Srpska

 улт —ветог —аве и —рби муслимани

††††

јѕ—“–ј “: –астко ЌемаЬиЮ, —вети —ава, Ље наЉзначаЉниЉа личност српске средЬовековне државе и културе. »зборио се за аутономиЉу —рпске православне цркве, што Ље пресудно утицало на учвршЮиваЬе и очуваЬе државности —рбиЉе.  ао архиепископ српске, цркве утемеЪио Ље каноне, а Ьегова „ рмчиЉа“ Ље била наЉприхватЪивиЉа код словенских православних држава и цркава (–уска, Ѕугарска). ќбавЪао Ље и крупне дипломатске задатке, а веома успешно Ље деловао и као просветитеЪ.  олико Ље —вети —ава био значаЉан за српску цркву, државу и народ, тек се показало после Ьегове релативно ране смрти. Мегов изузетан култ ниЉе само поштован код православних хришЮана, веЮ и код католика и £евреЉа, а посебно домаЮих муслимана. ћуслимани су веровали у чудотворну и исцелитеЪску моЮ Ьегових моштиЉу у манастиру ћилешеви, задужбини краЪа ¬ладислава ЌемаЬиЮа.  лаЬали су се Ьеговим моштима тражеЮи лека и духовног мира Ц иако су били муслимани. ѕо своЉ прилици, то Ље био Љедан од главних разлога што Ље везир —инан-паша наредио да се спале Ьегове мошти на ¬рачару краЉ Ѕеограда 1594. године. »пак, култ —ветог —аве ниЉе тиме био уништен. Ќапротив, постао Ље Љош веЮи.
ƒеловаЬе –астка, потоЬег —аве, ЌемаЬиЮа Ље прешло Љош за Ьегова живота у легенду.

ћанастирски комплекс ћилешеве

ћанастир ћилешева се налази недалеко од града ѕриЉепоЪа у историЉском —редЬем ѕолимЪу, а у новиЉе време у «латиборском управном округу.

ѕриЉепоЪски краЉ, заправо стара српска жупа ÷рна —тина, или касниЉе нахиЉа ћилешево, Ље средишЬи део ѕолимЪа, коЉе Ље било кичма ембриона средЬовековне српске државе –ашке.  титорска и градитеЪска активност српске владарске династиЉе ЌемаЬиЮа Ље и у овом делу —таре –ашке била веома велика. Ќа овом релативно малом простору, изграРено Ље више манастира и цркава. ќд манастира, поменуЮемо ЅаЬу, ћили, «аступ, ∆итни, ѕустиЬу, »ваЬе, —еЪане, ƒавидовицу,  уманицу, ћилешеву, а од цркава наЉпознатиЉа Ље била црква —ветих апостола ѕетра и ѕавла у ЅиЉелом ѕоЪу. ћеРу овим монументалним хришЮанским сакралним обЉектима, наЉвише Ље било оних коЉе су подизали ЌемаЬиЮи.

