Srpska

–уска ÷рква у Ѕанату

„Ќаши снови нису баЉка

ЌиЉе празан стари над

«азвониЮе балалаЉка

 роз пространи ÷ариград!...“

песник ¬оЉислав »лиЮ

«реЬанински храм —ветог архангела ћихаила. ‘ото: jером. »гнатиjе Ўестаков «реЬанински храм —ветог архангела ћихаила. ‘ото: jером. »гнатиjе Ўестаков
††††

«реЬанински храм —ветог архангела ћихаила подигнут Ље на необичном месту, временом Ље постао светилиште и своЉеврсно обележЉе Љедног времена значаЉног за дубЪе разумеваЬе руско-српских односа. Ќастао Ље из потребе руске избегличке популациЉе коЉа Ље на ове просторе бачена буром црвеног октобра, чиЉе су ƒуше живе у Ѕогу и храм Ље активан и данас Љер га —рби у Ѕанату зову –уска ÷рква. Ќастао Ље бригом за духовнe потребе браЮе –уса, Љедног —рбина  раЪа £угославиЉе, јлександра  араРорРевиЮа.††

ѕредаЬе казуЉе да су у време подизаЬа бечкеречке тврРаве у 16. веку, у доба када су на овим просторима владали “урци, испод велике граРевине ископани дубоки и дугачки канали, лагуми а у Љедном од Ьих налазила се и тамница „ћункач“, о коЉоЉ Ље зао глас допро све до данашЬих дана, захваЪуЉуЮи —рбима коЉи су живели у √радноЉ улици у близини те тврРаве. ѕретпоставке да су се дубоко у земЪи налазиле и тамне робиЉашке ЮелиЉе потврРене су када су на том месту 1963. и 1991. пронаРени костури робиЉаша сапети гвозденим оковима. ѕростор у коЉем Ље сада лоциран храм —ветог јрхангела ћихаила у «реЬанину настао Ље 1527. године у склопу Ѕечкеречке тврРаве коЉу су “урци градили освоЉивши ове просторе. ѕростор садашЬег храма им Ље користио као део подземног тунела коЉим се ишло испод окука ЅегеЉа. ѕостоЉе и легендарне претпоставке да Ље бивша Ѕечкеречка тврРава тунелима повезана испод ƒунава са ѕетроварадинском тврРавом у Ќовом —аду.  ада су “урци протерани са ових простора и након  арловачког мира 1699. године нова власт, јустриЉска, преуредила Ље оваЉ простор у злогласну тамницу „ћункач“ у коЉоЉ Ље тамничила српске сеЪаке што нам потврРуЉу откривене кости.

–епублика —рбиЉа и —редЬебанатски округ ове године обележаваЉу стогодишЬицу од почетка ¬еликог рата у коЉем Ље —рбиЉа мученички страдала. —еЮамо се палих предака али наше мисли су окренуте српским савезницима у том рату. —рпски наЉближи приЉатеЪи, братска ÷арска –усиЉа стала Ље уз —рбиЉу од првог дана страдаЬа Ц плативши за таЉ став високу цену. ∆ртву Ље поднео и Ьен бесмртни ÷ар ЌиколаЉ други –оманов заЉедно са своЉом породицом. —рбиЉа Ље у почетку рата имала помоЮ само од –усиЉе. —амо захваЪуЉуЮи интервенциЉи –уског ÷ара ЌиколаЉа –оманова код председника ‘ранцуске републике и енглеског краЪа 22. децембра 1915. године, српска воЉска Ље преживела албанску голготу и евакуисана Ље италиЉанским бродовима на  рф, “унис, јлжир и касниЉе за ‘ранцуску. ѕоследЬи председник руске ƒуме ћихаил ¬ладимирович Ље у говорима од првог дана рата име —рбиЉе помиЬао одмах иза имена –усиЉе, показуЉуЮи тиме нераскидиву повезаност судбина две православне државе. ќн Ље износио трагичну судбину —рбиЉе, говорио о избеглицама на  рфу, пЪачкаЬу и пустошеЬу —рбиЉе од стране јустро-немачко-бугарске воЉске, са циЪем да подстакне ƒуму на нове ратне напоре до коначног ослобоРеЬа —рбиЉе.

