Srpska

Ђ√оспод неЮе опростити проливену крвї

††††

¬асилиЉ јнисимов Ље човек коЉи Ље дуго година руководио службом за штампу ”краЉинске ѕравославне ÷ркве. ћного Ље учинио за развоЉ православних медиЉа и епархиЉских служби за штампу, коЉе су одиграле важну улогу у супротставЪаЬу расколима. ќн Ље признати стручЬак и непосредни учесник у црквеном животу у ”краЉини. ЌаЉактивниЉу фазу у раду ¬асилиЉа јнисимова представЪа период од времена кад Ље ”краЉина стекла државну независност до данас. ѕажЬи наших читалаца нудимо Ьегов разговор с руководиоцем медиЉа-холдинга Ђ–адоЬежї ≈вгениЉем Ќикифоровом.

***

- ¬асилиЉе —емЉоновичу! ѕо традициЉи веЮ дуги низ година говоримо о резултатима протекле године. ќна Ље за ѕравославну ÷ркву у ”краЉини била врло тешка и трагична. ”покоЉио се у √осподу Мегово Ѕлаженство митрополит ¬ладимир, почео Ље и Љош увек траЉе граРански рат...

- ћислим да су на неки симболичан начин повезани смрт Меговог Ѕлаженства митрополита и оваЉ талас насиЪа коЉи Ље преплавио ”краЉину. ћитрополит ¬ладимир и крвопролиЮе су неспоЉиви поЉмови. ѕрви интервЉу коЉи ми Ље дао по доласку у  иЉев 1992. године, обЉавЪен Ље под насловом: ЂЅог ниЉе у сили, веЮ у правди.ї “о Ље био лаЉтмотив Ьеговог служеЬа на дужности поглавара. ћитрополит никад ниЉе давао благослов за то да се насиЪем одговара на насиЪе у верским сукобима и приликом провокациЉа расколника, стално Ље умиривао православце. ѕремда су на нашоЉ страни били и закон и вишеструка воЉна надмоЮ, он се веома плашио да сукоби могу поЪуЪати меРуконфесионални и граРански мир и уништити ”краЉину. √оворио Ље: ако тучЬавом будемо потврРивали ’ристову истину, по чему Юемо се разликовати од наших опонената Ц униЉе и раскола? ѕравославна ÷рква Ље власти увек пружала пример како да у братству и Ъубави уЉедини милионе Ъуди из различитих региона.

- ’аЉде да кажемо нешто о узроцима данашЬе трагедиЉе. ”краЉина Ље стекла независност без потреса, као Љединствена држава, зашто Ље сад почела да пуца по шавовима?

- ƒа, осим  рима коЉи се увек бунио, коЉи Ље спроводио референдуме за независност и коЉи Ље изабрао свог председника, други региони су се осеЮали као маЬе-више Љединствена земЪа. ¬ласт Ље била довоЪно паметна да ублажава, а не да заоштрава противречности. » ÷рква Ље помагала у ЉачаЬу Љединства земЪе. £единство су почели да подриваЉу униЉа и расколи коЉи су у Ъудима подстицали неприЉатеЪство и меРусобну мржЬу. ќни су руководили и политичким партиЉама попут исте ове фашисоидне Ђ—лободеї. ††

††††

ћаЉдан Ље био политичка акциЉа и Љедноставно Ље прокЪучао од злобе, премда га код нас неки називаЉу ЂреволуциЉом достоЉанстваї.  ад год човек доРе тамо, кад почне да снима Ц Ъуди час проклиЬу, час скачу. Ћеонид  равчук Ље тада изЉавио да не жели да живи у земЪи где чак и посланици позиваЉу на убиство председника. Кубав Ъуде спаЉа, а мржЬа их раздваЉа, зато Ље све пукло.

- ћноги сматраЉу да Ље ”краЉина постала жртва своЉих унутрашЬих противречности коЉе Ље ћаЉдан открио.

- Ќаравно, ”краЉина Ље разнородна.  ад Ље 1654. године за време Ѕогдана ’меЪницког –усиЉа била уЉедиЬена (у совЉетско време се то називало уЉедиЬеЬем –усиЉе и ”краЉине, иако ни Љедна, ни друга тада нису постоЉале у свом садашЬем облику), припоЉен Ље мали део ЋевобережЉа, коЉи Ље био под ЉурисдикциЉом ’меЪницког. ѕо условима уЉедиЬеЬа московско царство Ље обЉавило рат ѕоЪскоЉ и после дуго година и ратова ѕоЪско-литванска држава Ље била подеЪена и оваЉ део Ље ушао у састав –уског царства. ќве земЪе су постале средиште будуЮе ”краЉине.