ћеРутим, од свих ових храмова у ѕолимЪу и целоЉ —тароЉ –ашкоЉ, наЉзначаЉниЉи, и у народу наЉугледниЉи, био Ље манастир ћилешева. ћанастир Ље граРен 1218. и 1219. године. ќсновао га Ље краЪ ¬ладислав, син краЪа —тефана ѕрвовенчаног и унук великог жупана —тефана ЌемаЬе. ” Ьему Ље и сахраЬен краЪ ¬ладислав као и ¬ладислав (у монаштву ƒавид), син великог жупана ¬укана и нешто касниЉе —ава ЌемаЬиЮ, утемеЪитеЪ аутокефалне српске православне цркве у –ашкоЉ, односно —рбиЉи и свим српским земЪама. √робна места тако три значаЉне личности у држави и у народу, а посебно —аве ЌемаЬиЮа, подигла су углед ћилешеве чак и изнад ∆иче. —амо Ље —туденица била испред. » крунисаЬе у ћилешеви бана “вртка за краЪа Ѕосне и —рбиЉе Ље био доказ Ьеног угледа и код властеле, а не само код обичног народа. —едиште ƒабарске епископиЉе се преноси у ћилешеву и постаЉе ћитрополиЉа босанска. «а време —андаЪа ’раниЮа и —тефана ¬укчиЮа  осаче, постаЉе седиште ’ерцеговачке митрополиЉе.  улт —ветог —аве Ље био толико велик у народу, да Ље и сам манастир називан —авиним или манастир —ветог —аве. ћанастир ћилешева Ље била чувар моштиЉу —в. —аве и расадник Ьеговог култа.[1] ѕостепено та популарност —ветог —аве прерасла Ље у изванредан општенародни култ, коЉи Ље прешао и у легенду Ц коЉа се ширила у све српске етничке земЪе, па и код других словенских православних народа, а нарочито код –уса и Ѕугара. —тЉепан ¬укчиЮ  осача Ље из више разлога узео титулу „херцег од —ветог —аве“, Љер Ље —ава ЌемаЬиЮ, потоЬи —вети —ава, био и те како позната и цеЬена личност и на »стоку и на «ападу. “о Ље био наЉбоЪи доказ да Ље ’ерцег —тЉепан био православац. „ак су неки владари муслиманских земаЪа даривали скупоцене предмете —ави ЌемаЬиЮу приликом Ьихових сусрета. “ако Ље, примера ради наводимо, сараценски султан у ƒамаску поклонио —ави икону ћаЉке ЅожиЉе “роЉеручице коЉу Ље он оставио манастиру ’иландару. ≈гипатски султан Ље —ави даровао нешто што до тада на Ѕалкану ниЉе било познато. “о су били балзамово уЪе, датуле (хурме), шеЮер од трске, неке индиЉске лековите траве и разни скупоцени мириси. —ве то говори о ЬеговоЉ величини и поштоваЬу Ц коЉе Ље уживао и код муслиманских верника и Ьихових владара. —ава Ље био дубоко разочаран дивЪачким, разбоЉничким, пЪачкашким и безбожничким понашаЬем папиних и западних католичких крсташа у ÷ариграду и у другим освоЉеним деловима прве стварне хришЮанске државе Ц »сточног –имског ÷арства (¬изантиЉе). “ако се нису понашали ни —арацени ни јрабЪани Ц иако су били муслимани. “о Юе код —аве оставити веома лошу слику о Ћатинима, коЉа Юе му бити пред очима за цело време веома плодоносног, али и релативно кратког живота.

“урци ќсманлиЉе су у Љедном походу на Ѕосну 1459.године опЪачкали и спалили ћилешеву.[2] ¬оЉни пораз од “урака херцега од —ветог —аве —тефана ¬укчиЮа на Ѕрезници 1463. године Ље био краЉ херцегове власти у овом делу Ѕосне и ѕолимЪа, али Ље териториЉи остао назив ’ерцеговина, херцегова земЪа. ¬ероватно због великог угледа, “урци тада нису дирали у манастирске поседе, Љер у турском попису нахиЉе ћилешево, санЯака ’ерцеговина, 1477. године, пописана Ље значаЉна имовина манастира ћилешеве.[3] ” другоЉ половини 16. века, Ьегови приходи су износили 100.000 аспри (акчи) -што значи да Ље имао наЉвеЮи посед коЉи се називао хас. “олике поседе су могли да имаЉу само наЉвеЮи турски достоЉанственици (везири, паше, беглер-бегови, санЯак-бегови, главна улема и други високи државни чиновници).

