Srpska

–ат у —ириЉи: размере културне катастрофе

“оком граРанског рата у —ириЉи оштеЮени су не само инфраструктурни обЉекти и приватне куЮе него и 290 споменика, од коЉих се Љедан део налази под заштитом ”Ќ≈— ќ-а. „ѕолит.ру“ обЉавЪуЉе информациЉу о оштеЮеЬима, коЉа Ље прикупЪена од сириЉских новинара. —а Ьима Ље током радне посете Ћибану разговарао директор Ќаучног центра за источнохришЮанску културу и шеф одеЪеЬа »нститута за светску културу ћосковског државног универзитета (ћ√”), академик –уске академиЉе уметности јлексеЉ Ћидов.

’омс. ƒелимично порушени обЉекат од историЉског значаЉа у —таром граду ’омс. ƒелимично порушени обЉекат од историЉског значаЉа у —таром граду
††††

 о су ти новинари и због чега они не могу да испричаЉу шта се дешава?

јлексеЉ Ћидов јлексеЉ Ћидов
ќни су се обратили мени за помоЮ, знаЉуЮи да сам Ља био експерт ”Ќ≈— ќ-а и да имам искуства у заштити културне баштине. “и Ъуди припадаЉу такозваноЉ „сириЉскоЉ интелигенциЉи“: не подржаваЉу режим Ѕашара јсада, веЮ сматраЉу да су они коЉи могу доЮи после Ьега Љош гори.  олико Ља схватам, то Ље наЉуврежениЉе мишЪеЬе меРу образованим Ъудима. √лавна теза коЉу сам формулисао након нашег разговора састоЉи се у томе да Ље на делу глобална културна катастрофа о коЉоЉ у свету практично ништа не знаЉу. ”ништаваЉу се значаЉни културни споменици, а Љедан од разлога таквог преЮуткиваЬа Ље политички: јсадова влада покушава да не привлачи претерану пажЬу на чиЬеницу да су управо они одговорни за све оно што се догаРа у земЪи. “о Ље део опште пропагандне стратегиЉе сириЉског ћинистарства информисаЬа: граРанског рата нема или га готово нема, а, ако би он и постоЉао, званична власт Ље веЮ скоро победила, тако да за сва уништеЬа сноси одговорност опозициЉа.

ѕрема мишЪеЬу ваших саговорника и према вашем личном мишЪеЬу, опозициЉа Ље та коЉа наноси штету споменицима?

“а информациЉа Ље практично званична, Љер се главна разараЬа дешаваЉу у оним реЉонима коЉе Ље заузела опозициЉа. ѕритом се ту не ради о конкретним предметима, веЮ о териториЉама коЉе су препуне историЉских, археолошких и културних споменика, и о просторима с архитектуром, урбаним срединама, храмовима и многим другим.

’омс. £едан од тзв. ДдворацаУ —тарог града коЉи Ље пострадао у сукобима ’омс. £едан од тзв. ДдворацаУ —тарог града коЉи Ље пострадао у сукобима
††††

ƒа ли постоЉи неки начин да класификуЉете оштеЮеЬа по типу и резултату?

£а видим три групе штете, различите по типу, али Љеднако ужасне по резултатима. ѕрва група Ље пЪачка „дивЪих археолога“, коЉи у потрази за златом уништаваЉу споменике. ƒруга група Ље, у одреРеном смислу, боЪе разумЪива Ц то су оштеЮеЬа од борбених деЉстава. » треЮа група Ц то су жртве верског рата. »нститут ”Ќ за обуку и истраживаЬа (”Ќ»“ј–) Ље краЉем децембра у свом извештаЉу навео да Ље за време воЉних деЉстава уништено 290 историЉских споменика, од коЉих Ље 24 уништено у потпуности.

ѕоЉасните, кога ви убраЉате у опозициЉу?

“амо Ље опозициЉа врло „живописна“. ѕостоЉи групациЉа „наЉидеолошкиЉих“ бораца против споменика Ц углавном меРу присталицама радикалног ислама (претежно меРу сунитима), од коЉих се значаЉна веЮина налази у групи „»сламска држава »рака и Ћеванта“ (»ƒ»Ћ). ќстале чине наЉразноврсниЉе групациЉе коЉе Ље тешко и наброЉати.