††††

«а време боЪшевика териториЉа осам садашЬих области на Љугоистоку била Ље укЪучена у састав ”краЉинске —овЉетске –епублике.  од нас Ъуди пишу да Ље ЋеЬин ЌоворусиЉу припоЉио ”краЉини, иако Ље тачниЉе да се поЪопривредна ”краЉина припоЉила индустриЉском Љугоистоку, зато што Ље главни град био ’арков. «а време —таЪина су √алициЉа, Ѕуковина и «акарпатЉе постали део ”краЉине, а за време ’рушчова Ц  рим. £асно Ље да сви ови региони имаЉу различиту историЉску судбину. ћеРутим, то нису фаталне разлике, оне су биле уЉедиЬене делатношЮу у царскоЉ –усиЉи или у —овЉетскоЉ ”краЉини.

- —тиче се утисак да ”краЉина никако не може да се одреди и да се помири са сопственом историЉом. —творили су Ље –уско царство и комунисти, коЉе власт данас покушава да забрани. ј изворе независности тражи код ћазепе, ѕетЪуре и Ѕандере.

- ѕарадокс се састоЉи у томе што комунисти нису створили само совЉетску, веЮ и садашЬу ”краЉину. ќни су имали огромну веЮину у ¬рховноЉ –ади 1991. године, после ƒржавног комитета за ванредне ситуациЉе окупио се пленум, донета Ље одлука да се у скупштини гласа за декларациЉу независности и она Ље изгласана. £а сам тада радио као новински дописник и могу да посведочим: нико од Ьих ниЉе помиЬао ни Ѕандеру, ни ћазепу, ни ѕетЪуру. »мали су друге мотиве од коЉих Ље главни био Ц страх да Юе се наЮи иза решетака због подржаваЬа пуча.

ѕристалице независности су тврдиле да Ље ”краЉина наЉбогатиЉи, наЉимуЮниЉи и наЉнапредниЉи део —овЉетског —авеза, да Ље на ЬеноЉ териториЉи концентрисана скоро половина индустриЉског потенциЉала совЉетске суперсиле, и да спада у десет наЉразвиЉених земаЪа на свету. —еЮам се како су уочи референдума по становима разносили гомиле агитационих материЉала, у коЉима се доказивало да смо и по житарицама, и по челику, и по авионима, и по ракетама, и по бродовима, и по науци, и по свему на свету испред целе планете и да Юемо, чим се одвоЉимо од —авеза Ц почети да живимо тако како никаква ≈вропа и £апан нису ни саЬали. —а своЉим богатством, истином и слободом. „ак Ље и националиста –ух обеЮао да Юемо имати тако изванредну и независну државу у коЉоЉ Юе £евреЉи живети боЪе него у »зраелу, –уси Ц боЪе него у –усиЉи и ѕоЪаци боЪе него у ѕоЪскоЉ.

- ЌиЉе се остварило?

- јваЉ! Ќа то су врло брзо заборавили. Ќапротив, прихваЮен Ље неки паЮенички начин историЉског постоЉаЬа: увек смо били угЬетавани и пустошени, и у —тароЉ –усиЉи, и у ѕоЪско-литванскоЉ држави, и у –уском царству, а наЉвише Ц у комунистичком —овЉетском —авезу. јко ниЉе био геноцид, био Ље помор од глади. ” таквом своЉству смо били приЉатни и схватЪиви демократскоЉ европскоЉ милосрдноЉ заЉедници.

- јли ”краЉина ниЉе стекла политичко Љединство.

- √раРански мир се стиче захваЪуЉуЮи развоЉу, друштвеном оптимизму и окренутости ка будуЮности, а не у стагнациЉи и распаду. ”краЉина Ље вероватно Љедина земЪа на свету коЉа се плаши своЉе велике прошлости. ” овоЉ ускоЉ примитивноЉ националистичкоЉ историЉскоЉ самосвести коЉа се веЮ четврт века намеЮе целоЉ земЪи, Љедноставно нема места за гигантско културно, историЉско, кЬижевно, индустриЉско, научно и духовно наслеРе коЉе поседуЉу и  иЉев и региони. „ега год великог и поучног да се сетимо Ц обавезно Юе се испоставити да Ље или царско, или словенофилско-антизападно, или русофилско, или револуционарно-комунистичко. ј то Ље у нашем вечном Ђевропском изборуї недопустиво. ћогу се навести на стотине имена Ц кнежева, царева, воЉсковоРа, писаца, научника, философа, религиозних посленика, педагога и индустриЉалаца, коЉи се не уклапаЉу у украЉински историЉски Ђдискурсї, а заЉедно с Ьима и читави региони.

