Srpska

£еванРеЪе о —трашном —уду

ћатеЉ 25, 31-46. «ач.106.

††††

ќни коЉи су броЉем броЉали и рачуном рачунали тврде, да на земЪи има Љедна и по милиЉарда живих Ъуди. ќд ових милиЉарду и по живих Ъуди ниЉедан Љедини вам не зна, по своЉоЉ памети, реЮи шта Юе бити са светом на краЉу времена, и шта Юе бити с нама после смрти. » све оне многе милиЉарде и милиЉарде Ъудских биЮа, коЉа су живела пре нас на земЪи, нису знала ништа, по своЉоЉ памети, одреРено и посигурно реЮи ма шта о краЉу света и о ономе што нас чека после смрти, - ма шта, што би ми могли умом и срцем и душом усвоЉити као истину. ∆ивот наш Ље кратак и броЉи се данима, а време Ље дуго и броЉи се стотинама и хиЪадама година.  о се од нас може пружити из своЉе тескобе до на краЉеве времена и видети последЬе догаРаЉе и саопштити нам и реЮи: то и то Юе се догодити на последЬоЉ ивици времена, то и то са светом, а то и то са вама Ъудима? Ќико. ¬аистину нико од свих живих Ъуди, осим онога ко би нас уверио, да Ље он ушао у ум —творитеЪа света и Ъуди и видео цео план ствараЬа, и да Ље био жив и свестан пре почетка света, као и да може да види Љасно краЉ времена и све оне догаРаЉе, коЉе Юе обележити таЉ краЉ. »ма ли таквога човека меЮу милиЉарду и по сада живеЮих Ъуди? » Ље ли га било од почетка света до сада? Ќе, нити има, нити га Ље било. Ѕило Ље видовитих Ъуди и пророка, коЉи су, не по своЉоЉ памети но по ЅожЉем откровеЬу, изрекли понешто, понешто, кратко и испрекидано, о ономе што Юе на краЉу бити, и не толико с намером да опишу тачно краЉ света, колико да своЉим виРеЬима, по пропису ЅожЉем опомену Ъуде, да се врате са пута безакоЬа, да се покаЉу, и да више мисле о ономе судбоносноме што Юе доЮи, него ли о ситноме и пролазноме што им као облак заклаЬа огЬевити и страшни догаРаЉ, коЉим Юе се завршити и сав живот Ъудски на земЪи, и постоЉаЬе света, и ток звезда, и дани и ноЮи, и све што се пружа у пространству, и све што бива у времену.—амо £едан £едини казао нам Ље Љасно и одреРено у главноме о свему ономе, што се има догодити на краЉу времена. “о Ље √оспод »сус ’ристос. ћа ко да Ље рекао оно што Ље ќн рекао о краЉу света, ми му не би веровали, ма он био и наЉвеЮи мудрац светски. јко би говорио по своЉоЉ ЪудскоЉ памети, а не по доказаном откровеЬу ЅожЉем,

ми му не би веровали. £ер Ъудска памет и Ъудска логика, ма колико велике биле, сувише су маЉушне, да могу досегнути до почетка и до краЉа света. Ќо узалуд сва наша памет где треба виРеЬе. Ќама треба видовит човек, коЉи види - и то види Љасно као што ми видимо сунце - сав свет скроз од почетка до краЉа, и сам почетак и краЉ. “акав Ље само Љедан био. » то Ље √оспод »сус ’ристос. Мему

