Srpska

ЂќпстаЉемо, уздаЉуЮи се у милост ЅожЉу и молитву —ветих ¬рача  озме и ƒамЉанаї

–азговор са игуманом манастира «очиште у ћетохиЉи - архимандритом —тефаном ћиленковиЮем

††††

ќче —тефане, ви сте игуман ове велике православне светиЬе, манастира «очиште.  ажите нам нешто више о ЬеговоЉ даЪоЉ и ближоЉ историЉи.

-ћанастир —ветих ¬рача у «очишту Ље светиЬа коЉа Ље позната по своЉим моштима —в.  озме и ƒамЉана. —тарином датира ( по наЉновиЉим археолошким истраживаЬима) из 6.века и трипут Ље била стара црква веЮа од ове садашЬе. јли, величина манастира се не мери по граРевинама, веЮ по значаЉу за оне коЉи долазе ту, као што имамо у манастиру долазак због светих моштиЉу и по томе Ље познат у новиЉоЉ историЉи надалеко. ѕрви писани подаци сачувани су из прве половине 14.века када Ље у време —тефана ƒечанског црква коЉа Ље вероватно у време краЪа ћилутина као данас, обновЪена, била поклоЬена манастиру ’иландару као метох. »наче, ѕетар  остиЮ ректор ѕризренске богословиЉе у 19. веку, Ље записао предаЬе породице  орочевиЮ, старе племиЮке породице из ѕризрена, коЉа се временом потурчила, да су они били ктитори те цркве из 14. века. ћанастир Ље постоЉао, по записима из турског периода, и у 16. веку да би негде, вероватно после велике сеобе запустео, Љер немамо неких података из 18. и 19. века да Ље био манастир као активан, веЮ као парохиЉска црква. ” манастиру Ље изграРен конак у коЉем Ље 1871. године прорадила српска школа за децу из села и околине. Ќегде непосредно пред ƒруги светски рат манастир Ље поново оживео као женски манастир, да би од 1979. поново био мушки манастир до данас. “о Ље што се зна о манастиру. £ош и податак да Ље Љедан ћинеЉ из 15. века из манастира «очишта постоЉао док ниЉе изгорео у ЌародноЉ библиотеци у Ѕеограду услед бомбардоваЬа 1941. године. ƒругих података немамо, сем археолошких налаза, коЉи могу да потврде, заЉедно са неким иконама и са неким ситним предметима, о историЉи манастира.

ј шта се дешавало са манастиром у новиЉоЉ историЉи од 1999. године наовамо?

Ќа манастир су ударили припадници такозване ”О  у лето 1998. године када су из манастира одвели игумана и братиЉу, са Љош 35-оро стариЉих Ъуди из «очишта, ќптеруше и –етимЪа, коЉи су тих дана у манастиру нашли уточиште. ѕосредством ћеРународног црвеног крста они су ослобоРени после два дана, а братиЉа се вратила у манастир. ћанастир Ље поново порушен као и некада у давноЉ историЉи, у септембру 1999.године. 13. септембра Ље у ЉедноЉ експлозиЉи порушена црква, миниран Ље и звоник, док су конаци опЪачкани и попаЪени. “ако Ље, у рушевинама, дочекао —вету ѕетку у октобру 2004. када Ље по благослову претходног епископа јртемиЉа, почела обнова манастира и материЉално, кад су отац ѕетар, —ерафим и —пиридон дошли под шатор, да почну обнову ове светиЬе. »наче, духовна обнова светиЬе Ље почела веЮ 2001.и 2002.године са служеЬем првих литургиЉа на темеЪима тада порушеног манастира. ƒа би, ето, манастирска црква 2007. била освештана и поново враЮене мошти коЉе су монаси 1999.понели са собом када су морали да избегну са народом из овога краЉа.

††††

” коЉоЉ фази обнове Ље манастир сада, видимо да Ље завршена и звонара?

†† ћанастир се веЮ десет година обнавЪа и мало по мало добиЉа своЉу физиономиЉу, надамо се и лепшу и боЪу него ли што су неприЉатеЪи ’ристовог имена хтели да учине, да поруше светиЬу. ќсликана Ље ове године, живописана црква, Љош Љедан део конака Ље обновЪен. «вонара Ље недавно завршена, поставЪена су звона и крст и чека се освеЮеЬе.

††††

 ако се ¬и, као игуман, осеЮате када се заврши Љош Љедна етапа обнове?

††—ваки човек, хтео не хтео, а нарочито ако живи у светиЬи, не може, а да се не радуЉе када Љедна светиЬа васкрсава, на првом месту духовно, а онда ето, и материЉално обновом своЉих зидина коЉи се вековима на такав начин обнавЪаЉу.

” манастиру се чува и икона —ветих ¬рача коЉа Ље преживела минираЬе. Ўта Ље са том иконом, да ли Ље обавЪена рестаурациЉа иконе или Ље очувана онако како Ље пронаРена испод рушевина?

ƒа, ту Ље икона —ветих ¬рача коЉа Ље наРена испод рушевина, мало Ље била оштеЮена, па Ље била потребна и Ьена конзервациЉа, коЉа Ље извршена пре пар година, стручно од Ъуди из «авода, иначе поставЪена Ље ту поред моштиЉу. јли и то Ље Љедно чудо —ветих ¬рача да се она распукла на средину и раздвоЉила —ветог  озму од ƒамЉана на половину и пошто су они нераздвоЉни, онда Ље светиЬа чудом хтела да се поново споЉе и да манастирска икона буде поново цела и да се и пред Ьом моле као пред чудотворном.

 ажите нам, оче, нешто о народу коЉи долази у манастир. «намо да у селу «очишту данас нема —рба. ƒа ли долазе —рби са стране и одакле наЉчешЮе долазе на литургиЉе, за празнике, али и да траже помоЮ од —ветих ¬рача?

