Srpska

£еванРеЪе о крсту и спасеЬу душе

ћарко 8. 34-38; 9, 1. «ач. 3.

¬елика Ље сила »стине, и ништа у свету не може одолети тоЉ сили.

¬елика Ље лековитост »стине, и нема никакве муке ни немоЮи у свету, од коЉе »стина ниЉе лек.

††††

” своЉоЉ муци и немоЮи болесници траже лекара коЉи Юе им дати лек од муке и немоЮи. Ќико не тражи лекара коЉи би давао што слаЮе лекове, него свак тражи лекара коЉи зна поуздан лек, без обзира да ли Ље таЉ лек сладак, или горак, или безукусан. » што горчиЉи лек Љедан лекар преписуЉе болеснику, и што тежи начин лечеЬа, то, изгледа, болесници више вере имаЉу у таквога лекара.

«ашто Ъуди само из руку ЅожЉих не подносе горак лек? «ашто траже и очекуЉу само посластице из руку ЅожЉих? «ато што не осеЮаЉу тежину своЉе болести од греха, те мисле да се само посластицама могу излечити.

ќ, кад би се Ъуди запитали: зашто су сви лекови за телесне болести тако горки? ƒух —вети би им одговорио: зато да буду слика и изображеЬе горчине лекова духовних. £ер као што су телесне болести слика и изображеЬе болести духовних, тако су и телесни лекови слика и изображеЬе лекова духовних.

Ќису ли болести духа, ове главне и праузрочне болести, много теже од болести телесних?  ако онда да лекови за дух не буду горчиЉи од лекова за тело?

Ѕрижни су и многобрижни Ъуди за своЉе тело; те кад се тело уболести, они не жале ни труда, ни времена, ни богатства, само да поврате здравЪе телу. “ада им никакав лекар ниЉе скуп, никаква баЬа далека, никакав лек горак; нарочито када им се Љош наговести блискост смрти телесне. ќ, кад би Ъуди били тако брижни и многобрижни за своЉу душу!  ад би тако ревносно тражили души своЉоЉ лека и лекара! “ешко Ље босоногу иЮи по трЬу. Ќо ако босоноги умире од жеЮи, а с оне стране трЬа налази се извор воде, неЮе ли се босоноги пре решити да наступи на трЬе, да се искрвави и израЬави само да доРе до воде радиЉе него да с ове стране трЬа на мекоЉ трави умре од жеЮи?

ЌемогуЮе нам Ље узети тако горак лек говоре многи раслабЪени од греха. «ато Ље човекоЪубиви Ћекар Ъуди прво сам узео горак лек, наЉгорчиЉи лек, и ако Ље био здрав, само да покаже болесницима да то ниЉе немогуЮе. ќ, колико Ље теже здравоме узети и прогутати болеснички лек него болесноме! Ќо ќн Ље узео да би га узели и они коЉи су смртно болесни.

ЌемогуЮе нам Ље босоногим преЮи Ьиву трЬа, ма колико да смо жедни и ма колико да Ље буЉан и свеж извор воде с оне стране! говоре опет раслабЪени од греха. «а то Ље човекоЪубиви √оспод сам прешао бос Ьиву трЬа, и сад од оне стране виче и призива жедне ка извору живе воде. ћогуЮе Ље - довикуЉе ќн, £а сам прошао по наЉоштриЉем трЬу и —воЉим стопама га затупио; ходите, дакле!

јко Ље крст лек, немогуЮе нам Ље узети таЉ лек! » ако Ље крст пут, немогуЮе нам Ље поЮи тим путем! “ако говоре болесни од греха. «ато Ље човекоЪубиви √оспод узео наЉтежи крст на —ебе, да покаже да Ље то могуЮе.

ƒанашЬим £еванРеЪем √оспод препоручуЉе крст, ово горко лекарство, свакоме ко жели да се спасе смрти.

