Srpska

¬еликомученица јнастасиjа ”зорешителница

††††

ѕрекрасна меРу женама јнастасиЉа би роРена у знаменитом граду –иму. ¬исоког рода, она своЉом телесном и душевном красотом, своЉом добром нарави и кротошЮу превазилажаше све. ќтац ЉоЉ, угледни сенатор, беше незнабожац; а маЉка ЉоЉ беше хришЮанка, и зваше се ‘ауста. £ош у раном детиЬству маЉка повери јнастасиЉу ради учеЬа кЬиге неком ’рисогону, човеку чувеном по мудрости и честитом по животу хришЮанину побожном и веома искусном у божанским стварима, а касниЉе и мученику. ќд овог светог човека јнастасиЉа се научи не само писмености него и томе: да Ље £едини »стинити Ѕог - јлфа и ќмега, ѕочетак и  раЉ целокупне видЪиве и невидЪиве творевине, и да Ље ќн коначни циЪ свих побожних жеЪа, срца Ъудског. “аквом познаЬу и Ъубави божанскоЉ научи се јнастасиЉа, и усрдно изучаваше хришЮанске кЬиге, дан и ноЮ поучаваЉуЮи се у закону √осподЬем и утврРуЉуЮи срце своЉе у Ъубави ЅожЉоЉ.

ѕошто заврши своЉе учеЬе код ’рисогона, јнастасиЉа се веома прочу, и сви Ље хваЪаху као мудру и као дивну. ј када ЉоЉ затим блажена маЉка ‘ауста отиде из овога живота, отац даде јнастасиЉу силом и против Ьене воЪе за неког високородног властелина ѕублиЉа, по вери незнабошца. » би одведена јнастасиЉа у дом жеников: верна к неверном, ЉагЬе ’ристово к вуку. јли јнастасиЉу чуваше Ѕог, ка коме она уздисаше дан и ноЮ плачуЮи срцем, те она не изгуби девичанство своЉе, и нечисти муж не оскврнави чисто тело Ьено. £ер јнастасиЉа, изговараЉуЮи се на женску болеет, коЉа Ље тобож свакодневно и непрестано мучи, тврРаше мужу да ниЉе способна за телесну везу с Ьим. «бог тога Ље муж понекад киЬаше и злоставЪаше, но Ьен јнРео ’ранитеЪ ЉоЉ невидЪиво помагаше и из руку мужевЪевих спасаваше. » тако она стално остаЉаше девоЉка.

јнастасиЉа Ље често, кришом се облачеЮи у просте убожЉачке хаЪине, таЉно одлазила од куЮе, праЮена само Љедном верном робиЬом, обилазила све тамнице, златом поткупЪивала тамничке стражаре, и посеЮивала сужЬе коЉи тамноваху ради ’риста. » служаше им богобоЉажЪиво и с ЪубавЪу: периЉаше им руке и ноге, отираше им крв, превезиваше им ране, чишЮаше им ЮелиЉе, даваше им понуде свакоме према ЬеговоЉ потреби, па се онда враЮаше куЮи. Ќо ово јнастасиЉино често посеЮиваЬе тамница не остаде таЉна за Ьенога мужа, и он се Љош Љаче разгЬеви на Ьу. »стина, он Ље и раниЉе киЬаше што не одговара своЉим брачним дужностима. јли када му несреЮна робиЬа, коЉа Ље пратила јнастасиЉу за време тих посеЮиваЬа тамница, исприча све, он страховито изби јнастасиЉу, затвори Ље у куЮи, и постави ЉоЉ стражу да праг од куЮе не прекорачи. » туговаше света јнастасиЉа због ’ристових сужаЬа што их не посеЮуЉе, што им не служи, и што им не носи понуде. Ќо нарочито паЮаше због учитеЪа свог, светог ’рисогона, што га не види. £ер он веЮ две године лежаше у тамници, трпеЮи многе и разне муке. –аниЉе, док Ље била слободна, јнастасиЉа Ље често одлазила к Ьему; али сада затворена и стражом чувана, она то ниЉе могла чинити. ћуж пак особито силно злоставЪаше јнастасиЉу откако ЉоЉ умре отац, чиЉег огромног имаЬа она остаде Љедина наследница, пошто он ниЉе имао друге деце. ѕублиЉе, не волеЮи јнастасиЉу због Ьеног избегаваЬа телесних брачних веза, намераваше да умори јнастасиЉу, и тако постане наследник целокупног имаЬа Ьеног, па да себи доведе другу жену. » муж сматраше свету девоЉку јнастасиЉу као заробЪеницу и робиЬу, и злоставЪаше Ље и мучаше свакодневно. “о се види из писма коЉе она кришом посла светом ’рисогону по ЉедноЉ старици. “о писмо гласи:

