Srpska

√овор у ƒржавноЉ думи –усиjе

√овор на отвараЬу III ЅожиЮних парламентарних сусрета

22 jануара 2015 г. Мегова —ветост патриЉарх ћосковски и целе –усиЉе  ирил учествовао Ље у III ЅожиЮним парламентарним сусретима коЉи су одржани у ƒржавноЉ думи ‘— –‘ у оквиру XXIII ћеРународних ЅожиЮних предаваЬа.

††††

ѕоштовани —ергеЉе ≈вгениЉевичу! ѕоштовани чланови —авета ‘едерациЉе, посланици ƒржавне думе, преосвеЮена владике, узвишени скупе!

ƒанас први пут од почетка рада ƒржавне думе првог сазива Ц од 1906. године, и од обнавЪаЬа институциЉе патриЉарха у –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви 1917. године, патриЉарх ћосковски и целе –усиЉе говори у сали пленарних седница ƒржавне думе.

∆елео бих да са захвалношЮу истакнем сталну спремност на конструктиван диЉалог и сарадЬу, на коЉе –уска ÷рква наилази у —авету ‘едерациЉе и ƒржавноЉ думи.

»зразе посебне захвалности упуЮуЉем —ергеЉу ≈вгениЉевичу Ќаришкину, председнику ƒржавне думе, и ¬алентини »вановноЉ ћатвиЉенко, председнику —авета ‘едерациЉе, због важних инициЉатива, подршке и плодног заЉедничког рада, као и због пажЬе коЉу ‘едерална —купштина посвеЮуЉе животу и служеЬу –уске ѕравославне ÷ркве и другим религиЉама и конфесиЉама у –усиЉи.

÷рква изражава наде милиона наших суграРана. Ќадам се да Юе се разумеваЬе ове чиЬенице огледати у одлукама, укЪучуЉуЮи и оне коЉе се доносе у току рада ѕарламента.

£уче сам, на отвараЬу ЅожиЮних предаваЬа, веЮ говорио о наЉактуелниЉим задацима у сарадЬи ÷ркве, власти и друштва. ћеРутим, у свом говору овде, у ƒржавноЉ думи, желео бих да се Љош Љедном осврнем на нека важна питаЬа коЉа ме брину као поглавара ÷ркве.

—вет у коЉем живимо се често назива постхришЮанским, а понекад и пострелигиозним. »за овог термина криЉе се страшна диЉагноза духовно-моралног стаЬа у коЉем се нашло друштво многих земаЪа. ќно што се у Ьима дешава повезано Ље с покушаЉем да се сумЬи подвргну фундаменталне, истинске, универзалне норме морала коЉе Ље Ѕог уткао у Ъудску природу и коЉе су због тога апсолутне, а чиЉе поновно разматраЬе носи у себи огромну опасност по Ъудско друштво, због тога што се услед тога бришу границе измеРу добра и зла, а поЉам праведности, коЉи Ље због укореЬености у моралноЉ природи човека универзалан, тумачи се у складу с владаЉуЮим философским, па чак и политичким поставкама.

††††

јко добро размислимо о томе шта Ље праведност (дозволите ми да то отворено кажем на нашем скупу), долазимо до идеЉе о Ѕогу, зато што Ље праведност универзална, а и донедавно ниЉе било никаквих сумЬи у то како оваЉ поЉам треба тумачити. ј ако Ље у основи поЉма универзална истина, она превазилази могуЮности Ъудског ума, Ъудске инициЉативе, па чак и колективног разума народа и заЉедница. ћеРутим, данас Ље праведним, а то значи и моралним, почело да се сматра само оно што се налази у корелациЉи с новим владаЉуЮим философским и политичким поставкама. » насупрот томе, сваком прекору, укЪучуЉуЮи и одрицаЬе права на постоЉаЬе, подвргава се други поглед, коЉи демонизуЉу политички и идеолошки ангажовани медиЉи. јко се у поЉам морала и праведности уноси релативност, сам оваЉ поЉам се подрива. ѕозната Ље теза: Ђƒобро Ље оно што Ље добро за велику Ќемачку.ї » морал Ље нестао.  ад морал условЪавамо колективним, корпоративним, класним, идеолошким и другим факторима, одричемо се моралног начела. » данас, кад нам неки кажу да Ље морално само оно што подржаваЉу светски медиЉи, а све остало Ље неморално, пред собом имамо исти проблем с коЉим се човечанство веЮ суочавало на путевима подриваЬа моралних принципа.

