Srpska

ѕечерски оци

††††

—ергиЉе –адоЬешки Ље имао сабеседника и самолитвеника Ц —аву —торожевског. ќваЉ човек, коЉи Ље живео у четрнаестом веку, пола века након свих оних коЉи су живели у ово време, бринуо се за своЉ манастир. ѕосинак Ќаполеона Ц ≈жен Ѕолгарне Ц Ље с коЬичким одредом у току рата 1812. године запосео —авино-—торожевску обитеЪ. ‘ранцузчиЮи у то време нису били толико законодавци моде и галантни каваЪери, колико насилници, богоборци и распоЉасани Ъуди. «абавЪали су се пуцаЉуЮи у иконе, храмове су претварали у штале и нису се либили тога да покриваче за коЬе праве од свештеничких одежди. ѕЪачка и насиЪе су се подразумевали као неизбежни. ƒа слична судбина не би задесила звеЬигородску обитеЪ —ава се Ѕогарнеу ЉавЪа с неба, из другог света и усред ноЮне тишине на Љави и Љасно му заповеда да не разара обитеЪ. ” случаЉу да то испуни обеЮава да Юе Ѕогарне преживети рат и да Юе поново видети роРену ‘ранцуску, а ако не Ц оставиЮе кости овде, сасвим сигурно, с хиЪадама других сународника.

—ава Ље покровитеЪ «веЬигорода и свог манастира. ” овом смислу он Ље живи учесник у савременоЉ историЉи, живЪи од нас и Љачи од нас. “акви су сви свеци. ћилано преплавЪуЉу туристи из читавог света због фирмираних крпица и многим Ъудима се чини да су модни креатори и угоститеЪи главни Ъуди у ћилану. ƒа, и Љош певачи из Ћа —кале. ћеРутим, главни Ъуди у ћилану су свети јмвросиЉе, мученици √ервасиЉе, ѕротасиЉе и  елсиЉе, и света ЌаталиЉа чиЉе мошти се налазе испод престола у —ан Ћоренцу. Ќа сличан начин Ље главни човек у —олуну Ц ƒимитриЉе —олунски, на  рфу Ц —пиридон, на ≈убеЉи Ц свети ЌектариЉе и тако даЪе.

ќно што Ље речено о свецима, чиЉа се делатност очигледно наставЪа и после Ьихове телесне смрти, можемо да применимо чак и на обичне смртнике.  роз своЉа дела сви преминули су живи: идемо улицама, коЉе су они направили, живимо у куЮама и радимо у предузеЮима коЉа су они саградили. ÷ивилизациЉа и Љесте лагано прикупЪаЬе колективних достигнуЮа, кад свака генерациЉа преузима штафету и предаЉе Ље даЪе, представЪаЉуЮи Љедну од карика у дугачком ланцу. ѕрекиди у овом ланцу означаваЉу историЉску временску паузу, прекид историЉе због одсуства сеЮаЬа или свесно варварство. —.‘ранк Ље саветовао да се, бираЉуЮи историЉски правац у коЉем Юе се земЪа кретати, у мислима обратимо за савет претходним нараштаЉима, да замислимо шта би они рекли у одговор на наше савремене подухвате. ”право то Ље историЉско сеЮаЬе и наслеРе. ” нашем животу се то не среЮе често, али се може видети како и на дан венчаЬа младенци обилазе гробЪа. “ако повезуЉу генерациЉе упокоЉених са собом и с децом коЉу Юе изродити. ”право то Ље жива веза времена. »пак, почели смо од светих, Ьима се и враЮамо.

√лавни Ъуди  иЉева су свеци  иЉево-ѕечерске Ћавре. » главна здаЬа у  иЉеву нису  абинет министара и хотел Hyatt. √лавна здаЬа  иЉева су храмови у Ћаври. —олитери су свуда маЬе-више исти, као и ресторани. «ато су светиЬе Љединствене и неупоредиве. ѕечерски свеци су Љеднако активни и данас, и живи су после смрти, као ЌиколаЉ „удотворац у своЉим безброЉним чудима или —ава —торожевски у причи с Ѕогарнеом. „ини се да Љош увек нисмо свесни да Љедан од фактора стишаваЬа ситуациЉе у ”краЉини и у Ьеном главном граду може бити однос киЉево-печерских преподобних према ономе што се дешава. ќни имаЉу моЮ да одагнаЉу сенку смрти коЉа се приближава човеку, што се много пута дешавало по молитвама ћарка копача гробова. ќни могу да подигну с одра смртно болесног човека, а да на Ьегово место ставе другог, коЉи заслужуЉе веЮу казну, као што Ље то било у случаЉу с “итом и ≈вагриЉем. ћогу и гладне да нахране, као у случаЉу с ѕрохором лободником, и да се не плаше силних овога света, као “еодосиЉе или ¬арлаам. £едном речЉу, божански пук преподобних отаца може много да учини и чека да их замолимо за помоЮ.

