Srpska

¬ратити иконе у ’рватску кад и избегле —рбе

»нтервЉу: ¬ладика далматински ‘отиЉе

Ќе можемо да прихватимо било какав облик гетоизациЉе и граРанства другог реда у ’рватскоЉ, Љер би тада и повратак нашег духовног блага имао другоразредни значаЉ

ѕравославне иконе и духовну баштину српске цркве треба вратити у ’рватску кад се у Ьу врати и избегли српски народ. “о Ље у наЉкраЮем више пута изречени став —рпске православне цркве када Ље у питаЬу враЮаЬе од рата склоЬеног духовног блага у православне цркве и манастире на териториЉи –епублике ’рватске. ѕонавЪа га у интервЉуу за „ѕолитику” и владика далматински ‘отиЉе. ќн Ље на челу Љедне од епархиЉа коЉа Ље наЉвише пострадала у ратовима деведесетих година прошлог века. ƒуховно благо далматинских цркава и манастира на списку Ље предмета коЉи се из —рбиЉе враЮаЉу у ’рватску. ¬ладика наводи и да су двадесет година по окончаЬу ратних сукоба, православне цркве и манастири у ≈пархиЉи далматинскоЉ и даЪе мета изгредника, иако Ље реч о поЉединачним инцидентима.

Ц ЅезбедниЉе су оне светиЬе где има више нашег народа. »з ове чиЬенице се Љасно види да проблем обнове цркава и манастира ≈пархиЉе далматинске, као и евентуални повраЮаЉ културног блага из —рбиЉе, ниЉе могуЮе одвоЉити од повратка —рба на просторе ƒалмациЉе. “о мора бити паралелан процес. ƒругачиЉе би могло изгледати да Ље будуЮност —рба у ƒалмациЉи у „музеЉима”, што Ље за нас као ÷ркву неприхватЪиво. ћи смо овде вековима живели и желимо и даЪе да живимо као православни хришЮани и —рби, поштуЉуЮи и уважаваЉуЮи како државне законе, тако и све народе коЉи живе и коЉи Юе живети на овим просторима Ц каже у разговору за „ѕолитику” владика ‘отиЉе.

ƒа ли се обнавЪаЉу манастири и цркве у коЉе се враЮа културно благо?

Ќедавно су ≈пархиЉу далматинску посетиле мешовите комисиЉе –епублике —рбиЉе и ’рватске, коЉе се у наЉконкретниЉем смислу баве питаЬем повраЮаЉа ризнице манастира  рке и другог духовног и културног блага наше епархиЉе. ћи смо заЉедно са Ьима обишли просториЉе ризнице у  рки, као и епархиЉске у Ўибенику. Ќа основу те посете свима Ље било Љасно да тренутно не постоЉе ни елементарни услови за повратак нашег духовног и културног блага. “о значи да ћинистарство културе из «агреба и друге државне институциЉе мораЉу наставити са даЪом обновом ових простора како би се оне адекватно припремиле за прихватаЬе наших светиЬа.ѕоред тога, приликом ове посете поменули смо и значаЉно културно благо, коЉе Ље у време рата остало у нашим црквама и манастирима, а потом Ље нестало. “аЉ проблем се покушава ставити у други план, што Ље за нас као ÷ркву неприхватЪиво. —матрамо да су надлежне државне институциЉе и министарства ’рватске обавезни да и то благо пронаРу и врате. —амо тако би проблем повраЮаЉа нашег културног блага био целовито решен.

»ма ли цркава и манастира на териториЉи ваше епархиЉе коЉи су до темеЪа срушени, а чиЉе Ље културно благо на списку за враЮаЬе из —рбиЉе у ’рватску?

Ќажалост, има Љош десетак до темеЪа срушених цркава. Ќеке од Ьих смо успели обновити, на пример, ÷ркву —ветог √еоргиЉа у —моковиЮу код «адра. ¬еЮина далматинских цркава и манастира у овом последЬем трагичном рату од 1991. до 1995. године претрпеле су потпуну или делимичну штету. ЌаЉпре смо почели обнавЪати оне цркве где се сабира наЉвише народа, а то су саборне цркве у седиштима црквених општина, као и наше манастире  рку,  рупу и ƒраговиЮ. ∆еЪа нам Ље да све преостале цркве обновимо, али нам Ље за то потребна помоЮ како хрватске државе, тако и матичне државе —рбиЉе, и диЉаспоре у коЉоЉ живи велики броЉ —рба пореклом из ƒалмациЉе. ƒа би ово велико дело обнове учинили, потребно нам Ље то „троЉно” Љединство.

ƒа ли се у вашу епархиЉу враЮа, заЉедно са светиЬама, и народ или —рпска црква остаЉе наЉвеЮи сведок некадашЬег српског присуства на тим просторима слично, као на  осову и ћетохиЉи?

ћисиЉа ѕравославне цркве Љесте да увек буде са своЉим народом и у добру и у злу, Љер Ље ÷рква позвана да носи крст свога народа, али и да буде она коЉа сведочи ¬аскрсеЬе. —амим тим, и наЉтеже животне и историЉске околности не могу да затамне ту веру ÷ркве у коначну победу добра и победу вредности ÷арства небескога, за коЉе се свети цар Ћазар определио на  осову. ћи у ƒалмациЉи имамо своЉе ƒалматинско  осово и манастир —вету Ћазарицу и чувамо косовски завет и косовску етику и у ово наше распето време. ќно, пак, што као ÷рква не можемо да прихватимо Љесте било какав облик гетоизациЉе и граРанства другог реда, Љер би тада и повраЮаЉ нашег духовног блага имао другоразредни значаЉ и не би могао извршити ону духовну и културну мисиЉу коЉа му Ље намеЬена.

£елена „алиЉа

ѕолитика

15 / 03 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0