ѕосле обнове ѕеЮке патриЉаршиЉе 1557.године и као седиште херцеговачких митрополита ћилешева постаЉе наЉбогатиЉи српски манастир, као што Ље веЮ истакнуто. “о свакако ниЉе било случаЉно. »з ове владарске лавре Ље био чатац ЅаЉица —околовиЮ коЉи Юе данком у крви (девширма) бити одведен у ÷ариград (»стамбул). ” ÷ариграду Юе бити исламизиран и биЮе уведен у онаЉ део аЯами оглана коЉи достигну и наЉвише положаЉе у турскоЉ државноЉ хиЉерархиЉи. ћехмед-паша Юе веЮ 1549. године постати беглер-бег –умелиЉе, а успеЮе се и до положаЉа великог везира ќсманске империЉе, тадашЬе наЉвеЮе светске велесиле, коЉом Юе неприкосновено владати 14 година. ќн никада ниЉе могао заборавити своЉ завичаЉ, порекло и манастир у коЉем Ље учио. » многи други муслимани овог подручЉа су помагали и штитили манастир ћилешеву као нешто своЉе без обзира на промену вере. Ќикаква строга верско-конфесионална диференциЉациЉа у 16.веку скоро да и ниЉе постоЉала.  од домаЮег српског исламизираног живЪа било Ље евидентно двоверЉе, специфичан синкретизам. “о често формално прихватаЬе ислама ниЉе могло да строго одвоЉи нове муслимане од своЉе раниЉе православне вере и поштоваЬа хришЮанских култова, цркава и манастира. “о ниЉе била специфичност само код —рба, веЮ и код јлбанаца (Кармани), затим √оранаца. “ога Ље било и код других народа (—ике у »ндиЉи), па чак и код “урака у јнадолиЉи. “ада Љош увек у нашим краЉевима ниЉе било верске искЪучивости, коЉа би доводила до тешких сукоба и неспоразума.[4]ƒодуше, масовне исламизациЉе у то време ( 15. и 16. век) ниЉе ни било, чему су сигурно доприносили броЉни манастири, а посебно ћилешева. »слам су у то време прихватали наЉвише поЉединци из преостале српске властеле, затим трговци и Љош увек ретко сточари и Љош реРе ратари. »слам ниЉе прихватан зато што Ље био боЪа и код бога прибраниЉа вера веЮ су одреРене друштвено-историЉске околности и свакодневни живот стварали услове за конверзиЉу поЉединих хришЮана. Ѕило Ље случаЉева и насилне исламизациЉе као и избегаваЬа крвне освете променом вере и имена. ѕреостала српска властела, коЉа Ље тада спадала у турске спахиЉе-тимарнике, помагала Ље манастир ћилешеву, као и друге манастире и цркве. јли, то су чинили и многи други коЉи су прешли на ислам или су то постали кроз девширму, а сада су били паше, бегови, аге или обичне спахиЉе, трговци и други богати граРани.

–адови на реновираЬу, реконструкциЉи и уреРеЬу манастирског комплекса

»ако су неки тадашЬи домаЮи муслимани променили веру, указивали су и даЪе велико поштоваЬе култу —ветог —аве, наЉвеЮем свецу, —рпске православне цркве, можда Ље боЪе реЮи народном свецу Ц с обзиро да су га поштовали и припадници других вера, а посебно муслимани српског порекла и православне провениЉенциЉе. ћуслимани су и даЪе говорили истим Љезиком, писали Юирилицом и знали и поштовали своЉе порекло и неговали своЉе генеалошке везе.[5] » православни и муслимани су и даЪе помиЬали традициЉе наших срдЬовековних држава –ашке и Ѕосне и са поносом се сеЮали своЉих династиЉа ЌемаЬиЮа и  отроманиЮа.[6] ѕосебно Ље то било отворено и масовно исказивано поводом разних црквених и православних празника. ѕосеЮивали су муслимани манастир, палили свеЮе и за мртве и за живе.  лаЬали се моштима —ветог —аве и тражили лека и душевни мир. Ќису то чинили само локални муслимани веЮ Ље долазило муслимана из много даЪих краЉева коЉи су, такоРе веровали у исцелитеЪске и чудотворне моЮи моштиЉу —ветог —аве. ƒолазили су и католици и £евреЉи, односно иноверни, како Ље забележено у неким изворима.[7] ѕосебно су биле масовне посете ћилешеви о »вандану и ћалоЉ госпоЉини. “ада су одржавани велики општенародни сабори на коЉима Ље било како хришЮана православаца тако и муслимана из целе –ашке, ’ерцеговине и Ѕосне.[8] ” тим прилика су сви они доносили манастиру велике дарове у разним предметима и новцу у чему су се посебно истицали домаЮи, односно локални муслимани.  раЉем 16.века манастир ћилешева Ље био и наЉбогатиЉи и наЉугледниЉи манaстир у —рпскоЉ православноЉ цркви. ќ томе има доста забелешки у путописима и извештаЉима западноевропских дипломата, хроничара и путника коЉи су путовали чувеним и веома фреквентним ƒубровачким друмом за ÷ариград или се из Ьега враЮали после обавЪених дипломатских мисиЉа на турском двору и своЉих разгранатих трговачких послова. ћноги од Ьих су и боравили у манастиру користеЮи се Ьеговим гостопримством.