’омс. «атворене пиЉаце —тарог града претрпеле су озбиЪна оштеЮеЬа услед борби ’омс. «атворене пиЉаце —тарог града претрпеле су озбиЪна оштеЮеЬа услед борби
††††

»з вести Ље познато да се меРу оштеЮеним историЉским и културним споменицима налази и ƒура ≈вропос. Ўта знате о Ьеном тренутном стаЬу?

ƒа, то Ље касноантички град-тврРава, на далеким границама античке цивилизациЉе у ћесопотамиЉи, недалеко од ≈уфрата („дура“ на арамеЉском и значи „тврРава“). «амислите: антички град током ѕерсиЉске опсаде средином треЮег века бива засут песком, што му Ље омогуЮило да се идеално очува. ќдатле нико ништа ниЉе односио, све Ље остало нетакнуто. ” идеалном археолошком стаЬу опстао Ље, сакривен од Ъуди, до 20. века, док га 1920. г. нису нашли воЉници британске армиЉе, градеЮи борбена утврРеЬа.

 оЉи су наЉважниЉи археолошки налази очувани у тоЉ граРевини?

ќсим тога што Ље комплекс Љединствен сам по себи, у Ьему су се очували споменици светских религиЉа. £удаизам, хришЮанство, религиЉа ¬ала, римски култови Ц сви храмови ових религиЉа остали су нетакнути, са свим религиозним сликама коЉе су ураРене пре 1700 година, а уз то се сви они налазе на малом простору, Љедан поред другог.

”многоме захваЪуЉуЮи експедициЉи ”ниверзитета £еЉл, коЉа Ље тамо 20-30 Ц их година прошлог века вршила ископаваЬа, видели смо како Ље протицао живот у касноантичком свету средином треЮег милениЉума. јпсолутно легално, отворено и без меРусобног конфронтираЬа, постоЉале су различите религиЉе и Ьихови храмовни култови.

ћанастир —в. “екле у ћалули, коЉи Ље пострадао у сукобима измеРу сириЉске армиЉе и побуЬеника ћанастир —в. “екле у ћалули, коЉи Ље пострадао у сукобима измеРу сириЉске армиЉе и побуЬеника
††††

ƒа ли сте успели да спасете нешто од онога што се налазило у тим храмовима?

ƒелимично: ƒура ≈вропос Ље био у центру пажЬе археолога више од 90 година. ћного тога се успело проучити и описати, али нешто и ниЉе. Ќа пример, очуване су фреске из синагоге са наЉстариЉим библиЉским циклусом на свету Ц главни споменик староЉевреЉске уметности. ќне су биле скинуте са зидова и пребачене у »сториЉски музеЉ ƒамаска. “у су такоРе пренете и наЉстариЉе сачуване фреске хришЮанске цркве, а меРу Ьима: „’ристос - добри пастир“ и ЉеванРелске сцене. ќне су украшавале простор коЉи се користио као крстионица. ћоже се реЮи да су то изворишта традициЉе хришЮанске уметности кроз векове. —ада се веЮи део проналазака налази у музеЉима у ƒамаску и у музеЉу ”ниверзитета £еЉл. “аЉ простор нису уништили шрапнели нити смишЪене акциЉе религиозних фанатика, Ьега су уништили „дивЪи“ археолози. “о су хиЪаде Ъуди коЉи фактички уништаваЉу споменик тако, како га не може уништити ни Љедна ракета.

«бог чега су баш те граРевине заинтересовале „дивЪе археологе“?

—ви псеудоархеолози имаЉу фикс-идеЉу да Ље у свим древним градовима обавезно закопано благо и да има злата. “а идеЉа Ље повезана са Ьиховом неукошЮу, због тога што Ље благо, пре свега, случаЉност. Мих не интересуЉу ни историЉа, ни наука. ƒа би убрзали реализациЉу свог плана они довлаче булдожере и Љедноставно уништаваЉу сав културни слоЉ, а уместо споменика остаЉе гомила смеЮа.

ћалула. ћанастир —в. “екле. ћанастирска порта након изласка побуЬеника из села ћалула. ћанастир —в. “екле. ћанастирска порта након изласка побуЬеника из села
††††

Ўта Ље Љош пострадало од Ьихових руку?