»деЉа апсолутног вредносног приоритета слободе, слободе избора, истичем, и одрицаЬа од приоритета моралне норме, за западну цивилизациЉу Ље постала своЉеврсна бомба успореног деЉства, чиЉи негативни ефекти у потпуности постаЉу очигледни тек нама, Ъудима XXI века, зато што су наши претходници, коЉи су били очарани темом слободе, лако прихватали различите новине, укЪучуЉуЮи и законодавне, не размишЪаЉуЮи о томе да Ље апсолутизациЉа слободе избора одвоЉена од моралних поставки смртоносно опасна по човека и по друштво, зато што се може изабрати и зло. ¬идимо у какву драму се понекад претвара лажно схваЮена слобода. —ве ово потиче од тога што се из свести и из живота Ъуди искЪучуЉу праведност и наЉвиша истина. ѕоследице овакве апостасиЉе су жалосне по Ъудско друштво, оно постаЉе неспособно за живот.

Куди су оваЉ проблем покушали да реше наглашаваЉуЮи идеЉу владавине права. ” том случаЉу се слобода личности ограничава само законима, коЉи су позвани да коригуЉу човеково понашаЬе, да даЉу одговоре на то шта Ље дозвоЪено, а шта ниЉе. ћеРутим, често се ставови и поглед на тему слободе уводе и у област права, уносеЮи огромну унутрашЬу напетост у законодавни систем и погубно утичуЮи на лични и друштвени морал. ѕримери су познати. “о Ље и легализациЉа такозваних истополних савеза, и озакоЬеЬе еутаназиЉе, и увоРеЬе поЉединих опасних елемената Љувеналне ЉустициЉе у друштвени живот. —ве су то правно легализоване новине, коЉе понекад не противрече само моралним вредностима, веЮ и општеЪудском здравом разуму и инстинкту самоочуваЬа и коЉе се све више шире и признаЉу у неким државама.

Ќажалост, поменуте функционалне законодавне идеЉе се данас пропагираЉу и чак се намеЮу –усиЉи. » у знатноЉ мери Юе од активног става руских чланова парламента зависити способност наше земЪе да се на прави начин суочи са савременим псеудовредностима, коЉе су погубне по личност и по Ъудску цивилизациЉу у целини.

Ќе доводеЮи у сумЬу значаЉ слободе, говоримо о другим вредносним приоритетима. Ќа XVIII —ветском руском народном сабору, у коЉем су учествовали представници ÷ркве, лидери наЉвеЮих друштвених снага, измеРу осталог Ц представници свих парламентарних партиЉа земЪе, Љасно Ље речено о каквим фундаменталним вредностима се ради. » формулишуЮи оваЉ скуп вредности, полазили смо од анализе своЉе историЉе, зато што Ље бавЪеЬе сличним дефинициЉама без везе с реалним историЉским контекстом увек опасно. » узели смо етапе историЉског развоЉа –усиЉе Ц —тара –усиЉа, коЉа Ље била повезана с ¬изантиЉом; –уско царство; револуциЉа; —овЉетски —авез; нова –усиЉа Ц и поставили смо себи Љедноставно питаЬе: а да ли се у свакоЉ од ових историЉских етапа може пронаЮи нешто од принципиЉелне важности, чиме се дата епоха одликовала, што има своЉу непролазну вредност за савремени живот? » одговорили смо: да.