Cв. ÷арски мученици –оманови. ‘реска у храму. ‘ото: jером »гнатиjе Ўестаков Cв. ÷арски мученици –оманови. ‘реска у храму. ‘ото: jером »гнатиjе Ўестаков
††††

Ѕезумни Ъуди су, меРутим, убили ÷ара мученика и са Ьим су покушали да обезглаве “реЮи –им, ћоскву. ’раброст витезова попут  олчака и ¬рангела и Ѕелих гардиста ниЉе могла да спречи страдаЬе и егзодус дела руског народа, Љер тако Ље било допуштено. ѕомоЮ коЉу Ље –усиЉа дала —рбиЉи, тада као и у време борбе са “урцима, неизбрисиво Ље остала у свести српског народа, коЉи Ље срцем прихватио страдале руске избеглице, коЉе су после ќктобарске револуциЉе биле приморане да оду из своЉе воЪене земЪе –усиЉе.

«реЬанински храм —ветог архангела ћихаила. ‘ото: jером. »гнатиjе Ўестаков «реЬанински храм —ветог архангела ћихаила. ‘ото: jером. »гнатиjе Ўестаков
Ќастанак –уске ÷ркве у тадашЬем ¬еликом Ѕечкереку, а касниЉем ѕетровграду, повезан Ље са доласком –уса, избеглих после ќктобарске револуциЉе. ” тадашЬи ¬елики Ѕечкерек потоЬи ѕетровград дошло Ље око 600 руских избеглица. ѕрва богослужеЬа, како бележе хроничари, пошто ниЉе било другог простора, одржана су у изнаЉмЪеноЉ просториЉи тзв.  ригеровоЉ кафани. “у Ље суботом увече поставЪан »коностас за недеЪну —вету ЋитургиЉу. ќво Ље био свакако неподесан простор, коЉи Ље био далеко испод духовних потреба избеглица а ни друга решеЬа као што су биле √имнастичке сале, нису била подесниЉа. ЅогослужеЬа су за оваЉ дубоко веран народ била изузетно важна те су они након неког времена сналажеЬа и импровизациЉе места где Юе се недеЪом и празницима окупЪати на молитву и причешЮивати добили 1925. године простор где се сад налази храм —ветог јрхангела ћихаила и изградили своЉ храм. ѕошто су се обреди обавЪали у неадекватним и тешким условима, руска избегличка колониЉа Ље затражила од градских власти просториЉу за богомоЪу и добила подрум бивше тамнице „ћункач“, коЉи су сопственим радом своЉих чланова преуредили и створили себи богослужбени простор. —ве Ље у овоЉ цркви ураРено рукама припадника руске заЉеднице: столари су земЪани под прекрили даскама, направили врата, прозоре и конструкциЉу за иконостас. Ўест великих икона на иконостасу насликао Ље јфанасиЉ »ванович Ўелоумов, полиЉелеЉ Ље израдио —ергеЉ »ванович Ўереметински. “аЉну вечеру насликао Ље генерал —ергеЉ Ўестаков. ” самом храму се данас налази само икона —ветог јрхангела ћихаила док су остале склоЬене од влаге у горЬе просториЉе у коЉима се окупЪаЉу верници. —ве ове иконе ураРене су у техници уЪа на платну или на дрвету и у веома су лошем стаЬу и захтеваЉу конзерваторски захват како би се сачувале од пропадаЬа. ѕрви свештеник коЉи Ље служио у овоЉ богомоЪи 1922. године Ље био на Љугу –усиЉе далеко познати отац ¬ладимир ¬остоков а потом ¬ладимир ћеЪников до тада путуЉуЮи свештеник.

