Srpska

 ако Ље муслиманка постала иконописац

јла ћешчерова јла ћешчерова
” животу јле ћешчерове све Ље ишлo као по правилу: часове сликарства посеЮивала Ље на јкадемиЉи уметности „». ≈. –епин“ у родном —анкт ѕетербургу, а затим учила и иконопис у тверскоЉ „Ўколи црквених заната“ Ц осим Љедне околности: јлфиЉа (како су ЉоЉ родитеЪи наденули име) расла Ље у муслиманскоЉ породици, где су веома поштовали вековне традициЉе предака. ћеРутим, она Ље ипак дом за своЉу душу нашла у ѕравославЪу.

Ц –екао бих да Ље мали броЉ оних муслимана, а посебно жена, коЉи се одлучуЉу да ставе веру изнад породице. Ўта се то вама догодило и због чега сте одЉедном тако нагло заокренули точак породичне историЉе?

Ц £а сам роРена у муслиманскоЉ породици. ќбе баке су ми биле веруЉуЮе и обе су извршавале намазе. ѕосебно Ље била посвеЮена маЉка мог оца. ќна се, као што то и правила налажу, неколико пута дневно молила, и мене Ље муслиманским молитвама учила. ћеРутим, мене те молитве, нажалост, нису дотицале, због тога што сам их Ља изговарала на неразумЪивом арапском Љезику. ѕревод бака ниЉе знала. ќткад знам за себе тражила сам разумЪиву веру, и због тога тада никако нисам успевала да изградим односе повереЬа са Ѕогом.

Ц » када су они почели да се изграРуЉу?

Ц ѕо завршетку школе наставила сам упорно да трагам за смислом живота и за почетак сам прочитала цео  уран. ћеРутим, пошто у тоЉ мудроЉ кЬизи нисам нашла одговоре на своЉа питаЬа, почела сам да читам разне философе: марксисте, идеалисте, да бих се затим преориЉентисала на —оловЉова, ЅерРаЉева и –озанова. ѕоследЬи од наведених ме Ље и окренуо ка ’ристу. јли пут до Мега био Ље прилично трновит: краЉем 1980-их година сам због неселективног интересоваЬа за све оно што Ље паранормално у себи била открила разне „способности“, па сам неколико година била заглибила у блату езотериЉе, стекавши масу свакоЉаких фобиЉа. ” моЉоЉ глави Ље тада било, по речима оца јндреЉа  ураЉева, омиЪено Љело руске интелигенциЉе Ц каша: будизам, езотериЉа, теософиЉа. » све Ље то било зачиЬено сосом ислама и бибером неЉасних представа о хришЮанству. ≈ тада сам почела да читам £еванРеЪе, коЉе сам ноЮу ставЪала под Љастук, и само сам тако могла мирно да спавам, због тога што су ме без Ьега мучиле ноЮне море. √одине 1987. моЉа бака се разболела од рака. ќко Љесени Ље легла у постеЪу и наЉвише се од свега бринула због тога што Юе, по свим изгледима, морати да умре у зиму и што Юе Ље закопати у хладну земЪу. » Ља сам се сасвим случаЉно на сликарскоЉ колониЉи на обали реке —моЪенке запричала била са наставником, када сам му рекла да ми Ље бака на самрти и да више од две недеЪе, према оцени лекара, неЮе живети. ќн ми Ље предложио да ме одведе до блажене  сениЉе, чиЉа се капела налазила у близини на —моЪенском гробЪу, Љер  сениЉа помаже свима.  ада смо дошли, показао ми Ље где свеЮу да купим и где да Ље прислужим. “о Ље било око четири сата. »скрено сам се молила тражеЮи од  сениЉе да помогне баки и да ЉоЉ олакша муке. »з неког разлога толико сам веровала мени непознатоЉ православноЉ светитеЪки, да се чак нисам ни зачудила, вративши се увече куЮи, кад сам видела да бака хода по стану и да ЉоЉ Ље постало боЪе управо у четири сата поподне.

Ц ЌиЉе све тако Љедноставно. ” то време прочитала сам £еванРеЪе и стално бивала у храму, али никако се нисам одлучивала да се крстим: ипак Ље промена вере Ц озбиЪан корак. —хватала сам да Юе за родитеЪе то бити ударац и плашила се за Ьихово здравЪе. £а сам само молила √оспода да ми да неки Љасан и недвосмислен знак, како бих схватила да ли Ље моЉе крштеЬе Мегова воЪа. » Љедног дана сам дошла у храм на —моЪенки. ƒо почетка службе било Ље отприлике Љош нека два сата, а Ъуди уопште ниЉе било. —таЉала сам у параклису  сениЉе ѕетербуршке, наслонивши се на стуб. ќдЉедном се читав простор око мене изменио: све Ље нестало Ц ни пода, ни плафона, уопште ничег ниЉе било, али у исто време то ниЉе била празнина, веЮ густо плаветнило, готово примрак.

