Srpska

«ашто су ÷рногорцима потребни –уси и –усиЉа (видео)

—вештеник £ован ѕламенац на отвараЬу изложбе „»сториЉски односи ÷рне √оре и –усиЉе“

††††

” ƒворцу краЪа Ќиколе прексиноЮ Ље отворена изложба „»сториЉски односи ÷рне √оре и –усиЉе“, коЉом Ље званично започела манифестациЉа „ЌедЉеЪа руске културе и кухиЬе“. ћанифестациЉа се одржава од 09. до 14. фебруара у Ѕару и Ѕудви.

√радоначелник Ѕара др «оран —рзентиЮ поздравио Ље организаторе и броЉну публику, зажелио да манифестациЉа протекне у доброЉ атмосфери, и позвао Ѕаране да се прикЪуче овим програмима.

††††

¬одитеЪ програма, професор —аша Ѕасараб, рекао Ље да Ље жеЪа организатора била да се кроз поставку кЬига, експоната и докумената, меРу коЉима су и неке од наЉстариЉих црквених кЬига у ÷рноЉ √ори, коЉе су штампане у –усиЉи, и ратни барЉак црногорске воЉске, прикажу братски односи ÷рне √оре и –усиЉе кроз буран историЉски период од XVII до XIX виЉека.

ЌаталиЉа ћихева, Љедна од организаторки манифестациЉе, казала Ље да се на изложби могу видЉети вриЉедни експонати, меРу коЉима Ље наЉстариЉа црквена кЬига у ÷рноЉ √ори, а штампана Ље у –усиЉи, као и друге кЬиге коЉе су штампане приЉе 300 година, оружЉе, ратни барЉак црногорске воЉске, писма, историЉска документа, награде.

††††

Ц ѕриказали смо дЉелиЮ свЉедочанства братских односа ÷рне √оре и –усиЉе кроз буран историЉски период од 17. до 19. виЉека Ц казала Ље она.

ѕотомак чувеног воЉводе »лиЉе ѕламенца, отац £ован ѕламенац, говорио Ље о развоЉу црногорско-руских односа, подсЉетивши да се ÷рна √ора у руским изворима помиЬе први пут 1698. године, када Ље руски државник “олстоЉ, на путу за »талиЉу, у Ѕоки посЉетио младе руске племиЮе коЉи су се ту обучавали поморским вЉештинама, а коЉи су касниЉе постали генерали, адмирали, дипломатеЕ

јмбасадор –уске федерациЉе у ÷рноЉ √ори јндреЉ јлексеЉевич Ќестеренко Ље подсЉетио да Ље у ÷рну √ору дошао приЉе четири године, а Љедна од првих манифестациЉа на коЉима Ље био одржана Ље на овом истом мЉесту, поводом прославе 300 година од успоставЪаЬа дипломатских односа двиЉе државе.

Ц “ада су били изложени изузетно вриЉедни артефакти, коЉи су подсЉеЮали на дане када Ље црногорски владар Ќикола ѕетровиЮ, коЉи Ље за нас велики симбол, био гост руског двора, тада у —анкт ѕетерсбургу. ”виЉек ми Ље велико задовоЪство да доРем у Ѕар, Љер овдЉе живи велики броЉ наших, руских државЪана, коЉи се одлично осЉеЮаЉу и веома топло су примЪени. «ахваЪуЉем и градоначелнику —рзентиЮу на срдачном и веома коректном односу. –усиЉа и ÷рна √ора су два поЉма коЉи се не могу подиЉелити Ц рекао Ље Ќестеренко.

√радоначелник —рзентиЮ Ље амбасадору поклонио луксузну монографиЉу „Ѕар измеРу двиЉе чаробне обале“.

††††

” музичком диЉелу програма наступиле су пиЉанисткиЬе £ована £арамаз из Ѕара, матуранткиЬа подгоричке ћузичке школе „¬аса ѕавиЮ“, и јна  атишева, лауреат броЉних меРународних такмичеЬа.

ќрганизатори ове манифестациЉе су „ћонтерусиЉа“, –ускоЉезична заЉедница у ÷рноЉ √ори, компаниЉа „–усторг ћонтенегро“ и —рпско културно друштво „—лово Кубве“, уз подршку јмбасаде –уске ‘едерациЉе у ÷рноЉ √ори. ƒо краЉа седмице, у барским ресторанима „£есеЬин“, „Ћазаро“, „»л ѕиторе“ и „Ћа  антина“, те кафе посластичарници „÷ентрал парк“, по промотивним циЉенама биЮе служени специЉалитети руске кухиЬе и вотке „—тара ћосква“ и „ѕосолскаЉа“, коЉе су обавезан дио асортимана на коктелима у  ремЪу.