√рад ≈бла, коЉи Ље постоЉао од треЮег милениЉума пре нове ере. ” Ьему Ље био пронаРен Љединствени архив од више хиЪада глинених плочица, с невероватном вредношЮу и Љединственом информациЉом, коЉа се нигде више не понавЪа, о животу —тарог »стока средине треЮег милениЉума. “е „бубашвабе“ Ц трагачи за благом знали су да Ље то познато место, и „за сваки случаЉ“ су одлучили да га униште.

ƒа ли су сада сви предмети коЉе су они пронашли веЮ завршили на црном тржишту?

ƒа. ” Ћибану су антиквари Љедноставно престали да купуЉу ствари из —ириЉе, управо зато што схватаЉу да су све оне, без изузетка, „прЪаве“. ќне ни раниЉе нису биле претерано „чисте“, али сада Ље то веЮ принципиЉелни став. √лавно тржиште на коЉем се сада продаЉу сириЉски историЉски и културни проналасци представЪа “урска.

 оЉим споменицима Ље, по ¬ашоЉ класификациЉи, нанета штета услед другог разлога, тЉ. од борбених деЉстава?

„ЌаЉупечатЪивиЉи“ пример тога Ље средЬовековна тврРава  рак де ЎевалиЉе Ц наЉвеЮа крсташка фортификациЉа на целом Ѕлиском истоку. Ѕио сам тамо Љош пре рата Ц од Ье су направили музеЉ. “о Ље заиста импресивна тврРава, коЉа се налази на брду, готово неприступачна, са много бастиона. ќпозициЉа Ље  рак де ЎевалиЉе „искористила у предвиРену сврху“ Ц заузела Ље и одатле се бранила од владиних трупа. јли пре напуштаЬа, они су дигли у ваздух складиште мунициЉе коЉе се налази у самом центру тврРаве. —асвим, као ≈блу или ƒура ≈вропос, нису успели да Ље униште, будуЮи да Ље то грандиозно здаЬе изграРено од великих камених блокова, али се испоставило да су ЉоЉ нанета озбиЪна оштеЮеЬа.

ћалула. ƒревни манастир —в. —ергиЉа и ¬акха, из коЉег Ље сириЉска армиЉа морала да избацуЉе побуЬенике уз помоЮ тешког наоружаЬа ћалула. ƒревни манастир —в. —ергиЉа и ¬акха, из коЉег Ље сириЉска армиЉа морала да избацуЉе побуЬенике уз помоЮ тешког наоружаЬа
††††

ƒа ли Ље тачно да су и поред напора Ѕашара јсада да спаси јлепо, размере разараЬа тог града ипак велике?

ћени Ље речено да су владине трупе неколико пута предлагале опозициЉи да за своЉе потребе не користе споменике и да се боре на другим местима, али да Ље таЉ позив остао без одговора. ” радиЉусу од 50 км од јлепа налази се преко 300 „мртвих“ градова, коЉи су престали да постоЉе заЉедно са арапском инвазиЉом у првоЉ половини 7. века. «начаЉан део Ьих археолози Љош увек нису ископали.

—ада Ље јлепо Ц и реЉон око Ьега Ц зона оштрих сукоба и разараЬа, где о споменицима нико не мисли. ќ тренутном стаЬу тог града нема много документованих доказа због непрекидних крвавих сукоба коЉи се тамо одвиЉаЉу, укЪучуЉуЮи ту и териториЉу споменика. ≈нормну штету, како тврде новинари, претрпело Ље историЉско Љезгро, притом Ља не знам где Љош постоЉи тако добро очуван древни град. ѕострадали су и архитектонски комплекси око:  алат —емана и светилиште —имеона —толпника, коЉе су изградили византиЉски цареви у периоду од 5-6. века.

»ста судбина Ље задесила, као што Ље познато, и град –есафу. Ўта Ље тамо уништено?