Љединоме ми можемо и морамо веровати, кад нам каже,шта Юе се десити на послетку. £ер све што Ље ќн прорекао, догодило се; догодило се све што Ље прорекао и поЉединим личностима као ѕетру и £уди и осталим апостолима; и поЉединим народима као £евреЉима; и поЉединим местима као £ерусалиму,  апернауму, ¬итсаиди и ’оразину; и ÷ркви ЅожЉоЉ, на МеговоЉ крви заснованоЉ. £ош само нису се испунила Мегова пророчанства о догаРаЉима пред сам краЉ света и пророчанство о самом краЉу света и о —трашном —уду. Ќо ко има очи да види, може Љасно да види, да су у свету веЮ у наше време отпочели они догаРаЉи, коЉи су од Мега предсказани као знамеЬа блиског краЉа света. Ќису ли се Љавили многи усреЮитеЪи Ъуди, коЉи желе да замене собом ’риста и своЉом науком науку ’ристову? ЌиЉе ли устао народ на народ и царство на царство? Ќе дрхти ли земЪа, као и наша срца, од многих ратова и револуциЉа по целоЉ нашоЉ планети? Ќе издаЉу ли многи ’риста, и не беже ли многи од Мегове ÷ркве? ЌиЉе ли се умножило безакоЬе, и ниЉе ли Ъубав многих охладнела? ЌиЉе ли проповедано веЮ £еванРеЪе ÷арства ’ристова по свему свету за сведочанство свима народима (ћат, 24, 3-14)? »стина Ље, да Љош ниЉе дошло оно што Ље наЉгоре, но оно долази незадржано и журно. »стина Ље, да се Љош ниЉе Љавио антихрист, но Ьегови пророци и претече ходе веЮ по свима народима. »стина Ље, да Љош ниЉе дошао врхунац невоЪе, какве ниЉе било од постаЬа света, нити ропац неиздржЪиви, но таЉ врхунац помаЪа се веЮ на видику пред очима свиЉу духовних Ъуди, коЉи чекаЉу долазак √оспода. »стина Ље, да Љош сунце ниЉе помрчало, нити Ље месец изгубио светлост своЉу, нити су звезде с неба спале, но када се то буде десило, онда нити Юе се о томе више моЮи писати ни говорити. Кудска срца биЮе испуЬена страхом и трепетом, Ъудски Љезик Юе се замрзнути, и Ъудске очи пиЪиЮе у страховиту таму, у земЪу без дана и у небо без звезда. ЌаЉеданпут у тоЉ тами поЉавиЮе се знак од севера до Љуга таквим сЉаЉем, каквим никад сунце над нашим главама ниЉе могло блеснути. » тад Юе угледати сви Ъуди на земЪи √оспода »суса ’риста где иде на облацима небеским са силом и славом великом. » затрубиЮе воЉске ангелске, и сабраЮе се пред Мим сви народи земни, затрубиЮе на збор, какав ниЉе био од почетка света, и на —уд, коЉи се понавЪа.

Ќо о свима овим знацима и догаРаЉима, коЉи Юе се збити пред краЉ света и на краЉу времена, говори се на другом месту у —ветом £еванРеЪу. ƒанашЬе ЉеванРеЪе пак, описуЉе нам последЬи обрачун измеРу времена и вечности, измеРу неба и земЪе, измеРу Ѕога и Ъуди. ќписуЉе нам —трашни —уд и ток Ьегов, дан гнева √осподЬег (—оф. 2, 2). ќписуЉе нам онаЉ страховити тренутак - наЉрадосниЉи за праведнике - кад милост ЅожЉа буде уступила реч правди ЅожЉоЉ.  ад буде било доцкан за добра дела, и доцкан за каЉаЬе!  ад Љаук неЮе више налазити одзива, и кад сузе неЮе више капати на руке ангела.

