Srpska

ѕотребан Ље подвиг

–азговор с архимандритом »лиЉом (–еЉзмиром)

£ури електрични воз из мрачне ћоскве и пристиже у зором окупану Ћавру. —ветлост се лепи за старе шеЮерно-беле зидове, а златни одсЉаЉ са крстова прелива се по Љарко-плавом небу какво се само може замислити. —ветлуца снег. ѕрво одредиште, наравно, представЪа одлазак ка ѕреподобном: трепере у дубини кандила над кивотом, и код стуба, погнуте главе, клечи неки монах. „ѕреподобни —ергиЉе, помози“ Ц молим се и Љурим назад у сунчано Љутро.

јрхимандрит »лиЉа (–еЉзмир). ” храму ѕатриЉаршиЉских одаЉа. ‘ото аутора јрхимандрит »лиЉа (–еЉзмир). ” храму ѕатриЉаршиЉских одаЉа. ‘ото аутора
††††

Ќеко звони на вратима. „уЉе се шкрипа снега испред трема ѕатриЉаршиЉских одаЉа: то Ље архимандрит »лиЉа (–еЉзмир), коЉи Ље веЮ четрдесет година овде чувар. «вук лаганих корака и кашЪуцаЬе допиру споЪа. „ о Ље тамо?“ Ц „“о сам Ља, оче. ¬и сте ми благословили данас да доРем!“ “аква Ље радост видети га поново! ѕреко мантиЉе му стари тамно плави Яемпер и скуфиЉа. ƒок на ЉедноЉ страни гледа помало чкиЪеЮи Љер слабо види и изгледа врло, врло просто, с друге стране, поседуЉе дар беседништва да му позавиди човек: када у “роЉице-—ергиЉевоЉ лаври служи патриЉарх, отац »лиЉа на ЋитургиЉи увек беседи.

ƒрвеним степеницима журим горе за Ьим: доле Юе нас ометати, Љер Ље у току чишЮеЬе. Ќа спрату Ц иста она сунчева светлост пада на свете зидове и портрете патриЉараха, коЉи су у совЉетско време дуго живели и молили се у Ћаври. Ќи јлексиЉа I, ни ѕимена нису пуштали да путуЉу чак ни по земЪи: „ѕропаганда религиЉе“ Ц насмеЉа се отац »лиЉа Ц па су одаЉе ретко кад биле празне. » сада очекуЉу Мегову —ветост у ѕрвоЉ недеЪи.

ќтац седа за сто. Ќа столу су Ьегове „ѕроповеди“. Ќа насловноЉ страници Ље он Ц али не такав какав Ље сада, веЮ свечано одевен, са панакамилавком и украсним крстом Ц свештеноархимандрит.

ќн прелистава кЬигу и, наЉзад, проналази неопходну страницу Ц о покаЉаЬу. «а то време Ља поставЪам питаЬа и добиЉам одговоре о томе како ми савремени, леЬи и млаки хришЮани морамо да будемо из све снаге верни √осподу и ÷ркви, и о томе како се без Ьеног хиЪадугодишЬег искуства неЮемо ни одржати, ни спасити.

Кубав према храму ЅожиЉем, богослужеЬима и црквеноЉ побожности Љесте оно чиме су, пре свега осталог, проткане поуке старца коЉи Ље сав своЉ живот и читаво своЉе биЮе посветио служеЬу Ѕогу. √ледаЉуЮи оца »лиЉу, присеЮаш се стихова пророка ƒавида: „«а Љедно само молим √оспода, само то иштем, да живим у дому √осподЬем све дане живота свог, да гледам красоту √осподЬу и раним у цркву Мегову“. ¬ероватно кад човек стекне такву Ъубав, онда он у себи проналази лик и обличЉе ЅожиЉе.