"—ветом исповеднику ’рисогону, јнастасиЉа. ѕремда отац моЉ беЉаше идолопоклоник, али маЉка ми беЉаше хришЮанка и сав живот проведе побожно и чисто у хришЮанскоЉ вери. ќна ме Љош од повоЉа начини хришЮанком. ѕо Ьеном одласку из овога света Ља под мораЬем примих на себе Љарам мужа богохулника. јли по великом милосрРу ЅожЉем, избегаваЉуЮи мужевЪеву постеЪу измишЪеном болешЮу, Ља даЬу и ноЮу грлим стопе √оспода мог »суса ’риста. ћеРутим муж хваста се моЉим наследством и троши га са недостоЉним и поганим идолопоклоницима, мене Ље као врачару и богохулницу ставио под таку свирепу стражу, да очекуЉем смрт. » стварно, мени ништа друго не остаЉе него да испустим душу и паднем мртва. ћада Юу се у смрти веселити због исповедаЬа √оспода мог »суса ’риста, ипак силно тугуЉем што гледам где се сва моЉа богатства коЉа сам обеЮала Ѕогу, расипаЉу рукама Ъуди незнабожних и туРих Ѕогу. » тога ради молим те, о човече ЅожиЉи, замоли усрдно ¬ладику ’риста: да мога мужа или остави у животу ако провиди да Юе се кад тад обратити вери; или ако Юе заувек остати у незнабоштву, онда нека нареди да он изиРе из средине живих и уступи место онима коЉи почитуЉу Ѕога. £ер боЪе му Ље умрети него —ина ЅожЉег не исповедати и сметати онима коЉи √а исповедаЉу. —ам ’ристос ми Ље сведок да Юу се, ако будем слободна, приЪубити стопама светих и старати се свим срцем о Ьима, као што сам и била почела. —пасаваЉ се, човече ЅожЉи, и мене помиЬи".

—вети ’рисогон посла јнастасиЉи у одговор овакво писмо: "’рисогон јнастасиЉи. “еби, коЉа се налазиш усред буре и немира овога света, ускоро Юе идуЮи по води доЮи ’ристос и Љедном речЉу нареРеЬа —вог утишати све Раволске олуЉе што су навалиле на тебе. —тога, као да си на средини мора, очекуЉ ’риста коЉи Юе доЮи к теби, и у срцу свом вапиЉ са пророком говореЮи: Ўто си клонула, душо моЉа, и што ме смуЮуЉеш? ”здаЉ се у Ѕога, Љер Юу га Љош славити, спаситеЪа мога и Ѕога мога (ѕсал. 41, 6). ЌадаЉ се двоструком дару од Ѕога: Љер теби Юе се и времено наследство повратити и небеско припремити. ј √оспод ради тога добротворство —воЉе продужуЉе кроз тешке доживЪаЉе, да не бисмо сматрали да Ље рРаво оно што нам ќн даЉе: Љер ти √оспод не наноси штете него те куша. » ово знаЉ, заштита ниЉе сигурна када бива од човека, Љер —вето ѕисмо каже: ѕроклет човек коЉи се узда у човека; и благословен човек коЉи се узда у √оспода (£ерем. 17, 5. 7). „уваЉ се чврсто и будно од свих грехова; и само од Ѕога ишти утехе, држеЮи заповести Мегове. “еби Юе се скоро повратити мирно време; и усред ноЮне таме посетиЮе те светлост цветног дана; и грануЮе ти сунчано ведри дани иза минуле зиме, да би ти свима коЉи страдаЉу за име ’ристово пружала времену утеху, и сама Юеш се без сумЬе удостоЉити вечне утехе. —пасаваЉ се о √осподу и моли се за мене".

ѕосле мало времена јнастасиЉа, свирепо и смртно измучена од злог и незнабожног мужа, написа светом ’рисогону овако: "»споведнику ’ристовом ’рисогону јнастасиЉа.  раЉ доРе телу моме; помени ме, да би излазеЮу душу моЉу примио √оспод, за Ъубав кога трпим оно што Юеш чути из уста ове старице".

—вети ’рисогон ЉоЉ одговори оваквим писмом: "’рисогон јнастасиЉи. —ветлости увек претходи тама, а после болести враЮа се здравЪе, и после смрти наступа живот. £едним се завршетком завршаваЉу и неприЉатности света у благополучности: да очаЉаЬе не би владало ќЉаРенима и празно кочопереЬе радоснима. £едно Ље море на коЉе излазе чамци тела наших, и под Љедним крманошем плове душе наше. Ќо чамци неких су Љачи, и буре им не шкоде; а других су слаби, и у пристаништу су близу потопЪеЬа: Љер Ље близу време да погину они коЉи не помишЪаЉу стиЮи у спасоносно пристаниште. “и пак, о беспрекорна служитеЪко ’ристова, свом мишЪу привежи себе за крст ’ристов, и припреми себе за дело √осподЬе. ј кад у том делу послужиш по своЉоЉ жеЪи, тада Юеш са славом мучеништва преЮи ка ’ристу". ќвим писмом свети ’рисогон изрече пророчанство о скороЉ погибиЉи ѕублиЉа, злог мужа јнастасиЉиног. ” те дане цар посла ѕублиЉа са изасланицима цару ѕерсиЉском. » кад путоваху морем, изненада настаде бура, и ѕублиЉе потону и удави се, те тако бедник погибе са хуком. —вета пак јнастасиЉа избави се као птица из ловачке мреже, сачувавши своЉе девичанство, и прими целокупно наследство што ЉоЉ беше остало после родитеЪа. » стаде опет обилазити тамнице, служеЮи светим страдалцима ’ристовим не само имаЬем своЉим, него их и тешеЮи мудрим и благоразумним речима, и побуРуЉуЮи их на Љуначко трпЪеЬе и неустрашиву смрт за ’риста.