††††

–уска црква Ље своЉ наЉвеЮи значаЉ имала у верском окупЪаЬу и духовном укрепЪеЬу избеглих –уса, коЉи су у граду на ЅегеЉу оставили неизбрисив печат, а судбина им Ље, углавном, била трагична. ƒелуЉуЮи преко своЉе ÷ркве, –уског дома коЉи се налазио у згради до Ье и коЉа Ље уступЪена за симболично Љедан динар, у коЉоЉ се данас налазе просториЉе инспекциЉа и Ўколске управе а у коЉоЉ се тада налазила, школа, вртиЮ и библиотека, те преко броЉних културних и спортских друштава, ови руски Ъуди су оставили неизбрисив траг у друштвеном животу тадашЬег ѕетровграда. ’роничари тврде да град на ЅегеЉу никада до тада ниЉе видео оданиЉу и културниЉу публику а сликари, глумци, музичари, кЬижевници исписали су наЉлепше странице историЉе овог града. ” рускоЉ избегличкоЉ колониЉи било Ље много истакнутих личности и интелектуалаца, кнезова, кнегиЬа, губернатора, генерала. ћеРу Ьима су били рецимо, кнез ЎереметЉев, унук по маЉци ÷ара ЌиколаЉа ѕрвог, унук Ћава ЌиколаЉевича “олстоЉа, ћихаил –омашкевич, јрсеЬеви роРаци песника Кермонтова по баби —толипиноЉ, кнезови √алицини, адмирал »ван »ванович —тепанов коЉи Ље командовао –уском флотом за време одласка ¬рангелове армиЉе са  рима код —евастопоЪа.

††††

” предвечерЉе ƒругог светског рата, због Ьиховог израженог антикомунизма, приписивана им Ље приврженост Ќемцима од стране —овЉетске пропаганде, али Ље то током рата демантовано у пракси. Ќа пример, ѕетар  ононенко Ље из √росбечкерека како се град звао у време немачке окупациЉе или ѕетровграда, у рату премештен у  раЪево као радник фабрике за поправку вагона. “амо Ље дочекао стреЪаЬе у познатоЉ одмазди немачких нациста под називом „сто —рба за Љедног убиЉеног Ќемца“.  ад су га Ќемци као –уса позвали да изаРе из строЉа у коме су се налазили —рби припремЪени за стреЪаЬе Ц он Ље понуду одбио. ѕрича се да Ље унук Ћава ЌиколаЉевича “олстоЉа, ћихаил –омашкевич у кафанскоЉ расправи са припадницима немачке владаЉуЮе маЬине, фолскдоЉчерима коЉих Ље тада било много у Ѕанату, Љавно псовао “реЮи раЉх говореЮи, да Юе –усиЉа победити Ќемачку а спасила га Ље само процена присутних да Ље попио коЉу више. Ќадежда  орЬилова Ље у селу ћеленцима код ѕетровграда, «реЬанина, позвала —рбе на заЉедничку борбу против Ќемаца и кад су Ље ови осудили на смрт Ц сама Ље себи ставила омчу око врата и измакла клупицу. Мен брат Ље исте 1944. године са Љединицама ÷рвене армиЉе ослобаРао оваЉ краЉ од фашиста и наишао Ље на свеж сестрин гроб...

»кона светог јлександра Ќевског из старог –уског храма. «реЬанински храм —ветог архангела ћихаила. ‘ото: jером. »гнатиjе Ўестаков »кона светог јлександра Ќевског из старог –уског храма. «реЬанински храм —ветог архангела ћихаила. ‘ото: jером. »гнатиjе Ўестаков
††††

¬елики део руских емиграната отишао Ље на «апад пре него што су овде стигли земЪаци у редовима ÷рвене армиЉе коЉи су са собом носили спискове са именима и адресама омражених ЅелогардеЉаца у £угославиЉи. ћноги су држани у √раднуличком логору где су и скончали своЉе животе. «абележено Ље и да су многи ÷рвеноармеЉци долазили на црквену —лужбу у –уску цркву и да су знали одговараЬа на ЋитургиЉи. ѕосле ƒругог светског рата развио се сукоб £угословенске комунистичке номенклатуре с »нформбироом, што Ље такооРе погоршало статус преосталих –уса.  ажу да су преостали руски емигранти краЉем рата били на удару совЉетске таЉне службе Ќ ¬ƒ, а од 1948. и ”дбе.