„—пасеЬе Ље у нашим рукама. Ќе смемо га испустити“

„¬елика нам Ље милост од Ѕога дата, а то Ље пост! “о Ље таква радост и таква благодат!  ада се ¬елики пост завршава, буде нам помало чак и жао што Юемо се омрсити, Љер као да губиш оно што си кроз пост стекао Ц каже отац и осмехуЉе се. » Ља хватам себе да препознаЉем таЉ осеЮаЉ: онаЉ посебан полет —трасне седмице, када Ље почетна тежина првих дана поста одавно веЮ замеЬена звонком лакоЮом, и када неутоЪиво удишеш тамЉан последЬих дугачких служби. »стина, постаЉе ти жао да све то замениш богатом васкршЬом трпезом: хтео би тако да живиш и даЪе Ц свом душом у храму. јли од свепобедоносне васкршЬе радости Љош смо далеко Ц пред нама Ље тек ѕрва недеЪа.

Ц ќче, како би требало да Ље проведемо и коЉим службама обавезно да присуствуЉемо?

Ц  о ниЉе везан за државни посао, у првоЉ, треЮоЉ и последЬоЉ недеЪи требало би да се постара да присуствуЉе свим службама.

ћи у Ћаври прву недеЪу постимо на води Ц само у суботу и недеЪу Ље благословено користи уЪе. ћноги говоре: Ља Юу се од таквог поста разболети! Ќе Ц напротив: осеЮаш бодрост, због тога што √оспод у посту укрепЪуЉе човека не само духовно веЮ и физички.

Ќема веЮе среЮе, него бити православни хришЮанин, посебно у –ускоЉ православноЉ цркви. Ќигде више нема такве милости, чак ни у другим ѕравославним ÷рквама. √де Юеш Љош наЮи такву лепоту?  акве само напеве црквених песама ми имамо!.. „ќтвори нам двери милосрРа“... ѕа „Ќа рекама ¬авилонским...“ ÷ените ту велику милост! Ќе смемо Ље изгубити.

‘ото аутора ‘ото аутора
††††

—пасеЬе Ље у нашим рукама. Ќе смемо га испустити. Ѕдите над собом.

ƒанас Ље потребан подвиг и велика обазривост. —едамдесетих година прошлог века ничег ниЉе било, а пламен вере и молитве Ље горео. ј сада Ље сасвим друго време. Куди су ни тамо, ни овамо. ћлади су се грчевито дали у згртаЬе новца. ЌареРаЉу кредите, а онда долазе и плачу. ј ко ти Ље то благословио? ѕа то Ље превара, банковна превара! ƒолазио ми Ље Љедан човек коЉи Ље био подигао кредит да би покренуо неки бизнис. Ќишта ниЉе било од тога, а за годину дана камата Ље двоструко порасла. ќн Ље остао без стана, аута, и на краЉу се преселио у село са своЉом породицом. ѕа ти си –ус!  о ти Ље дозволио да подижеш кредите? «бог чега ти Ље то потребно?

Ц —ада су многи забринути због кризе коЉа Ље изазвана санкциЉама против –усиЉе.

Ц Ќе треба бринути, √оспод Юе помоЮи. £а веруЉем да Юе све проЮи. “о Ље привремена поЉава. Ќикакве кризе нама неЮе наудити. — нама Ље Ѕог. ѕа ниЉе ваЪда да √оспод не зна да Ље и нама потребан насушни хлеб? »ли посао? ј Ъуди к’о Ъуди... ћноги губе наду. ћноги очаЉаваЉу. ЌемоЉте падати духом, Ѕог Юе нас избавити!

Ўта год се десило, не смете да се предаЉете. —вим срцем се молите. «бог чега губиш наду, ако Ље Ѕог са нама? Ќе смеш.

“о Ље увек тако било: истина Ље увек била прогоЬена.  ако су ’риста гонили... „јко су мене гонили, и вас Юе гонити“ Ц и истинску ÷ркву Юе гонити. јли буди веран √осподу, и √оспод те неЮе оставити. “ако √оспод води нашу ÷ркву. » тако ќн води сав народ.