ј кад доРе —ин „овечЉи у слави —воЉоЉ и сви свети ангели с Миме, онда Юе сести на престолу славе —воЉе.  ао што се у причи о блудном сину Ѕог назива човеком, тако се и овде ’ристос назива —ином „овечЉим. “о Ље ќн, и нико други до ќн.  ада ќн доРе по други пут у свет, ќн неЮе више доЮи нечуЉно и у понижеЬу, као што Ље дошао први пут, него Љавно и у слави великоЉ. ѕод том славом разуме се прво она слава, коЉу Ље ’ристос имао у вечности пре почетка света (£ов. 17, 5), а друго слава ѕобедиоца над —атаном, над старим светом и смрЮу. Ќо ќн не долази сам но са свима светим ангелима, коЉих Ље броЉ бесконачан; а долази с Ьима зато што су и они, као слуге Мегове и воЉници, учествовали како у борби против зла тако и у победи над злом. Мегова Ље радост, да и славу —воЉу подели с Ьима. ј да би се показала узвишеност овога догаРаЉа нарочито се наглашава, да Юе са √осподом доЮи сви ангели. Ќигде се ниЉедан догаРаЉ

више не спомиЬе, при коме учествуЉу сви ЅожЉи ангели. ”век су се они поЉавЪивали у маЬем или веЮем броЉу, но на —трашном —уду сви Юе се они поЉавити окупЪени око ÷ара славе. ѕресто славе гледали су многи раниЉи и доцниЉи таЉновидци (»с. 6, 1; ƒан. 7, 9; ќткров. 4, 2; 20, 4).

ѕод тим престолом разумеЉу се силе небеске, на коЉима седи √оспод. “о Ље престо славе и победе, на коме седи ќтац небесни, и на коЉи Ље сео и ’ристос √оспод после победе (ќткров. 3, 21). ќ, како Юе бити величанствен долазак √оспода и с како чудним и страшним поЉавама скопчан! ¬идовити пророк »саиЉа прориче: √ле, √оспод Юе доЮи с огЬем, и кола Юе му бити као ветар (»с. 66, 15); ƒанило гледа при том доласку где река огЬена излазаше и тециЉаше испред Мега, хилмде хиЪада служаху му, и десет хилмда по десет хиЪада стаЉаху пред Мим; —уд отпоче, и кЬиге се отворише (ƒан. 7, 20).

ј када √оспод доРе у слави и седне на престо, тада Юе се сабрати пред Мим сви народи, и разлучиЮе их измеРу себе као пастир, што разлучуЉе овце од Љараца. » поставиЮе овце с десне стране а Љарце с леве. ћноге —вете ќце занимало Ље питаЬе, на ком Юе месту ’ристос судити народима. ѕа позиваЉуЮи се на пророка £оила изражавали су се, да Юе —уд бити у долини £осафатовоЉ, тамо где Ље негда цар £осафат, без борбе и оружЉа, победио ћоавиЮане и јмониЮане тако, да ни Љедан Љедини неприЉатеЪ ниЉе жив измакао (II ƒневник. 20-). ј пророк £оил говори: нека се подигну и доРу народи у долину £осафатову, Љер Юу онде сести да судим свима народима унаоколо... (£оил, 3, 11). ћожда Юе се над том долином извиЉати престо ÷ара славе; но нема те долине на земЪи, где се могу скупити сви народи и сви Ъуди, живи и мртви, од постаЬа до краЉа света, милиЉарде и милиЉарде и милиЉарде. —ва површина земЪе, заЉедно са свима морима, не би била довоЪна, да на ЬоЉ стану, човек уз човека, сва Ъудска биЮа, што су икад живела на земЪи. £ер да Ље то само збор душа, онда би се могло и разумети, да се све могу сместити у £осафатову долину, али пошто Юе то бити Ъуди у телима - Љер Юе и мртви устати у телима - то треба пророчке речи разумети у преносном смислу. £осафатова долина Ље цела земЪа, од истока до запада; па као што Ље негда Ѕог у £осафатовоЉ долини показао —воЉу моЮ и суд, тако Юе у последЬи дан показати ќн исту таку моЮ и суд над целим Ъудским родом.

» разлучиЮе их измеРу себе. ” Љедном тренуЮу ока сви сакупЪени Ъуди биЮе разлучени на две стране, на лево и на десно, као магнетском неодоЪивом силом. “ако. да нико од оних што припадаЉу левоЉ страни неЮе моЮи кренути на десно, нити Юе ико од оних што припадаЉу десноЉ страни моЮи кренути на лево.  ао кад пастир викне. и овце иду на Љедну страну, а козе на другу.