Мега називаЉу Љош и „историЉски —ергиопоЪ“, Љер Ље то место где су се налазиле мошти —ветог —ергиЉа, светитеЪа по коме Ље назван наш —ергиЉе –адоЬешки. ’одочашЮе и култ светаца били су важни фактори економског развоЉа. –аниЉе су се увек градили храм и манастир, у коЉем су се чувале посебно поштоване мошти. ћанастир Ље постаЉао центар привлачеЬа поклоника, а затим се претварао у град са центрима занатства и трговине. –есафа Ље постао Љедно од наЉважниЉих поклоничких места на териториЉи хришЮанске —ириЉе Љош пре доласка ислама у ту земЪу. “аЉ град у пустиЬи постао Ље своЉеврсна тврРава за опозициЉу, тако да ниЉе тешко замислити размере штете. ѕрецизних података, из истог разлога као у јлепу, ни овде нема.

’омс. –адници обнавЪаЉу Љедну од наЉстариЉих хришЮанских цркава у свету Ц цркву ѕоЉаса Ѕогородице Ц пострадалу у сукобима ’омс. –адници обнавЪаЉу Љедну од наЉстариЉих хришЮанских цркава у свету Ц цркву ѕоЉаса Ѕогородице Ц пострадалу у сукобима
††††

 оЉе историЉске споменике ¬и прибраЉате треЮоЉ групи разараЬа или жртвама верског рата?

” првом реду верски рат Ље усмерен против хришЮана, коЉих у —ириЉи има прилично много. ѕрема званичним подацима, у тоЉ земЪи живи око 10% хришЮана различитих вероисповести: православних јрапа, коЉи припадаЉу јнтиохиЉскоЉ патриЉаршиЉи, £аковита или монофизита, несториЉанаца, £ермена √ригориЉанске цркве и £ермена Ц католика. —ви они имаЉу своЉе споменике и храмове у —ириЉи, од коЉих су многи сада оштеЮени.

ЌаЉгора ситуациЉа задесила Ље манастир —вете “екле у граду ћалули, недалеко од либанске границе. Мега Ље пре неколико година управо као хришЮански центар циЪано опЪачкала и порушила радикална исламистичка опозициЉа, а монахиЬе су отели.  асниЉе су жене, среЮом, откупили и ослободили. ќва акциЉа Ље била довоЪна хришЮанском свету, да схвати да Ље верски рат почео.

ћогуЮе да управо зато хришЮани Љеднодушно подржаваЉу јсадов режим Ц схватаЉуЮи да Юе, ако на власт доРе опозициЉа, а посебно радикални исламисти, они заЉедно са своЉим културним споменицима први бити истребЪени. „ак им и сада, у условима граРанског рата, то демонстрираЉу у свакоЉ прилици.

ƒа ли се само хришЮани подвргаваЉу верским прогонима?

Ќе. ѕодвргаваЉу се и муслимани Ц алавити. ќпозициЉа, коЉа Ље наЉвеЮим делом саставЪена од сунита, мрзи ту разноврсност шиизма Ц алавитима припадаЉу јсад и Ьегова породица, као и део сириЉске елите. ћноги сунити исповедаЉу учеЬе, чиЉи се смисао своди на тотално иконоборство, коЉе се протеже и на света места. «а Ьих су света места Ц Љерес Ц човеку не требаЉу никакви посредници у комуникациЉи с јлахом.  олико се животним чине те иконоборачке идеЉе, коЉе су биле популарне у ¬изантиЉи у периоду од 7-9. века и у протестантскоЉ ≈вропи од 16-17. в. (оне су у ≈нглескоЉ, на пример, уништиле велики део средЬовековне баштине). »споставЪа се да се глобална идеЉа иконоборства и рушеЬа споменика трансформише и прелази из епохе у епоху, из традициЉе у традициЉу. ЌаЉпарадоксалниЉа у овоЉ причи Љесте Ьена „верски оправдана идеологиЉа“: у девастациЉи верских споменика опозициЉа види подвиг светости.

’омс. ƒревна муслиманска купатила Ц хамами Ц коЉи су претрпели оштеЮеЬа приликом воЉних покушаЉа да ликвидираЉу погон за производЬу експлозивних направа, поставЪен од стране побуЬеника у овом историЉском и архитектонском споменику ’омс. ƒревна муслиманска купатила Ц хамами Ц коЉи су претрпели оштеЮеЬа приликом воЉних покушаЉа да ликвидираЉу погон за производЬу експлозивних направа, поставЪен од стране побуЬеника у овом историЉском и архитектонском споменику
††††

ƒа ли су успели да униште много споменика тих религиЉа?

