Srpska

ќ светогрРу у уметности и животу

Ўта се може реЮи о правноЉ свести оних за коЉе су религиозна осеЮаЬа-повод бесконачног упражЬаваЬа оштроумЪа? «ар Ље могуЮе говорити о вреРаЬу Ѕога, Љер Ѕог Ље неувредЪив. (о обмани Ѕога, Љер се Ѕог не може обманути)?  оЉи Ље критериЉум коЉим се одреРуЉу увреРена осеЮаЬа верних? —а овим и другим актуелним питаЬима обратили смо се митрополиту ЅориспоЪском и Ѕроварском јнтониЉу.

-ƒанас се у одреРеним круговима може приметити довоЪно ироничан однос ка схватаЬу као што Ље вреРаЬе религиозних осеЮаЬа. ќбично се оно своди на нетрпеЪивост самих верника.  акав Ље ¬аш став поводом тога?

-»роничан однос у датом случаЉу сведочи о принципиЉалном непоштоваЬу човека и онога што Ље за Ьега сакрално.

ћожемо водити дискусиЉе о критериЉумима сакралног, о томе шта представЪа сакрално, и томе слично. јли, при томе, морамо имати у виду да се принцип толерантности не гради основу сазнаЬа да Ље нешто сакрално, а управо на основу сазнаЬа да Ље за неког сакрално. £а, лично, могу да не сматрам нешто сакралним, али се поред мене може наЮи особа, или група Ъуди коЉима Юе управо ова ствар, или неки приказ или текст бити сакрални. » потребно Ље знати, да се независно од наше позициЉе, учимо да поштуЉемо позициЉу-а Љош више веру других.

ќни, коЉи се иронично односе ка вреРаЬу осеЮаЬа верника, у суштини показуЉу своЉ однос ка човеку и Ьеговим правима. Ќе треба заборавити да Ље управо принцип трпеЪивости ЦЉедан од камена темеЪаца савременог демократског друштва. “ако да, ако неко стреми реализоваЬу демократских вредности, нека призна себи да подругЪивим односом ка осеЮаЬима верних нарушава савремени систем вредности. √оре од тога може бити само дупли морал, када се толерантност омогуЮуЉе Љеднима, а ускраЮуЉе другима. “о Ље веЮ знак фаворизоваЬа одреРених вредности.

-£ош кажу да се Ѕог не може увредити.

-Ѕог се заиста не сме увредити.

Ўтавише, са тачке гледишта православног учеЬа, Ѕогу се и не може угодити, Љер ЂЌити прима угаРаЬа руку човечиЉихї. » пошто Ље ќн —весавршени, нема потребу ни за чим. ќн Ље —авршенство савршенства, по речима преподобног £ована ƒамаскина Ђима по самоЉ природи, не добивши ниодкуда, веЮ —амо ( Ѕожанство. Ц м.ј ) ЉавЪа свако благо —воЉим створеЬимаї

«ато, наравно, у дубоком метафизичком смислу не може бити речи о увреди Ѕога, али се може у потпуности говорити о деструктивним изразима коЉи се односе на живот и учеЬе, а коЉи имаЉу своЉе порекло у воЪи ЅожиЉоЉ. » у том смислу, такво понижаваЉуЮе понашаЬе назива се богохуЪеЬем и светогрРем.

ЌавешЮемо пример из живота. Ќпр: ми можемо бити увреРени, не директно, веЮ рецимо, да се увреди оно што представЪа резултат нашег рада, труда, стваралачког надахнуЮа, животног стила коЉи водимо. “о нас не уништава директно, али за краЉни резултат има негативан однос ка нама и доживЪава се као лична увреда. јко неко каже да Ље одреРена слика ужасно насликана, то се првенствено не односи на слику, веЮ на сликара, иако начелно не звучи тако. »сто Ље и у односу ка религиЉи. Ќекада богохуЪеЬе ниЉе директно, веЮ индиректно, када се обЉектом увреде ЉавЪа оно, —твараоцем чега Ље Ѕог.