Ц ј шта ви можете да кажете о национализму? ƒанас га има веома много.

Ц Ќационализма не сме да буде. “о Ље грех. “амо где нема вере, тамо Ље национализам. „овек може да буде „уваш, ћордвин, √рузин, £ермен, √рк, ”краЉинац, –ус или Ѕелорус Ц ако Ље постао православни хришЮанин Ц границе националности му се бришу. —ви они тад постаЉу Љедно.  ако рече апостол: нема више £удеЉца ни £елина, —кита ни —ловена. —ви су браЮа и сви су Љедно. ЌевоЪа настаЉе тамо где постоЉи национализам. — нама Ље Ѕог. ћи смо браЮа у ’ристу. Ѕлагодат ЅожиЉа нек буде са свима.

„—ети се прве своЉе Ъубави“

Ц ѕоменули сте млакост. » Ља Ље такоРе осеЮам: као и у ÷ркви, све испуЬаваш, али некако равнодушно Ц нит си топао, нит си хладан. Ўта у том случаЉу треба чинити?

Ц “реба пазити на себе.  ао што Ље речено у јпокалипси: „сети се прве Ъубави своЉе, сети се, дакле, откуда си пао, и покаЉ се“ [1], и врати се поново. ј покаЉаЬе све брише. ѕомолио си се: „√осподе, помози ми, опрости ми!“ Ц и √оспод ти одмах прашта.

—вако би требало да припази на своЉу савест. ћи морамо да се подвизавамо. „ешЮе да се исповедамо. ѕричешЮуЉемо. » нема те кризе коЉа нам може наудити. »ако више нема таквог пламена вере, Ља ипак веруЉем да нас √оспод неЮе оставити. √оспод управЪа нашим животом. ќн види нас. ќко ЅожиЉе Ље над нама, а јнРео чувар и свети угодници са нама.

ћногима говорим: своЉу децу и мужеве упуЮуЉте у храм. » ви сами тамо идите. ” Ьему душу своЉу васпитаваЉате за вечни живот.

Ц ќче, управо сте цитирали „ќткривеЬе £ована Ѕогослова“. ј читаЉу ли данас Ъуди —вето ѕисмо?

Ц ќно што Ље интересантно: у совЉетско време кЬига скоро да и ниЉе било. »здавали су се црквени календари, молитвеници Ц и то у ограниченим количинама. ј сада Ље потпуна слобода, служе се по три-четири ЋитургиЉе дневно, након реновираЬа отворена Ље и наша штампариЉа, донесена Ље нова опрема Ц штампани су милиони кЬига, преведени су старци са грчког, али ко Юе то да прочита?

¬еЮ двадесет година све постоЉи, а Ъуди као да то не виде.

ѕитам их: да ли сте читали £еванРеЪе? Ѕарем Љедном у животу? ƒобиЉам одговоре: Ќе, никад га нисам читао. »ли „мало сам читао“. “ада им даЉем следеЮи задатак: до ¬аскрса, или до лета, без журбе, на руском Љезику, прочитаЉ Ќови «авет, или барем £еванРеЪе. ћноги гледаЉу Ц и не виде, слушаЉу Ц и не чуЉу. Ќе може се тако живети! —ве нам Ље дато у руке Ц не дозволите да то испустите!

ƒугачке службе су сад такве, чита се канон јндреЉа  ритског, да Ље то таква Љедна лепота!

Ц  олико Ље важно бивати у храму често, а не Љедном месечно или у две недеЪе?

Ц —вака радЬа у храму: од благослова свештеника, помазаЬа, узимаЬа анафоре, целиваЬа моштиЉу, иконе, крста Ц као проводника благодати ЅожиЉе Ц нас Љача и сЉедиЬуЉе тесним везама с нашим ѕреслатким »сусом ’ристом.