»ако Ље манастир сада у окружеЬу албанском, народ долази са свих страна због светиЬе моштиЉу —ветих ¬рача да затражи исцелитеЪску помоЮ. ƒолазе наши —рби са стране, из околних места из ќраховца и ’оче и шире, било са  осова и ћетохиЉе, било из централне —рбиЉе, ÷рне √оре, ћакедониЉе, а редовно нам тако долазе из околине непосредне на свете литургиЉе недеЪом и празником, док су за велике празнике са свих страна. »мамо летЬи сабор —ветих ¬рача 14. Љула коЉи окупи у задЬих неколико година и око 2000 верника коЉи по традициЉи, коЉа сада веЮ постоЉи вековима, долазе тада. ƒолазе и за зимску славу 14. новембра, али и за ¬аскрс и неки други веЮи празник, углавном. ј одакле наЉвише долазе? ѕа никад не можемо реЮи одакле наЉвише долазе из Љедног разлога, што нас они приЉатно изненаде и долазе са свих страна, долазе из Ѕеограда аутобусима, Ќовог —ада, ћитровице  осовске, из ѕриштине односно из √рачанице и околине и наравно увек наЉвише и наЉчешЮе су ту наши поЉци и верници из ќраховца па и ¬елике ’оче коЉи су нам наЉближи и коЉи нас посеЮуЉу наЉчешЮе од свих да би нашли утеху. ƒолазе и са других страна да се исповеде и потраже савет, не само због свог душевног и телесног здравЪа, веЮ и због своЉих потреба као хришЮани.

ѕостоЉе правила по коЉима помажете православнима коЉи долазе у манастир. ƒолазе ли у манастир и они коЉи нису православни? ƒа ли Ьима пружате помоЮ и на коЉи начин?

—ветиЬа —ветих ¬рача пружа помоЮ исцелитеЪску. ћоштима приступаЉу често јлбанци муслимани, пуно пута неколико породица дневно. ƒолази, понекад, и неки католик, а наши су наЉчешЮе присутни. “амо их ставимо испод моштиЉу да легну и по традициЉи, ако заспу онда Ље довоЪан само таЉ Љедан долазак. Ќекад доРу два три пута, имаЉу исцеЪеЬа од —ветих ¬рача, ако Ѕог хоЮе, како хоЮе и колико хоЮе даЉе им ту помоЮ. «а сада другу врсту помоЮи нису тражили, углавном, сем ту због коЉе и манастир постоЉи да би духовно помагали сав народ коЉи долази.

ј долазе ли јлбанци из села «очишта?

ƒоРу и они понекад. “раже помоЮ за исцеЪеЬе, а понекад донесу неки дар, доРу деца- послали их родитеЪи. ¬ероватно млади не познаЉу никог овде, а ни ми Ьих да би дошли нешто друго да затраже.

††††

ј када се деси исцеЪеЬе, да ли Ъуди долазе да се захвале, водите ли евиденциЉу тих исцеЪеЬа коЉа се дешаваЉу у последЬе време?

” задЬих четири године редовно уписуЉемо кад сазнамо и о исцеЪеЬу коЉе се десило тада, у том периоду, или нешто раниЉе, коЉе нам верници по свом сведочанству или сведочанству своЉих ближЬих, коЉи су их послали ту да траже помоЮ од —ветих ¬рача, ми записуЉемо. “ако да има доста тих чудеса, чудесних исцеЪеЬа од —ветих ¬рача, од наЉмаЬих до наЉвеЮих и тиме сведочи светиЬа своЉе постоЉаЬе и тако се она брани од оних коЉи ЉоЉ не желе добро.

ƒа ли неко од световних власти данас чува манастир?

ƒо пре пар година Ље била воЉска  ‘ќ–-а аустриЉског, а од пре 4 године  ѕ— ( осовска полициЉа) у коЉоЉ су углавном јлбанци, коЉи тамо стоЉе и они су задужени од ћеРународне заЉеднице да нешто учине и чуваЉу. јли, пуно пута када нешто приЉавЪуЉемо тоЉ полициЉи они нису ништа видели, ништа нису чули, вероватно да ту само тако по потреби странаца стоЉе.

ƒа ли се дешаваЉу провокациЉе од стране јлбанаца из села и неких других Ъуди према монасима, братиЉи или радницима коЉи раде на манастирском имаЬу?

ƒа, дешавало се да буде тих вербалних провокациЉа да се нешто добаци ,, »дите у —рбиЉу!“, или се опсуЉу. £едном Ље летела каменица према нашем монаху оцу ƒионисиЉу и тако се некад добаци и радницима. Ќедавно су на зиду улазне порте исписани графити ,, осова“ и ,,”О “. ћанастирску Ьиву су узурпирали, ору и сеЉу, пуштаЉу стоку. Ќишта више од тога озбиЪниЉе, хвала Ѕогу, али смо и то приЉавЪивали да би се видело шта јлбанци мисле о нама, без обзира да ли су они били из села овог или суседног, или са неких других места, коЉи су ту пролазили, да бисмо ми били на опрезу, да се не опуштамо превише, Ѕог зна како све може бити.

 ако манастир и братиЉа упркос свим тим провокациЉама и нападима опстаЉе и можете ли га сачувати живеЮи у оваквим условима?

ќпстаЉемо, уздаЉуЮи се у милост ЅожЉу и молитву —ветих ¬рача  озме и ƒамЉана, коЉима свакодневно приносимо молитве, заЉедно са народом коЉи долази. » знамо да само тако, уз милост и помоЮ ЅожЉу и —ветих ¬рача, манастир можемо сачувати и за поколеЬа коЉа долазе после нас.

04 / 01 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0