Ц ѕосле тога сте се веЮ без оклеваЬа окренули ѕравославЪу?

ѕримрак Ц исто као на мандорлама новгородске иконе „—илазак у ад“. £а затим дуго нисам схватала због чега Ље простор био таман, и тек сам након неколико година код ƒионисиЉа јреопагита прочитала да Ѕожански нетварни свет човек види као примрак. “о Ље, генерално, било невероватно лепо, апсолутно несхватЪиво, и вероватно су моЉа осеЮаЬа била налик на оно што осеЮа беба у маЉчиноЉ утроби Ц на заштиЮеност и Ъубав. «атим се из измаглице коЉа Ље захватила цео простор ка мени пружила рука са крстиЮем на ланчиЮу. ѕоставила сам длан и када су на Ьега спустили таЉ крстиЮ, Ља сам се моментално вратила у реалност. —утрадан сам без оклеваЬа отишла да се крстим.

ѕресвета “роЉица. »кона ј. ћешчерЉакове ѕресвета “роЉица. »кона ј. ћешчерЉакове
††††

Ц ј иконопис се Љавио као Љедна од грана професиЉе?

Ц “о Ље био ЅожиЉи ѕромисао коЉи Ље такоРе имао своЉу предисториЉу. „ини ми се 1994. године, моЉ живот Ље доживео глобалну кризу: прво, стваралачку Ц нисам могла да сликам; друго, предмет Ъубави ме Ље напустио Љако залупивши вратима; треЮе, због астме скоро да сам била престала да дишем. », наЉважниЉе Ц Ља сам схватила да Ље цео таЉ букет неприЉатности резултат мог бурног преРашЬег живота. јли √оспод нас никад не напушта. » схвативши да мени нема живота без храма ЅожиЉег, 6. фебруара, на празник Ѕлажене  сениЉе, буквално сам отпузала до Ьене капеле, Љедва одстоЉала службу, и након тога ми Ље постало много лакше.  ада сам на краЉу престала да се осеЮам као полуживи инвалид и почела маЬе-више нормално да дишем, наметнуло се питаЬе Ц како живети даЪе. ƒа ли у 29. години меЬати професиЉу? јли сликаЬе за мене ниЉе било само професиЉа. ƒа бих постала сликарка, Ља сам 11 година опсесивно радила по 16 сати дневно. јко бих меЬала професиЉу, то би онда значило да су сви моЉи напори и жртве били узалудни, а сав моЉ претходни живот бесмислен. —лучаЉно сазнавши за ƒивЉеЉево и —ерафима —аровског, одлучила сам да одем до Ьега и потражим одговор на своЉе унутрашЬе питаЬе, иако нисам имала поЉма шта Ље то манастир и поклоничко путоваЬе.  ренула сам са приЉатеЪицом. ƒо МижЬег Ќовгорода пребациле смо се лако, али даЪе... ”место приЉатног трочасовног путоваЬа у удобном аутобусу, ми смо 13 сати стаЉали у километарскоЉ саобраЮаЉноЉ гужви због великих снежних падавина. » таман када се напокон завршила та мука, почела Ље нова мука са сметовима: Ља сам се по први пут у животу Ц и надам се последЬи Ц нашла у снегу до гуше.

јпостол јндреЉ ѕрвозвани. »кона ј. ћешчерЉакове јпостол јндреЉ ѕрвозвани. »кона ј. ћешчерЉакове
ѕрвих неколико дана у манастиру сеЮам се као ноЮне море. Ѕило Ље веома тешко. јли Ља сам се управо тамо наново родила. √аздарица код коЉе смо одсели и са коЉом смо за две недеЪе боравка у ƒивЉеЉеву успели да се сприЉатеЪимо, Љедном ме Ље упитала: „“и си ето сликарка. ћожда би могла да ми насликаш блажену  сениЉу?“ “а молба Ље била потпуно провиРеЬе. ќтац ¬ладимир Ўикин ми Ље сам пришао у храму, видевши моЉу збуЬеност.  ада сам му обЉаснила ситуациЉу, он Ље на то рекао да ми не благосиЪа тек тако да сликам икону, да то треба учити, због чега ми он даЉе благослов да идем у “вер у иконописну радионицу јндреЉа «апрудног. “о ми Ље рекао и похитао за своЉим послом. ј Ља Юу за Ьим: „ќче, а шта Юу са родитеЪима?! ќни су муслимани, неЮе разумети ни дозволити да одем у непознати град...“ ќн у покрету само одмахну руком: „√оспод Юе те руководити“. ќтац ¬ладимир Ље био у праву: √оспод ме Ље тако руководио, да су родитеЪи смирено прихватили моЉу одлуку да због учеЬа одем у “вер. »стина, Ља Ьима нисам детаЪно обЉашЬавала да Ље то школа црквених заната.  ренувши путем ѕравославЪа и нове професиЉе увек сам осеЮала помоЮ ЅожиЉу и Мегов ѕромисао о мени.