“ада Юе реЮи ÷ар онима што ћу стоЉе с десне стране: ’одите благословени ќца ћоЉега; примите царство коЉе вам Ље приправЪено од постаЬа света. ” почетку ’ристос назива —ебе —ином „овечЉим, то Љест —ином ЅожЉим, а овде ќн назива —ебе ÷арем. £ер Мему се даде царство и сила и слава. ’одите благословени ќца ћоЉега. Ѕлаго онима, коЉе ’ристос назове благословенима! £ер благослов ЅожЉи садржи у себи сва блага и све радости и милине небеске. «ашто √оспод не каже: благословени ћоЉи него благословени ќца ћоЉега? £ер ќн Ље Љедини —ин ЅожЉи, £единородни и нестворени, од вечности у вечност, а праведници су по благослову ЅожЉем усиновЪени и тако постали као браЮа ’ристова. √оспод призива праведнике, да приме царство, коЉе Ље за Ьих приправЪено од постаЬа света. “о значи, да Ље Ѕог Љош пре створеЬа човека приправио царство за човека. ѕре него Ље саздао јдама, све Ље веЮ било приготовЪено за Ьегов раЉски живот. £едно цело царство блистало се у сЉаЉу, и само Ље чекало цара. “ада Ље Ѕог увео јдама у то царство, и царство Ље било потпуно. “ако и за све праведнике Ѕог Ље приготовио од почетка царство коЉе само чека на своЉе цареве, на челу коЉих Юе стаЉати сам ÷ар ’ристос.

ѕризвавши праведнике у царство, —удиЉа одмах обЉашЬава, зашто им даЉе царство -

]ер огладнех, и дасте ми да Љедем; ожеднех, и напоЉисте ме; гост беЉах, и примисте ме; го беЉах, и оденусте ме; болестан беЉах, и обиРосте ме; у тамници беЉах, и доРосте к мени. Ќа ово дивно обЉашЬеЬе праведници са снебиваЬем и кротошЮу питаЉу ÷ара, када √а то они видеше гладна и жедна и гола и болесна, и када ћу то они све учинише? Ќашто ÷ар опет дивно одговара: заиста вам кажем: кад учинисте Љедноме од ове моЉе наЉмаЬе браЮе, мени учинисте.

” овоме целом обЉашЬеЬу има два смисла, Љедан споЪашЬи а други унутрашЬи. —поЪашЬи смисао Љасан Ље свакоме.  о нахрани гладна човека, нахранио Ље √оспода.  о напоЉи жедна, напоЉио Ље √оспода.  о одене гола, оденуо Ље √оспода.  о прими странца као госта, примио Ље √оспода.  о обиРе болесна и невоЪна или сужЬа у тамници, обишао Ље √оспода. £ер Ље речено и у —таром завету: √осподу позаЉима ко поклаЬа сиромаху, и платиЮе му (√оспод) за добро Ьегово (ѕриче 19, 17). £ер кроз оне. коЉи ишту помоЮи наше, √оспод куша срца наша. Ѕог ништа не потребуЉе за —ебе од нас; Мему ништа не треба. Ќе може бити гладан ќнаЉ коЉи Ље створио хлеб; нити жедан ќнаЉ коЉи Ље створио воду; нити го ќнаЉ коЉи Ље оденуо сва створеЬа —воЉа; нити болестан ќнаЉ коЉи Ље извор здравЪа; Ќити сужаЬ ќнаЉ коЉи Ље √оспод над господарима. Ќо ќн тражи од нас милостиЬу, да би кроз то омекшао и облагородио срца наша. Ѕог може по свемоЮи —воЉоЉ одЉедном учинити све Ъуде богатим и ситим и одевеним и задовоЪним. Ќо ќн попушта глад, и жеР, и болест, и муку, и сиротиЬу на Ъуде из два разлога: прво, да би они, што све то трпе, кроз трпЪеЬе омекшали и облагородили срца своЉа и сетили се Ѕога, и припали к Мему с вером и молитвом; а друго, да би они, што не трпе, богати и сити, одевени и здрави, моЮни и слободни, видели беду човека и милостиЬом омекшали и облагородили срца своЉа; и да би у туРем страдаЬу осетили своЉе страдаЬе, у туРем понижеЬу своЉе понижеЬе, те тако разумели братство и Љединство свих Ъуди на земЪи кроз живога Ѕога, “ворца и ѕромислитеЪа свих и свега на земЪи. ћилости хоЮе од нас √оспод, милости изнад свега другог. £ер ќн зна, да Ље милост пут и метод враЮаЬа човека вери у Ѕога, нади у Ѕога, и Ъубави према Ѕогу.