ј Љош и више Ц “аЉна покаЉаЬа и причешЮиваЬе —ветим ’ристовим “аЉнама: ми не само да видимо своЉим телесним очима √оспода »суса ’риста, веЮ кроз ту малену честицу и примамо у своЉу душу целог √оспода. „ оЉи Љеде моЉе тело и пиЉе моЉу крв има живот вечни, и Ља Юу га васкрснути у последЬи дан“ [2].

“о √оспод и до данас испуЬава. ћи имамо среЮу да стално будемо са √осподом. ѕосебно када се достоЉно исповедамо.  о се достоЉно причести, таЉ осеЮа радост, и то Ље сведочанство тога да смо се срели са ’ристом.

“аква Ље милост наше ѕравославне ÷ркве, таква Ље милост над нама. «бог тога Ља многима говорим: не треба губити наду Ц са нама Ље Ѕог. ј ако Ље Ѕог са нама Ц ко Юе против нас? ¬и само будите верни √осподу, вери православноЉ и ÷ркви.

—ада многи долазе и плачу: расуло Ље у породицама, у школству, на послу... ћолите се ÷арици ЌебескоЉ! ќна Ље наш ѕокров! » —ветом ЌиколаЉу Ц он Ље спасавао морепловце на мору и сада све спасава на мору свакидашЬег живота. ѕоштуЉте и усрдно им се молите! ћолите се преподобном —ергиЉу!

ѕред светитеЪеву блажену кончину Мему се Љавила ћаЉка ЅожиЉа. Ќа месту где Ље сада —ерапионова палата, тамо Ље била Ьегова дрвена келиЉа. ќн Ље горко плакао страхуЉуЮи шта Юе бити с Ьеговим манастиром након Ьегове смрти. » гле, растави се кров, и Љави му се ћаЉка ЅожиЉа у ЌебескоЉ слави, с апостолом ѕетром и £ованом Ѕогословом. ќн се, наравно, као и сваки човек, уплаши и поклони се пред ногама ÷арице Ќебеске. „Ќе боЉ се, изабраниче ћоЉ Ц рече ћаЉка ЅожиЉа. Ц ”слишена Ље молитва твоЉа о обитеЪи твоЉоЉ и ученицима. £а Юу —воЉим покровом бити увек над овим местом“.

ќна и до данас испуЬава —воЉ завет. Ќи “атаро-ћонголима, ни поЪско-литовскоЉ воЉсци, ни ‘ранцузима 1812. године, ни Ќемцима Ц ником ќна ниЉе дозволила да преРе праг обитеЪи преподобног —ергиЉа.

Ѕио Ље извесни архиепископ Ќикон (–ождественски) седам година на ¬ологодскоЉ катедри, а онда су га издале ноге; дошао Ље из Ћавре, а сахраЬен Ље иза храма —вете “роЉице. «а собом Ље оставио дневнике у коЉим Ље писао: видите ли каква Ље вера руског човека? ѕопут старице коЉа Ље Љедва некако стигла! ќслаЬа се на своЉ прости дугачки штап, проливаЉуЮи слатке сузе. јко Ље питате: „Ѕако, зашто плачеш?“, одговориЮе: „ѕоздравЪам се с преподобним“. » завршава овим речима: –усиЉа Юе постоЉати све док Ъуди буду ишли на поклоЬеЬе преподобном —ергиЉу. “ако Ље сада Ц тако Юе и убудуЮе бити. ћного Ље оних Ъуди коЉи овамо долазе наЉмаЬе Љедном годишЬе. »ма их и са ƒалеког истока, и из ћолдавиЉе, одакле хоЮеш Ц и говоре: целе године осеЮамо деЉство благодати. Ќа свечаноЉ прослави ѕреподобног, у лето, у Ћаври Ље било 150 хиЪада поклоника. —лава Ѕогу.

„√оспод нас призива на спасеЬе на различите начине“

Ц £а сваком говорим: приРи моштима ѕреподобног као живом, отвори своЉе срце и из душе, са вером, кажи: „ќче —ергиЉе, помози ми!“ » ѕреподобни Юе умолити √оспода.