††††

—тара –усиЉа, —вета –усиЉа Ц у питаЬу Ље доминанта светости и узвишености Ъудског духа. ќву вредност смо означили речЉу вера.

–уско царство, коЉе Ље малу земЪу претворило у колосалну светску империЉу од Љедног до другог океана. » нашли смо реч коЉа описуЉе ову стварност Ц државност.

«атим револуциЉа. Ќико ниЉе имао тежЬу ни жеЪу да прикаже грубу слику ове страшне поЉаве. ћеРутим, поставЪа се питаЬе: а да ли Ље било нешто добро или су били само крв, само утицаЉ страних центара, само наметаЬе –усиЉи у ово време другачиЉег начина живота коЉи ЉоЉ ниЉе био своЉствен? » да ли Ље било нешто позитивно или само глупо, извините, и тупо спровоРеЬе налога из иностранства кроз одговараЉуЮе политичке снаге у земЪи? ќдговорили смо: постоЉала Ље тежЬа Ъуди ка праведности. ƒа ниЉе било ове тежЬе никаква пропаганда не би имала успеха.

ј у совЉетско време? „им почнемо да говоримо о совЉетском времену Ц Љедни га идеализуЉу, а други демонизуЉу. ј да ли Ље постоЉало нешто што Ље ово време изнедрило и што данас смело можемо да прихватимо и да укЪучимо у своЉу философиЉу живота? ѕостоЉало Ље Ц солидарност. » никад не треба да заборавимо подвиг нашег народа, и не само ратни подвиг. £ер, шта Ље с оним комсомолцима, коЉи су ишли на поЪопривредна добра, коЉи су градили Ѕјћ не добиЉаЉуЮи за то никакве награде и привилегиЉе? “о Ље осеЮаЉ заЉедништва, жеЪа да се заЉедничким напорима учини нешто добро за своЉу земЪу. ƒакле, солидарност.

» напокон, нова –усиЉа. Ўта се све не прича о новоЉ –усиЉи. ј управо у новоЉ –усиЉи смо почели да ставЪамо акценат на права човека, на права Ъуди, на Ъудско достоЉанство, на слободе. «ар се то може игнорисати и реЮи да Ље све лоше? » ово доба смо означили речЉу достоЉанство.

» добили смо Ц вера, државност, праведност, солидарност и достоЉанство. Ќешто раниЉе, на XV —абору формулисали смо Љош шири списак вредности коЉе се налазе у основи националног идентитета. ќсим наброЉаних, то су мир, Љединство, морал, поштеЬе, патриотизам, милосрРе, породица, култура, националне традициЉе, добробит човека, марЪивост, самоограничаваЬе, пожртвованост. Ќа овом списку се налази и слобода Ц не као Љедина или главна и као нешто што гуши све друге вредности, веЮ као Љедна од многих важних и основних вредности. ”верен сам: идеЉу слободе не треба супротставЪати другим фундаменталним вредностима. ќни коЉи би желели да их препусте забораву или да их умаЬе, треба да имаЉу на уму да слабе друштвено устроЉство коЉе Ље настало у току векова и коЉе Ље створило наше друштво и чини га стабилним.

“енденциЉама хаоса и сукоба (ове тенденциЉе су прилично очигледне) ми супротставЪамо велику верско-политичку синтезу, извесан друштвени идеал коЉи Ље Љош у XIV прогласио свети преподобни —ергиЉе –адоЬешки: Ђ√ледаЬем у —вету “роЉицу треба побеРивати мрску распру овога света.ї ” XIX веку су руски мислиоци говорили о истоЉ ствари, указуЉуЮи на начела саборности у нашем народном животу. ƒанас, описуЉуЮи оваЉ идеал Љезиком социЉалне философиЉе, за Ьега користимо назив Ђсолидарно друштвої, у коЉем ради оствареЬа заЉедничке добробити тесно сараРуЉу различите етнокултурне, социЉалне, професионалне, религиозне и узрасне групе. ” оваквом друштву сараРуЉу, а не сукобЪаваЉу се, народ и власт, не сукобЪаваЉу се етноси и религиЉе, чак се ни политичке странке не сукобЪаваЉу.