” то време цар ƒиоклециЉан се налажаше у јквилеЉи и стараше се на све могуЮе начине да му ниЉедан хришЮанин не умакне и сакриЉе се. »з –има га известише да су тамнице препуне хришЮана и да их муче разноврсним мукама, али се они не одричу ’риста свог. —вима Ље Ьима учитеЪ ’рисогон; Ьега сви слушаЉу, и чврсто се држе Ьеговог учеЬа. “ада цар нареди да све ставе на муке и уморе на разне начине, само да ’рисогона пошаЪу к Ьему. £ер мишЪаше цар, ако ’рисогона победи, лако Юе онда савладати све остале хришЮане.

 ада светог ’рисогона воРаху к цару на суд, јнастасиЉа иРаше за Ьим издалека. ”гледавши светитеЪа, цар му наЉпре стаде говорити врло благо: ’рисогоне, прими добар савет: преРи у нашу веру и угоди боговима, а себи изабери весеЪе место невоЪа, и корисно место некорисног. £ош знаЉ да Юу те не само ослободити мука и даровати ти слатко видело, него Юу те одмах поставити и за епарха великога града –има. - —ветитеЪ одговори: £а познадох Љединога Ѕога, и ќн ми Ље слаРи од свакога видела, милиЉи од свакога живота, скупоцениЉи од сваког блага. ” Мега и срцем веруЉем; Мега и устима исповедам, и душом почитуЉем, и колена своЉа пред Ьим преклаЬам Љавно; а многе богове твоЉе, и басне, и демоне, нипошто неЮу поштовати, Љер о Ьима мислим што и —ократ, коЉи каже: ќд Ьих треба бежати свом снагом, Љер су варалице Ъуди и познати душеубице. ƒарови пак и почасти коЉе ми обеЮаваш, за мене не значе ништа до сан и сенку.

Ќе подносеЮи овако смеле речи ’рисогонове, цар нареди воЉницима да одмах одведу ’рисогона у забачено место и одсеку му главу. » лежаше тело светитеЪево на обали морскоЉ, недалеко од обиталишта неког презвитера «оила, човека светог, и триЉу девоЉака, сестара по телу и духу: јгапиЉе, ’иониЉе и »рине. “аЉ презвитер, неким откривеЬем ЅожЉим сазнавши за тело светог ’рисогона, узе га са главом, положи у ковчег и сакри у своме дому. » у тридесети дан Ьему се свети ’рисогон Љави у виРеЬу и рече: «наЉ да Юе за ових девет дана те три девице ’ристове, коЉе живе близу тебе, бити узете на мучеЬе. Ќо ти реци слушкиЬи √осподЬоЉ јнастасиЉи, да их брижЪиво храбри на Љуначки подвиг док се не овенчаЉу страдаЬем. ј и ти имаЉ добру наду, да Юеш примити слатке плодове трудова своЉих: Љер Юеш се ускоро ослободити земаЪског света и бити одведен ’ристу са пострадалима за Мега.

“о исто би откривено и светоЉ јнастасиЉи. » она, побуРивана ƒухом ЅожЉим, доРе дому презвитера «оила, кога дотад ниЉе познавала, и питаше га где су те девице, . о чиЉоЉ будуЮоЉ мученичкоЉ кончини Ьему би откривено у виРеЬу. ѕрезвитер ЉоЉ показа Ьихову куЮу, и света јнастасиЉа проведе с Ьима Љедну ноЮ, с ЪубавЪу им говореЮи многе спасоносне и пуне божанске Ъубави поуке, и на таЉ начин соколеЮи их да Љуначки стоЉе за ’риста женика свог до проливаЬа крви своЉе за Мега. “ом приликом света јнастасиЉа виде и мошти мученика ’ристова, светог ’рисогона, милог учитеЪа свог, и плака над Ьима дуго од свег срца, препоручуЉуЮи себе Ьеговим молитвама.

«атим се опет света јнастасиЉа врати у јквилеЉу. » би као што рече свети ’рисогон презвитеру «оилу у виРеЬу: за девет дана презвитер «оил се престави ка √осподу; а свете девице: јгапиЉа, ’иониЉа и »рина, бише ухваЮене, и пред цара ƒиоклециЉана на суд изведене. ќн их дуго и ласкама и претЬама наговараше и примораваше да идолима принесу жртве; али пошто оне нипошто не хтедоше, он их врже у тамницу. ј света јнастасиЉа одмах, по обичаЉу свом, оде к овим светим девоЉкама, и тешаше их уздаЬем у сигурну помоЮ ’ристову и надом у славну победу и триЉумф над неприЉатеЪем.