–ече √оспод: ко хоЮе за мном да иде нека се одрече себе и узме крст своЉ, и за мном иде. Ќе гони √оспод Ъуде пред —обом на крст него их позива да следуЉу Мему,  рстоносцу. £ер пре него Ље учинио оваЉ позив ќн Ље предсказао —воЉе мучеЬе, наиме: да Юе га окривити старешине и главари свештенички и кЬижевници, и да Юе га убити, и треЮи дан да Юе устати (ћарк. 7, 31). ќн Ље зато и дошао, да буде ѕут. ƒошао Ље да буде први у мукама и први у слави. ƒошао Ље да покаже да Ље могуЮе, и да учини могуЮим, све оно што су Ъуди држали немогуЮим.

ќн не гони Ъуде и не приморава, но предлаже и препоручуЉе.  о хоЮе! ѕо своЉоЉ слободноЉ воЪи Ъуди су пали у болест греха, по своЉоЉ слободноЉ воЪи Ъуди треба да се лече и оздраве од греха. ќн не криЉе да Ље лек горак, прегорак, но ќн олакшава Ъудима да га узму на таЉ начин што га ќн први узима, и ако здрав, и показуЉе Ьегово сЉаЉно деЉство. Ќека се одрече себе. » први човек, јдам, одрекао се себе онда када Ље пао у грех, но он се одрекао правога и истинитога себе. “ражеЮи сада од Ъуди да се одрекну себе √оспод тражи, да се они одрекну лажнога себе. ѕростиЉе речено: јдам се одрекао »стине и прилепио се лажи; сада √оспод тражи од јдамових потомака, да се одрекну лажи и прилепе опет »стини, од коЉе су и отпали. ќтуда: одреци се себе значи: одреци се варЪивога небиЮа, коЉе ти се наметнуло на место биЮа твога коЉе Ље од Ѕога. ќдреци се земЪаности коЉа ти Ље потиснула духовност, и страсти коЉа ти Ље потиснула добродетеЪ; и ропскога страха коЉи Ље потамнео образ синовства ЅожЉег у теби; и роптаЬа против Ѕога коЉе ти Ље умртвило дух послушности према Ѕогу. ќдреци се злих мисли, злих жеЪа, и злих дела. ќдреци се идолопоклоничког поштоваЬа природе и свога тела. –ечЉу, одреци се свега онога што ти сматраш да си ти, а у самоЉ ствари ниси ти него Раво, и грех, и трулеж, и обмана, и смрт. јваЉ, одреци се злих навика коЉе су ти постале друга природа; имено: те друге природе одреци се; Љер то ниЉе природа како Љу Ље Ѕог створио него нагомилана и отврднула обмана и самообмана у теби - олицетворена лаж коЉа ходи под твоЉим именом, и ти под Ьеним.