ќво Ље споЪашЬи смисао. ј унутрашЬи смисао односи се на ’риста у нама самима. ” свакоЉ светлоЉ мисли ума нашег, у сваком племенитом осеЮаЉу срца нашег, и у свакоЉ благородноЉ тежЬи душе наше ка оствареЬу добра проЉавЪуЉе се ’ристос у нама силом ƒуха —ветога. —ве те светле мисли, племените осеЮаЉе и благородне тежЬе ќн назива малом, или наЉмаЬом, браЮом —воЉом. ќн их тако назива зато, што су они у нама у незнатноЉ маЬини према огромном поЪу светског талога и зла у нама. јко ум наш гладни за Ѕогом, и ми га нахранимо, нахранили смо ’риста у себи; ако ли Ље срце наше голо од сваке доброте и племенитости ЅожЉе, и ми га оденемо, оденули смо ’риста у себи; ако ли Ље душа наша болесна и у тамници нашег злог биЮа, наших злих дела, и ми Ље се сетимо и обиРемо, обишли смо ’риста у себи. £едном речЉу, ако онаЉ други човек у нама, коЉи Ље негда заузимао првенство и коЉи представЪа праведника, потиштеног и пониженог од злог човека у нама, или грешника, и ми му дамо заштите, заштитили смо ’риста у себи. ћален Ље премален таЉ праведник у нама, голем Ље преголем таЉ грешник у нама. Ќо онаЉ праведник у нама Љесте малени брат ’ристов, а оваЉ грешник у нама Љесте голиЉатски противник ’ристов. јко, дакле, заштитимо праведника у себи, ако му дамо слободу, ако га оЉачамо и изведемо на светлост, ако га уздигнемо изнад грешника, тако да он завлада потпуно над грешником; да би могли реЮи као апостол ѕавле: Ќе живим Ља него ’ристос живи у мени - онда Юемо и ми бити названи благословеним, и чуЮемо речи ÷ара на —трашном —уду: ходите, примите царство, коЉе вам Ље приправЪено од постаЬа света.