ѕрилично много. „им заузму териториЉе где постоЉе такви споменици, они их одмах уништаваЉу. ѕоготово ако говоримо о неким алавитским гробницама светаца и поклоничким местима. “у постоЉи двоструки интерес: прво, света места су штетна, а друго, то су алавитска места, сакрални простор неприЉатеЪа.

“акоРе Ље познато да уништаваЉу споменике у ѕалмири. Ўта ¬и знате о томе?

ћоЉи саговорници у Ћибану су рекли да у ѕалмири ниЉе толико много граРевина оштеЮено. Ћокални музеЉски радници су се припремили за ту ситуациЉу: они су вреЮама са песком затпрали подземне гробнице и потрудили се да сакриЉу све што се може сакрити. ћного Ље више разараЬа било у ’омсу. ” ƒамаску, према речима моЉих саговорника, Љедан или два шрапнела погодила су ЯамиЉу ќмеЉада, приликом чега се у темеЪу минарета мало окрунио мозаик.

 о се Љош, осим музеЉских радника и јсадове воЉске, труди да заштити те споменике?

Ќико. јсадове трупе то исто не раде како би требало Ц Ьима ниЉе до тога. Ќи мисиЉе ”Ќ≈— ќ тамо нема. “ек након завршетка борбених деЉстава стручЬаци Юе моЮи да посете зоне разараЬа. —реЮом, сада се могу добиЉати снимци веома високог квалитета и резолуциЉе захваЪуЉуЮи фотографисаЬу и снимаЬу из ваздуха, што Ље и искоришЮено у извештаЉу »нститута ”ЉедиЬених нациЉа.

’омс. ÷рква —в. ≈лиана, у коЉоЉ се налазе у целом блискоисточном региону Љединствене фреске са приказима светаца, меРу коЉима су —в. —ерафим —аровски и —ергиЉе –адоЬешки ’омс. ÷рква —в. ≈лиана, у коЉоЉ се налазе у целом блискоисточном региону Љединствене фреске са приказима светаца, меРу коЉима су —в. —ерафим —аровски и —ергиЉе –адоЬешки
††††

¬и не видите у Љедном делу ових разараЬа кривицу других земаЪа коЉе су такоРе обухваЮене сукобом? Ќа пример, —јƒ-а, –усиЉе, европских земаЪа?

ћи говоримо о уништаваЬу културне баштине, не мислим да Ље то неком корисно. »зузетак представЪа ситуациЉа када се води рат са сакралним простором. ќвде Ље девастациЉа споменика главни циЪ, чак и важниЉи него уништаваЬе Ъуди. Ќа «ападу о томе врло мало пишу, самим тим и због тога што овде, као и у случаЉу  осова, ради одвратна политичка структура.  ада се покрене питаЬе о уништаваЬу споменика, постаЉе Љасно да велики део одговорности, ако не и главни, лежи на опозициЉи, коЉу «апад подржава. », ако се наметне та тема, ту онда хтели не хтели искрсава питаЬе о одговорности «апада, коЉи подржава опозициЉу коЉа уништава споменике. —лична ситуациЉа Ље била са храмовима на  осову. Human Right Watch, Amnesty International, група ”Ќ≈— ќ-а, чиЉи сам члан експертске комисиЉе био и Ља Ц припремила Ље веома озбиЪне, оштре и искрене извештаЉе, али се наЉвеЮе медиЉске куЮе на «ападу праве као да то непостоЉи. », услед тога, када сам Ља своЉим познаницима или колегама из иностранства причао о 143 уништена косовска храма, они су ме зачуРено гледали и питали: „ј зашто ми о томе ништа не знамо?“ ѕритом су о уништаваЬу будистичких статуа од стране “алибана знали буквално све, Љер Ље то било „политички коректно“.

ƒа ли се уништаваЬе културних споменика у —ириЉи може упоредити са уништаваЬима коЉа се дешаваЉу током рата у другим земЪама?

—ириЉа истраЉно иде путем коЉим Ље веЮ прошао »рак. “амо Ље огроман део културне баштине неповратно изгубЪен. ћеРутим, споменици нису уништавани само током граРанских ратова. £а досад нисам прочитао ни Љедан конкретан извештаЉ о ономе што Ље учиЬено у —овЉетском —авезу за време ’рушчовЪевих прогона ÷ркве почетком 60-тих година. “ада Ље девастиран енорман броЉ верских споменика.

