Саопштење за јавност Правног савјета Митрополије црногорско-приморске

    

СУД ОСЛОБОДИО ОПТУЖЕНЕ ИАКО СУ ПРИЗНАЛИ ДА СУ НЕОВЛАШЋЕНО УШЛИ У ЦРКВУ

Саопштење за јавност
30. децембар 2014.

Како је јавност већ информисана, Основни суд у Подгорици je својом првом пресудом ослободио Мираша Дедеића, Драгана Павловића и Јована Томовића приватне тужбе Православне Митрополије Црногорско приморске за насилни улазак у Храм Светога Архангела Михаила у Рогамима 25.августа 2011. године. Након тога је Виши суд у Подгорици, укинуо такву одлуку Основног суда у Подгорици да би Основни суд у Подгорици поново ослободио именоване на наведени противправни упад у поменуту Цркву. Поступак је поново водио Судија Основног суда у Подгорици Ненад Вујановић.

Првом ослобађајућом пресудом Судија Ненад Вујановић је ослободио оптужене Мираша Дедеића, Драгана Павловића и Јована Томовића приватне тужбе, из разлога што је Судија Вујановић сматрао да Црква није објекат радње који се штити наведеном законском инкриминацијом, већ је то по мишљењу суда „туђи стан или туђа затворена просторија“, па по мишљењу Судије, а како се то наводи у првој пресуди: „дјела која се окривљенима стављају на терет, по закону нису кривична дјела, са којих разлога их је „ослободио од оптужбе“ налазећи да радње оптужених које су представљене приватном тужбом не садрже све неопходне елементе за постојање кривичних дјела нарушавање неповредивости стана из члана 169 ст. 1 у стицају са кривичним дјелом уништење и оштећење туђе ствари из члана 253 ст. 1 Кривичног законика Црне Горе.

Након што је Виши суд указао Судији Вујановићу да приватна тужба и радње наведене у њој имају довољно основа за постојање кривичних дјела за које се окривљени терете, Судија Вујановић је нашао други разлог да ослободи оптужене Мираша Дедеића, Драгана Павловића и Јована Томовића од приватне тужбе. Овога пута су то, по наводима Судије, разлози недоказаности у поступку, односно да није доказано да су Дедеић, Павловић и Томовић обили браву на Цркви, при чему се на фотографијама, осим окривљених види још једно лице, а окривљени нису жељели да кажу ко им је помогао у „отварању врата“. Посебно истичемо да ниједан од окривљених у току поступка није спорио да су спорном приликом ушли у Цркву, као и да су то учинили неовлашћено, тј. без знања и одобрења власника. Чак шта више окривљени Дедеић је више пута поновио да јесте ушао и да ће поново ући у ову и сваку другу Цркву у Црној Гори. Међутим Суд овакве његове изјаве није сматрао инкриминушићим и значајним за поступак па их је ослободио од оптужбе.

У поступку је од стране Црквених заступника узалуд истицано (како то стоји и у закону) да за кривично дјело нарушавање неповредивости стана из члана 169 ст. 1 није неопходно да је до уласка у Цркву дошло употребом силе већ је довољно да је до уласка дошло без овлашћења од стране власника.

Ни чињеница да је Храм Светога Архангела Михаила у Рогамима својина приватног тужиоца – Православне Митрополије црногорско-приморске и то како фактичка тако и књижна (јер је Храм уписан код надлежне Управе за некретнине у листу непокретности бр. 171 КО Рогами) и да су окривљени у својим изјавама несумљиво признали да су у наведени Храм ушли неовлашћено без знања и одобрења власника, није била довољна за Суд да утврди кривицу која је и за правне лаике била толико очигледна.

Постављамо питање носиоцима правосудне и извршне власти, Судијама, Тужиоцима и другима, да ли овакво правно резоновање Основнога суда у Подгорици, важи само за Православну Цркву или важи и за Банке, привредна друштва и друга приватно-правна и грађанско-правна лица, институције законодавне, извршне и судске власти. Односно да ли су сви наведени субјекти попут Цркве лишени кривично-правне заштите ако би рецимо неко неовлашћено ушао у банку, у нечију фирму, у службене просторије суда, тужилаштва, владе, полиције, и тамо се мало послужио постојећим мобилијаром, позивајући се нпр. на то да се ради о имовини свих грађана, при чему не би ништа отуђио и не би били испуњени елементи бића неког другог кривичног дјела???

У августу 2015. године наступиће апсолутна застарјелост кривичног гоњења

Поставља се питање сврсисходности оваквих поступака и ефикасности судске заштите с обзиром да се противправно дјело десило 25. августа 2011. године, па уједно указујемо Основном суду у Подгорици, али и вишим судским инстанцама које би требале контролисати ажурност и законитост рада нижих судова да за наведене дјела у августу, следеће – 2015. године – наступа апсолутна застарјелост кривичног гоњења што у коначном води ослобађању окривљених усљед застарјелости кривичног гоњења, што свакако подрива повјерење у ажурност, законитост и ефикасност правног система на заштити права и интереса оштећених у кривично-правним поступцима.

Из Митрополије црногорско-приморске

Правни заступници
Далибор Каварић, адвокат
Југослав Крповић, адвокат

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×