ј онима с леве стране реЮи Юе —удиЉа: идите од мене проклети у огаЬ вечни приправЪен Раволу и ангелима Ьеговим. —траховит суд, али праведан суд! ƒокле ÷ар призива праведне к себи и даЉе им царство, дотле грешне тера од —ебе и шаЪе их у огаЬ вечни ("јко икад доРе краЉ вечноЉ муци, то следуЉе, да Юе и вечном животу доЮи краЉ. Ќо како се ово не може ни помислити у погледу вечнога живота, то како се може помишЪати о краЉу вечног мучеЬа?" ¬асилиЉе ¬елики: —лово 14, о —трашном —уду), у грозно друштво Равола и Ьегових слугу. ¬рло Ље важно то што √оспод не каже, да Ље за грешне приправЪен огаЬ вечни од постаЬа света, као што Ље казао праведним, да Ље за Ьих царство, приправЪено од постаЬа света. Ўта ово значи? —асвим Ље Љасно, да Ље Ѕог приправио огаЬ вечни само за Равола и Ьегове ангеле, а да Ље за све Ъуде приправио царство од постаЬа света. £ер Ѕог хоЮе да се сви Ъуди спасу (I “им. 2, 4; сравни ћат. 18, 14; £ов. 3, 16; II ѕетр. 3, 9; »с. 45, 22), и да ниЉедан не погине. ѕрема томе Ѕог ниЉе одредио Ъуде за погибао него за спасеЬе, нити им Ље наменио унапред огаЬ Раволски него царство —воЉе и само царство —воЉе. £асно Ље из овога, да погрешно мисле они, коЉи говоре за грешника: суРено му Ље да буде грешник! £ер ако му Ље суРено да буде грешник, то му заиста ниЉе суРено од Ѕога него од Ьега самога. ƒа му пак ниЉе суРено то од Ѕога, види се из тога, што Ѕог ниЉе унапред одредио никакво мучилиште за Ъуде него само за Равола. «ато на —трашноме —уду праведни —удиЉа неЮе имати куда да пошаЪе грешнике до у мрачно обиталиште Равола. ј да Ље праведно, што их —удиЉа тамо шаЪе, Љасно Ље из тога, што су они за живота на земЪи сасвим отпали од Ѕога и ставили се у службу Раволу.

»зрекавши осуду грешницима на левоЉ страни ÷ар им одмах обЉашЬава, зашто су проклети, и зашто их шаЪе у огаЬ вечни. £ер огладнех, и не дадосте ми да Љедем; ожеднех, и не напоЉисте ме; гост беЉах, и не примисте ме; го беЉах, и не оденусте ме, болестан и у тамници беЉах, и не обиРосте ме. Ќе учинише, дакле, ништа од свега онога што праведници на десноЉ страни учинише. —аслушавши ове речи од ÷ара грешници питаЉу као и праведници: √осподе, кад те видесмо гладна или жедна? ќдговара √оспод: кад не учинисте Љедноме од ове моЉе наЉмаЬе браЮе, ни мени не учинисте.

÷ело ово обЉашЬеЬе, коЉе ÷ар даЉе грешницима, има исто онако два смисла, споЪашЬи и унутрашЬи, као год и у првом случаЉу, код праведника. √решници су били мрачна ума, тврда срца и злонамерне душе у односу према гладноЉ и жедноЉ и голоЉ и болесноЉ и сужноЉ браЮи своЉоЉ на земЪи. ќни нису могли прозрети своЉим одебЪаним умом, да кроз беднике и страдалнике овога света Ьих сам ’ристос ословЪава за милост. Михово тврдо срце нису могле омекшати туРе сузе. Ќити Ље пример ’риста и Мегових светитеЪа могао окренути Ьихову злонамерну душу, да за добром тежи и добро чини. ѕа како су немилостиви били према ’ристу у браЮи своЉоЉ, тако су немилостиви били према ’ристу у самим себи. —ваку светлу мисао у себи они су намерно угушивали и замеЬивали Ље мислима блудним и богохулним; сваки племенити осеЮаЉ у срцу своме, чим би се зачео, чупали су из корена и замеЬивали немилошЮу, пожудом и себичношЮу; сваку тежЬу душе да учини неко добро, следуЉуЮи закону ЅожЉем, они су брзо и грубо сузбиЉали, и на место Ье изазивали и подржавали тежЬу, да чине зло Ъудима и грех и увреду Ѕогу. » тако Ље наЉмаЬи брат ’ристов у Ьима, то Љест праведник у Ьима, био распет и убиЉен и сахраЬен, а однеговани мрачни √олиЉат, то Љест неправедник у Ьима, или сам Раво, остао као победилац на боЉишту.  уда Юе Ѕог с таквима? ћоже ли примити у —воЉе царство оне, коЉи су сасвим изгнали ЅожЉе царство из себе? ћоже ли призвати к —еби оне,коЉи су искоренили у себи свако сродство с Ѕогом, и коЉи су се обЉавили и Љавно пред светом и таЉно у срцу своме као неприЉатеЪи ’ристови а слуге Раволске? Ќе; по своме слободном избору они су постали слуге Равола, и —удиЉа на —трашном —уду упуЮуЉе их у оно друштво, у коЉе су се они веЮ за живота отворено уписали - у огаЬ вечни приправЪен за Равола и слуге Ьегове. » одмах затим завршуЉе се таЉ наЉвеЮи и наЉкраЮи процес у целоЉ историЉи створенога света.

