Srpska

ћати јнастасиЉа: Ѕила сам дете када сам овде дошла

–азговор са мати јнастасиЉом, игуманиЉом манастира ƒевич

ћати јнастасиЉа, ево нас овде, у великоЉ косовско-метохиЉскоЉ светиЬи, манастиру ƒевич, где су мошти —ветог £оаникиЉа. ћожете ли да нам кажете нешто о овом манастиру, светиЬи, о ЬеговоЉ историЉи?

ћанастир ƒевич се налази у центру  осова, на путу од —рбице према ћетохиЉскоЉ  лини, у пустиЬи ƒевичкоЉ, коЉу Ље изабрао и основао преподобни отац наш £оаникиЉе ƒевички. Ќе зна се да ли Ље пре Ьега постоЉао манастир. —ве што знамо о манастиру датира од времена када Ље свети £оаникиЉе живео, подигао малу цркву и тако Ље започела историЉа овог манастира. Ќажалост, ми немамо много података о овом манастиру, Љер су више пута уништавани, па и у ово време кога смо ми сведоци. —вети £оаникиЉе Ље живео краЉем 14. и почетком 15. века, подигао скромну цркву уз помоЮ верног народа.  асниЉе Ље црква проширивана, зато има необичан изглед. »мамо разна сведочанства ко Ље све учествовао у изградЬи. £едан од Ьих Ље АураР ЅранковиЮ, коЉи Ље много помогао манастир. ћанастир Ље рушен више пута за време “урака, за време јустроугарске, а ево и у наше дане. ” близини манастира постоЉи извор, поред кога Ље —вети £оаникиЉе живео, пре него Ље подигао цркву. “о говори да, када Ље —вети £оаникиЉе дошао, на овом простору ниЉе било никаквих граРевина, а да ли их Ље некада раниЉе било, ниЉе познато. —в. £оаникиЉе Ље живео код тог извора у Љедном огромном, шупЪом дрвету, да би касниЉе подигао манастир. ќн Ље започео подвиг у овоме манастиру, да би Љедан период после, покушаваЉуЮи да се склони од народа, пошто Ље ово био део Ьеговог родног краЉа, провео у манастиру ÷рна –ека.  асниЉе, пошто Ље духовно оЉачао, одлучио Ље да се врати у ƒевичку пустиЬу где Ље остао до краЉа живота. ћнога исцеЪеЬа поред моштиЉу —ветог £оаникиЉа су доказ Ьегове велике слободе пред √осподом да се моли за нас. » опстанак овог манастира кроз векове Ље такоРе доказ Ьегове слободе пред √осподом да се оваЉ манастир, иако рушен поново обнавЪа, и да, Љедини у ƒреници од многих коЉи су овде постоЉали, опстане до данашЬег дана.

¬и сте, мати, неколико децениЉа у овоме манастиру. ƒошли сте овде врло млади.  ако Ље изгледао таЉ ваш долазак у манастир, таЉ доживЪаЉ и сусрет са манастиром?

£а сам била дете, имала сам само 12 година, кад сам овде дошла.  ако сам одлучила да доРем у манастир Ље нешто што Ље моЉе лично. ј што се тиче сусрета могу вам реЮи ово: дошла сам са монахиЬом коЉа Ље из мог родног села и била Ље веЮ овде монахиЬа. Ќисам Ље много познавала, Љер када Ље она отишла у манастир Ља нисам ни роРена. “ако да и она ми Ље била неко непознат. »шли смо пешке из —рбице и било ми Ље све необично и била сам помало тужна. “ек тог тренутка сетила сам се породице, свега, деце, шума, поЪа... »шла сам ЮутеЮи и помало размишЪаЉуЮи о томе, спремна да заплачем, али нисам. јли, када сам ушла у манастир све сам заборавила. » никада више ни Љедан тренутак нисам помислила на оно што сам оставила. Ќаравно да сам се сеЮала и наравно да се сеЮам детиЬства, сви се сеЮамо детиЬства и свог родног краЉа, али то Ље нормално сеЮаЬе, а не сеЮаЬе са жаЪеЬем. “ога се понекад сеЮам и данас и у неком дружеЬу са наЉближима испричам. “аЉ преломни тренутак Ље остао целог живота, без икаквих промена.

††††

ƒа ли Ље тада мати ѕараскева била игуманиЉа овог манастира и да ли вас Ље она примила?

ƒа, да, она Ље била игуманиЉа и примила ме у манастир.

£а сам много слушала о мати ѕараскеви, о ЬеноЉ вечичини, ЬеноЉ храбрости и о томе колико Ље учинила за оваЉ манастир. ¬и сте живели овде са Ьом. Ўта нам ¬и можете о ЬоЉ реЮи?

