Srpska

Ќа ÷ркви Ље да уклаЬа предрасуде измеРу —рба и ’рвата

††††

—рпска ѕравославна ÷рква ниЉе заинтересована само за питаЬа статуса свештенства или враЮаЬа одузете имовине, веЮ Ље животно заинтересована за решаваЬе егзистенциЉалних проблема верника

∆еЪа му Ље да своЉоЉ пастви буде „гласноговорник” Ц да на званичним састанцима и различитим скуповима не буде само декор верске разноликости, веЮ црквени великодостоЉник са ставом коЉи гласно говори о свему што мучи ÷ркву коЉоЉ служи и вернике чиЉи Ље пастир. Ќови загребачко-ЪубЪански митрополит ѕорфириЉе за непуних седам месеци колико обавЪа ову дужност састаЉао се са државним врхом ’рватске, председником и премиЉером, броЉним личностима из политичког, културног, Љавног живота и не криЉе оптимизам после тих сусрета. ¬исоко цени то што га Ље први по доласку у «агреб примио кардинал £осип ЅозаниЮ.

Ц »скрено смо разговарали о садашЬим околностима црквеног и друштвеног живота у ’рватскоЉ. ”путили смо заЉеднички позив православнима и католицима да се моле за оне коЉи данас страдаЉу у ратним сукобима у ”краЉини и на Ѕлиском истоку.  ардинал Ље изразио спремност за заЉедничке инициЉативе за добро свих, без обзира на вероисповест. “у спремност препознаЉемо и у речима Ьегове овогодишЬе ЅожиЮне поруке: „Ќе ускраЮуЉте себи дар приЉатеЪства; отворите срце да из Ьега изаРу оне речи коЉе Юе обновити приЉатеЪску Ъубав и меРусобну потпору...” Ц каже у ЅожиЮном интервЉуу за „ѕолитику” митрополит загребачко-ЪубЪански ѕорфириЉе.

Ќа колико места у ћитрополиЉи загребачко-ЪубЪанскоЉ Юе се палити бадЬак за ЅожиЮ? √де Юе бити централне манифестациЉе?

ќбичаЉ паЪеЬа бадЬака претходних векова био Ље израз искЪучиво породичне побожности, везан за православни дом. ” данашЬе време, оваЉ лепи обичаЉ се практикуЉе у оним домовима где за то постоЉе услови. “ако треба и да остане, Љер бадЬак се никада ниЉе палио по градским трговима. “о Ље пракса коЉа Ље новиЉег датума. ƒакле, сходно томе неЮе бити масовних манифестациЉа и великих ватри око храмова у ≈пархиЉи загребачко-ЪубЪанскоЉ. Ќа ЅадЬи дан у —аборном храму у «агребу служиЮе се као и сваке године вечерЬа служба на коЉу доРу хиЪаде верника.

Ќа ваше устоличеЬе у «агребу дошао Ље црквени и државни врх ’рватске, а извештаЉе са тог свечаног догаРаЉа пренели су водеЮи хрватски медиЉи.  ако сте ви доживели велику пажЬу хрватске Љавности?

ћислим да су црквени и државни врх –епублике ’рватске присуством литургиЉском чину устоличеЬа новог митрополита —рпске православне цркве, а хрватски медиЉи начином на коЉи су наЉавили и известили са тог догаРаЉа, пре свега учинили част православним —рбима коЉи овде живе и манифестовали спремност хрватског друштва или Ьеговог претежног дела, веЮине, да уваже поЉединачне и колективне потребе српске заЉеднице, и то, како оне коЉе се тичу духовног живота тако и свакодневне, егзистенциЉалне потребе коЉе су неодвоЉиве од духовних. Ќаравно, предстоЉи нам свима: православним епископима и свештеницима, државним властима и политичким чиниоцима, невладиним организациЉама да свако у свом домену да допринос решаваЬу постоЉеЮих проблема коЉи нису лаки. ”верен сам да Юе по тим питаЬима, конструктиван приступ имати и веЮинска ÷рква.

ƒали сте броЉне интервЉуе за хрватске медиЉе. £есте ли очекивали да Юе бити тако интересантни хрватским новинарима?

ћедиЉску пажЬу са коЉом сам дочекан доживео сам као своЉеврстан вид добродошлице, чак и пре него што сам дошао у «агреб. «бог тога сам осетио потребу да веЮ на устоличеЬу, у приступноЉ беседи, захвалим хрватским медиЉима и целокупноЉ Љавности. —а задовоЪством констатуЉем да се таква сарадЬа наставила и даЪе. —премност на сарадЬу са медиЉима, доживЪавам као обавезу: ƒаЉуЮи упутства апостолима, ’ристос Ље рекао: „Ўто вам говорим у тами, казуЉте на видику, што вам се шапЮе на уши, проповедаЉте с кровова!” ѕренети поруку ЉеванРеЪа путем медиЉа, саставни Ље део нашег сведочеЬа ’риста, наравно у мери колико то можемо и колико нам Ѕог даЉе снаге.