Ц Ќикад раниЉе себе нисте замишЪали као иконописца? јли као сликарка, вероватно сте се одувек дивили делима “еофана √рка и –убЪова?

Ц £ош док нисам била крштена, чини ми се 1991. године, била сам на изложби дела из збирки –уског музеЉа:  андински, ћаЪевич, √ончарова, Ўагал, ‘илонов... јли мене нису дотицали они Ц иако сам Ља тада све то веома волела Ц веЮ руске иконе из збирке Ќикодима  ондакова, познатог историчара уметности. “о Ље био празник, неизрециво осеЮаЬе раЉа и чуда, и Ља сам тад дуго времена ходала као ошамуЮена. Ќа ту изложбу сам долазила десет пута управо због икона, пошто Ље гледати Ўагала по треЮи-четврти пут било чак незанимЪиво. Ѕила сам запаЬена маЉсторством коЉим су биле насликане иконе. £а сам на Ьима угледала раЉ. » за мене Ље то било откриЮе, Љер Ље за време —овЉетског —авеза био уобичаЉен ниподаштаваЉуЮи однос према руским иконама: италиЉанска ренесанса Ц то Ље у реду, а икона, наравно, то Ље симпатично, али... ƒивЪеЬе икони живело Ље у мени свих наредних година и постало Ље налик кЪучу коЉи ми Ље Љеданпут отворио врата у свет ѕравославЪа. «аправо, вероватно Ље то и определило моЉ садашЬи свечани стил.

Ц ƒа ли сте имали искушеЬа када сте почели да сликате светитеЪе или Ље све кренуло глатко и благословено?

Ц ѕрва икона коЉу сам насликала била Ље „ЅичеваЬе —ветог √еоргиЉа“.

“ад Ље иконописна радионица осликавала два иконостаса за белоруски храм, а Љедан олтар Ље био посвеЮен —ветом √еоргиЉу. «атим сам насликала —вету “роЉицу за иконостас у ƒивЉеЉеву. √енерално, све иконе коЉе сам насликала некако су више везане за нека искушеЬа. „уда не могу да се присетим, а искушеЬа Ље ето било преко главе. ѕосебно када осликаваш престону икону, крст или иконостас. ѕрву престону икону сликала сам почетком двехиЪадитих за храм —ергиЉа –адоЬешког у —ертолову, коЉи се налази у ¬севоложском реЉону у ЋеЬинградскоЉ области. “аман када сам приступила раду успела сам да поломим ребро. Ќисам се сама сетила да узмем лекове за умириваЬе болова, а лекар ми то ниЉе ни предложио.

ƒаска за икону Ље била огромних размера, тешка, и морала сам сваки час да Ље подижем, окреЮем, скидам са штафелаЉа, преносим на сто, а затим поново враЮам на штафелаЉ. ќтац Ље од мене захтевао да Ље што пре завршим и ниЉе сматрао да ми Ље бар у прво време након прелома потребно боловаЬе. «бог константног физичког бола налазила сам се у некоЉ врсти несвесног стаЬа, и из тог разлога Ље, можда, она и испала тако добро и молитвено. “о су сви говорили. ѕрве две иконе из мог првог иконостаса ишле су ми веома тешко, све време ми се нешто дешавало, а онда ми Ље мало лакнуло, иако и даЪе ниЉе ишло глатко. £една од тих моЉих икона Ље касниЉе мироточила. »кона приказуЉе небески свет. ћи понекад заборавЪамо да иза ове синтагме стоЉи Ъубав ’ристова и да ми представЪамо драгоцени свет хармоничне Кубави, коЉи не може бити ни тужан, ни жалостан, ни мрачан Ц све Ље то Ъудски. ѕравославЪе Ц то Ље радост заЉедништва са Ѕогом. ћи зато и славимо Ѕога, Љер нам Ље ќн донео Ѕлагу вест о Кубави. » то се одражава на иконама.

ѕокров ѕресвете Ѕогородице. »кона ј. ћешчерЉакове ѕокров ѕресвете Ѕогородице. »кона ј. ћешчерЉакове
††††

— јлом ћешчеровом разговарала ќлга ЋуЬкова

ќлга ЋуЬкова

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

09 / 02 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0