—ви смо ми Ъуди и сви имамо своЉе мане и своЉе врлине. Ќеки Ъуди причаЉу позитивне ствари, неки причаЉу негативне ствари, а Ља коЉа сам живела поред Ье, када бих могла да вратим време, не бих знала шта бих могла да поправим. «ато што Ље то било баш за то време. «ато што нас Ље учио ѕатриЉарх ѕавле да Ље свако роРен и дошао у своЉе време. Ќаравно да он може своЉ задатак и испунити, и не испунити. јли, она Ље била особа баш за то време. ќвде Ље увек било тешко преживети, од, да кажем старим Љезиком, јрнаута, коЉи су окруживали оваЉ манастир. ¬еома Ље било тешко, а она Ље била храбра да то изнесе према времену. ƒругачиЉи Ље начин садашЬег опстаЉаЬа, другачиЉи Ље начин био тадашЬег. ћислим да Ље то било баш Ьено време и мислим да Ље она у суштини обавила своЉ задатак онако како треба.

††††

¬и сте Ље наследили на тоЉ светоЉ игуманскоЉ дужности. Ќаследили сте и руковоРеЬе светиЬом и сва та искушеЬа?

Ќаравно, само што се после Ьеног одласка променило време и Ља, сада кад размишЪам, мислим, да она не би могла да прихвати ово време, али мислим да и Ља у Ьено време не бих могла да останем. “о Ље баш тако као што Ље рекао наш свети владика ѕавле.  ажем владика, Љер Ље за нас то наЉближе, он Ље нама био епископ многе године, за мене 25 а укупно 30.

ѕатриЉарх ѕавле Ље долазио често у манастир ƒевич, сусретали сте се са Ьим, имали сте прилике да се поучите од Ьега?

ƒа, много смо научили, био нам Ље прави отац, бринуо Ље о нама, као о своЉоЉ деци.

ƒошло Ље ново време, како сте рекли, мати. Ќово време, нова искушеЬа. ѕреживели сте 1999. и 2004.годину.  ако Ље то изгледало тих дана када су вам упали у манастир, како Ље све то на вас утицало, ¬и и сестре сте биле саме у манастиру, без заштите?

Ѕило Ље страшно. јли, много Ље страшниЉе сада размишЪати о томе, него оног тренутка. Ѕог даЉе снагу и управЪа све баш онако како Ље наЉбоЪе у датом тренутку. ≈то, опстао Ље манастир, остали смо, опстали, преживели смо те тешке тренутке, али Ѕог Ље био с нама. —ви знамо, како Ље када нас, тада девет монахиЬа у манастиру, очекуЉе упад разузданих балиста, терориста или како год хоЮемо да кажемо, наоружаних разбоЉника што су они у то време били. јли кажем у том тренутку Ѕог даЉе снагу. »здржали смо та три дана. ќпЪачкали су манастир, однели све што Ље могло да се однесе, полупали иконе по цркви, Юивот светог £оаникиЉа, разбили плочу.

£есу ли дошли до моштиЉу?

Ќе, не. ћошти су иначе биле у дубини, тако Ље изпочетка ,тако Ље по предаЬу.

ќнда Ље дошла заштита?

ƒа, онда су дошли франсцуски воЉници, то Ље била Ьихова област. Ѕило Ље тешко. ј они су дошли и рекли да Юе нас само обилазити. “ада смо, не хтели, него морали, да напустимо манастир, Љер ми смо учинили све што Ље могло да се учини. ћи смо знали да Ље тако опстанак немогуЮ.  ада су требали да упадну, када се повлачила воЉска, ми смо били спремни да останемо, као што смо остали и били смо спремни да погинемо. “о Ље све прошло, ми нисмо погинули, али сад како остати у Ьиховим рукама, шта то више значи? ¬ише смо желели да погинемо, него ако сада морамо да кренемо. ћеРутим, контактираЉуЮи свог команданта, коЉи Ље у то време био познати ќгар, ‘ранцузи су добили нареРеЬе да могу остати. Ќаравно да тада више ниЉе било дилеме, када смо чули да Юе они остати са нама и ми смо остали. ћарта 2004. такоРе, десио се таЉ погром. » тада Ље било тешко, манастир Ље спаЪен, и ми смо се после месец дана поново вратили и ево данас манастир како изгледа, хвала Ѕогу, и даЪе смо овде.

††††

ƒанас Ље заштита манастира припала  ѕ—-у( осовскоЉ полициЉскоЉ служби) ?

ћи то говоримо, говориЮемо и убеРени смо, да то ниЉе права заштита, али ето тако Ље. «аиста немамо повереЬе у такву заштиту. ” сваком моменту када изостане Ъудски фактор Ѕог Ље ту и надамо се да Юе и сада ако доРе таЉ тренутак, Ѕог наЮи начина да нас сачува. ¬реме се променило, нису сада намере околине боЪе него раниЉе, него Ље директива другачиЉа. јли свеЉедно, ту смо, Ѕог се брине.

††††

ћанастир ƒевич има велико имаЬе. £а сам наилазила на податке да Ље манастир пре ƒругог светског рата имао преко двеста, триста хектара шума и ораница. Ўта Ље сада са тим имаЬем?