” то време цар отпутова у ћакедониЉу због неких народних послова, а свете три девоЉке бише предате мучитеЪу ƒулкициЉу. ќваЉ их подврже испитиваЬу и мучеЬу, па их уручи неком —исиниЉу комиту на истЉазаваЬе. —исиниЉе врже свету јгапиЉу и ’иониЉу у огаЬ, где оне и скончаше предавши дух Ѕогу а тела своЉа оставивши у огЬу читава и неповреРена. —вету пак »рину Љедан од комитових воЉника устрели стрелом, и светитеЪка сконча. —вета тела Ьихова узе света јнастасиЉа, зави их у беле плаштанице са мирисима, и богобоЉажЪиво положи !на чесном месту, величаЉуЮи Ьихова страдаЬа.

ѕосле тога света јнастасиЉа хоРаше из града у град, и из земЪе у земЪу, служеЮи светим сужЬима по тамницама, збриЬаваЉуЮи о свом трошку ’ристове сужЬе храном и пиЮем и лековима и сваком потребом, олакшаваЉуЮи муке великим страдалцима и телом изнемоглима, и златом купуЉуЮи у тамничких стражара одмор многогодишЬим сужЬима. «бог тога она и би названа узорешителница: Љер многима раздреши узе своЉим таЉним стараЬем о Ьима, многима издеЉствова олакшице, многима исцели неизлечиве ране своЉим заузимаЬем и видаЬем, многе полумртве оживи своЉим служеЬем, а охрабри здраве коЉи иРаху на мучеЬе. Ѕеше света јнастасиЉа и лекарску науку изучила, те сама лечаше оне у ранама, и не гнушаше се носити на своЉим рукама оне коЉи не беху у стаЬу владати своЉим ногама и рукама, ’риста ради поломЪеним и изранавЪеним; такве она своЉим рукама храЬаше и поЉаше, и гноЉ им чишЮаше, и ране превиЉаше. » светоЉ јнастасиЉи беше радост и весеЪе само ово: да као самоме ’ристу усрдно послужи онима коЉи страдаЉу за исповедаЬе преслатког имена ’ристовог. ќ томе се она свом мишЪу своЉом стараше; на томе она свим усрРем своЉим раРаше, и око тога се она свом снагом своЉом труРаше, немоЮ природе своЉе савлаРуЉуЮи чврстином душе и Љунаштвом, и ЪубавЪу к Ѕогу и ближЬима, а врх свега ЪубавЪу к светим страдалцима, увек блиских Ѕогу, о коЉима она са ƒавидом збораше:  ако су ми драгоцени приЉатеЪи твоЉи, Ѕоже! (ѕсал. 138, 17).

 ада света узорешителница јнастасиЉа боравЪаше у ћакедониЉи, она се и тамо бавЪаше своЉим уобичаЉеним служеЬем светима. “амо се она упозна са Љедном врло младом удовицом, по имену “еодотиЉом, коЉа беше родом из ¬итиниЉског града ЌикеЉе. ѕосле смрти свога мужа “еодотиЉа остаде са три своЉа мала синчиЮа, и живЪаше у ћакедониЉи, проводеЮи своЉе удовичке дане у побожном хришЮанском живЪеЬу. Ѕлажена јнастасиЉа често обитаваше код ове удовице, Љер Ље ЪубЪаше као верну слушкиЬу ’ристову, и тешаху се меРусобно слатким разговорима о преслаткоЉ Ъубави ЅожЉоЉ, ради коЉе толики светитеЪи ЅожЉи душе своЉе с радошЮу положише. Ќо после извесног времена сазнаде се да Ље “еодотиЉа хришЮанка.  ао таква она би изведена на суд пред цара. «а време тог нечастивог суРеЬа неко из цареве свите, по имену ЋевкадиЉе, би раЬен “еодотиЉином лепотом, и моли цара да Ље не погубЪуЉе, него да му Ље да за жену. ÷ар одмах пристаде на то, надаЉуЮи се да Юе Ље муж брже обратити к боговима.

ЋевкадиЉе узе “еодотиЉу са децом Ьеном и одведе куЮи своЉоЉ. » шта све он не учини, и шта све не изговори, молеЮи “еодотиЉу, и саветуЉуЮи ЉоЉ, и ласкаЉуЮи ЉоЉ, и претеЮи ЉоЉ, да учини ове две ствари: да се одрекне ’риста и да пристане да му буде жена. ј “еодотиЉа му одговараше: јко се трудиш да ме добиЉеш за своЉу жвну да би располагао моЉим богатствима и имаЬима, ево Ља ти их све добровоЪно поклаЬам, само ме остави да ’ристу служим, еда бих место свих богатстава Љедино ’риста наследила. јко пак желиш мене волеЮи моЉу лепоту, и паштиш се да ме од ’риста одвратиш, онда знаЉ, ти покушаваш немогуЮу ствар: Љер Юеш пре лепоту моЉу у нелепоту изменити, и живот у смрт, но што Юеш ум моЉ отргнути од ’риста и приволети ме на брак с тобом.