Ўта значи узети крст своЉ? «начи драговоЪно примити из руку ѕровиРеЬа сваку лековиту горчину коЉа се пружа. ЌаиРу ли велике катастрофе, буди послушан воЪи ЅожЉоЉ као ЌоЉе. “ражи ли се од тебе пожртвоваЬе, подаЉ га са онаквом вером у Ѕога с каквом Ље јврам хтео принети свога сина на жртву. ѕропадне ли имовина, помру ли ти деца изненадно, и стегне ли Ъута болест, све подноси са стрпЪеЬем не удаЪуЉуЮи свога срца од Ѕога као £ов. ќставе ли те приЉатеЪи и окруже ли те сами неприЉатеЪи, сноси све без роптаЬа а с надом у скору помоЮ ЅожЉу, као што су чинили апостоли. »зведу ли те на губилиште за ’риста, буди благодаран Ѕогу за такву част слично хиЪадама хришЮанских мученика и мученица. ќд тебе се не тражи да учиниш нешто што никад нико пре тебе ниЉе учинио, но да следуЉеш многим примерима других коЉи су испунили воЪу ’ристову: апостолима, светитеЪима, исповедницима и мученицима. “реба знати Љош, да тражеЮи наше распеЮе на крсту √оспод тражи само распеЮе старог човека, то Љест човека саставЪеног од злих навика и од службе греху. £ер тим распеЮем умртвЪуЉе се таЉ стари скотоподобни човек у нама и оживЪуЉе нови, богоподобни, бесмртни.  ао што и говори апостол: стари наш човек распе се,и одмах обЉашЬава зашто се разапе - да више не би смо служили греху (–им. 6, 6).  рст Ље тежак староме, телесноме човеку, тежак Ље телу са сластима и жеЪама (√ал. 5, 24) но ниЉе тежак човеку духовном.  рст Љелудост онима коЉи гину, а нама коЉи се спасавамо Љесте сила ЅожЉа (I  ор. 1, 18). «ато се ми хвалимо  рстом ’ристовим; и хвалимо се крстом своЉим ради ’риста. √оспод не тражи од нас да узмемо  рст Мегов него крст своЉ. Мегов  рст Ље наЉтежи. ќн се ниЉе распео на  рст због —воЉих грехова него због наших; зато Ље Мегов  рст наЉтежи. ћи се распиЬемо због своЉих сопствених грехова; зато Ље крст наш лакши. » кад наЉвише страдамо, не треба да говоримо да страдамо сувише, и преко мере. √оспод Ље жив, и ќн зна меру страдаЬа наших и не допушта да страдамо више него што можемо. ћера наших страдаЬа ниЉе маЬе одреРена и срачуната него ли мера измеРу дана и ноЮи, или мера у кретаЬу звезда. ѕовеЮава ли се наше страдаЬе, отежава ли се наш крст, то се повеЮава и моЮ ЅожЉа, као што и говори апостол: Љер како се страдаЬа ’ристова умножаваЉу на нама тако се и утеха наша умножава кроз ’риста (II  ор. 1, 5).

ѕре свега велика Ље утеха наша у томе што нас √оспод позива да идемо за Мим. » нека за мном иде! говори √оспод. «ашто √оспод тако призива оне коЉи узму на себе крст своЉ? ѕрво зато да не би пали и сломили се под крстом. “ако Ље жалосна слабост Ъудског биЮа, да Ље и наЉЉачем човеку претежак и наЉлакши крст, ако га носи без небесне помоЮи. ѕогледаЉте како очаЉни постаЉу неверници при наЉмаЬем удару!  ако се буне против неба и земЪе при Љедном убоду игле!  ако се беспомоЮно повиЉаЉу лево и десно тражеЮи ослонца и заштите у празнини овога света, и ако сматраЉу да им свет не може дати ослонца и заштите, и да Ље сав свет Љедна очаЉна празнина! «ато √оспод позива да за Мим идемо. £ер само за Мим идуЮи ми Юемо се моЮи одржати под крстом своЉим. ” Мему Юемо наЮи снагу, храброст и утеху. ќн Юе нам бити светлост на тамноме путу, здравЪе у болести, друг у самоЮи, радост у муци и богатство у беди.  од телесног болесника оставЪа се светлост да гори по сву ноЮ. » у ноЮи овога живота нама Ље потребна неугасива светлост ’ристова, коЉа Юе нам олакшавати болове и одржавати наду у свитаЬе дана.