ћеРутим, опасност од сириЉске опозициЉе Ље много актуелниЉа, због тога што она наставЪа активно да делуЉе. “акоРе Ље Љасно да се неЮе све завршити са —ириЉом. Ќа Ѕлиском истоку су уверени да следеЮа мета »сламске државе може постати £ордан.

ѕроцеЬуЉуЮи размере целе те катастрофе, да ли Ље могуЮе касниЉе нешто од тога обновити или рестаурирати?

” наредним децениЉама сириЉска влада неЮе имати толико пара, Љер се ту ради о милионима и милионима. јко говоримо о ƒура ≈вропосу или ≈бли, боЉим се да су они заувек изгубЪени. –естаурациЉа при великим оштеЮеЬима увек представЪа ствараЬе нечег новог, тЉ. копиЉу. ѕосле ƒругог светског рата више од половине Ќемачке било Ље обновЪено из рушевина. ” знатноЉ мери Ље био обновЪен  иЉев, Ќовгород, да и не говорим о —таЪинграду, коЉи Ље изграРен изнова из самих руина. ” оригиналу Ље било обновЪено цело историЉско Љезгро ¬аршаве. —ве се може обновити, али измеРу оригинала и наЉпрофесионалниje „копиЉе“ увек постоЉи непремостива провалиЉа.

ћалула. ћанастир —в. “екле. ƒелимично изгубЪени мозаик ћалула. ћанастир —в. “екле. ƒелимично изгубЪени мозаик
††††

 оЉа Ље традициЉа, по вашем мишЪеЬу, изгубила наЉвеЮи броЉ свог културног и историЉског наслеРа у —ириЉи?

—ириЉа Ље земЪа из коЉе Ље изашла хришЮанска традициЉа. “радициЉе сириЉске архитектуре су дошле на «апад и постале извор романске архитектуре. —ириЉски споменици постали су део византиЉске цивилизациЉе, и као део те цивилизациЉе, дошли су до нас. «а нас то ниЉе неко апстрактно културно наслеРе, као што Ље, на пример, уметност древног ѕеруа. »ста она –есафа-—ергиопоЪ, о коЉоЉ сам раниЉе говорио, повезана Ље са нашим главним руским светитеЪима. –ат у —ириЉи Ље катастрофа коЉа Ље нама много ближа него што изгледа. ј без тог наслеРа наша слика света никада неЮе бити потпуна.

» шта ми сад да радимо, да ли само да посматрамо ту катастрофу?

ћени се чини да Ље од изузетне важности да постанемо свесни настале катастрофе и да Ље не заборавЪамо како у средствима Љавног информисаЬа, тако и на државном нивоу. “ребало би у —ириЉи или у суседном Ћибану основати информативни центар, коЉи би пратио актуелна дешаваЬа и давао релевантне информациЉе о Ьима, па самим тим и о томе коЉи су споменици сада под претЬом. ћноги новинари у —ириЉи не могу увек да напишу оно што су видели, а руска новинарка јнхар  очЬева, коЉа Ље писала на те теме и била настаЬена у —ириЉи, заувек Ље протерана у Ћибан. ѕриметиЮемо да све вести из —ириЉе ми сазнаЉемо, без обзира на чиЬеницу што тамо нема ниЉедног руског дописничког центра.

“реба нешто да предузмемо, иначе Юемо ускоро остати без великог дела светске културне баштине.  ултурна баштина Ц то Ље своЉина целог човечанства коЉа Ље веома крхка. ќна сама по себи ниЉе оптереЮена никаквим негативним смислом, те стога можемо реЮи да Ље то чисто и незаштиЮено добро. ј ако човечанство чува духовне вредности и неки духовни смисао у свом постоЉаЬу, онда Ље оно Љедноставно обавезно да заштити своЉу историЉу и културу. ” супротном, чека нас судбина манкурта Ц способних само да троше и испуЬаваЉу своЉе природне потребе.

»нтервЉу припремила јнастасиЉа Ќовак

‘отографиЉе: јнхар  очЬева

ѕолит.Ru

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

18 / 02 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0