“их дана поЉави се потреба те ЋевкадиЉе отиде са царем некуда на пут, а “еодотиЉу остави у своме дому. » задржа се ЋевкадиЉе на путу дуго време. “еодотиЉа пак пошто се мало одмори, служаше са светом јнастасиЉом сужЬима, болне исцеЪуЉуЮи, мртве сахраЬуЉуЮи, а живе на велике подвиге укрепЪуЉуЮи. ћеРутим цар ƒиоклециЉан би и овом приликом извештен, да су по градовима тамнице препуне хришЮана, и нема где да се смештаЉу други сужЬи. “ада незнабожни мучитеЪ нареди да за Љедну ноЮ буду на разне начине побиЉени сви хришЮани по тамницама, да би тамнице могле примити у себе друге хришЮане. » би за то одреЮена Љедна ноЮ, коЉа безброЉ мученика посла ка незалазном дану, успававши им тела сном помоЮу разноврсних смрти: Љер Љедне посече мач, друге потопи вода, неке сажегоше ужарене пеЮи, а неке живе прими утроба земЪе, Љер побацавши их у дубоке ровове и Љаме, живе их засуше песком и камеЬем.

ј кад свану, мученикоЪубива јнастасиЉа блажена по обичаЉу свом доРе у Љедну од тамница, и не нашавши никога она испуни ваздух плачем и ридаЬем. ”питана од тамошЬих воЉника зашто тако рида, она одговори: “ражим слуге Ѕога мога коЉи Ључе беху у овоЉ тамници, а сада не знам где су. - ¬оЉници пак, познавши да Ље хришЮанка, одмах Ље ухватише и одведоше к царском намеснику »лириЉе ‘лору.  ада намесник упита свету јнастасиЉу: £еси ли хришЮанка? она громогласно одговори: ¬аистину, хришЮанка сам. £ер што теби изгледа одвратно, то Ље мени премило. Ќазив хришЮанин за вас Ље богохулан, а за мене драгоцен и славан. -  ада пак намесник сазнаде да Ље јнастасиЉа из –има и високог рода, он Ље упита: Ўта те онда покрену да оставиш своЉе славно отачаство –им и доРеш овамо? - —ветитеЪка одговори: Ўта друго осим глас √оспода мог коЉи ме призива к себи, Љер Мему Љединоме следуЉуЮи, Ља оставих отачаство и приЉатеЪе, и узевши крст ’риста мога, брзим и радосним корацима кренух стопама Меговим. - Ќамесник Ље упита: √де Ље таЉ кога ти називаш ’ристос? - —ветитеЪка одговори: Ќема места где ’риста не би било. ќн Ље на небу, ќн Ље у мору, ќн Ље на земЪи, ќн Ље и у свима коЉи √а призиваЉу и боЉе √а се, просвеЮуЉуЮи им разуме и свагда пребиваЉуЮи с Ьима. - Ќамесник Ље упита: √де су ти коЉи се боЉе ’риста твога, о коЉима говориш, кажи нам да их упознамо? - —ветитеЪка одговори: ƒосада беху с нама на земЪи у телу, а сада су, оставивши ово доле, на небесима, и са висине гледаЉу на нас: Љер им то издеЉствова смрт коЉу примише за ’риста. ћеЮу Ьих биЮу увршЮена и Ља, Љер желим да кренем истим путем коЉима и они.

ѕошто царски намесник ниЉе могао предузети ништа против високородне –имЪанке док не обавести о ЬоЉ цара, он написа подробан извештаЉ о јнастасиЉи и посла ƒиоклециЉану. ƒиоклециЉану пак беху познати и јнастасиЉини родитеЪи, и Ьен муж, и она сама. » дознавши да јнастасиЉа троши на убоге хришЮане имаЬе што наследи од родитеЪа, он, желеЮи да се докопа тог имаЬа, нареди да му доведу јнастасиЉу.  ада јнастасиЉу доведоше пред Ьега, он Ље стаде распитивати за Ьено имаЬе, више волеЮи богатство неголи богове своЉе. » говораше: √де су ризнице што су остале од твога оца? - —ветитеЪка одгќвори храбро: ƒа ми Ље Љош нешто остало од ризница и имаЬа, коЉима бих Љош могла служити слугама ’риста мог, онда Ља не бих предала себе у руке онима коЉи ишту крви хришЮанске. јли пошто сам сва блага веЮ потрошила како треба, мени остаЉе Љош само тело моЉе, и ево хитам да и Ьега принесем на дар ’ристу моме.

÷ар, видеЮи јнастасиЉино Ќеустрашиво изЉашЬаваЬе, и осеЮаЉуЮи Љуначку храброст душе Ьене, изгуби наду да Юе Ље речима савладати и ишта добити од Ьених богатстава пошто их Ље потрошила. ѕри томе он се боЉаше да се упусти у дуг разговор с Ьом, да га она не би посрамила мудрим речима своЉим. «ато нареди да јнастасиЉу одведу епарху, говореЮи: Ќе доликуЉе царевом велеЪепиЉу да разговара са безумном женом.