ќсамдесетих година код нас су студирала два брата близанца из  азаЬа. £едан се спремао за монаштво, а други Ље размишЪао о женидби. » гле, онаЉ што Ље размишЪао о монаштву, имаде овакво виРеЬе: 1. септембар Ље, велики броЉ студената, а испред Ьих професори, иду ка ѕреподобном. “ог дана се код Ьегових моштиЉу служи молебан за почетак школске године. » иду они тако, иду, и иду Ц дуго иду, а он мисли: „£оЉ, како Юу Ља стиЮи?!“ » потрча. ”Ре у “роЉицку саборну цркву и виде како богослови у пару прилазе кивоту, као на братском молебану, клаЬаЉу се, а преподобни —ергиЉе не лежи, веЮ седи у кивоту! ƒа, седи! » благосиЪа их. ƒвоЉица прилазе Ц он их благосиЪа. ѕа следеЮа двоЉица Ц благосиЪа и Ьих. ƒотрчава наЉзад и он, а преподобни му одмахуЉе руком, говореЮи: “и Ц каже Ц ниси из нашег стада“. » он се после тога оженио.

ј онаЉ што хтеде да се ожени, супротно, оде у монахе Ц и сада Ље веЮ архиЉереЉ. “акав Ље био ѕромисао ЅожиЉи. √оспод управЪа нашим животом.

“ако да заиста нико не познаЉе такву радост, као што Ље познаЉе руски православни хришЮанин. “акву среЮу, такву милост...

» ¬елики пост Ц то Ље велика милост. ѕролази ѕрва недеЪа, и ми прославЪамо ЌедеЪу ѕравославЪа.  аква лепота! ј тек  рстопоклона...

√оспод нас призива на спасеЬе на различите начине.  роз тугу, смрт ближЬих, богослужеЬе, црквено поЉаЬе...

£едном сам, као Љош млад Љеромонах, у  рстопоклоноЉ недеЪи исповедао ноЮу. ” совЉетско време било Ље мало манастира, а возне карте Љефтине: из  азахстана, ÷ентралне јзиЉе, ”краЉине, ћолдавиЉе Ц са свих страна су нам пристизали Ъуди. ѕо целу ноЮ смо исповедали Ц до 5 сати уЉутру. » гле, доводе ми 28-оро Ъуди. „ћи смо Ц кажу Ц »ѕ÷: »стинско православна црква“. ќни нашу ÷ркву нису признавали, сматраЉуЮи Ље за совЉетску. ∆ивели су у архангелским шумама и нису имали свештеника, а можда и Љесу, не знам. » они мени упутише следеЮе речи: „ќче »лиЉа, ми смо први пут у ÷ркви. ћи Ьу нисмо признавали, али чувши ваше певаЬе, из Ме више никада неЮемо изаЮи“. Мих Ље призиваЉуЮа благодат ЅожиЉа дотакла управо кроз црквено поЉаЬе.

Ц ÷рквено поЉаЬе у Ћаври Ље у срцу сваког човека на првом месту повезано, наравно, са сеЮаЬем на архимандрита ћатеЉа (ћормиЪа).

Ц ќтац ћатеЉ Ље био велики прегалац. «нао Ље ноЮима да седи и да вежба. ѕробе Ц по две, три, а некад и четири недеЪно Ц одржавао Ље у звонари радним данима...  о Ље код Ьега певао, отуда Ље излазио не само као добар поЉац веЮ и као диригент. ” совЉетско време ниЉе било никаквих певачких школа, а оно што Ље стварао отац ћатеЉ преснимавало се и користило широм —овЉетског —авеза. » они, коЉи су ту учили, певали су код оца ћатеЉа у хору, преписивали ноте и ширили их по своЉ земЪи. “о Ље благодат ЅожиЉа.

Ќевероватно сам среЮан због таквог Љедног поЉаЬа, коЉе немаЉу чак ни друге ѕравославне ÷ркве.