††††

ќвде, у ƒржавноЉ думи, желео бих да посебно истакнем последЬу тезу о сарадЬи партиЉа, пошто одмах предвиРам евентуална неслагаЬа: шта да се ради с конкуренциЉом политичких снага, с меРустраначком борбом и предизборним кампаЬама?

—матрам да у друштву коЉе Ље традиционално за –усиЉу, ако хоЮете Ц у солидарном друштву, политичке странке не треба да конкуришу у смислу супротставЪаЬа различитих вредности Ц на пример, слободе и праведности, државности и достоЉанства, - веЮ у смислу Ьихове хармонизациЉе, истовременог оствариваЬа, оваплоЮеЬа у конкретним политичким активностима и законодавним актима. ≈во поЪа за политички плурализам, зато што Ъуди не могу исто да размишЪаЉу: разликуЉу се и по образоваЬу, и по култури, и по традициЉи, а заиста, и по ономе чему даЉу предност у политичком смислу. «ато Ље област политике Ц област надградЬе. —фера базе Ље сфера вредности. » ову вредносну базу ниЉедна странка у –усиЉи не треба да уништава, зато што онда неЮе бити –усиЉе. » Ља са захвалношЮу Ѕогу сведочим да садашЬи састав ƒржавне думе практично оваплоЮуЉе оно о чему сам малочас говорио.

»сто бих желео да кажем и о односу различитих политичких снага према историЉи отаЯбине. „уваЉуЮи трезвен однос према историЉи, не заборавЪаЉуЮи Ьене тешке, а понекад и срамне странице, треба да се одрекнемо ЂграРанског рата сеЮаЬаї и уношеЬа овог рата у политичку борбу. »деЉа Љединства и континуитета историЉског сеЮаЬа, заштите нашег наслеРа од фалсификациЉа, од тумачеЬа реалиЉа прошлости с предрасудама, треба да постане база вредности за сарадЬу политичких снага.

ќва, 2015. година има посебан и симболичан значаЉ. ќбележиЮемо два за нас значаЉна историЉска датума: хиЪадугодишЬицу упокоЉеЬа крститеЪа –усиЉе, светог кнеза ¬ладимира и седамдесетогодишЬицу велике ѕобеде нашег народа. £едан од ових догаРаЉа нас подсеЮа на верски избор –усиЉе, а други на Ьегове последице, кад Ље наш народ, васпитан на хиЪадугодишЬим православним идеалима праведности и братства, избавио свет од пада у ропство нациста, коЉи су умислили да су ЂвладаЉуЮа расаї, а да су други народи гомила Ъуди ниже врсте, коЉи су осуРени на вечно ропство. “ада смо, ставши у Љединствени фронт, уЉединивши практично све снаге народа, остварили победу.

Ќа примеру ових пореРеЬа види се да нам управо духовно осмишЪен, вредносни приступ наЉвише помаже у схватаЬу Љединства и континуитета наше историЉе. ¬идимо да Ље –усиЉа остаЉала –усиЉа у свим вековима, у свим облицима владавине и под свим политичким режимима. ƒаЉ Ѕоже да увек буде тако.

ƒанас се наша земЪа налази на прагу новог историЉског избора, нове фазе у развоЉу. —ад треба да размислимо о томе како да не копираЉуЮи нешто по старим шаблонима, веЮ узносеЮи се до нивоа истинског друштвеног стваралаштва, доРемо до нове синтезе погледа на свет. Мен циЪ Ље да узмемо све оно наЉбоЪе што Ље постоЉало у нашоЉ прошлости и да на том темеЪу изградимо будуЮност.

