористу? »сториЉа Ље учитеЪица живота, а ниЉе слушкиЬа политике!

јко би историЉа била неважна прошлост, откуда толика настоЉаЬа, толико новца и енергиЉе да се она ревидира, кривотвори. √одинама веЮ, ако не и децениЉама, осеЮамо снажна настоЉаЬа да се изврши ревизиЉа историЉе не само ѕрвог и ƒругог светског рата, веЮ историЉа ≈вропе читавог 20. века. √одишЬице коЉе управо обележавамо неки центри користе да поЉачаЉу кривотвореЬе историЉе. £асно Ље да то води продубЪиваЬу неповереЬа меРу народима и државама. –евизиЉа историЉе може се показати као предсобЪе за ревизиЉу граница. ј онда?

††††

 акве нам поуке долазе из историЉе ѕрвог светског рата?

¬елики рат Ље почео ултиматумом —рбиЉи. —рбиЉа нити Ље желела, нити Ље била спремна за рат. ѕосле исцрпЪуЉуЮих балканских ратова, свакоме Ље Љасно да Ље —рбиЉи наЉпотребниЉи био мир, окретаЬе развоЉу.

ƒа ли Ље то био и краЉ метода ултиматума, уцена и двоструких стандарда? —вакако не. ”лтиматум у –амбуЉеу био Ље Љеднако неприхватЪив, као и ултиматум из Љуна 1914. «ахтевано Ље прихватаЬе окупациЉе целе државне териториЉе —–£ Ц —рбиЉе и ÷рне √оре.

»мпериЉалистиче силе јустроугарска, Ќемачка ослаЬале су се 1914. на грубу воЉну и економску силу Ц прва, у нади да Юе силом зауставити опадаЬе своЉе моЮи и слабЪеЬе контроле над туРим окупираним териториЉама, друга, да Юе опредметити своЉу нараслу економску и воЉну моЮ осваЉаЬем териториЉа суседа, успоставЪаЬем контроле правца Ѕерлин Ц Ѕагдад, а затим и целе ≈вропе и јфрике. »скуство говори да ослонац само на силу, непоштоваЬе права и интереса других нациЉа и ароганциЉа, нису предност, веЮ велика слабост. ƒа ли се то искуство данас уважава, или свет клизи ка новим сукобима?

††††

√отово смо поверовали у „пророчанство“ западних мислилаца и стратега да Ље дошао краЉ историЉе. ”место тога, добили смо множеЬе тзв. регионалних сукоба, глобализациЉу „обоЉених револуциЉа“ и интервенционизма.

”очи ¬еликог рата одвиЉала се жестока трка у наоружаваЬу. ѕредЬачила Ље уЉедиЬена Ќемачка, али ни неке друге силе нису заостаЉале. ћилитаризациЉа Ље била видЪива и по низу других обележЉа. ЌиЉе било инициЉатива да се сулуда трка у наоружаЬу заустави. ≈вропа се уЪуЪкивала у вероваЬу да Ље мир траЉно загарантовано стаЬе. –азумемо ли данас опасности од глобализациЉе интервенционизма започетог агресиЉом Ќј“ќ на £угославиЉу 1999. као тачком преокрета? “ада Ље —авет Ќј“ќ произвео себе у надреРеног —авету безбедности ”Ќ.

††††

¬оЉни издаци у свету данас приближаваЉу се износу од два трилиона долара и убрзано расту. Ќа недавном самиту Ќј“ќ у ¬елсу усвоЉен Ље став да се воЉни издаци повеЮаЉу и да свака чланица издвоЉи наЉмаЬе 2% општег домаЮег производа (GDP) за наоружаваЬе.  орак по корак, свет Ље ушао у нову спиралну трку у наоружаЬу. ’оЮемо ли покренути инициЉативе да се она заустави, или Юемо се поново, као уочи ѕрвог светског рата, уЪуЪкивати вероваЬем да Ље мир загарантован?

ƒанас у ≈вропи има више страних воЉних база него што их Ље било на врхунцу хладног рата. «ашто? —тарим се додаЉу нове - тзв. антиракетни системи, пет нових база за ротираЬе трупа (5-10.000 Ќј“ќ воЉника) за брзе интервенциЉе. —ве ближе руским границама.

††††

≈гоизам, ултиматуми, лицемерЉе, непризнаваЬе и гажеЬе интереса других народа довели су до ѕрвог и ƒругог светског рата. ЌаметаЬе интереса силом, непризнаваЬе равноправности других народа и земаЪа, пред свима нама Ље изронила као основа за глобални интервенционизам, ауторитаризам и неофашизам.

£едан од циЪева агресора у ѕрвом светском рату био Ље Ц прерасподела колониЉа. Ўта су циЪеви империЉалистичких сила данас?

Ћичности од несумЬивог утицаЉа на креираЬе америчке стратегиЉе - Ѕжежински и ќлбраЉтова Љавно тврде да природна богатства —ибира не припадаЉу само –усиЉи, веЮ тзв. меРународноЉ заЉедници! «ахтеви за прерасподелу природних богатстава на планети су Љасни. Ѕивши командант Ќј“ќ у ≈вропи, генерал ¬если  ларк Ље изЉавио да у ѕентагону постоЉе планови за воЉне интервенциЉе по свету, признаЉуЮи да Ље Љедан од могуЮих мотива и контрола извора нафте.