Ќедавно сте се састали и са хрватским премиЉером «ораном ћилановиЮем. ѕредседник ’рватске »во £осиповиЮ вам Ље био на устоличеЬу. ќхрабруЉе ли то да Юе се глас —рпске цркве Љаче чути у ’рватскоЉ?

—усрети са представницима власти у ’рватскоЉ, као и са другим политичким и друштвеним чиниоцима ме охрабруЉу. ћорам да истакнем да сам наишао само на разумеваЬе и спремност за решаваЬа постоЉеЮих проблема, као и на спремност за сарадЬу ÷ркве и државе, коЉа се подразумева у сваком савременом европском друштву. Ќаравно, ÷рква ниЉе заинтересована само за питаЬа коЉа се само тичу статуса свештенства, враЮаЬа одузете имовине и слично. ÷рква Ље животно заинтересована и за решаваЬе егзистенциЉалних проблема Ьених верника и апелуЉе за Ьихово решаваЬе. ѕри том, имамо у виду да проблеме немаЉу само православни —рби, него да ’рватска, као и друге европске државе, има економске проблеме чиЉе решаваЬе не зависи само од овдашЬих власти, него су део глобалне кризе. јли, постоЉи и читав низ проблема коЉи тиште само —рбе, а за чиЉе решаваЬе Ље више од свега потребна добра воЪа. ”верен сам да таква добра воЪа постоЉи. Ўто се, пак, тиче односа православних —рба коЉи живе у ’рватскоЉ, осеЮам потребу да и овог пута истакнем следеЮе: свако ко овде живи, мора да поштуЉе законе ове земЪе и да доприноси општем добру и развоЉу државе.

ƒа ли се захлаРеЬе односа Ѕеограда и «агреба одразило и на ваше односе са хрватским државним врхом?

ЌиЉе, а чини ми се да се не ради о озбиЪном захлаРеЬу односа, веЮ о дневноЉ политици. Ќасушна Ље потреба српске ÷ркве у ’рватскоЉ да негуЉе добре односе са обе државе. »стичем и принципиЉелно начело одвоЉености и кооперативне сарадЬе ÷ркве и државе, при коЉоЉ свако дела у свом домену. ≈пископи и свештеници треба да раде на „свези мира”, настоЉе да унапреде оно што нас спаЉа, а не што нас раздваЉа. ÷рква, по своЉоЉ универзалноЉ природи, своЉом вечном поруком о оваплоЮеном Ѕогомладенцу надилази парциЉалне дневнополитичке интересе. “о не значи да смо равнодушни према догаРаЬима у сферама државних политика, него се молимо за владаре коЉи своЉом политичком влашЮу треба да обезбеде „тих и миран живот у свакоЉ побожности и честитости”. ( 1 “им 2, 1-2)

 олико као митрополит загребачко-ЪубЪански можете да допринесете отвараЬу или решаваЬу броЉних проблема на коЉе се српска заЉедница у ’рватскоЉ годинама жали?

 ао што сам веЮ рекао, у сарадЬи са другим чиниоцима хрватског друштва, може и мора се учинити много на решаваЬу тих проблема. Ќа ÷ркви Ље, пре свега, да помогне у ствараЬу атмосфере добре воЪе меРу Ъудима и уклаЬаЬу предрасуда. Ќа пример, Љедно формално питаЬе коЉе се тиче рока важеЬа личних карата —рба избеглих из ’рватске, уколико се не реши, а може се решити уз добру воЪу, прети да онемогуЮи те Ъуде, и онако трагичних судбина, у оствариваЬу наЉважниЉих статусних и имовинских права. «атим, питаЬе омогуЮаваЬа запошЪаваЬа у државним установама. “ежак проблем Љавног, а несанкционисаног упуЮиваЬа увреда и, маЬе или више прикривених претЬи... ћи наду полажемо у то, не што Ље ’рватска члан ≈вропске униЉе, него у то што Ље ’рватска земЪа коЉу великом веЮином чине хришЮани и зато има места оптимизму. ѕремудри —оломон каже: „ƒа се чини правда и суд, милиЉе Ље √осподу него жртва.”

 ако гледате на изЉаве поЉединих хрватских бискупа коЉи, чини се, доливаЉу уЪе на ватру кад Ље реч о српско-хрватским односима? Ѕискуп ћиле ЅогиЮ, на пример, негирао Ље да на дну Ўаранове Љаме има Ъудских костиЉу жртава усташког режима, док Ље шибенски бискуп јнте »вас поклонио своЉу песму ћарку ѕерковиЮу “омпсону, на чиЉем Ље прошлогодишЬем концерту и учествовао. — друге стране, годинама уназад у £асеновац редовно иде пожешки бискуп јнтун ЎкворчевиЮ, а о жртвама са обе стране неретко говори и дубровачки бискуп ћате ”зиниЮ.  оЉа струЉа, по вашем мишЪеЬу, преовлаРуЉе у ’рватскоЉ католичкоЉ цркви, та ратоборна или она помирЪива?