ѕосебан значаЉ у овом контексту има ЉачаЬе идеала социЉалне правде и Ьегово ново осмишЪаваЬе уз узимаЬе у обзир стеченог историЉског искуства. Ќисмо увек у историЉи успевали да сачувамо Љединство друштва упркос социЉалним бариЉерама. ќваЉ проблем постоЉи и данас, посебно у време кризе. » оваЉ проблем могу да искористе наши наприЉатеЪи. «ато тежЬа ка правди не треба да дели друштво, не треба да нас доводи до новог замаЉца мржЬе и неслоге, веЮ треба да служи оствариваЬу друштвене хармониЉе и конкретним садржаЉем треба да испуни не само политичка, веЮ и социЉално-економска права наших граРана.

”право на овом месту бих желео да кажем да Юе у значаЉноЉ мери управо од чланова руског парламента зависити способност наше земЪе да сачува верност своЉим вредностима, свом путу, свом старом и вечном избору. ” вези с тим овде бих желео да се задржим на низу конкретних питаЬа коЉа сам живот и многи Ъуди поставЪаЉу држави и ÷ркви.

 ао изузетно значаЉан видимо рад законодаваца, коЉи се односи на социЉалну и моралну сферу. “о се пре свега тиче законодавне политике у области пружаЬа помоЮи породици, маЉкама и деци.

ќпасну претЬу по породицу, а то значи и друштво, представЪаЉу покушаЉи да се ограниче права оца и маЉке, да се они лише могуЮности да васпитаваЉу децу у духу свог погледа на свет и традиционалних моралних вредности. ƒечЉа права се вештачки супротставЪаЉу правима породице и родитеЪа. »стовремено брига за заштиту истинских интереса детета захтева да се у темеЪ стави брига о породици, да се одреди, призна и заштити право родитеЪа на васпитаваЬе деце. ƒржава може да се умеша у унутрашЬи живот породице само у краЉЬем случаЉу, кад физичком и моралном здравЪу детета прети стварна, доказана опасност.

ќве године Ље у  онцепциЉи државне породичне политике Љасно признат принцип преузумпциЉе савесности родитеЪа у оствариваЬу своЉих права и то Ље врло важно. ћислим да оваЉ принцип треба да постане Љедан од ориЉентира у развоЉу норми породичног права.

∆елео бих да истакнем да смо захваЪуЉуЮи мерама коЉе Ље предузела држава, успели да постигнемо значаЉан успех у решаваЬу демографског питаЬа и прогнозе скептика о наглом паду броЉа становника –усиЉе се нису оствариле.

јли, аваЉ, Љедном руком градимо, а другом разграРуЉемо створено. £една од главних невоЪа –усиЉе остаЉе огроман броЉ абортуса. Ќаравно, правде рди, треба реЮи да Ље у току последЬих година он унеколико смаЬен, али оваЉ броЉ свеЉедно остаЉе страшно висок. јко бисмо успели да за половину смаЬимо броЉ абортуса, имали бисмо стабилан и моЮан демографски раст. ÷рква Ље, поштуЉуЮи ЅожиЉу заповест Ђне убиЉї у убиЉаЬу нероРеног детета увек видела тежак грех. „есто иза овог поступка стоЉе притисак лекара и родбине, материЉалне и стамбене тешкоЮе.

ѕревладаваЬе овог зла захтева комплексне мере коЉе треба да садрже помоЮ породицама у решаваЬу стамбених проблема, материЉалну помоЮ породицама с више деце, увоРеЬе у рад система здравства етичких норми, коЉе би подстицале лекаре да се труде да сачуваЉу живот зачетог детета, као и смаЬиваЬе броЉа реклама за пропаганду абортуса или Ьихова потпуна забрана. —матрам морално оправданим искЪучиваЬе операциЉе вештачког прекида трудноЮе из система обавезног медицинског осигураЬа, коЉе се плаЮа средствима пореских обвезника, укЪучуЉуЮи и оне коЉи су категорично против абортуса.