≈парх мирним гласом рече јнастасиЉи: жено, зашто неЮеш да боговима принесеш жртве као што их отац твоЉ приношаше, него оставивши их почитуЉеш ’риста кога не знаш, коЉи Ље од £евреЉа роРен, а од Ьих и убиЉен као злочинац. - јнастасиЉа одговори: » Ља у дому свом имаРах и богове и богиЬе, златне и сребрне и бакарне, и видеЮи их где онако узалудни служе птицама за слетишта а пауцима и мувама за обиталишта, Ља их побацах у огаЬ, да им птице, пауци и муве не би наносили срамоту. » изиРоше ми из огЬа новци златни и сребрни и бакарни, те Ља за те новце многе гладне нахраних, наге оденух, невоЪне помогох, и потребите збринух. » тако богове коЉи стаЉаху узалудни и некорисни, Ља употребих на корист многима. - –азЉарен, епарх викну: £а о том безбожном делу твом неЮу ни да слушам ушима своЉим. - —ветитеЪка се насмеЉа и рече: „удим се, судиЉо, расуРиваЬу твоме, те дело моЉе називаш безбожним делом. £ер да Ље у тих бездахних идола било бар Љедно чувство, или Љедна ма каква сила, шта би их онда спречило да се отму из руку коЉе их разбиЉаЉу, или да одмазде тим разбиЉачима? или бар да од вас заишту помоЮ? јли они и не знаЉу шта се с Ьима збива! - —удиЉа прекину јнастасиЉи реч викнувши: —вебожанствени цар наш нареди све празне речи оставити и од двога Љедно учинити: или боговима принеси жртву, или Юеш зло погинути. - ј светитеЪка говораше да за ’риста умрети, то не значи погинути него се обрести у вечном животу.

ѕосле многих оваквих узаЉамних речи епарх увиде да Ље света јнастасиЉа непоколебЪива, па оде и обавести цара. ƒиоклециЉан се силно разгЬеви и док размишЪаше шта да чини с јнастасиЉом, неко од саветника предложи цару да јнастасиЉу преда врховном жрецу  апитолском ”лпиЉану, да Ље он или речима придобиЉе или мукама присили, но ако се она не покори, да Ље смрЮу уништи. —ве пак што би остало од јнастасиЉиног имаЬа, нека ”лпиЉан преда  апитолу. ќваЉ савет се допаде цару, к он одмах предаде свету јнастасиЉу врховном жрецу ”лпиЉану.

”лпиЉан узе јнастасиЉу и чесно одведе своЉоЉ куЮи, желеЮи да Ље улови ЪубазношЮу а не ЉарошЮу. » пошто Ље дуго и ласкаво саветовао јнастасиЉу, он изложи пред Ьом две врсте сасвим супротних ствари: на ЉедноЉ страни све дивне предмете овога света, а на другоЉ све справе за мучеЬе, страшне и за гледаЬе. ƒакле, на ЉедноЉ страни драго камеЬе, на супротноЉ оштре каме! на ЉедноЉ - златни и кристални кревети са скупоценом постеЪином, на другоЉ - гвоздени усиЉани кревети засути жеравицом; на ЉедноЉ - Юердани, минРуше и разни златни и бисерни накити, на другоЉ - окови, ланци и железни конопци; на ЉедноЉ - раскошна огледала и сав прибор за женско улепшаваЬе, на другоЉ - гвоздени гребени за дераЬе тела и клешта за кидаЬе меса и железна бодила; на ЉедноЉ - наЉскупоцениЉе хаЪине, на другоЉ - опеке и пртене крпе за трЪаЬе и подЪуЮиваЬе нанесених за време мучеЬа рана.

–ади чега то уради оваЉ лукави и подмукли архижрец? –ади чега стави према дивним стварима ужаоне, и према приЉатнима неприЉатне, према примамЪивима одвратне? –ади тога да: или помоЮу првих преласти или помоЮу других уплаши невесту ’ристову. Ќо она, презируЮи прве, ниЉе се плашила других; и воЪом своЉом грЪаше справе за мучеЬе а не женске наките. » шта постиже бедни архижрец? ќно што говори пророк: Ќеправда превари себе саму (ѕсал. 26, 12). “ако и архижрец све то, не знаЉуЮи, устроЉи на своЉу срамоту и стид. £ер се у свему томе обелодани, с Љедне стране јнастасиЉино велико Љунаштво и Ьена Ъубав према ’ристу, а с друге стране немоЮ и ништавност ”лпиЉановог злоумишЪаЉа и лукавства и подмуклости и преваре. £ер када архижрец, рече светоЉ јнастасиЉи: "»забери себи од ових двеЉу страна коЉу хоЮеш", она погледавши на страну где беху изложене световне ствари рече: "“о Ље твоЉе, Раволе, и оних коЉи теби служе; са Ьима Юеш бити предат вечноЉ погибли". ѕогледавши пак на окове и остале страхотне справе за мучеЬе, света јнастасиЉа рече: "ќкиЮена овим, Ља Юу се милом женику мом ’ристу показати предивна и свеприЉатна. ќво дакле изабирам, а оно презирем; ово иштем, а оно одбацуЉем; ово волим због милог √оспода мог, а оно мрзим и пЪуЉем".