–еЮиЮемо прецизниЉе: неверЉе као такво може бити формирано не из критике Ѕога, а из критике онога што Ље Ѕог створио. —етиЮемо се класичне вариЉанте таквог погледа на свет- »вана  арамазова, коЉи Ље говорио своме брату: Ђ ЌиЉе да Ља Ѕога не прихватам, Ља не прихватам Мегов светї. јли, као резултат, »ван  арамазов се карактерише управо као неверуЉуЮи, иако се полазном тачком Ьеговог неверЉа ЉавЪа не Ѕог, а свет, створени Ѕогом.

-” наше време уметници, како би привукли пажЬу посматрача, често иду на то да га шокираЉу. —тваралаштво, настало као резултат тог процеса,ретко се може издвоЉити добрим укусом, а врло често пркоси друштвеним нормама понашаЬа и морала. “о такоРе може збунити веруЉуЮе.  акав Ље уопште критериЉум, коЉи одреРуЉе повреду осеЮаЬа веруЉуЮих? £ер, човека при цркви може увредити не само конкретно светогрРе уметничког стваралаштва, а и многе друге ствари коЉе нас окружуЉу у свакодневном животу- нпр: рекламе коЉе експлоатишу сексуалне садржаЉе.  ако хришЮанин да реагуЉе на нехришЮанске сценариЉе у коЉима Ље често принуРен да учествуЉе?

-ќвде можемо говорити о нарочитом хришЮанском погледу на свет, коЉи Ље своЉствен црквеноЉ заЉедници, и о општим религиозним тврдЬама коЉе су карактеристичне за веЮину светских религиЉа. Ќапример, учеЬе о ’ристу као —паситеЪу света представЪа специфичну црту хришЮанства, а поглед, по коЉем брак треба да се гради на принципима повереЬа, Ъубави и верности, деле све светске религиЉе, и не само религиЉе.

Ќе ЉавЪа се увек предметом исмеваЬа или провокациЉе нарочито хришЮанско учеЬе, често се догаРа да Ље то и признак религиозног погледа на свет.

“ако, могу се исмевати светост породице и брака, традиционални односи измеРу родитеЪа и деце, и томе слично. —ве се то може радити без било каквих асоциЉациЉа на одреРену религиЉу, али по своЉим последицама, таква критика удара на религиозно схватаЬе света. «ато, не само хришЮани, веЮ и представници других религиЉа, поготову оних традиционалних за нашу земЪу, мораЉу заЉедно реаговати на деловаЬа коЉа разрушуЉу моралне принципе Ъудског понашаЬа.  ао што Ље познато, управо она представЪаЉу нерв религиозног доживЪаЉа света.

ћрзитеЪи су схватили да бирати за обЉекат критике вероучитеЪске тврдЬе- то Ље дуг и малопродуктиван пут. «ато су изабрали лакши и делотворниЉи начин- разрушити код човека осеЮаЉ за морал, без коЉег он ниЉе у могуЮности да види где Ље зло, а где добро, где постоЉи опасност, а где не.  ао што сте приметили, постоЉе феномени коЉи се формално не тичу религиЉе, али сам уверен да Ље неопходно посматрати последице тих феномена. ќне су често деструктивне за традиционалне вредности.

’ришЮанин треба пре свега да се чува од негативних искустава или помисли, коЉе се могу поЉавити као резултат посматраЬа или слушаЬа неприличних ствари. » само у неким случаЉевима, када аморални феномени имаЉу сувише широку општу резонанцу, веруЉуЮа заЉедница треба да искаже своЉу позициЉу.

-»ма ли верник право да Љавно искаже своЉ оштри негативни однос ка стварима коЉе противурече вери?  оЉа Ље форма изражаваЬа протеста у датим случаЉевима умесна за веруЉуЮе?

-Ђƒобро, коЉе се не учини на добар начин, ниЉе доброї,- каже преподобни —имеон Ќови Ѕогослов.  оЉе год методе свог негодоваЬа да изаберемо, онe не треба да имаЉу црте агресиЉе, озлоЉеРености, а самим тим и мржЬе. «а изражаваЬе своЉе несагласности верници могу користити све методе, коЉе се не противе државном законодавству, не противурече нормама моралног понашаЬа и правилима пристоЉности.

—а митрополитом јнтониЉем разговарала ЌаталиЉа √орошкова

—а руског »ва ЅендеЪа

26 / 03 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0