ќвде бих желео да ступим у дискусиЉу с опонентима.  ажу нам да Юе се, ако се то учини и ако се абортуси искЪуче из система осигураЬа, повеЮати броЉ илегалних абортуса. ќпростите, а да ли се илегални абортуси врше бесплатно? ƒа ли постоЉи иЉедан Ђилегалацї коЉи Юе бесплатно извршити абортус? ќн то дебело наплаЮуЉе и наплаЮиваЮе Љош више. £едноставно, потребно Ље да се у случаЉу кад жена донесе такву кобну судбинску, обрати професионалним медицинарима, при чему цена Ьихових услуга не треба да буде виша од цене услуга Ђилегалацаї и проблем Юе се решити. ќсим овог аргумента опоненти овог предлога немаЉу ниЉедан други. ƒаЉ Ѕоже да успешно решимо ову тему.

¬елику забринутост изазиваЉу и неке репродуктивне технологиЉе, коЉе се мешаЉу у ЅожиЉу замисао о човеку, коЉе подриваЉу Ъудско достоЉанство и вредност Ъудских односа. “ако морална свест не може да се помири с тим да се на нивоу закона дозволи такозвано сурогатно материнство коЉе децу и жене претвара у предмет комерциЉалног или некомерциЉалног посла, изврЮуЮи сам поЉам маЉке, таЉне породичних односа и светости ових односа. Ќеки нам кажу: али шта да ради жена ако не може да роди? Ќека узме сироче, као што су наши Ъуди увек поступали.

»ма ствари с коЉима се не смемо играти. ќно о чему сад говоримо Ље део ЅожиЉе замисли о свету и о човеку, то Ље Мегова замисао. ѕосежуЮи на ову замисао чинимо нешто врло опасно. —еЮате ли се приче о окретаЬу сибириских река? —воЉевремено су паметни Ъуди упозоравали и говорили: не смеЉу се окретати, не играЉте се с природом, а у нашоЉ терминологиЉи Ц не играЉте се с ЅожиЉом замисли, у природи Ље све уравнотежено. ƒакле, не смемо ослаЬаЉуЮи се на савремена научна достигнуЮа, да се играмо с ЅожиЉом замисли о човеку.

∆ивимо у време изузетно брзих промена. ƒок се у прошлом веку свет меЬао захваЪуЉуЮи научно-техничким достигнуЮима, данас се Ьегово обличЉе меЬа захваЪуЉуЮи друштвеним технологиЉама. ћеРутим, све ове промене различити чланови друштва не доживЪаваЉу на исти начин. ћноге Ъуде плаши, на пример, улазак у Ьихов живот новина коЉе су повезане с електронским средствима за прикупЪаЬе и евиденциЉу личних информациЉа, коЉа у многоме повеЮаваЉу контролу над личношЮу, и не само од стране државе, веЮ и од стране сваке организоване снаге коЉа поседуЉе ове технологиЉе.

ќбраЮа ми се на хиЪаде граРана коЉи изражаваЉу неслагаЬе с безалтернативним увоРеЬем нових технологиЉа за идентификациЉу. «нам да и органи власти добиЉаЉу исто толико писама у вези с поменутим проблемима. ”беРен сам: Ъуди треба да имаЉу право на избор Ц да добиЉу документа за идентификациЉу личности у виду пластичних електронских картица или у традиционалном облику уз коришЮеЬе чипова или без Ьих.  оришЮеЬе аутоматизованих средстава за прикупЪаЬе, обраду и евиденциЉу личних података, а посебно поверЪивих информациЉа треба да се врши само на добровоЪноЉ основи.

ѕозиваЉуЮи се на то да Ље ово згодно бирократама, не можемо спровести тотално увоРеЬе ових технологиЉа. —вако од нас може доспети у ропство ових технологиЉа, под Ьихову тоталну контролу. » ако за некога моЉе речи сад нису актуелне, веруЉте ми, после извесног времена ове речи могу постати актуелне за сваког од нас. «ато, оставЪаЉуЮи могуЮност алтернативе, уек оставЪамо могуЮност за избегаваЬе овакве тоталне контроле.