ƒруги разлог због чега √оспод захтева да се иде за Мим исто Ље тако важан као и први, и тиче се циЪа драговоЪног одрицаЬа себе и узимаЬа крста на себе. » многи су се привидно одрицали себе да би се Љош више истакли у овоме свету. ћноги су налагали на себе безброЉна паштеЬа и мучеЬа само зато да би им се Ъуди дивили и славили их. ћноги су то чинили, и дан данас чине махом у незнабожачким народима, да би кроз то задобили у себи неку чаролиЉску и маРионичарску моЮ, да би кроз исту могли владати Ъудима, шкодити Љеднима а користити другима, све из пустог личног славоЪубЪа и користоЪубЪа. ќвакво самоодрицаЬе ниЉе никакво самоодрицаЬе но самовозношеЬе, и овакав крст не води васкрсеЬу и спасеЬу но потпуноЉ пропасти и предаЉи Раволу у руке. ќнаЉ пак ко са своЉим крстом ходи за ’ристом слободан Ље од сваке охолости, сваког превозношеЬа над другим Ъудима, и од сваке жеЪе за светском славом и коришЮу.  ао што Љедан болесник узима горак лек не зато да би показао како он може да прогута тако горак лек, него зато да би оздравио, тако и прави хришЮанин одриче се себе, то Љест гнуша се свог болесног биЮа, узима крст своЉ на себе као горак но спасоносан лек, и иде за ’ристом, своЉим Ћекаром и —паситеЪем, не зато да га хвале и славе Ъуди него да спасе своЉу душу од смртне лудости у овом животу и од црвоточног огЬа у оном.

£ер ко хоЮе душу своЉу да сачува, изгубиЮе Ље; а ко изгуби душу своЉу мене ради и ЉеванРеЪа, таЉ Юе Ље спасти. ≈во речи оштрих и неумитних! ≈во огЬа коЉи хоЮе да сагори старог човека до самог корена, и с кореном! ’ристос √оспод ниЉе дошао да само поправи свет него да га прествори, да га препороди: да старо гвожРе баци у огаЬ и салиЉе све ново. ќн ниЉе поправЪач него —творитеЪ, ќн ниЉе крпач него ткач.  о хоЮе да сачува Љедно старо црвЪиво дрво, изгубиЮе га. ћоже се он споЪа трудити колико хоЮе око дрвета - залевати га, гладити га, ограРивати га, чувати га - црви Юе разгристи дрво изнутра, и дрво Юе неминовно иструлети и пропасти.  о посече црвЪиво дрво, и заЉедно с црвима баци га у огаЬ, па обрати пажЬу на младе изданке, те ове сачува од црви, таЉ Юе сачувати дрво.  о хоЮе да сачува своЉу стару адамовску душу, разгрижену и сатрулелу од греха, изгубиЮе Ље; Љер такву душу Ѕог неЮе пустити пред лице —воЉе, а што год не изиРе пред лице ЅожЉе биЮе као и да га нема.  о пак изгуби ову своЉу стару душу, таЉ Юе спасти душу нову, поново роРену од ƒуха (£ов. 3, 6), и с ’ристом венчану душу. ƒуша управо и сачиЬава наш живот, зато се у неким преводима —ветога писма каже:  о хоЮе живот своЉ да спасе; и: ко изгуби живот своЉ мене ради, таЉ Юе га спасти. “умачеЬе Ље у оба случаЉа истоветно. £ер ко хоЮе да сачува своЉ смртни живот пошто пото, таЉ Юе изгубити оба живота: и смртни и бесмртни; смртни због тога што ма колико успео да продужи своЉ живот на земЪи, наЉзад га смрЮу мора изгубити, а бесмртни због тога што се око овога ниЉе ни трудио и паштио.  о се пак труди да задобиЉе бесмртни живот кроз ’риста, таЉ Юе га задобити и сачувати у вечности, мада Юе изгубити оваЉ времени смртни живот. ќваЉ времени и смртни живот човек може изгубити ради ’риста и £еванРеЪа или онда када га у потребном случаЉу жртвуЉе и мученички умре за ’риста и Мегово свето £еванРеЪе, или пак онда када презре оваЉ своЉ живот као грешан и недостоЉан и пружи се свим срцем, свом душом и свом снагом своЉом ка ’ристу ставЪаЉуЮи се Мему у службу, даЉуЮи Мему све, и надаЉуЮи се од Мега свему. ћоже неко изгубити душу своЉу, односно живот своЉ, било самоубиством, било жртвоваЬем за неку неправедну ствар, било у сваРи и раздору. “аквоме се не обеЮава да Юе сачувати душу своЉу, односно живот своЉ. £ер се каже: мене ради и ЉеванРеЪа. —амо ’ристос и ЉеванРеЪе несравЬиво су боЪи од душе наше. “о Ље наЉвеЮе благо у времену и у вечности, и ниЉедан човек не треба да оклева да жртвуЉе све ради тога непропадЪивог добра. Ќо зашто √оспод додаЉе и ЉеванРеЪе! ЌиЉе ли довоЪно само реЮи мене ради? ЌиЉе ли довоЪно реЮи само: мене ради: ЌиЉе довоЪно. √оспод вели: мене ради и ЉеванРеЪа, да би тиме раширио разлоге умираЬа себи и живЪеЬа Ѕогу, а кроз то опет повеЮао и броЉ оних коЉи се спасаваЉу. —пасава се, дакле, онаЉ ко изгуби живот своЉ ради ’риста живога и бесмртнога. Ќо спасава се и онаЉ ко изгуби живот своЉ ради дела ’ристовог у свету и Ьегове свете науке. ЌаЉзад спасава се и онаЉ ко изгуби живот своЉ ради Љедне Љедине заповести ’ристове, или Љедне Љедине речи Мегове. √оспод Ље уставотворац живота; ко се жртвуЉе за уставотворца жртвовао се и за Мегов устав, и обратно, ко се жртвуЉе за Мегов устав жртвовао се за Мега. »стоветуЉуЮи —ебе са —воЉим делом и —воЉом науком √оспод тиме шири могуЮност спасаваЬа многих.