” совЉетско време имао сам Љедну познаницу из ЌижЬег “агила, коЉа Ље радила на »нституту за научна истраживаЬа. ЌиЉе била ни комуниста, ни чланица  омсомола, али ниЉе била ни црквена. ј Ьена маЉка Ље била веома веруЉуЮа жена. » пре него што Юе умрети, будуЮи веЮ сасвим изнемогла, мама ЉоЉ рече: „“амара! »спуни моЉу последЬу жеЪу. ќдведи ме у храм и обави ми опело кад умрем“. » она то испуни. ѕогледаЉте каква Ље то благодат ЅожиЉа!

√оспод нас призива на различите начине.

ј био Ље код нас и извесни ѕавлуша Ц син члана ѕолитбироа. “аЉ ѕолитбиро Ље био наЉвиши руководеЮи орган у совЉетско време. » тако Љедном у Ћавру из  ремЪа допутова екскурзиЉа. » он Ц дечак од око 16 или 17 година Ц такоРе допутова тим аутобусом. —ам Ље после причао. “ог дана Ље хором дириговао отац Ќикон. ѕевали су лепо, али Љедноставно. ћеРутим, кад их Ље он чуо, изаРе из храма као да ниЉе сав своЉ. ЌиЉе знао шта му се дешава. “ада Ље био Љош увек некрштен. » тако Ље почео полако, да нико не зна, обилазити храмове по селима у околини ћоскве Ц а Ьих Ље тада било веома мало. Ќегде се тако и крстио. » затражи он оцу ћатеЉу да га прими у хор, будуЮи да Ље имао добро музичко образоваЬе. ќтац ћатеЉ никог ниЉе одбиЉао, па ни Ьега. » тако Ље он певао, и певао, док Љедном не изрази жеЪу да упише богословиЉу. ѕредаде документа. ј у оно време све се проверавало. » Ьегов отац, из ѕолитбироа, написа изЉаву своЉим саборцима: „ћоЉ син ѕавел Ље пошашавио. ќкренуо се религиЉи. ѕомозите ми да га преваспитам“. », наравно, Ьему тада не дозволише да упише богословиЉу. ќдлужио Ље затим воЉску, након чега више нико ниЉе имао права да га спутава. «авршио Ље богословиЉу, оженио се, а сада Ље познати протоЉереЉ.

≈то како делуЉе призиваЉуЮа благодат ЅожиЉа. £а многима говорим: не губите време док га Љош имате, веЮ радите на спасеЬу. Ѕудите верни √осподу и ÷ркви.

„“акви су били велики свети Ъуди. “ако Ље живела ÷рква“

Ц ј како Ље вас √оспод призвао монаштву Ц како сте ви схватили да Ље то ваш пут?

Ц £а сам почетком шездесетих, при ’рушчову, радио као агроном. Ќас су тада послали на обуку у »нститут за научна истраживаЬа у ƒЬепропетровск. “аман Ље почиЬао ¬елики пост. —тигосмо ми тамо, а они Юе ти нама: нема хостела, тражите станове. £а одох у цркву, где ме Ље на куЮни смештаЉ прихватио £аков —ергеЉевич ЋитвиЬенко. ќдосмо у храм. Ѕоже моЉ! “акво прекрасно поЉаЬе Ља у животу нисам чуо! » £аков —ергеЉевич ми се обратиЦ пошто Ље моЉе име тад било ЌиколаЉ Ц овим речима: „ оЪа! ” ѕочаЉеву лепо поЉу, а тек у «агорску Ц као на небу“. ƒоРем Ља куЮи, испричам то мами, а она Юе мени: „ѕут под ноге!“