«аЉедничким напорима ÷ркве, државне власти и друштва, ми тежимо ка томе да законодавство у религиозноЉ сфери одражава динамичну стварност и да истовремено не ствара тешкоЮе верским заЉедницама. —ведочим о томе да се мишЪеЬе ÷ркве у овоЉ области по правилу узима у обзир приликом доношеЬа закона. ∆елео бих да истакнем чврст и Љасан став оба дома руског парламента у вези с актуелним проблемима као што су заштита осеЮаЬа верника и светиЬа коЉе они поштуЉу, чуваЬе и обнова наше културне баштине, брига за судбину хришЮана на Ѕлиском истоку. »скрено вам хвала на томе.

—а задовоЪством примам информациЉе о раду ћеРуфракциЉске групе за заштиту хришЮанских вредности коЉа Ље основана у ƒржавноЉ думи 2012. године. ѕодржавам дате предлоге за Ьено проширеЬе у коЉе Юе бити укЪучени чланови —авета ‘едерациЉе и регионални законодавци.

ѕосебно бих желео да истакнем област црквено-државне сарадЬе као што Ље развоЉ духовно-моралне компоненте у школском образоваЬу. » у вези с тим бих хтео да поменем питаЬа коЉа, по мом мишЪеЬу, захтеваЉу наЉскориЉе заЉедничко решаваЬе.

“о Ље проширеЬе наставног предмета Ђќснове верских култура и световне етикеї на све године школоваЬа. £уче смо на ЅожиЮним предаваЬима говорили о томе да Ље оваЉ предмет ограничен само на 34 часа, а то Ље кап у мору. ќваЉ предмет ниЉе усмерен само на васпитаваЬе моралне свести детета, веЮ и Ьегове националне самосвести, на заштиту свих оних вредности о коЉима сад говоримо. Ќема другог сличног предмета. » само 34 часа, само у 4. разреду. ј какве су последице тога? “ешкоЮе у припреми наставника. «ашто ради 34 часа похаРати специЉалне курсеве и стручно се усавршавати? «ато Ље важно да се оваЉ предмет прошири на све наставне године, а можда чак и на вишу школу, да се размисли о томе у каквим категориЉама треба да се предаЉу ове дисцилине, можда претежно у смеру философиЉе. ќмладина такоРе треба да обнавЪа важне идеЉе коЉе се утемеЪуЉу породичним васпитаЬем, захваЪуЉуЮи предмету о коЉем сад говорим, како би се, колико Ље то могуЮе, супротставила опасним и разорним споЪашЬим утицаЉима на Ъудску личност.

ƒруги проблем Ље финансираЬе православних школа и гимназиЉа. ќвде се проблем састоЉи у томе што се све ово финансира по принципу остатка и испоставЪа се да се Ъуди у извесном смислу дискриминишу по верском принципу. јко отац или маЉка желе да даЉу дете у православну школу, али немаЉу богатог спонзора, они осуРуЉу ово дете на маЬе, ограничено образоваЬе, зато што нема довоЪно средстава како би се рад ових школа одвиЉао на високом нивоу. ј Ьих похаРаЉу руски граРани и можда треба размислити о томе да се ове школе, бар у оквиру државне образовне компоменте, финансираЉу исто као и све друге школе, зато што издаЉу сведочанства по државном обрасцу.

¬елики значаЉ за духовни препород –усиЉе има и развоЉ богословског образоваЬа. ќвакво образоваЬе, коЉе се увек признавало и признаЉе се у ≈вропи, у постреволуционарноЉ –усиЉи Ље било искЪучено из државног и друштвеног живота. «атим смо ипак успели да издеЉствуЉемо, измеРу осталог, могуЮност да на државним универзитетима, и у световним школама студирамо богословЪе у оквиру бакалавриЉата и магистратуре, али то због нечега ниЉе могуЮе у оквиру докторских студиЉа. „овек може да буде магистар, али не може бити доктор, само зато што неко одбиЉа да уврсти богословЪе, теологиЉу, на списак научних дисциплина. Ѕуквално Ључе сам чуо да се неке правилне одлуке у вези с овим доносе на нивоу ћинистарства образоваЬа и науке. ƒаЉ Ѕоже да се ове одлуке остваре, зато што човек у целом свету може да постане доктор теологиЉе само у –усиЉи не може. ” ствари, ради се о широком образоваЬу у оквиру друштвених наука. » човек с оваквом дипломом, коЉа се добиЉа у савременим школским установама, поседуЉе довоЪне квалификациЉе за обавЪаЬе различитих делатности, укЪучуЉуЮи и државне.