£ер каква Ље корист човеку ако задобиЉе сав свет а душу своЉу оштети? »ли какав Юе откуп дати човек за душу своЉу! ќвим речима се у многоме расветЪуЉу претходне речи. »з Ьих се види да √оспод цени душу човечЉу више од целога света. »з Ьих се види такоРе, какву душу човек треба да изгуби да би душу сачувао: душу оштеЮену, душу поронулу у свет, обремеЬену светом, и заробЪену светом. »згуби ли човек такву назови душу, спашЮе праву душу своЉу; одбаци ли лажан живот, задобиЮе прави живот своЉ.

Ўта помаже задобити сав свет, кад Ље свет намеЬен пропасти, а оштетити душу, намеЬену бесмртности? —вет се примиче своме краЉу, и наЉзад Юе се одбацити као овештала и ислужена хаЪина. »стините душе, христоЪубиве душе, полетеЮе тада у царство бесмртне младости. —вршетак света почетак Ље новог живота душа.  аква Ље корист, дакле, човеку од свега света, кад се он ускоро мора раставити од свега света и кад се и сав свет, у недалеком времену, мора раставити од биЮа и ишчезнути као одсаЬани сан? Ўта Юе му помоЮи беспомоЮни мртвац? » какав Юе откуп дати за душу своЉу? √ле, и сав свет да Ље Ьегов, Ѕог не би примио свет место душе. јли и свет не припада човеку него Ѕогу; Ѕог га Ље саздао и дао човеку на привремену послугу ради Љедног више добра, вишег и драгоцениЉег од света. √лавни дар коЉи Ље Ѕог даровао човеку Љесте богообразна душа. » таЉ главни дар Ѕог Юе у своЉе време тражити натраг. Ќишта човек не може вратити Ѕогу на место душе. ƒуша Ље цар, а све остало Ље роб. ЌеЮе примити Ѕог роба место цара, нити ишта времено место бесмртнога. ќ, какав Юе откуп дати грешник за душу своЉу? £ош док Ље човек у телу у овоме свету он се заноси многим вредностима света; но када се одвоЉи од тела, тада увиРа - аваЉ да не буде позно! да осим Ѕога и душе не постоЉе никакве друге вредности. “ада му неЮе моЮи доЮи ни помисао о ма каквом откупу и замени душе. ќ, како Ље Љезив положаЉ грешне душе кад се покидаЉу сви Ьени конци са светом и Ѕогом, и кад се она нага пренага, сиромашна пресиромашна, наРе у свету духовном!  ога Юе да викне у помоЮ? „иЉе Юе име да помене? «а чиЉ скут да се ухвати падаЉуЮи у понор без краЉа - вечно падаЉуЮи у понор без краЉа? Ѕлажени су пак они коЉи су се у овоме животу приЪубили уз ’риста, и коЉи су привикли Мегово име призивати дан и ноЮ, нераздвоЉно од дисаЬа и од откуцаЉа срца свога. ќни Юе над понором знати, кога Юе викнути у помоЮ. ќни Юе знати, чиЉе Юе име споменути. ќни Юе знати, за чиЉ Юе се скут ухватити. ¬аистину, они Юе бити ван опасности под окриЪем ЪубЪенога √оспода.