Ќови конак манастира ћилешеве (2011)

Ѕенедикто –амберти Ље посетио манастир ћилешеву 1533. године. ” кЬизи коЉа Ље обЉавЪена 1589.године у ¬енециЉи, он пише да Ље манастир „велик и солидан“ и да су мошти —ветог —аве „целе и лепе“. ќн Ље такоРе записао да су велике прилоге манастиру давали и “урци и £евреЉи.[9]

∆ак Ўено Ље 1547. године, измеРу остаког, записао: „“урци (наши муслимани) поштуЉу милешевске калуРере и даЉу им милостиЬу“.[10] —ер  атарин «ено 1550.године Ље записао: „ови калуРери (калуРери у ћилешеви) живе од милостиЬе коЉу им понаЉвише даЉу “урци (уствари наши муслимани), коЉи свеца (мисли на —ветог —аву) особито поштуЉу и Љако га се боЉе“.[11] “акоРе Ље записао и ово: „” манастиру Ље било око 50 калуРера на челу са игуманом ƒаниломЕѕод игумановом влашЮу налазило се и 20 других манастира размештених у околини.  алуРери су годишЬе плаЮали данак “урскоЉ у износу од 1000 дуката“.[12]

ћанастир ћилешева Ље био надалеко познат и по изузетноЉ фрески Ѕелог јнРела коЉа Ље добро очувана и поред похара манастира и Ьеговог скрнавЪеЬа од стране неких окупатора.