††††

ќпасност по свет данашЬице произилази из чиЬенице да постоЉе центри моЮи коЉи веруЉу да су предодреРени да управЪаЉу светом, да им Ље ту мисиЉу поверило провиРеЬе, а да су сви други на планети дужни да их слушаЉу и да се управЪаЉу по задатом обрасцу. “о ниЉе разлог само за забринутост, веЮ пре свега, за деЉство разума и снага мира.

ƒеобе поЉединих народа, разбиЉаЬе суверених држава, изазиваЬе неповереЬа, националних, племенских, или верских сукоба Ц одувек су били саставни део империЉалистичких, колониЉалистичких и хегемонистичких стратегиЉа. „ѕодели па владаЉ“ Ље метода осваЉача стара више хиЪада година. »з наше перспективе, из наших искустава, посебно оних током 90-их година прошлог века, изгледа као да Ље нова, свежа, тек од Ључе.

††††

—рпски народ као стари европски народ дао Ље за одбрану циЪева европске цивилизациЉе и Ьену слободу веЮи допринос и поднео веЮе жртве од далеко веЮих држава и нациЉа. ќткуда онда толики притисци, понижаваЬа и уцене? —рбиЉа, кажу, мора да жури ка ≈вропи, иако, руку на срце, мало више обазривости па и спориЉа вожЬа и на „европском путу“ може бити предпоставка веЮе безбедности интереса —рбиЉе.

»сториЉски догаРаЉи коЉи су повод нашем окупЪаЬу обавезуЉу нас да се запитамо коме и чему смета праведно решаваЬе српског националног питаЬа? Ўта су прави разлози и циЪеви дрбоЪеЬа српске нациЉе и —рбиЉе? ѕо коЉим начелима се насилно отимаЬе  осова и ћетохиЉе од —рбиЉе проглашава доприносом миру, демократиЉи и европским стандардима, а српском народу у Ѕи’, не само да се ускраЮуЉе право на самоопредеЪеЬе веЮ се на Ьега врши невиРени притисак да прихвати укидаЬе –епублике —рпске и насилно утапаЬе у унитарну, „функционалну“ и „европску“ Ѕи’, све то кршеЬем ƒеЉтонског споразума, односно, меРународног права? ≈вропа Ље учинила и, нажалост, наставЪа да чини велике грешке према —рбиЉи и српском народу Ц од санкциЉа и изолациЉе, до учешЮа у агресиЉи Ќј“ќ 1999.

—ведоци смо да се слабЪеЬе и цепаЬе српског националног биЮа наставЪа. ј да се при томе тзв. европски пут, обеЮаЬе чланства у ≈” и„боЪег живота“, веЮ децениЉу и по, користе као средство за колективну анестезиЉу народа.

¬реме Ље да се запитамо - имамо ли Љош права на лакомисленост и поводЪивост? «а почетак, престанимо са са свакодневним ЉутарЬим и вечерЬим молитвама комесарима политбироа у Ѕрисeлу. “о Юе нам ослободити бар мало времена и снаге за размишЪаЬе.

ќстаЉуЮи отворени за сваког ко нас искрено прихвата као партнера, ко жели мир и напредак, време Ље да се окренемо себи и око себе, да партнере бирамо не по томе шта нам говоре, веЮ по томе шта нам раде.

††††

¬реме Ље да брат уважи брата, савезник савезника, приЉатеЪ приЉатеЪа. ѕриЉатеЪство се не стиче преко ноЮи, не гради се кад затреба. ѕриЉатеЪство помаже када се навек чува и негуЉе;

¬реме Ље да се сетимо приЉатеЪских порука јрчибалда –аЉса коЉи Ље, убрзо након ѕрвог светског рата, уочио склоност српске елите да бившим неприЉатеЪима поставЪа црвене тепихе, а приЉатеЪе и савезнике „ногом Юуши“. ”позорио Ље Ц ако тако наставите, зло вам се може поновити. ЌиЉе погрешио. Ќажалост.

Ѕогати нису богати зато што даЉу, веЮ зато што су до савршенства развили методе како да узимаЉу. «ато, Љош Љедном Ц окренимо се себи, поштуЉмо се, поштуЉмо наше корене, духовност, културу. ѕоштуЉмо поруке наших предака и доказаних приЉатеЪа, Ьихову мудрост и добре побуде. “о Ље прави начин да се одужимо хероЉима ѕрвог светског рата и ћоЉковачке битке и народним представницима ѕодгоричке скупштине.

»зводи из беседе на свечаноЉ академиЉи поводом 100-годишЬице почетка ѕрвог светског рата и 96-годишЬице ѕодгоричке скупштине, ѕодгорица, 26.11.2014.

∆ивадин £овановиЮ

Ќова —рпска политичка мисао

28 / 11 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0