- јли, нису се уклапали ни у совЉетску историЉу...

- Ќаравно. —ве што Ље било пре ¬еликог ќктобра 1917. године називало се ЂпраисториЉом човечанстваї и она се састоЉала у борби радничке класе против експлоататора. ѕажЬу су заслуживали само такви догаРаЉи и борци, од —партака до воРа пролетериЉата, хероЉа револуциЉе. ќва борба Ље, како Ље гласила теориЉа, понекад попримала карактер национално-ослободилачких и верских ратова. «ато Ље подстицан култ Ѕогдана ’меЪницког, а “арас Ўевченко Ље уопште био оваплоЮеЬе идеалног песника-борца против феудализма, за слободу радног човека и народа. » они су заЉедно с ћарксом, ЋеЬином и другим револуционарима свуда били овековечивани у споменицима, називима улица и тргова. ѕридодавали су им се локални борци за народну среЮу, рецимо, арсеналци у  иЉеву или морнари-потЉомкинци у ќдеси. “о Ље на своЉ начин универзална шема, пошто су се локални догаРаЉи на таЉ начин уклапали у светску сакралну револуционарну историЉу. —ве остало се Ђизбацивало с брода данашЬицеї, пошто Ље било повезано с експлоататорима и Ьиховим помагачима у поробЪаваЬу радника. ” помагаче Ље била уврштена ѕравославна ÷рква, а Ьено 900-годишЬе духовно наслеРе Ље плански уништавано или Ље било забраЬено у атеистичкоЉ држави.

††††

- —ад се, колико схватам, користи иста матрица, само су уместо револуционара Ц националисти?

- ѕотпуно тачно. »сториЉа ”краЉине Ље историЉа украЉинства, оних коЉи су писали на украЉинском (а то се поЉавило у 19. веку) или коЉи су се борили против –уског царства или против ———– (исти кругови револуционарних демократа или совЉетски дисиденти). “о Ље мизерни део историЉе Љедне од наЉвеЮих европских држава. ј стварна историЉа Ље остала репресирана, као што Ље и била. ≈во, на пример, Ља сам роРен и завршио сам школу у граду —мелу. “о Ље завичаЉ грофа јлексеЉа Ѕобринског у киЉевском краЉу (сад Ље у черкаском краЉу), унука царице  атарине. Ѕобрински су магнати, мецене, научници, врло пасионирани делатници, коЉи су унапредили цео краЉ. Ѕобрински Ље оснивач железнице и индустриЉе производЬе шеЮера, он Ље од  иЉева направио слатку престоницу царства. Ѕобрински су саградили две десетине завода и фабрика, на десетине гимназиЉа и школа, храмове, болнице и позориште. ќгроман Ље Ьихов допринос селекциЉи (произвели су нове сорте цвекле и ружа), земЪорадЬи (конструкциЉа плуга, коЉу Ље изумео Ѕобрински, добила Ље медаЪу на саЉму у ѕаризу), шумарству, археологиЉи скитских кургана, урбанизму, научним истраживаЬима (агрономским, хемиЉским), фотографиЉи итд. ” центру  иЉева се налазио споменик (на месту садашЬег споменика Ўчорсу) грофу јлексеЉу Ѕобринском, коЉи Ље био подигнут од средстава власника шеЮерана и  иЉевЪана. “о Ље био први споменик индустриЉалцу у царству. ѕосле револуциЉе споменик Ље срушен, срушени су и црква и породична гробница Ѕобринских у —мелу, а село Ѕобринско Ље добило нови назив Ц Ўевченково. —еЮаЬе Ље избрисано, а дела су пала у заборав. ” револуционарним кружоцима ниЉе учествовао, у ÷ентралноЉ –ади ниЉе заседао, на украЉинском ниЉе писао. ƒалеко од очиЉу, далеко од срца. » у совЉетско време и сад. » таквих заборава има на хиЪаде. »ако Ље очигледно: све оно што Ље велико, што Ље изванредно, што постоЉи у ”краЉини, треба сматрати националним наслеРем, пропагирати, ценити, поштовати, а не делити Ъуде на ЂћоскаЪеї, ∆идове и патриоте, а тим пре не треба наметати своЉ маЬкави русофобски поглед на свет крвавим кланицама, као што Ље то било у ќдеси.