ЌиЉе на мени да процеЬуЉем односе у хрватском епископату, а Љош маЬе да потенцирам разлике. ∆елим да се сагласим са дубоком поруком кардинала ЅозаниЮа, да таЉна ЅожиЮа, таЉна роРеЬа ’риста Ѕогомладенца „може ганути и наЉтврдокорниЉе срце, отворити и подстакнути да из Ьега изаРу племенита осеЮаЬа и праве речи”. —аглашавам се са Ьим: „ЅожиЮно гануЮе Ље потребно читавом хрватском друштву на свим Ьеговим разинама.” » додаЉем, не само хрватском друштву, него и српском и сваком другом.

—рпска црква и у «агребу и у КубЪани има два велика и значаЉна обЉекта:  ултурно-пасторални дом у КубЪани и —рпску православну општу гимназиЉу у «агребу.  ако изгледа Ьихов живот данас и колико су важни за вернике у ова два града?

ќве две институциЉе су од великог значаЉа за духовно-културни идентитет, интегритет и континуитет православних —рба, а у цивилизациЉском смислу, свих граРана ’рватске и —ловениЉе. ќна су дело блажене памЉати митрополита £ована, кога са захвалношЮу и ЪубавЪу помиЬем. “рудиЮу се своЉим скромним моЮима да подстичем прегаоце ових културно-просветних установа да своЉим радом одговоре изазовима савременог света.

ƒа ли сте у «агребу остварили нека занимЪива приЉатеЪства са личностима из културног, политичког, Љавног живота?

«агреб Ље веома леп и живописан град. ѕун Ље духа и само Ьему своЉствене оштроумне критике. ќно што га чини Љош лепшим Љесу Ъуди.... ћноге упознаЉем, са многима сам на ивици приЉатеЪства...

» две ÷ркве,  атоличка у ’рватскоЉ и —рпска православна црква имаЉу броЉна нерешена питаЬа. ¬ероватно Ље у Љавности наЉпрепознатЪивиЉе оно о канонизациЉи јлоЉзиЉа —тепинца. ƒа ли сте можда веЮ имали неке разговоре о овоЉ теми са представницима хрватске цркве? ’оЮете ли се и ви бавити овим питаЬем коЉе значаЉно оптереЮуЉе односе две ÷ркве?

ќ овоЉ теми своЉе мишЪеЬе Ље дао наш патриЉарх »ринеЉ и оно Ље свима познато. ћи ту не одлучуЉемо. ” исто време увиРам чиЬеницу да браЮа католици, овде у ’рватскоЉ, гаЉе велико поштоваЬе према личности кардинала —тепинца, чиЉи животни ход Ље веома слоЉевит.

ћитрополитова ЅожиЮна порука

ћир ЅожЉи, ’ристос се роди! ¬аистину се роди! ќвим древним поздравом, поздравЪам пре свега вас драга браЮо и сестре верници —рпске православне цркве. јли, овим поздравом, коЉи означава долазак Ѕогомладенца ’риста у свет и раРаЬе наше хришЮанске вере Ц поздравЪам и све остале. £ер, ’ристос Ље у свет дошао да донесе мир, оно што сви толико желимо, за чим чезнемо, како у личном и породичном животу тако и на свеопштем, планетарном плану.  ада желимо мир и чезнемо за миром, шта ми у ствари желимо, за чим ми чезнемо? ћи, драги приЉатеЪи чезнемо за оним коЉи Љедини у наша срца, у наш свакодневни живот, у читав свет, може да унесе мир и спокоЉство, ми чезнемо за ’ристом.

 ако Юемо ми пронаЮи ’риста Ѕогомладенца коЉи се сваке година за нас поново раРа? √де Ље он? ƒа ли треба да се упутимо у ¬итлеЉем, место где се он родио у пастирскоЉ пеЮини? Ќе, ’риста свако може да откриЉе у своме срцу. ќн Ље ту. јли, тешко га Ље пронаЮи сам. ’риста, Ѕога Ъубави, наЉлакше Юете пронаЮи у заЉедици, у Ъубави, наЉпре према своЉим ближЬима, према своЉоЉ породици, а онда и Ъубави према свима другима, према суседима, а нарочито према Ъудима коЉи су у невоЪи, коЉима треба пружити помоЮ. „инеЮи добро другом човеку из Ъубави према Ьему, показаЮете Ъубав према самом ’ристу. ќн Юе вам се тада открити и доживеЮете драга браЮо и сестре, праву радост ЅожиЮа. ќну таЉанствену радост празника и мир у срцу коЉу су доживели пастири у ¬итлеЉему, поЉуЮи заЉедно са анРелима: —лава на висини Ѕогу и на земЪи мир Ц ћир ЅожЉи, ’ристос се роди! ¬аистину се роди!

—реЮан вам и Ѕогом благословен ЅожиЮ.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

11 / 01 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0