ћанастир тренутно има у свом поседу неспорених 18 хектара обрадиве земЪе, 30 хектара шуме и дворишта око манастира. ”купно нешто више од педесет хектара. ј огромне површине коЉе Ље манастир имао пре ƒругог светског рата, надамо се, да Юе Љедног дана, поново, бити враЮене и ставЪене манастиру на располагаЬе.

††††

—ада ви не управЪате тим своЉим имаЬем, ни оним наЉближим Ьивама, немате могуЮност да одете до Ьих?

ћи немамо могуЮност Љош увек да користимо своЉе имаЬе. Ќико тамо не оре, не сеЉе, али се тамо напаса стока, сече се растиЬе, служи као фудбалско игралиште, Љош увек се односи материЉал са економских зграда коЉе су тамо биле новосаграРене, и у одличном стаЬу за потребе док се тамо земЪа обраРуЉе. Ќадамо се и покушавамо стално да се то имаЬе огради тврдом оградом, да би могло да се крене, да се користи, обраРуЉе, Љер Ље земЪа врло плодна и значило би пуно и за манастир и за оне Ъуде коЉи немаЉу довоЪно. ћогли би да доРу, да помогну, уколико им Ље потребно да добиЉу од плодова и било би то корисно и потребно. “о Ље право манастира да користи своЉу земЪу. —тално говоримо о правима, а ево ни после 15 година не можемо да уРемо и да обрадимо своЉу земЪу.

††††

 ако данас манастир живи и од чега? »ма ли сестринство неко послушаЬе коЉе помаже опстаЉаЬу?

ќвде Ље стариЉе сестринство. »мамо Љедну младу монахиЬу, две три баш стариЉе и Љедну средовечну. јли, радимо крстиЮе, радимо неке сувенире, броЉанице, тако да нам то доста значи, поред онога што има Љош увек верних коЉи се сете за манастир ƒевич. —ве Ље то скромно, али може да се опстане. јли Ље наЉважниЉа слобода. —лобода да, када изаРемо, не размишЪамо. ƒа Ъуди када хоЮе да доРу не питаЉу ,,смемо ли?“ £ако нам тешко пада кад Ъуди питаЉу ,,—мемо ли да доРемо?“. ј знамо и да има основа за то Ьихово питаЬе. ѕролазимо кроз места где су Ъуди живели, коЉе смо познавали, са Ьима сараРивали, а Ьих тамо нема. “о Ље Љако тешко, а знамо и да нису отишли своЉом воЪом.

ƒолазе ли Ўиптари из комшилука и даЪе у манастир, траже ли лек, и дешаваЉу ли им се исцеЪеЬа?

†† ¬рло ретко, за разлику од времена пре ових догаРаЉа, за разлику од пре деведесете, од тих седамдесетих, осамдесетих када Ље много Ьих долазило, првенствено да траже помоЮ у своЉим невоЪама, оздравЪеЬе у болести, а имали су и неку традициЉу да у време празника —ветог √еоргиЉа, АурРевдана, масовно долазе.  о што знамо део Ьих су поарнауЮени —рби, па вероватно нису могли да забораве таЉ лепи пролетЬи хришЮански празник, него су на неки начин остали везани, нарочито за празник —ветог √еоргиЉа. „есто пута дошло би пуно двориште деце, они би ушли у храм, поклонили се пред Юивотом, отишли би на извор, умили се, свако дете би носило нешто, или неки динар, нешто од плодова земаЪских. «нали би да носе неки кукуруз, било шта, тако то Ьихово вероваЬе. јли сада ретко долазе.

Ўта Юете нам, мати, реЮи за краЉ овог нашег разговора о манастиру ƒевич?

†† ћного би Љош могло да се каже о манастиру ƒевич. јли, то Ље наЉбоЪе, ако човек доживи, то не може да се исприча. «ато сви они коЉи желе да знаЉу било шта о манастиру ƒевичу, треба да доРу, да се поклоне Юивоту —ветог £оаникиЉа ƒевичког и биЮе им све Љасно, неЮе бити потребе за новим обЉашЬеЬима.

††ћати, хвала ¬ам пуно на разговору. ƒаЉ Ѕоже да ¬аша борба буде са позитивним исходом, да доживите жеЪену слободу, да Ѕог награди ваш труд и све ово што радите не само за ¬ас, него и за нас. £ер много значи и нама да имамо где да долазимо и затражимо утеху кад нам Ље потребно .

††

13 / 02 / 2015

     оментари:

    2015-02-14
    22:37
    –адослав:
    ’¬јЋј Ѕќ√” «ј —¬≈, ЅЋј√ќ—Ћќ¬≈Ќ £≈ Ѕќ√ ЌјЎ. ЌјЎ» ћјЌј—“»–» ѕќћј∆” —¬»ћј. —¬≈“» £ќјЌ» »£≈ ƒ≈¬»„ » ћќЋ» Ѕќ√ј «ј Ќј—. »нтервЉу са »гуманиЉом, ¬исокопреподобном мати јнастасиЉом нас утврРуЉе у вери, да будемо на Ѕогословском путу. —вештеник –адослав £анковиЮ из ƒежеве.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0