††††

«ашто су нама ÷рногорцима потребни –уси и –усиЉа

(–иЉеч на отвараЬу изложбе „»сториЉски односи ÷рне √оре и –усиЉе“,
Ѕар, 9. фебруар 2015.)

ѕочеЮу од „алфа“:

„ƒа Ѕог да и ономе, кои би вас од вЉерности к благочестивоЉ и ’ристоЪубивоЉ –усии отлучити поискао и свакоЉему ако би се кои из вас ÷ерногорацах и ЅерРанах нашао да помисли отступити од покровитеЪства и наде на Љеднородну и ЉединовЉерну нама –усиЉу, да Ѕог да ЉакиЉ те од Ьега живога месо одпадало и свако добро временито и вЉечно отступило!“

ƒакле, почиЬем риЉечима наЉвеЮег ÷рногорца икада, —ветог ѕетра ÷етиЬског, коЉе Ље записао у своЉ “естамент.

—трашне риЉечи: ƒа Ѕог да Љаки да од онога ко само науми да нас ÷рногорце одвоЉи од –усиЉе одступи свако добро „временити и вЉечно“, свако добро овог, земног, привременог живота али и оног вЉечног; да свако добро одступи од оног ко покуша да нас одвоЉи од ћаЉке –усиЉе, како су Ље наши преци називали, и како Ље и данас називаЉу многи ÷рногорци.

÷рна √ора се у руским изворима први пут помиЬе на самом краЉу 17. виЉека, 1698. године, када Ље руски државник “олстоЉ, на путу за »талиЉу, у Ѕоки посЉетио младе руске племиЮе коЉи су се ту обучавалим поморским вЉештинама (и коЉи су касниЉе постали генерали, адмирали, дипломатеЕ). ќн Ље у своЉ дневник записао да недалеко од  отора и ѕераста живе Ъуди коЉи се називаЉу ÷рногорцима, да су вЉере хришЮанске и Љезика словенскога, да их Ље мало, да никоме не служе и да повремено укрштаЉу сабЪе са “урцима, а повремено ратуЉу са ¬енециЉом.

¬еЮ 1711, у вриЉеме ¬ладике ƒанила, почиЬу дипломатски односи измеРу ÷рне √оре и –усиЉе. ƒодуше, то Ље више нека ad hoc дипломатиЉа (тек након Ѕерлинског конгреса, 1878. године, можемо говорити о модерноЉ дипломатиЉи у ÷рноЉ √ори.)

††††

Ќа позив ѕетра ¬еликог у заЉедничку борбу против “урака, ¬ладика ƒанило Ље казао ÷рногорцима:

„ћи смо чули да постоЉи хришЮански цар у сЉеверном диЉелу свиЉета, Ѕог зна, како далекоЕ јли, како смо ми у овим брдима затворени са свиЉу странаЕ чинило нам се да он о нама, као о шачици малог народа, сакривеног измеРу змиЉа и шкорпиона, не може ништа да знаЕ јли, ево данас, хвала Ѕогу, ми видимо Ьегове посланике и имамо у рукама Ьегову царску граматуЕ ћи хоЮемо да се –усима, а –уси нама, с ЅожЉом помоЮу, приближимо, да не бисмо Љедни од других били тако далеко. » –уси и ми смо исте крви и истог Љезика. ƒакле, наоружаЉте се, браЮо моЉа, ÷рногорци. —преман сам и Ља, не жалеЮи ни имаЬе ни живот своЉ, да поРем с вама у службу цару хришЮанскоме и нашем отачеству.“

”скоро Ље ¬ладика ƒанило отпутовао у –усиЉу и донио позамашну помоЮ манастирима и сиромашном црногорском народу.

ќд тада па све до данашЬих дана односи црногорског и руског народа су братски. Ѕило Ље искушеЬа у дипломатским односима двеЉу држава, мале црногорске и велике руске, чак и у вриЉеме —ветог ѕетра ÷етиЬског, посебно у вриЉеме кЬаза и потом краЪа Ќиколе. ћеРутим, братска Ъубав два народа, Љеднокрвна и ЉедновЉерна, ужегнута приЉе три виЉека, никада се ниЉе гасила.

Ќе мали броЉ ÷рногораца школовао се у –усиЉи. ѕа и данас. Ќе мали броЉ ÷рногораца одселио Ље у –усиЉу. ѕа и данас. ” рускоЉ воЉсци било Ље 30 генерала и адмирала, досеЪеника из ÷рне √оре.