ћеРутим архижрец Љош штеРаше јнастасиЉу, и не губЪаше наду да Юе се она променити. «ато ЉоЉ предложи три дана на размишЪаЬе. ќваЉ предлог тешко паде мученици, и она рече: «ашто одлажеш? «ашто ме одмах Ќе ставиш на муке? Ўта друго очекуЉеш да чуЉеш од мене сем овога што ти говорим сада? Ѕоговима твоЉим жртве принети неЮу, и воЪи твоЉоЉ и цара твога покорити се неЮу. Ќапротив, жртву хвале принеЮу ÷ару векова, Љедином бесмртном Ѕогу мом, за кога полажем душу своЉу, и твоЉе муке презирем, само да ’риста добиЉем коЉи Ље живот вечни. - ”пита Ље жрец: ≈да ли и ти, безумнице, желиш себи смрт као што Ље ’ристова? - ј мученица, чувши где спомиЬе смрт ’ристову, испуни се радости и рече: јмин! јмин! Ќека ми то буде, ’ристе ÷аре! - ∆рец Ље упита: ј шта значи та реч јмин? - —ветитеЪка одговори: “и ниси достоЉан ту реч ни схватити ни изговорити. £ер нико паметан не лиЉе скупоцено миро у покварен суд.

“ада ”лпиЉан нареди да јнастасиЉу на три дана одведу к познатим ЉоЉ женама и Ьеним ЌекадаЬим сусеткама и другарицама, да Ље оне усаветуЉу, и раскраве ЉоЉ срце да се врати отачаским боговима. » шта све не чиЬаху те лукаве и незнабожне жене! какве речи, какве савете, каква ласкаЬа, и каква мила и пристоЉна шапутаЬа не уливаху у Ьене уши, дочараваЉуЮи уму Ьеном лепоту и сласти овога света! јли света јнастасиЉа беше за све то глува и нема. ѕа усто она у току та три дана не окуси ни хлеба ни воде, само у срцу свом непрестано вапиЉаше ка ’ристу, ∆енику свом.

ѕо истеку три дана врховни жрец идолопоклонички ”лпиЉан, видеЮи да Ље света јнастасиЉа у исповедаЬу ’риста непоколебЪива као стуб и гора непокретна, донесе одлуку да Ље стави на муке. јли претходно зажеле бедник да чисту голубицу ’ристову оскврнави своЉом нечистотом. » када хтеде да Ље се дотакне, он тог часа ослепи и спопаде га таква главобоЪа, да он као безуман викаше и призиваше своЉе богове у помоЮ. ќнда нареди да га однесу у идолски храм, надаЉуЮи се исцеЪеЬу од богова коЉима служи. јли уместо помоЮи Ьега снаРе огромна штета, и уместо живота он доби смрт, Љер тамо у мукама изврже душу своЉу, и отиде к боговима своЉим у пакао.

√лас о томе брзо се пронесе на све стране. ј света јнастасиЉа постаде слободна. » отишавши одатле она отиде код гореспоменуте духовне сестре своЉе “еодотиЉе, коЉа Ље пребивала у дому ЋевкадиЉа комита, и исприча ЉоЉ све што Ље претрпела, и о чуду коЉе Ѕог учини преко Ье, и о милости коЉу изли на Ьу. ѕосле пак неколико дана врати се комит ЋевкадиЉе из ¬итиниЉе. » поново као и први пут стаде наговарати “еодотиЉу и благим и страшилним речима на два безакоЬа: на веру у нечастиве богове своЉе и на погани брак са Ьим. Ќо видевши да од тога нема ништа, и Љош сазнавши да Ље и јнастасиЉа ту, он се страховито разгЬеви. » одмах узе јнастасиЉу, свеза Ље и предаде суду, а “еодотиЉу са децом Ьеном посла везану ¬итиниЉском антипату, ЌикитиЉу, са писменим извештаЉем о свему што се односи на Ьу.

Ѕлажена “еодотиЉа, доведена к антипату ЌикитиЉу, би изведена на суд. » када ЉоЉ судиЉа, саслушаваЉуЮи Ље, поче претити мукама, тада Ьен наЉстариЉи син ≈вод, мали дечко, рече: ћи се, судиЉо, не боЉимо мука од Ъуди, Љер оне осигураваЉу телу нераспадЪивост а души бесмртност; него се боЉимо Ѕога коЉи може и душу и тело погубити у паклу огЬеном (ћт. 10, 28). - —удиЉа одмах нареди да дечка пруЮем биЉу све док му крв не потече, и то наочиглед маЉке. ј маЉка гледаЉуЮи то радоваше се, и речима сокоЪаше чедо своЉе да Љуначки трпи.

ѕосле тога “еодотиЉа би предата неком бесрамнику √иртаку да Ље оскврни. јли када оваЉ приступи к целомудреноЉ слушкиЬи ’ристовоЉ и хтеде да Ље се дотакне, угледа краЉ Ье блиставог младиЮа, коЉи Ъутито погледа на Ьега бестидника, и удари га силно руком по лицу и раскрвави га. «а ово чудо дознаде и антипат. јли он, уместо да у томе види доказ како Ѕог чува чистоту целомудреника, постаде Љош безумниЉи и то чудо приписиваше маРиЉама. » наредивши да се пеЮ силно ужеже, он врже у Ьу маЉку са троЉе деце. » тако света “еодотиЉа са благословеним плодом утробе своЉе постаде благословена и благоприЉатна жртва Ѕогу, Љер тамо и сконча.

