Srpska

Ўта у политици не припада само ЬоЉ

Ђѕолитика Ље прЪава ствар, а ÷рква треба да буде чиста.ї £едноставна реченица с коЉом Ље тешко спорити. ћеРутим, ако Ље поЉедете као бомбону истовремено Юете морати да поЉедете и пуЬеЬе. ј ево какво Ље пуЬеЬе: Ђ÷рква нема права да утиче на живот. ћарш у угао с иконама да се молиш пред Ьима и да се ниси усудио да изаРеш из Юошка!ї » пошто Ље пуЬеЬе очигледно отровно, вреди анализирати саму лукаву тезу о ЂтоталноЉ прЪавштини политикеї и о томе да ÷рква не треба да се прЪа земаЪским пословима.

ѕавел ѕлешанов. ÷ар »ван √розни и ЉереЉ —илвестар за време великог московског пожара 24. Љуна 1547. године ѕавел ѕлешанов. ÷ар »ван √розни и ЉереЉ —илвестар за време великог московског пожара 24. Љуна 1547. године
††††

 ао прво, ЉеванРеЪска прича Ље густо проткана политичким нитима. Ѕез познаваЬа тадашЬе политичке ситуациЉе у свету и у —ветоЉ «емЪи ниЉе могуЮе схватити шта Ље јвгустов попис захваЪуЉуЮи коЉем Ље √оспод »сус роРен у ¬итлеЉему. ЌиЉе Љасно ко су капетани римске воЉске и зашто шетаЉу улицама израиЪских градова, ко су цариници и због чега их народ ниЉе волео, зашто су свештеници бирани на годину дана, а не доживотно. ћогло би се приговарати ѕретечи: шта Юе теби да разобличаваш неког »рода због неке »родиЉаде? Ќека, ето, спава ко с ким хоЮе, а ти си духован човек, размишЪаЉ о нечем небеском. ѕа чак и у самоЉ неправедноЉ осуди ћесиЉе на крсну смрт осеЮа се призвук политичке конЉунктуре: Ђјко ќвог не разапнеш, ниси друг Юесарев. ќн Ље —ебе назвао Юесарем! Ќемамо ми цара осим римског Юесара!ї »збаците све то из £еванРеЪа и добиЮете некакво гностичко учеЬе или зборник источЬачких прича. ћеРутим, £еванРеЪе Ље ушло у историЉу, и утицало Ље на историЉу, и променило Ље Ьен ток. » ако будемо мислили другачие, наши свети оци неЮе бити ¬асилиЉе, √ригориЉе и £ован, веЮ ћаркион, ¬асилид и манихеЉци.

Ђƒуховної и Ђморалної су нераздвоЉни. —вуда оваЉ или онаЉ морал кореЬем црпи воду из ове или оне духовности. —а своЉе стране, и Ђполитичкої Ље нераскидиво повезано с Ђморалнимї. «акони бележе и одреРуЉу постоЉеЮе моралне норме, прецизираЉу их и коригуЉу. ј по устаЪеноЉ пракси у новиЉе време законодавство може грубо да се меша у морални живот народа, разбиЉаЉуЮи уврежене табуе и налажуЮи да се забраЬено чини мирне савести. ”право ЪубитеЪи уништаваЬа традиционалних обичаЉа показуЉу ÷ркви прстом угао с иконама и говоре: ЂЌе мешаЉте се у наше послове.ї

ќваква поЉава Ље деловаЬе антихристовог духа и груба лаж, проткана белим концем. јли желимо да наведемо пар аргумената. —авремени политички систем коЉи Ље победио у свету претпоставЪа поделу власти на законодавну, судску и извршну. —вака влада има кабинет министара коЉи представЪа главни орган извршне власти. Ќаравно, кабинет министара Ље политички орган. ћеРутим, у кабинет министара улазе министри здравства, културе, образоваЬа, омладинске политике, спорта и науке. ƒакле, и ЅоЪшоЉ театр, и изградЬа породилишта, и реформа више школе и Љош хиЪаде значаЉних животних поЉава доспева у сферу одговорности политичара. ƒа ли Ље тачно? “ачно Ље. јли зар то аутоматски значи да ÷рква нема права да Љавно говори и да има сопствено мишЪеЬе о свим овим питаЬима? Ќипошто. ÷рква има право, а чак Ље и дужна да има своЉе мишЪеЬе о свему што се дешава у животу земЪе и народа. ÷рква не сме да покушава да се докопа власти и да узима у руке земаЪски мач. ј у свему осталом треба да делуЉе у ƒуху и сили ЂоруРем сопствене воЉске, коЉа Ље снажна пред Ѕогом и може да сакруши тврРавеї.