Ѕели јнРео

ћилешева Ље била верни и доследни чувар култа —ветог —аве и изворног православЪа, заправо светосавЪа —рпске цркве. ”ствари, то треба реЮи, православЪе Ље много ближе изворном хришЮанству од католичанства, а да и не помиЬемо протестантизам и Ьегов безбожнички рационализам. ” ћилешеви су се штампале кЬиге и из Ье се ширила култура и писменост. “ада то нашим домаЮим муслиманима ништа ниЉе сметало. јли, манастир ћилешева Ље постао и нешто више од тога. £ер, у Ьему се неговао и дух и традициЉе светородне династиЉе ЌемаЬиЮа и српске средЬовековне државе што Ље представЪало перманентну и увек потенциЉалну опасност за “урке као осваЉаче. ќсманлиЉама као окупаторима то сигурно ниЉе никако могло да одговара. ЌиЉе им одговарало ни то што су домаЮи муслимани толико даривали манастир и поштовали култ —ветог —аве и клаЬали се Ьеговим моштима. ќни су занемаривали да су наши муслимани пре Ьиховог доласка у ове наше краЉеве били искЪучиво хришЮани српског порекла.[13] ћуслимани нису могли тек тако, ни брзо ни олако да забораве ни своЉе порекло ни своЉу претходну веру. » данас, почетком 21.века, посебно у руралним срединама —Љеничко-пештерске висоравни, Ѕихора, средЬег и доЬег ѕолимЪа, —тарог ¬лаха код муслимана се у народном календару осим у вези са баЉрамима и –амазаном може чути: „за ЅожиЮ, после ЅожиЮа, на —авиндан, по —авиндану, за АурРевдан, на ѕреображеЬе, по ћитровдану“ и сл.[14] ќбичаЉи и народна традициЉа не могу тако Љедноставно да нестану из свести народа без обзира на верску различитост. £ош увек постоЉе и заЉеднички празници као што су ѕетровдан, АурРевдан или ќмаха и »линдан, јлиЉиндан (јлиРун) у неким пештерским, бихорским и приЉепоЪским селима.[15]Ќа ауторово изазовно и непосредно питаЬе наЉстариЉем становнику великог пештерског села  ладнице јлиЉи “ариЮу, тада Ље имао 96 година, зашто то веЮ Љедном ћуслимани не забораве, одговорио Ље кратко: „—инко, ово Ље заветна земЪа“.[16] Ќа ауторово инсистираЬ да о томе каже нешто подробниЉе само Ље остао при оном што Ље веЮ рекао. ” сЉеничком селу ѕапиЮе аутор Ље у разговору са наЉстариЉом женом «адом ѕапиЮ коЉа тада имала 100 година, измеРу осталог, питао: зашто се у неким муслиманским куЮама за —авиндан спрема посебно Љело коЉе се зове „масеница“.[17] —тара нана Ље, такоРе, кратко и Љасно одговорила: „“ако су радиле моЉа маЉка и моЉа биЉача (баба, нана)“. » неке друге старе жене су тако изЉавЪивале, а неке у Ѕихору и  ладници су и додале да „увек за —авицу треба да Љеду масеницу“.[18] £едном приликом Ље ≈Љуп «орниЮ (1921) из —араЉева рекао аутору да му Ље и данас жао што се у ЬеговоЉ куЮи уочи ƒругог светског рата разбио славски лонац. —ве су то остаци хришЮанске, односно православне религиЉе код наших муслимана, као што Ље констатовао у своЉим истраживаЬима и наш етнолог и академик ѕетар ¬лаховиЮ.[19] Ќарод Ље имао своЉу народну веру и традициЉу, да тако кажемо, без обзира што су Љедни били православци, а други муслимани.

ћанастир ћилешева (2011)

ћноги муслимани су из ѕолимЪа, са ѕештерске висоравни и делова ’ерцеговине и Ѕосне долазили 25. на 26.Љул сваке године на дан —ветог јрханРела у манастир  уманицу на Ћиму. ƒолазили су да траже лека и веровали су у исцелитеЪске и чудотворне моЮи коЉе постоЉе у овом манастиру. ѕравославни би се крстили и узвикивали “ѕомози Ѕоже, а муслимани Ѕисмилах“.[20] ƒо скора Ље на том великом општенародном сабору скоро увек била Љедна треЮина муслимана.

ѕатриЉарх српски ѕаЉсиЉе Ље био савременик тешке несреЮе коЉа Ље погодила ћилешеву. “о Ље било спаЪивЪЬ моштиЉу —ветог —аве на ¬рачару код Ѕеограда 1594.године. Ќаредбу да се оскрнави гроб —ветог —аве и Ьегове мошти однесу из манастира издао Ље велики везир —инан-паша коЉи Ље био албанског порекла (јрнаутин). “у наредбу Ље спровео ћехмед ќгуз-бег, коЉи Ље био јнадолац, 27.априла 1594.године. ” народноЉ традициЉи и код хришЮана и код муслимана мошти —ветог —аве су однешене у Ѕеоград преко Ќове ¬ароши. ѕрема патриЉарховом казиваЬу суровог —инан-пашу Ље обавестио неки муслимански феудалац да се “урци, уствари наши домаЮи муслимани у манастиру крсте и веруЉу у свеца —аву.