Ќо ево главнога страха за све оне коЉи у овом животу немаЉу страха од греха - √оспод говори: Љер ко се постиди мене и моЉих речи у роду овом преЪуботворном и грешном и син Юе се човечЉи постидети Ьега кад доРе у слави оца свога с ангелима светима. „уЉте ово сви верни, и не рачунаЉте преко мере на милосрРе ЅожЉе. «аиста, на непокаЉане богохулитеЪе изливаЮе се милост ЅожЉа само у овом животу, а на —трашном —уду правда Юе заменити милост. „уЉте ово сви ви коЉи се сваки дан ближите неизбежноЉ смрти, чуЉте и уздрхтите душом и срцем. ќве речи ниЉе изговорио неприЉатеЪ ваш но наЉвеЮи ѕриЉатеЪ. ќна иста уста коЉа су и с  рста опростила неприЉатеЪима, исказала су и ове страшне но праведне речи.  о се постиди ’риста у овоме свету, постидеЮе се и ’ристос Ьега на краЉу овога света.  о се постиди ’риста пред грешницима, постидеЮе се и ’ристос Ьега пред ангелима светим. „име Юеш се поносити, човече, ако Юеш се ’риста стидети? јко Юеш се стидети живота, значи поносиЮеш се смрЮу! ако ли истине, значи поносиЮеш се лажи! ако ли милосрРа, значи поносиЮеш се злобом! ако ли правде, значи поносиЮеш се неправдом! ако ли страдаЬа на  рсту, значи поносиЮеш се идолском гнусобом! ако ли бесмртности, значи поносиЮеш се смртном трулежи гробним смрадом! » пред ким наЉзад имаш да се стидиш ’риста? ƒа ли пред неким боЪим од ’риста? Ќе; пошто нема никога боЪега од ’риста. «начи да се ти стидиш ’риста пред неким горим од ’риста. ƒа ли се син стиди свога оца пред медведом, или Юерка своЉе маЉке пред лисицом? «ашто би се ти, дакле, стидео ЌаЉбоЪега пред злим, ЌаЉчистиЉег пред нечистим, ЌаЉмоЮниЉег пред ништавним, ЌаЉмудриЉег пред тупавим? «ашто би се стидео величанственог √оспода пред родом преЪуботворним и грешним? £е ли зато што ти оваЉ род непрестано игра пред очима а √оспод се не види? Ќо Љош мало мало, и √оспод Юе се поЉавити у слави, на облацима од многих ангела, и род Юе оваЉ ишчезнути испред Мегових ногу као прашина испред силног ветра. ¬аистину, онда се неЮеш стидети √оспода славе него самога себе, али стид твоЉ биЮе тада бескористан. ЅоЪе се стидети сада докле Љош стид помаже, стидети се свега пред ’ристом а не ’риста пред свим. «ашто √оспод каже мене и моЉих рени?  о се постиди мене значи: ко посумЬа у ћоЉе божанство, и у ћоЉе божанско ваплоЮеЬе од ѕречисте ƒеве, и у ћоЉе муке на  рсту, и у ћоЉе васкрсеЬе, и ко се застиди ћоЉе сиромаштине у свету, ћоЉе Ъубави према грешницима.  о се постидимоЉих речи значи: ко посумЬа у £еванРеЪе, или ко се одрекне моЉе науке, или ко изврне моЉе учеЬе и кроз Љерес унесе немир и раздор меЮу верне, или ко се погорди над ћоЉим откривеЬем и покуша да га замени неком другом, своЉом, науком, или ко намерно скриЉе и преЮути ћоЉе речи пред силним и моЮним овога света стидеЮи се ћене и страшеЮи се за себе. –ечи ’ристове су животворни тестамент свету исто као и Мегове муке, Мегово тело, и крв Мегова. √оспод не двоЉи —воЉе речи од —ебе, нити Ьима придаЉе маЬу вредност него —воЉоЉ личности. Мегова реч Ље нераздвоЉна од Мега. Мегова реч има силу као и Мегова личност. «ато рече своЉим ученицима: ви сте веЮ очишЮени речЉу коЉу вам говорих (£ов. 15, 3). ќн Ље речЉу —воЉом чистио душе, лечио болеснике, прогонио духове, васкрсавао мртве. Мегова реч Ље творачка, очистителна, животворна.  акво Ље то чудо уосталом кад се у £еванРеЪу каже и Ѕог беше реч (£ов. 1,1)?