ќви (грешници) Юе отиЮи у муку вечну, а праведници у живот вечни. ∆ивот и мука овде се противставЪаЉу. √де Ље живот ту нема муке, где Ље мука ту нема живота. » заиста пуноЮа живота искЪучуЉе муку. ÷арство небеско представЪа пуноЮу живота, док обиталиште Равола представЪа муку, и само муку, без живота, коЉи Ље од Ѕога. ћи видимо и у овом земаЪском животу, како Ље душа грешна човека, коЉи има у себи мало живота, то Љест мало Ѕога, испуЬена много веЮим мучеЬем него ли душа праведника, коЉи има у себи више живота, то Љест више Ѕога.  ао што Ље речено Љош у староЉ мудрости: безбожник се мучи свега века свога;.. страх му зуЉи у ушима; .. не веруЉе да Юе се вратити из таме, од свуда привиРа мач;.. туга и невоЪа страше га, и наваЪуЉу на Ь као цар готов на боЉ. £ер Ље замахнуо на Ѕога руком своЉом (£ов. 15, 20-25). “ако Ље, дакле и ово време на земЪи тешко мучеЬе за грешника. » наЉмаЬу муку у овом животу грешник теже подноси него ли праведник. £ер само онаЉ, ко има живота у себи, може да поднесе муку, да презре страдаЬе, да победи сву злобу света и да се радуЉе. ∆ивот и радост нераздвоЉни су. «ато сам ’ристос говори праведницима, коЉе свет срамоти и прогони и клевета: раоуЉте се и веселите се (ћат. 5, 11)!

Ќо сав оваЉ земни живот наш далека Ље сен правога и пунога живота у царству ЅожЉем, као што Ље и сва мука на земЪи само далека сен Љезовите муке грешника у паклу. ("”питаше неког великог старца: како, оче, тако стрпЪиво подносиш толики труд? ќдговори старац: сав моЉ животни труд ниЉе раван ни Љедноме дану муке (у ономе свету)", јлфавитни ѕатерик). ∆ивот на земЪи - ма колико да Ље узвишен - ипак Ље помешан с муком, Љер овде нема пуноЮе живота, као што Ље и мука на земЪи - ма колико она да Ље велика - ипак помешана са животом. Ќо на —трашном —уду оделиЮе се живот од муке, и живот Юе бити живот, а мука Юе бити мука. » Љедно и друго биЮе вечно, свако за себе.  олика Ље та вечност, то наш Ъудски ум не може схватити. ќнаЉ ко се буде наслаРивао Љедан минут гледаЬем лица ЅожЉега, чиниЮе му се као наслада од хиЪаде година; и онаЉ ко се буде Љедан минут мучио с Раволима у паклу, чиниЮе му се као мучеЬе од хиЪаде година. £ер неЮе више бити времена, коЉе Ље нама познато, ни дана ни ноЮи, него Юе бити све Љеоан дан, коЉи Ље познат √осподу («ахар. 14, 7; ќткр. 22, 5). Ќити Юе бити другог сунца осим Ѕога. Ќити Юе бити изласка и заласка сунца, да би се вечност могла по томе рачунати као што се сада време рачуна. Ќего Юе блажени праведници рачунати вечност по радости своЉоЉ, а мучени грешници по муци своЉоЉ.