” житиЉу ÷ара ”роша, коЉе Ље написао патриЉарх ѕаЉсиЉе, записано Ље и следеЮе:“ Екада Ље био велики рат на будимскоЉ страни (1594-—.—.)Ете године сажегоше прекрасне и чудотворне мошти светога —аве —рпскога“. ѕатриЉарх ѕаЉсиЉе даЪе наставЪа: „ паша (Ље) упутио улаке да донесу свечеве мошти коЉе су затим сажежене на поЪу ¬рачареву“.[21] »пак су сачувани Љедна рука и Љош неки делови св.—аве до данашЬих дана.[22]

»сторичари имаЉу различита мишЪеЬа о правом разлогу спаЪиваЬа моштиЉу —ветог —аве. »пак, може се реЮи да Ље сигурно било више разлога за Љедан такав варварски чин, мада се навише веруЉе да Ље то учиЬено због пажЬе и поштоваЬа домаЮих муслимана. Ѕила Ље велика снага и кохезиона веза култа —ветог —аве измеРу муслимана и православних —рба у —тароЉ –ашкоЉ. “урци су у почетку, али и много касниЉе, мислили да Ље манастир ћилешева само „Раурска Юаба“. ћеРутим ниЉе било баш тако, Љер су у ћилешеву на „ходочашЮе“ долазили масовно наши домаЮи муслимани.[23] католици па чак и £евреЉи. “урци су сматрали да су устанци —рба хришЮана у —таром ¬лаху, ЌикшиЮу и Ѕанату за време патриЉарха £ована иницирани из ћилешеве. “ом приликом „”станици су на своЉим устаничким заставама носили иконе са ликом —ветог —аве —рпског“.[24]“аЉ устанак хришЮана против ќсманлиЉа Ље често називан —ветосавским устанком. ѕостоЉи и мишЪеЬе о постоЉаЬу великог анимозитета —инан-паше према ћехмед-паши, сигурно своЉевременом заштитнику ћилешеве као и осталим пашама српског порекла и да Ље и то био Љедан од разлога тог Ьеговог варварског и безбожничког чина. Ќаводно, код обичног народа се створило убеРеЬе да Ље —инан-паша био у сталноЉ сенци ћехмед-паше и других паша са „наше горе листа“ и да се због тога у Ьему родила мржЬа према —рбима као народу и жеЪа за осветом.

ћанастирска црква

ћеРутим, без обзира на разлоге спаЪиваЬа, показало се да ништа ниЉе био умаЬен култ првог српског архиепископа и народног свеца. » у наредним вековима путници и хроничари су бележили да таЉ култ —ветог —аве „бди над ћилешевом и Ьеном судбином“.[25] ”ствари, велики везир —инан-паша ниЉе постигао ништа. —палило се —авино тело, али не и дух. —авин култ се управо после тога почео све више ширити у све краЉеве где су живели —рби.[26] » у 17.веку муслимани, тадашЬи “урци, и даЪе су посеЮивали манастир ћилешеву тражеЮи лека и душевног мира и богато га даривали. ѕоново су падале оптужбе од присталица казуистичког догматизма у исламу, што би ми данас рекли ригидног ислама, да калуРери ћилешеве „крсте “урке“. ƒух трпеЪивости муслимана и хришЮана Ље сигурно и даЪе постоЉао и због заЉедничког култа —ветог —аве.[27] «бог тога Ље босански везир —еЉди јхмед-паша 1658.године похарао ћилешеву. ѕохапсио Ље и мучио калуРере под оптужбом да „крсте “урке“ док Ље успео да изнуди од манастира 4.000 дуката. ћанастиру су дали толики новац домаЮи муслимани, али Ље манастир морао да да своЉу земЪу у залог.[28] “о Ље ћилешеву довело у велику беду. »пак се манастир убрзо опоравио после смене —еЉди јхмед-паше. ѕоштоваЬе манастира ћилешеве и заЉедничког култа —ветог —аве ниЉе се могао ничим уништити. » велики руски слависта, историчар и дипломата јлександар ‘. √иЪфердинг Ље 1857.године, измеРу осталог, записао : „ Ѕолесници, задржавши се неко вриЉеме на мЉесту где су лежале мошти —ветог —аве, одлазе на брдо, до извора, коЉи Ље, по народном вЉероваЬу, како сам веЮ рекао, потекао из стЉене на заповЉед светитеЪеву, пиЉу воду и загЬуруЉу се у Ьу. ѕричаЉу да врло често ћуслимани и ћуслиманке траже у извору лиЉека болестима“.[29] » у другоЉ поовини 19.века локални муслимани су се трудили да сачуваЉу оваЉ манастир. £едан обесни турски паша Ље 1875.године са воЉском, коЉа Ље била кренула за Ѕосну, стигао Ље пред ћилешеву са намером да Ље запали и поруши. Ќа све молбе игумана да то не чини остао Ље неумоЪив. “ада су домаЮи муслимани успели да одврате тог силника и безбожника да то не уради гарантуЉуЮи за манастир рекавши: „ѕашо, твоЉа сабЪам наша глава“.[30]јлиЉа ћалагиЮ, коЉи Ље предводио групу муслимана заплакавши се обрати паши следеЮим речима: „јман, пашо честити, немоЉ нас уцвиЉелити, хлеба ти царевог. ЌемоЉ спрштити ону куЮу меРу нама. — оне куЮе нам Ље благослов и на малу (имовини-—.—.) и на чеЪади. —вако у оноЉ куЮи добиЉа хлеба и соли и преноЮишта. —вако наРе помоЮи“. ќбесни паша Ље попустио и са воЉском отишао према ѕрибоЉу и успут запалио манастир ЅаЬу.[31] —вугде су се поЉавЪивали и топоними са —авиним именом. ћуслимани су и даЪе веровали у лековитост и чудотворност мошти —ветог —аве, извора и врела са —авиним именом, посебно жене нероткиЬе и оне са венеричним и душевним тегобама.