јбортус не спада искЪучиво у област медицине, а преко ћинистарства здравства Ц у политику. ќва поЉава може бити оцеЬена с моралне тачке гледишта, а под извесним околностима може спадати и у криминал. ” сваком случаЉу, изражаваЉуЮи своЉе мишЪеЬе о убиЉаЬу деце у маЉчиноЉ утроби ÷рква се не гура у политику, премда се дотиче политичке сфере. ƒаЪе, ÷рква треба да проналази облике утицаЉа на образовни процес у основноЉ, средЬоЉ и вишоЉ школи. јли уопште не зато да би оспорила права и власт ћинистарства науке и образоваЬа, веЮ да би у ЂпросвеЮиваЬуї постоЉала —ветлост, да би у ЂобразоваЬуї сиЉао ЅожиЉи образ, а у ЂваспитаЬуї постоЉала могуЮност праве исхране и да човек не би умро од духовне глади. √овореЮи ЂчитаЉте кЬигеї ÷рква се не занима за тржиште продаЉе кЬига, веЮ за човеков унутрашЬи свет. » тако Ље свуда. »де свештеник у болничку собу да причести човека на умору или да изврши ЉелеосвеЮеЬе болесника пре операциЉе. Ќе гура се он у политику, него лечи душу и одвезуЉе чворове коЉе никакви закони не могу да одвежу. јко крст храма сиЉа изнад кровова воЉног насеЪа, то ниЉе да због мешаЬа у политику одбране, веЮ да би воЉник и официр лакше дисали и веселиЉе служили. » ако ÷рква негде успешно спроведе кампаЬу борбе против алкохола, то Юе се одразити и на потрошачко тржиште и на криминогену ситуациЉу у региону, и на демографиЉу, и на статистику повреда на раду. £едном речЉу, одразиЮе се на све. јли Юе све то бити успутни политички и граРански плодови ЉеванРеЪске делатности. ќве истине су толико очигледне да Ље срамота помиЬати их сваки пут изнова. јли ево вам света у своЉоЉ вештачкоЉ лепоти и огрезлог у безумЪе: баналности звуче као откровеЬе.

” дубини своЉе Ѕогочовечанске суштине ÷рква има снагу своЉе √лаве Ц ’риста Ц и то велика, слобода, коЉу ќн даЉе. £ош ÷рква води бригу о свету и савременом човеку. (”право тако се зове Љедна од кЬига поука ѕаЉсиЉа јтонског Ц Ђ— болом и ЪубавЪу о савременом човекуї.) «ато Юе се глас ÷ркве чути. ћора да се чуЉе. ѕонекад Юе за неке уши звучати као да се слаже с влашЮу, понекад Ц с опозициЉом. ѕонекад може да звучи тако да не буде ни за Ђовеї, ни за Ђонеї, веЮ изнад обе. » велико Ље благо то што се чуЉе глас ÷ркве. £ер, ако она заЮути то Юе значити да су наступила времена од коЉих од почетка света и века ниЉе било тежих и жалосниЉих. ” те дане ÷рква Юе се сакрити Юутке и тражиЮе пустиЬу како би дочекала брзи ƒруги долаза ∆еника. » сви брбЪивци и подсмешЪивци, сви поборници Љавног блебетаЬа и таЉног безакоЬа изненада Юе схватити да Ље с ЮутЪивим одласком ÷ркве живот одЉедном изгубио смисао, а страшни гнев веЮ стоЉи на прагу...

«ато, говори, Ќевесто ’ристова, говори о свему што сматраш за потребно. √овори о времену и простору, о одеЮи и храни, о роРеЬу и смрти, о греху и казни за грех. √овори и о политици. » нека звук твог гласа и шиштеЮа реакциЉа многих на твоЉ глас буду знакови тога да «емЪа Љош увек ниЉе териториЉа тоталног пораза, веЮ битке за »стину коЉа Љош увек траЉе.

—а руског ћарина “одиЮ

11 / 03 / 2015

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0