≈то, тако Ље описао √оспод »сус ’ристос последЬи и наЉвеЮи догаРаЉ, коЉи Юе се десити у времену, на ивици времена и вечности. » ми веруЉемо, да Юе се све ово дословце овако догодити, Љедно зато, што су се и сва друга многоброЉна предсказаЬа ’ристова збила дословце, а друго зато, што Ље ќн наЉвеЮи наш приЉатеЪ и Љедини истински „овекоЪубац, преиспуЬен ЪубавЪу према Ъудима. ј у савршеноЉ Ъубави нема ни неистине ни заблуде. —авршена Ъубав садржи савршену истину. ƒа се све то неЮе догодити, ќн нам не би ни рекао. Ќо ќн Ље то рекао, и то Юе се све тако и догодити. ј ќн нам ниЉе то рекао да покаже —воЉе знаЬе пред Ъудима. Ќе; ќн ниЉе тражио славе Ъудске (£ов. 5, 41). ќн Ље то све рекао ради нашег спасеЬа. —вак ко има разума и ко исповеда ’риста √оспода може увидети, да му Ље нужно ово знати, да би се могао спасти. £ер √оспод ниЉе учинио ниЉедно дело, нити Ље изрекао иЉедну реч, нити Ље дозволио да ћу се догоди иЉедан догаРаЉ у земном животу, коЉи не би служио нашем спасеЬу.

«ато будимо разумни и трезвени, те држимо непрестано пред очима духовним слику —трашнога —уда. “а слика многе Ље грешнике веЮ повратила са пута пропасти на пут спасеЬа. ¬реме Ље наше кратко, и кад истекне - нема више покаЉаЬа. —воЉим животом за ово кратко време ми морамо да одлучимо нешто судбоносно за нашу вечност: да ли Юемо стати с десне или с леве стране ÷ара славе. Ѕог нам Ље задао лак и кратак задатак, но награда и казна Ље огромна, и превазилази сваки опис Љезиком Ъудским.

«ато не дангубимо ни с Љедним даном; Љер сваки дан може да буде последЬи и одлучуЉуЮи; сваки дан може да донесе пропаст овоме свету и свануЮе онога ƒана жеЪенога. ("Ќаписано Ље: иже восхошчет друг бити миру, враг ЅожиЉ биваЉет (£ак. 5, 4). —ледствено: ко се не радуЉе приближеЬу краЉа света, таЉ доказуЉе, да Ље он приЉатеЪ овога последЬега, а кроз то неприЉатеЪ ЅожЉи. Ќо нека Ље далеко и помисао таква од веруЉуЮих, нека Ље далеко од оних, коЉи вером знаЉу, да постоЉи други живот, и коЉи га истински Ъубе. £ер жалити због пропасти света своЉствено Ље онима, коЉи су корене срца свога усадили у Ъубав према свету; онима, коЉи не желе будуЮег живота, и коЉи чак не веруЉу у Ьегово постоЉаЬе. —в. √риг. ƒвоЉеслов: Ѕес. на ≈ванг. кЬ. I, бес I: о знацима краЉа света). ƒа се не постидимо на ƒан √нева √осподЬега, ни пред √осподом, ни пред воЉскама Мегових светих ангела, ни пред многим милиЉардама праведника и светитеЪа. ƒа не будемо одвоЉени за навек од √оспода, и од ангела Мегових, и од праведника Мегових, и од наших сродника и приЉатеЪа, коЉи буду били на десноЉ страни. Ќего да са целом безброЉном и лучезарном воЉском ангела и праведника запевамо песму радости и победе: свЉат, свЉат, свЉат √оспод —аваот! јлилуЉа! » да заЉедно са целом воЉском небеском прославЪамо —паситеЪа нашег, √оспода —ина, са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉицу Љеднобитну и неразделну кроза сву вечност. јмин.

—ветосавЪе.орг

19 / 02 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0