††††

Ќепосредно након ќктобарске револуциЉе, велики броЉ руских емиграната обрео се у ондашЬоЉ  раЪевини £угославиЉи. ќко 70.000 их се искрацало у «еленики, меРу Ьима и 70 генерала и адмирала руске царске воЉске. ћноги су отишли даЪе, широм  раЪевине, али дио Ьих Ље остао. ÷рна √ора Ље тако добила Ъекаре, инжеЬереЕ ћногима су и кости похраЬене у земЪи данашЬе ÷рне √оре; многи –уси управо овдЉе чекаЉу ƒруги ’ристов долазак.  ао, уосталом, и многи ÷рногорци у –усиЉи. ћеРу Ьима и Љедан владика, ¬асилиЉе ѕетровиЮ.

ѕокушаЮу да кажем зашто су нама ÷рногорцима потребни –уси. –усиЉа Љесте обилно помагала ÷рноЉ √ори. » данас, када Ље црногорска привреда уништена, наЉзначаЉниЉи живи новац доносе нам –уси. ј ÷рна √ора Ље своЉевремно £апану обЉавила рат због –усиЉе. ” ово вриЉеме ÷рна √ора Ље –усима била широм отворила врата, учинила себе Ьиховим другим домом. ј онда Ц искушеЬе! ћожда чак веЮе него икада до сада.

≈во зашто су нам, не толико ради земаЪских добара, него са аспекта есхатона, будуЮег виЉека, вЉечног живота, потребни –уси и –усиЉа:

Ќад цивилизациЉом се надвио отровни дим порицаЬа хришЮанских вриЉедности живЪеЬа. »з кухиЬе зла овог свиЉета, чиЉи пипци преко коЉих се храни сежу у дубине Ћуциферовог богодступништва, силом новца и воЉне технике намеЮу нам лажну демократиЉу (демократиЉу као превару) и Ъудска права као средство за доминациЉу, а преко Ьих хедонизам, педерастиЉу, опиЉате, растакаЬе породице, сексуалне слободе, абортус и контрацептивна средства, еутаназиЉу, па све до „гранд шоуа“ и медиЉа као индустриЉе шпекулациЉе, релативизараЬа истине. “аЉ дим Ље погубан за душу, као што Ље онаЉ чернобиЪски био погубан за тиЉело.

ј ми, ÷рногорци, како да се заштитимо?  ако да се одбрани Юевап на таЬиру аждаЉе?

«ато су наше очи упрте у –усиЉу, као на великог брата.  о то данас, коЉа сила може да се одупре поплави зла овога свиЉета? –усиЉа! » само –усиЉа!

 о то данас, као што Ље оно приЉе настанка свиЉета, супротставивши се —атани и ЬеговоЉ воЉсци демона, јрхангел ћихаило стао пред воЉском анРела и громко узвикнуо: „¬онмем! —тоЉмо смЉерно пред нашим “ворцем и не мислимо што Ље супротно Ѕогу“, може стати пред демонском силом овога свиЉета? —матрам, само Ц ¬ладимир ѕутин!  ао што Ље оно, 1380, ƒимитриЉе ƒонски на  уликовом поЪу стао пред «латном хордом.

 летва —ветог ѕетра ÷етиЬског, тог таЉновидца коЉи Ље чистотом своЉе подвижничке и страдалне душе сагледавао вЉекове, уствари Ље брига о душама ÷рногораца!

ќн Ље и свом насЪеднику на “рону црногорских митрополита ѕетру ƒругом ѕетровиЮу Мегошу оставио заЉештаЬе: „ћоли се Ѕогу и држи се –усиЉе“.

ќвих неколико риЉечи веЮ скоро два виЉека котрЪаЉу се по црногорском камеЬу и одЉечу. –усиЉе се и данас држе они ÷рногорци коЉи се Ѕогу моле, коЉу у Ѕога вЉеруЉу и коЉи Ѕогу вЉеруЉу!

» завршиЮу, као што приличи, са „омега“:

„ƒа Ѕог да и ономе, кои би вас од вЉерности к благочестивоЉ и ’ристоЪубивоЉ –усии отлучити поискао и свакоЉему ако би се кои из вас ÷ерногорацах и ЅерРанах нашао да помисли отступити од покровитеЪства и наде на Љеднородну и ЉединовЉерну нама –усиЉу, да Ѕог да ЉакиЉ те од Ьега живога месо одпадало и свако добро временито и вЉечно отступило!“

јмин!

£ован ѕламенац

¬идео:  рсто ѕламенац

‘ото: јндреа –адовиЮ

ƒраган —тоЉановиЮ

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

12 / 02 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0