ќваЉ род назива √оспод преЪуботворним у ширем смислу, слично старим пророцима коЉи су и поклоЬеЬе другим боговима називали преЪубом (£ез. 23, 37). ѕреЪуботворан Ље сваки онаЉ ко заборави своЉу жену и поРе за туРом, но преЪуботворан Ље и сваки онаЉ ко заборави Ѕога ∆ивога и почне се клаЬати створеноме свету.  о напусти веру у √оспода и поверуЉе у Ъуде, и ко Ъубав према Ѕогу остави и пренесе Ље на Ъуде или ствари, таЉ преЪубу твори. £едном речЉу, сви греси коЉима се твоЉа душа удаЪава од Ѕога и везуЉе с неким или нечим ван Ѕога могу се назвати Љедним општим именом - преЪуба, Љер сви они имаЉу особине преЪубе мужа или жене.  о се, дакле, постиди ’риста √оспода, ∆еника душе Ъудске, пред оваквим преЪуботворним родом, заиста личи на невесту коЉа се пред распутним Ъудима постиди вереника свога. √оспод не каже само грешним родом него преЪуботворним и грешним. «ашто? «ато да би нарочито изобличио преЪуботворство. ѕод преЪуботворством пак овде се разумеЉу сви наЉтежи грехови, отровни и смртоносни, коЉи наЉвише човека одвраЮаЉу од следоваЬа за ’ристом, од самоодрицаЬа, од крста и препороРаЉа.

Ќо, гле, како Ље чудан завршетак данашЬег ЉеванРеЪа: » рече им: заиста вам кажем: има неких меРу овима што стоЉе овде коЉи неЮе окусити смрти док не виде царство ЅожЉе да доРе у сили. –екао би човек на први поглед, да ове речи немаЉу везе са оним што Ље претходно речено. ћеРутим веза Ље та Љасна, и завршетак Ље диван. √оспод неЮе да остави —воЉе верне без утехе. ѕозвавши их да узму своЉ крст, да се одрекну и саме душе своЉе, и запретивши им страшном казном ако се постиде Мега и Мегових речи, √оспод сада поставЪа дугу на небу после буре. ќн хита да обЉави и награду онима коЉи Мега послушаЉу и поРу за Мим са своЉим крстом. “а награда Юе некима стиЮи и пре краЉа света и —трашнога —уда, чак и пре краЉа Ьиховог живота, овде на земЪи. ќни неЮе окусити смрти док не виде царство ЅожЉе да доРе у сили.  ако Ље премудар √оспод у беседама —воЉим! ќн никад не говори о осуди не поменувши и награду; нити изобличава а да и не похваЪуЉе; нити наводи Ъуде на трновит пут а да не спомене и радости на краЉу пута; нити изговара претЬе а да не да и утеху. ќн не оставЪа небо застрто тамним облацима а да убрзо не покаже сЉаЉ сунца и красоту дуге.