††††

- јли, бандеровци не маршираЉу само у ќдеси, веЮ и у  иЉеву, и у ƒЬепропетровску, и у ’аркову...

- ƒа, с бакЪама. ЂЅандера Юе доЮи, успоставиЮе ред!ї «ашто Ѕандера, а не √огоЪ,  ороЪов, „еломеЉ, £ангел или ѕотебЬа?  о Ље чему дорастао. “о Ље акциЉа запрепашЮиваЬа и заплашиваЬа. ќни се свиРаЉу олигарсима и власти, пошто заЉедно с ратом у ƒонбасу, с погибиЉом воЉника, сталним мобилизациЉама и милитаристичком пропагандом држе Ъуде у страху. ќваЉ страх их приморава да се мире с тешким, за многе Ц неиздрживим условима живота (скупоЮа, сиромаштво, незапосленост), коЉи из месеца у месец постаЉу све гори. ≈то, таква Ље технологиЉа управЪаЬа земЪом.

- Ќиси поменуо русофобиЉу, коЉа Ље судеЮи по свему, постала државна политика. ѕрви закон нове власти после £ануковичевог бекства Ље био русофобски закон о Љезицима. —ад су забраЬени руска телевизиЉа, телевизиЉски програми, филмови, глумци, чак Ље и √огоЪев Ђ“арас ЅуЪбаї забраЬен.

- —воЉе радове сам почео да обЉавЪуЉем 1970-их година у самиздату, као и сви, читао сам дисидентску литературу и желим да подсетим да све што забраЬуЉу званичне власти увек изгледа као извор наЉпоузданиЉих информациЉа. ƒанас су руске медиЉе забранили, а своЉе опозиционе су очистили. ѕритом се поЉавио огроман броЉ разноразних доушника, доЉавЪивача, коЉи утичу на Ђнепатриотеї и сугеришу на то да Ље промакло нешто руско или проруско. “име се баве читаве државне организациЉе за забрану и друштвени борци коЉи одреРуЉу шта треба да гледамо и да слушамо. ѕритом су код нас проглашене Ђевропске вредностиї и потпуна слобода говора!

Ўто се тиче √огоЪа, и садашЬа забрана, и она коЉа га 25 година сврстава у Ђстране писцеї, - представЪаЉу резултат ратоборног незнаЬа. Ўевченко се одушевЪавао: ЂЌаш неупоредиви √огоЪ!ї ќн се заиста ни са ким не може упоредити по ЉединственоЉ улози коЉу Ље писац одиграо у формираЬу украЉинске националне самосвести. √огоЪ Ље био родоначелник, како се данас каже, културолошког мита о ”краЉинцима или Ђкозачком народу.ї £ер, запорошки козаци су као специфична друштвена група, били само део народа, и да би народ у запорошцима видео све оно наЉбоЪе што у Ьему самом постоЉи, да би пронашао у Ьима своЉ културни код, стереотип понашаЬа, био Ље потребан √огоЪ.  од √огоЪа Ље козак простодушан, саЬалица, неустрашив у одбрани своЉе православне вере и праведности, увек Ље спреман на самопожртвованост Ђза други своЉаї, за роРену земЪу, са задивЪуЉуЮе чистим односима према воЪеноЉ, према маЉци, послушан Ље родитеЪима, туРи су му злоба и поквареност.  озак Ље леп, може се реЮи идеални хришЮанин, достоЉан пример за углед.

ј постоЉи и другачиЉи поглед на козаке, изразио га Ље велики писац, нобеловац, класик светске кЬижевности, ’енрик —ЉенкЉевич у своЉим познатим историЉским романима.  од —ЉенкЉевича су запорошки козаци разбоЉници, све сам бандит до бандита, неписмени, прЪави, похлепни, крвожедни, без части и савести Ц апсолутно одвратна заЉедница. “о Ље, може се реЮи, гледиште ≈вропе на Ђкозачки народї. «ато забранити √огоЪа значи забранити саме себе.

- Ѕили су козаци, постали су бандеровци?

- ћислим да су бандеровци прва генерациЉа ”краЉинаца коЉа ниЉе читала √огоЪа. “ешко Ље замислити да козак носи маску, да кипи од злобе, да учествуЉе у погромима и плаши становништво. ќни желе да се асоцираЉу с нечим хероЉским, али ништа у себи не могу да понаРу, осим партизанске борбе против ÷рвене армиЉе за време ƒругог светског рата. ЌиЉе Љасно како се то уопште може култивисати у земЪи, где Ље сва национална култура на украЉинском Љезику, од ƒовженка и “ичине до ћалишка и √ончара принципиЉелно антифашистичка.