” то пак време света јнастасиЉа беЉаше у тамници »лирског игемона. £ер оваЉ, будуЮи златоЪубив, а чувши да Ље јнастасиЉа богата и има много имаЬа, дозва Ље насамо и рече ЉоЉ: «нам, жено, да си богата имаЬем, а да си по вери хришЮанка, што и сама не скриваш. »зврши дакле заповести ’риста вашега, коЉи вам законом нареРуЉе да сва богатства презирете и постанете сироти: уступи ми своЉе богатство и наслеРе и сва имаЬа. ѕоступивши тако, ти Юеш стеЮи двоструки добитак: и заповест Юеш ’ристову испунити, и слободу Юеш добити од нас, те Юеш без страха и сметЬе послужити Ѕогу своме. - Ќа то премудра јнастасиЉа одговори благоразумно: јли, судиЉо, негде Ље у ≈ванРеЪу рекао ’ристос моЉ: ѕродаЉ имаЬе своЉе и подаЉ сиромаеима, и имаЮеш благо на небу (ћт. 19, 21). ј ти си богат; и ко би био тако безуман да теби да оно што припада сиромасима? и ко би био тако луд да храну гладних да ономе коЉи у сластима и насладама живи? јли када бих те видела гладна, и жедна, и нага, и болесна, и у тамницу вргнута, Ља бих онда учинила теби што нам Ље заповеРено од ’риста: нахранила бих те, напоЉила бих те, оденула бих те, посетила бих те, послужила бих ти, помогла бих ти, даЉуЮи ти што Ље потребно.

–азгЬевивши се, игемон затвори свету јнастасиЉу у мрачноЉ тамници, и тридесет дана мораше Ље глаРу. јли света мученица се храЬаше надом своЉом, - √осподом ’ристом, Љер ЉоЉ то беше слатка храна и у тескоби утеха. » ЬоЉ се сваке ноЮи ЉавЪаше света мученица “еодотиЉа, и испуЬаваше ЉоЉ срце весеЪем, и укрепЪаваше Ље. » јнастасиЉа разговараше с Ьом дуго о многим стварима, и распитиваше Ље. £едном Ље упита ово: како она долази к ЬоЉ после смрти? - —вета “еодотиЉа ЉоЉ обЉасни, да Ље душама мученика дарована од Ѕога нарочита благодат, да по одласку са земЪе долазе коЉима хоЮе на земЪи, разговараЉу с Ьима, и теше их.

«атим игемон, пошто веЮ проРе тридесет дана, виде да јнастасиЉа ниЉе изнемогла од глади веЮ Ље здрава и радосна, разгЬеви се на стражаре сматраЉуЮи да су ЉоЉ они давали храну, па затвори јнастасиЉу у наЉсигурниЉу тамницу, запечати тамницу своЉим печатом, и поставивши наЉверниЉу стражу, продужи других тридесет дана мучити јнастасиЉу глаРу и жеРу. ј света јнастасиЉа и даЬу и ноЮу храЬаше се и напаЉаше сузама, молеЮи се Ѕогу непрестано.

ј кад истекоше и ових тридесет дана, игемон изведе јнастасиЉу из тамнице, па видевши да се у лицу ниЉе променила, осуди Ље на смрт, и то да са другим осуРеницима, осуРенима на смрт за разне злочине, буде потопЪена у мору. ћеРу Ьима се налажаше и Љедан благочестив човек, по имену ≈втихиЉан, коЉи за ’риста беше лишен целокупног имаЬа свог, па осуРен на исту смрт. —ве осуРенике посадише на лаРу и извезоше на море. ј кад стигоше насред пучине морске, воЉници пробушише лаРу на много места да би потонула, а сами седоше у припремЪени чамац, и одвеслаше ка обали. » када лаРа веЮ поче тонути, сви осуРеници на лаРи изненада угледаше свету мученицу “еодотиЉу где уреди Љедра и крмани крмом ка обали, и лаРа пловЪаше сасвим сигурно. √ледаЉуЮи то чудо и видеЮи да су спасени од потопЪеЬа, сви осуРеници припадоше к ногама двоЉе хришЮана:

≈втихиЉана и јнастасиЉе, изЉавЪуЉуЮи да желе постати хришЮани. » кад се среЮно искрцаше на копно, они бише од ≈втихиЉаиа и јнастасиЉе научени вери у √оспода нашег »суса ’риста, и крстише се. ј беше сто двадесет душа коЉе се спасоше од потопЪеЬа и повероваше у √оспода.  ада пак игемон сазнаде за то, он све Ьих погуби на разне начине. ј односно свете мученице јнастасиЉе нареди да Ље измеРу четири стуба растегнуту и везану огЬем спале.

» тако заврши своЉ страдалачки подвиг блажена ”зорешителница, разрешивши се телесних уза и отишавши ка жеЪеноЉ слободи небескоЉ. —вето пак тело Ьено, неповреРено од огЬа, измоли од игемонове жене Љедна побожна жена по имену јполинариЉа, и чесно сахрани у врту краЉ куЮе своЉе. ј када касниЉе престаде гоЬеЬе, она над гробом свете великомученице јнастасиЉе подиже цркву. Ќакон пак много година чесне мошти свете великомученице бише свечано пренете у престоницу ÷ариград, на заштиту и спасеЬе граду, а у славу ’риста Ѕога нашег, са ќцем и —ветим ƒухом у £едном Ѕожанству славЪеног вавек. јмин.

04 / 01 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0