Ќо коЉи су то коЉи неЮе окусити смрти док не виде царство ЅожЉе у сили? √оспод говори пред гомилом народа и ученика —воЉих, па каже: има неких меРу овима што стоЉе овде. Ќа кога то, дакле, √оспод мисли? Ќа првом месту на све оне коЉи буду испунили заповест Мегову о ношеЬу крста и самоодрицаЬу. ќни Юе Љош у овом животу осетити на себи силу царства ЅожЉега. Ќа Ьих Юе сиЮи ƒух ЅожЉи, коЉи Юе их очистити и просветити и отворити им врата таЉни небесних, као што Ље то био случаЉ доцниЉе с апостолима и с архиРаконом —тефаном. Ќису ли апостоли у дан ѕедесетнице видели царство ЅожЉе у сили, онда кад им Ље била послата сила с висине? ј —тефан будуЮи пун ƒуха —ветога погледа на небо и виде славу ЅожЉу (ƒела јп. 7, 55). ѕа ЉеванРелист £ован не виде ли царство ЅожЉе пре своЉе телесне смрти? ѕа апостол ѕавле не диже ли се у треЮе небо пре него што окуси смрт? Ќо оставимо апостоле.  о зна колико и колико Ље Ьих од оних коЉи су у време ове проповеди ’ристове стаЉали овде осетили силу ƒуха —ветога и видели царство ЅожЉе где долази пре растанка с овим светом?

Ќо осим овога тумачеЬа неки свештени тумачи £еванРеЪа даЉу горЬим речима ’ристовим и Љедно друго. Ќаиме, они односе горЬе речи —паситеЪеве на троЉицу ученика, ѕетра, £акова и £ована, коЉи су убрзо после ове проповеди видели на “авору √оспода ѕреображеЬе у друштву са ћоЉсеЉем и »лиЉом. Ќема сумЬе да Ље ово тумачеЬе тачно, но оно не искЪучуЉе ни оно прво тумачеЬе. “роЉица апостола видели су истини царство ЅожЉе у сили на гори “аворскоЉ, када се √оспод »сус показао у небесном сЉаЉу —воме, и када су се из онога света показали видЪиви ћоЉсеЉ и »лиЉа, Љедан с Љедне други с друге стране √оспода —лаве. Ќо никако не треба мислити, да Ље то Љедини случаЉ где су смртни Ъуди видели царство ЅожЉе, како долази у сили. “аЉ случаЉ на “авору уистини Ље величанствен и на своЉ начин изузетан, али таЉ случаЉ не искЪучуЉе и безброЉне друге случаЉеве где су смртни Ъуди видели у овоме животу, мада и на други начин, царство ЅожЉе у сили и слави.

јко хоЮемо и ми можемо видети царство ЅожЉе где долази у сили пре него ли смрт окусимо. ѕод каквим условима се то открива, данашЬе £еванРеЪе Љасно говори. ”змимо драговоЪно крст своЉ и последуЉмо √осподу. ѕостараЉмо се да изгубимо своЉу стару душу, своЉ грешни живот, и научимо се да Ље важниЉе за човека спасти душу него ли цео свет задобити. “ако Юемо се и ми удостоЉити, по милости ЅожЉоЉ, да видимо царство ЅожЉе, велико у сили и несравЬиво у слави, где ангели са светитеЪима даноноЮно прославЪаЉу ∆ивога Ѕога, ќца и —ина и —ветога ƒуха - “роЉицу Љеднобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност - јмин.

—ветосавЪе.орг

15 / 03 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0