‘ото аутора ‘ото аутора
††††

—тигнем у ћоскву. £а нисам имао поЉма шта Ље то метро, шта су електрични возови... ƒоЉурих овамо. ” Ћаври Ље тада био намесник Ц прозорЪиви, отац “еодорит, коЉи се упокоЉио 1973. године. ѕровео Ље 20 година у заточеништву. Ћеп, као старозаветни патриЉарх. ј отац ћатеЉ Ље тад Љош увек био млад. ’ор Ље прелепо певао. ѕриРох певници. ќтац ћатеЉ ми рече: „—ада Юе отац “еодорит изаЮи из олтара, приРи да узмеш благослов од Ьега“. “ако и учиних. ќн ме погледа и рече ми: „—врати до мене после ручка“. —вратих. ”зе ме за руку, поведе на други спрат код оца ћатеЉа у келиЉу, и рече: „ќче, узмите овог младиЮа, он Ље наш будуЮи сабрат“. ј Ља ни на памети нисам имао ни монаштво, ни богословиЉу. „» кажите му како да се припреми за богословиЉу, и помозите да се упише“. », наравно Ц моЉ живот се променио!

ќтац ћатеЉ ме посади на столицу и рече ми: нико не сме да зна где идеш, осим маЉке; припреми иста документа као за »нститут и предаЉ их краЉем Љула. ƒокумента су примали до 1. августа, а 10. Ље био приЉемни испит. ѕриЉавЪено Ље било 160 или 180 Ъуди, а примали су само 40. Ѕило Ље немогуЮе примити 41 у то време. », слава Ѕогу, Ља сам примЪен. “о Ље било 1966. године.

 акве смо ми само старце имали! ќтац  ирил (ѕавлов) Ц хероЉ ƒругог светског рата... ѕа отац “еодорит... ќтац  ирил ниЉе пуно говорио, али Ље самом своЉом поЉавом служио за пример. Ќико га ниЉе видео никад да Ље увреРен, или да се сваРа, или да неког грди и осуРуЉе.  ротак и смирен. ј хиЪаде и хиЪаде Ъуди Ље спасио.

ќтац “еодорит Ље веЮ био стар. √одине 1969. ставили су ме за леву певницу; радним данима су увек певали старци, па Ље и он такоРе стаЉао за певницом. » нико се ниЉе шетао по храму или разговарао Ц не из страха веЮ Ље било срамота понашати се тако пред овим светим човеком. “олико Ље он био пун благодати. »мао Ље велику библиотеку. » гле, тачно месец дана пре смрти, почео Ље да Ље раздеЪуЉе Ц свима онима коЉи су долазили код Ьега давао Ље понешто. “ако сам и Ља дошао. ћени западе велика кЬига Ц дореволуционарно издаЬе Ц „ћонашка правила“. » житиЉе £ована  рститеЪа.

ј када се он упокоЉио и када Ље намесник дошао у Ьегову келиЉу, она Ље била празна: све Ље био разделио. » одеЮу Ц ма све што Ље ту било. —амо су биле остале белешке на столу: он Ље много волео ƒимитриЉа –остовског, и читао га Ље, и правио белешке, и проповедао из Ьегових дела.

“акви су били велики свети Ъуди. “ако Ље живела ÷рква. ЅлагодаЮу ЅожиЉом су се исцеЪивали, и знаци преподобног —ергиЉа су се испуЬавали. ”право Ље таква Љедна благодат са нама. —амо Ље потребно да и ми будемо верни. Ѕудите верни √осподу, и √оспод нас неЮе оставити.

— архимандритом »лиЉом (–еЉзмиром)

разговарала јнастасиЉа –ахлина

[1] „Ќо имам на тебе, што си Ъубав своЉу прву оставио.

ќпомени се дакле откуда си спао, и покаЉ се, и прва дела чини; ако ли не, доЮи Юу ти скоро, и дигнуЮу свеЮЬак твоЉ с места Ьеговог, ако се не покаЉеш“ (ќткр. 2, 4Ц5).

[2] ¬.: £н. 6, 54.

ѕревод са руског: Ќаташа £ефтиЮ

25 / 02 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0