»кона ’риста из старог –уског храма. «реЬанински храм —ветог архангела ћихаила. ‘ото: jером. »гнатиjе Ўестаков »кона ’риста из старог –уског храма. «реЬанински храм —ветог архангела ћихаила. ‘ото: jером. »гнатиjе Ўестаков
††††

√одине 2009. пред храмом —ветог јрхангела ћихаила поставЪен Ље постамент са крстом и спомен плочом. ‘ото: jером »гнатиjе Ўестаков √одине 2009. пред храмом —ветог јрхангела ћихаила поставЪен Ље постамент са крстом и спомен плочом. ‘ото: jером »гнатиjе Ўестаков
ќд руске колониЉе остали су само обриси и успомене. ѕоследЬе руско поЉаЬе у овом храму чуло се 1970. године. ѕосле овога, оваЉ храм договором —рпске и –уске патриЉаршиЉе прелази под управу —рпске православне ÷ркве и постаЉе метох манастира —вете ћеланиЉе –имЪанке у «реЬанину. √одине 1993. оваЉ храм бива проглашен парохиЉским. ѕриступа се ЬеговоЉ генералноЉ обнови у време протоЉереЉа јнРелка —тоЉанова. ’рам добиЉа нову фасаду са торЬем, врата, прозоре, поплочан Ље под. Ќови иконостас од ораховог дрвета у дуборезу урадила Ље радионица браЮе ЅакиЮ, а иконе Ље насликао академски сликар из Ѕеограда, —ветозар ѕандуровиЮ. √одине 2003. уведено Ље греЉаЬе, а 2004. одпочело се са осликаваЬем коЉе Ље радио Ќенад √растиЮ, иконописац из  икинде. ” храму Ље поставЪено 26 столова, нови јрхиЉереЉски трон и ’ристов гроб, прилозима верника купЪена су два звона. ѕрилозима верника 2007. године у порти храма сазидана Ље нова сала са кухиЬом и библиотеком. √одине 2009. пред храмом —ветог јрхангела ћихаила поставЪен Ље постамент са крстом и спомен плочом за избеглице из –усиЉе коЉи су 1925. године оспособили простор бивше тамнице за храм —ветог јрхангела ћихаила. Михове екселенциЉе амбасадори –уске федерациЉе јлександар  онузин и јлександар „епурин су посетили храм боравеЮи у посети граду «реЬанину. ѕротоЉереЉ Ѕранко ѕопов Ље као значаЉна личност у осликаваЬу храма поред осталог заслужан и за обЉавЪиваЬе Ћетописа –уске цркве у «реЬанину.

¬редно сведочеЬе о животу руских емиграната оставио Ље Ѕорис Ћ. ѕавлов (1923-2002), потомак руске избегличке породице, чиЉа Ље маЉка била Юерка царског адмирала Ц послеЬег команданта одбране —евастопоЪа. Ѕорис Ље био истакнути гимнастичар и спортски радник у «реЬанину, а аутор Ље научног огледа о рускоЉ колониЉи у овом граду. ќставио Ље иза себе безброЉ докумената и предмета из живота банатских –уса коЉи сведоче о Ьиховом друштвеном и културном животу, али и о страдалничкоЉ кончини.

Ќекада су у холу –уског дома у ѕетровграду стаЉали Љедан поред другог портрети ЌиколаЉа ƒругог –оманова и  раЪа јлександра  араРорРевиЮа. –уски емигранти су пре ƒругог —ветског рата поставили унутар храма плочу од комада белог мермера краЪу јлександру  араРорРевиЮу у знак захвалности за сва добра коЉа им Ље учинио и у спомен мученичке кончине у ћарсеЉу.  омунисти су по доласку на власт кундацима пушака разбили плочу. ѕоново Ље саставЪена оригинална плоча и поставЪена на споЪни зид храма 2008. године. ÷рквена општина храма —ветог јрхангела ћихаила из ѕрве парохиЉе: протоЉереЉ ѕетар »лиЮ, друге парохиЉе: ЉереЉ ћиодраг —таноЉевиЮ, треЮе парохиЉе: ЉереЉ ¬еселин ¬лашки, коЉи Ље и —тарешина храма те Ракон АорРе ЅаЉкиЮ, са свим верним народом ових парохиЉа стоЉе Љеднодушно иза идеЉе да се великом добротвору српског народа мученику ÷ару ЌиколаЉу ƒругом –оманову одужимо спомен бистом са Ьеговим ликом идентично оноЉ у –уском дому у Ѕеограду коЉа би била поставЪена благословом –уске и —рпске ѕравославне ÷ркве у порти храма —в. јрхангела ћихаила.  ако су оваЉ храм коЉи у народу носи назив –уска црква обновили –уси не налазимо прикладниЉе место за оваЉ споменик.

” «реЬанину, 09.03. лета √осподЬег 2015

14 / 03 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0