ћанастирски парк

” селу √орЬи —траЬани, општина ѕриЉепоЪе, налази се —авина вода и —авин камен или —авин сто. “а вода избиЉа из —авиног камена. ѕоред —авине воде Ље Љедна велика камена плоча на коЉоЉ се одлично види удубЪеЬе веома слично коЬскоЉ копити. » муслимани веруЉу да Ље то копита коЬа коЉег Љахао —вети —ава. “оЉ води и тоЉ плочи са страхопоштоваЬем прилазе и хришЮани и муслимани. Ќи дан данас се на тоЉ води не пере веш и не поЉи стока. ћуслимани мештани то чине ниже те воде и камене плоче где постоЉи и Љедна чесма. » муслимани веруЉу у исту легенду као и православни у вези са том —авином водом и каменом плочом. ѕрема тоЉ народноЉ традициЉи —вети —ава Ље своЉим штапом прекрстио таЉ камен из коЉег Ље потекла „проврела“ бистра и веома хладна вода. ћуслиманке, коЉе немогу да затрудне, и данас иду на ту —авину воду да се напиЉу веруЉуЮи да Юе затруднети.[32]
—авина “ рмчиЉа“ ниЉе била само срквени законик веч Ље била и граРански законик. «а словенске цркве Ље имала огроман значаЉ, али и за словенске државе. „ак има мшЪеЬа да Ље „ рмчиЉа“ имала веЮе значеЬе него и за саме —рбе. “акоРе, има много мишЪеЬа еминентних научника да не могу —ветог —аву да своЉатаЉу само —рби, Љер Ље он дао огроман допринос „напретку ÷ркве, просвете и културе и другим словенским земЪама“, а у првом реду –усиЉи.
Ќа краЉу уместо закЪучка само Юемо да наводемо два веома карактеристична мишЪеЬа о величини и значаЉу —ветог —аве. ’рват »во ѕилар Ље недвосмислено истако да Ље „свети —ава наЉвеЮи човек £ужног —ловенства до данас“, а познати српски научник ѕавле ѕоповиЮ с правом Ље говорио да Ље „свети —ава наЉвеЮи човек средЬега века у целоЉ историЉи —рба и £угословена“.[33]

—алих —елимовиЮ

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

31 / 01 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0