††††

ѕосебну тему представЪа козачки покрет. ∆елео бих да истакнем потребу за пружаЬем државне подршке козачком покрету.  озачки живот Ље традиционално био утемеЪен на православноЉ вери и Ъубави према отаЯбини. ”право зато су козаци вековима били чврста основа руске државности. » данас, као што знамо, играЉу врло важну, измеРу осталог, и васпитну улогу формираЉуЮи патриотска осеЮаЬа наше омладине.

£ош Љедна важна тема о коЉоЉ бих данас обавезно желео нешто да кажем, Љесте стаЬе хришЮана на Ѕлиском истоку и у —еверноЉ јфрици. »поставило се да су практично препуштени судбини на воЪу и да се подвргаваЉу прогонима од стране екстремиста. јпсолутно Ље без преседана угЬетаваЬе коЉе подносе наши браЮа и сестре у —ириЉи и »раку. ’ришЮани масовно напуштаЉу Ѕлиски исток, управо оно место где Ље хришЮанство настало. ѕостоЉи опасност да се оваква ситуациЉа претвори у потпуни губитак хришЮанског присуства у региону.

–уска ѕравославна ÷рква скреЮе пажЬу светске Љавности на ову катастрофу, труди се да пружи страдалницима свестрану помоЮ. ” овоЉ области Ље врло драгоцена сарадЬа ÷ркве и државе. » Љедна од водеЮих улога у овом процесу припада руском парламенту. ƒржавна дума Ље 14. новембра прошле године усвоЉила важну изЉаву Ђќ грубом и масовном кршеЬу права верских и националних маЬина у вези са заоштраваЬем ситуациЉе у —ириЉи и »раку.ї ќваЉ документ представЪа важно сведочанство о изузетноЉ улози –усиЉе у заштити хришЮана коЉи страдаЉу на Ѕлиском истоку. “амошЬи последЬи хришЮански страдалници наду у спасеЬе виде само у –усиЉи и говоре нам о томе на наЉвишем нивоу, на нивоу патриЉараха и воРа хришЮанских заЉедница. «ападне земЪе, коЉе су традиционално подржавале католичко присуство на Ѕлиском истоку обуставиле су ову помоЮ, стога се чак и наша католичка браЮа данас сама суочаваЉу с овом новом и страшном опасношЮу истребЪиваЬа хришЮана на Ѕлиском истоку. —тога с ЉачаЬем улоге –усиЉе у смислу заштите права маЬина на Ѕлиском истоку несумЬиво расте и углед наше земЪе меРу житеЪима овог региона.

” протеклоЉ години, као што сам веЮ рекао, често сам се сретао с воРама хришЮана са Ѕлиског истока. » сви су они врло Љасно изразили ову наду у помоЮ –усиЉе.

††††

£ош Љедном бих желео срдачно да се захвалим свим присутнима на пажЬи, на могуЮности да поделим с вама неке своЉе мисли. —игуран сам да Юе наш данашЬи сусрет дати допринос развоЉу диЉалога измеРу ÷ркве, државне власти, друштва и координциЉи заЉедничких напора на добробит наше отаЯбине.

—вима вама желим ЅожиЉу помоЮ.

—а руског ћарина “одиЮ

26 / 01 / 2015

     оментари:

    2015-01-28
    02:33
    ƒушан:
    ’вала.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0