- јли култивишу?

- ƒа.  од нас Ъуди могу да се придржаваЉу русофобских погледа, а онда да певаЉу химну ЂЎче не мерлаї (Ђ£ош ниЉе умрлаї) ѕавла „убинског, познатог истраживача руског —евера коЉи Ље писао да Ље своЉим радовима Ђзаслужио Ъубав руског народаї.

- ј како Ље постао националиста-русофоб?

- ѕа ниЉе ни био русофоб. „убински Ље био спахиЉа из ЅорисопоЪа, студирао Ље на универзитету у ѕетрограду, и као што Ље често био случаЉ Ц као студент Ље учествовао у револуционарно-демократском кружоку, ухваЮен Ље у ЂширеЬу комунистичких идеЉаї, послат Ље у прогонство код свог кума, губернатора јрхангелска. “амо Ље почео да уреРуЉе новине, да иде у етнографске експедициЉе, прикупио Ље много материЉала, написао Ље истраживаЬа о руском —еверу коЉи су му донели славу, ”варовЪеву награду царске академиЉе, а царев брат му Ље чак поклонио прстен. ’имну Ље написао у 23. години на пиЉанци са —рбима (–усиЉа им Ље помагала у борби за независност, пружала им Ље уточиште), коЉи су певали своЉе слободарске песме. „убински Ље по угледу на Ьих и на поЪску химну Ђ£ешче ѕолска не згинелаї (Ђ£ош ѕоЪска ниЉе умрлаї) за време трпезе написао стихове коЉи су постали химна независне ”краЉине. “о му ниЉе сметало да вером и истином служи ЂћоскаЪимаї и да се тиме поноси.

- ј сад неЮе проЮи лустрациЉе?

- Ќипошто. » то због два разлога: због ширеЬа комунистичких идеЉа и због Ъубави према –усиЉи. ”опште, кад човек размишЪа о историЉским и културолошким узроцима наше катастрофе, схвата колико Ље у праву био Ѕулгаков, коЉи Ље тврдио да свако расуло почиЬе у главама.

††††

- јли данас се ово расуло претворило у прави граРански рат.  ако ”ѕ÷ оцеЬуЉе нсталу ситуациЉу?

- ѕравославна ÷рква у ”краЉини врши своЉу историЉску мисиЉу коЉа се састоЉи у чуваЬу народа коЉи ЉоЉ Ље Ѕог поверио. ѕритом Ље врши храбро од првих дана крвавих сукоба. Мегово Ѕлаженство митрополит ќнуфриЉе, архиЉереЉи и свештеници неуморно учеснике у сукобима позиваЉу на мир и милосрРе. ЌиЉе лако бити миротворац, зато што рат и милитаристичка пропаганда усисаваЉу човека као вир. ѕрви пут сам у новоЉ години гледао седницу ¬рховне –аде Ц ни речи о миру, сама ратоборност: докраЉчити ƒонбас, докусурити! ћислио сам да Юе после ћинска помало почети да се договараЉу, да повлаче воЉску, да траже путеве за помиреЬе и компромис. ”место тога Ц нови талас насиЪа.  од нас лако могу да прикупе 50 добровоЪачких батаЪона и да их гурну у битку, да сравне са земЪом и униште аеродроме, руднике, фабрике, читаве градове и насеЪа, да униште на хиЪаде живота, а нису успели да пронаРу десет интелектуалаца коЉи би понудили модел заЉедничког живота ƒонбаса и ”краЉине у оквиру Љедне државе.

††††

- »пак Юе то морати да се уради?

- Ќаравно. “реба сести за преговарачки сто, на шта позиваЉу ѕравославна ÷рква и цело светско ѕравославЪе, треба се договарати, и то не о примирЉу, веЮ о миру, о животу, о будуЮности. “реба се договарати меРусобно, а не с —јƒ, ≈вропском униЉом или с –усиЉом.

††††

- јли, ”краЉина Ље веЮ одредила светлу будуЮност Ц ≈вропска униЉа...

-  аква светла будуЮност? — дечацима крвавих очиЉу? ћи смо хришЮанска држава и свима Ље Љасно да Ѕог неЮе опростити проливену крв, без обзира на то чиме да Ље правдамо. ƒок се Ъуди не измире сами, меРусобним опраштаЬем и покаЉаЬем Ц ништа неЮе бити добро.

- ’вала на разговору!

28 / 01 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0