»стина, неко може да упита: Ђј сами, без наших молби, не могу да се заступе и да се умешаЉу у ствар?ї ќво питаЬе Ље слично питаЬу: Ђ«ашто Ѕог —ам, као —вемоЮан, не веже сатану и не спречи зло?ї Ѕог може све, али не жели да види да су Ъуди докони и равнодушни, не жели да нас види само као потрошаче дарова. ѕо призваЬу треба да будемо саучесници у ЅожиЉим делима, као што ѕавле каже, и онда Юемо се законито наслаРивати плодовима победе.  ротко кажу богослови да Ђнас Ѕог без нас неЮе спасаватиї. »сто Ље и са свецима. ќни су поред нас, спремни су, наоружани су правдом, држеЮи духовне мачеве у десници и левици. јли ми не молимо, или мало молимо. ћожда молимо тромо и с мислима коЉе се удваЉаЉу, имаЉуЮи више повереЬа у политичаре, оружЉе, новац, интриге или слепи случаЉ. ƒаЉуЮи данак слабости, прихватамо ове помисли. ћеРутим, дужност хришЮанина захтева да подстичемо ум и да се сеЮамо √оспода као —вемогуЮег, не даЉуЮи Мегову славу Ъудима.

Ќе треба таЉно у срцу умаЬивати силу ƒуха коЉа делуЉе кроз свеце. ѕреподобни су поред нас. ≈во их Ц само пружи руку. ѕочни да молиш, али прво прочитаЉ Ьихова житиЉа. ”судиЮу се да предложим следеЮе: садашЬица све вернике обавезуЉе на духовну мобилизациЉу. ”лога печерских преподобних Ље веЮ огромна у домаЮоЉ и светскоЉ црквеноЉ историЉи. Ќишта им не смета да умноже славу Ѕога и да покажу силу Мегове деснице онима коЉи се противе МеговоЉ истини. «а то Ље потребна усрдна молитва ÷ркве. Ўто веЮи броЉ верника треба по први пут или поново да прочита ѕечерски патерик, оваЉ први споменик руске хагиографиЉе. ћолитвено обраЮаЬе свецу, чиЉе житиЉе Ље човеку познато, много Ље ватрениЉе и пажЪивиЉе, него молитва без знаЬа о свецу. «атим би били пожЪени често молебани и читаЬе акатиста печерским свецима на свим просторима –уске ÷ркве: од —ахалина до  арпата и од северног мора до предгорЉа  авказа. » то се данас веЮ остваруЉе, али личном усрдношЮу поЉединачних душа. Ѕило би добро да се овакав молитвени позив, вапаЉ, упуЮен свецима, отргне из што Ље могуЮе веЮег броЉа верних срца. “о Юе их покренути на заступаЬе пред ÷арицом неба и земЪе и Меним —весилним —ином,  оЉи воли истину и мрзи безакоЬе.

“о Ље врло озбиЪан фактор за промену критичне ситуациЉе набоЪе.  ао у данима пророка, предлаже нам се да испитамо и видимо да рука √осподЬа ниЉе постала маЬа и да Мегова мишица ниЉе ослабила, да може да спаси. јли ако се чини да Ље √оспод далек, а да су грешници надмени и уображени у своЉоЉ некажЬености, то Ље очигледно због нашег неверЉа. ÷ео ѕсалтир Ље пун уздаха и питаЬа на ову тему.

ћожда неЮе одмах процурети у штампу: ко Ље код кога долазио ноЮу и шта му Ље тачно рекао. ћожда Юе заувек остати таЉна: ко Ље кога уплашио и на шта Ље упозорио. ЌеЮе се одмах осетити веза измеРу свих познатих споЪних историЉских чиЬеница и таЉних чиЬеница из поЉединих биографиЉа. јли треба да нам буде Љасно: свеци моЮно утичу на историЉу сразмерно нашоЉ вери. » ситуациЉа захтева на хиЪаде ватрених молби и заступаЬа са сузама упуЮених наЉважниЉим Ъудима украЉинске престонице и општеруске историЉе. ќни нису чиновници претрпани папирима. —ве Юе чути и све Юе разумети. ƒонеЮе заЉедничку одлуку о томе како да поступе и извршиЮе оно што одлуче.

”кратко: треба прочитати ѕатерик, отпевати акатист, чинити метаниЉе, упутити молбе. ¬ременом Юе моЮи да се прате новости Ц биЮе резултата!

—а руског ћарина “одиЮ

12 / 02 / 2015

     оментари:

    2015-02-17
    01:34
    дамЉан:
    —паси √осподе руски и украЉински народ од Раволских сила!Ќека буде воЪа “воЉа!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0