Srpska

Ђ–екао сам: богови сте...ї

“о што се ¬аскрс ове године слави истовремено кад и световни празник као што Ље ƒан космонаутике Ц ниЉе превише важно, и можда на то не би ни требало обраЮати пажЬу, али код Ѕога ништа ниЉе случаЉно. » из овакве ситне, случаЉне подударности човек може да стекне неку душевну корист, - на пример, може видети у ЬоЉ повод за размишЪаЬе о томе колико се савремена слика о створеном свету, о космосу, подудара са библиЉским погледом на ¬асеЪену... ”право о томе сад размишЪа познати санктпетербуршки свештеник, протоЉереЉ  ирил  опеЉкин.

ЌиЉе нимало случаЉно то што ЅиблиЉа почиЬе причом о ствараЬу света, о изградЬи ¬асеЪене. √оспод Ље због нечега одлучио да нам откриЉе ову таЉну, да нам каже нешто о томе шта се дешавало у свету кад у Ьему ниЉе било човека. ’аЉде да покушамо да видимо шта Ље то.

 ао прво, реЮи Юемо да су реч Ђкосмосї први употребили —тари √рци Ц да будемо прецизни, употребио Љу Ље ѕитагора Ц и она потиче од глагола Ђкосмеї - Ђукрашаватиї. ќдносно, —тари √рци су космос замишЪали као извесну хармониЉу, као хаос, коЉи Ље нека виша сила довела у ред и украсила. “о Љесте занимЪив поглед на ¬асеЪену, али размислите о следеЮем: да бисмо свет видели као космос, треба да погледамо на Ьега са стране и да оценимо сразмерност Ьегових делова, лепоту и хармониЉу. јли, да ли човек може стати изван ¬асеЪене, ако Ље сам Ьен део?

ЅиблиЉски поглед на космос Ље другачиЉи. ѕо ЅиблиЉи ¬асеЪена Ц ниЉе Ђкосмосї, веЮ Ље Ђоламї - хебреЉска реч, коЉа значи Ђсвет, вечностї. ќна потиче од друге речи, коЉа се може превести као Ђбити скривенї, Ђкрити сеї. –азумете ли у чему Ље ту ствар? —вет Ље по ЅиблиЉи нешто што Ље скривено, што Ље скривено у Ѕогу, што Ѕог обухвата, као што нероРено дете обухвата маЉчино тело. Ќа основу тога Ље Љасно да човек у принципу не може да погледа Ѕога, да √а посматра и опише, као што ембрион не може у целини да види своЉу маЉку или да Ље замисли више или маЬе веродостоЉно. Ѕог постаЉе описив тек онда кад долази као „овек, што нам Ље и показао √оспод »сус ’ристос.

«анимЪиво Ље да и апостол ѕавле у кЬизи ƒела апостолских у свом говору у ареопагу каже за Ѕога: Ђ...Љер у Мему живимо, и креЮемо се, и Љесмо...ї (ƒап. 17, 28) Ц односно, у извесном смислу се налазимо у Мему и зато √а не видимо. ћислим да нас овакав доживЪаЉ света наводи на то да поново осмислимо своЉе место у створеном свету, у односу на свет око нас. ѕоглед, по коЉем свет пребива у Ѕогу, али ниЉе истоветан Ѕогу, назива се Ђпанентеизмомї - од грчког Ђпан ен “еої - Ђсве у Ѕогуї (не треба га мешати с пантезимом!). ќвакво гледиште се може срести и код Ѕлаженог јвгустина. јвгустин, размишЪаЉуЮи у своЉоЉ Ђ»сповестиї о томе у каквим су односима Ѕог и свет, каже отприлике следеЮе: замислимо сунРер коЉи се налази у океану; сунРер Ље прожет овим океаном, без обзира на то колико Ље велик, - исто тако Ље свет прожет Ѕогом. » наравно, свет ниЉе истоветан с Ѕогом, као што сунРер ниЉе истоветан с океаном. ћного аутора Ље делило ово гледиште, а чини ми се да нас и савремена наука враЮа погледу коЉи Ље изразио Ѕлажени јвгустин.

» треба реЮи да Ље савремени научни поглед на ¬асеЪену много ближи библиЉском Ђоламуї него старогрчком Ђкосмосуї - оном статичном простору, коЉи су Ъуди замишЪали у античка времена и много касниЉе, у време »сака Мутна.

ѕонекад кажемо да човек постоЉи у свести Ѕога исто као што поема постоЉи у свести песника, али ми се чини да то ниЉе баш наЉбоЪе пореРеЬе. «ашто? «ато што се у том случаЉу одмах поставЪа питаЬе зла: да ли зло постоЉи у Ѕогу? “реба реЮи да Ље проблем зла Љедан од наЉсложениЉих у богословскоЉ традициЉи. јли кад читамо библиЉски Ўестоднев, постаЉе Љасно да Ље за шест дана ствараЬа Ѕог створио нову стварност у односу на —амог —ебе. “ачниЉе говореЮи, наш свет Ље нешто споЪашЬе у односу на Мега, али с друге стране, представЪа и Мегово извесно проширеЬе, проширеЬе у коЉем Ље могуЮе слободно постоЉаЬе човека.

...” £еванРеЪу по £овану Ље речено: Ђќдговори им »сус: ЌиЉе ли написано у закону нашему: богови сте?ї (£н. 10, 34). » треба реЮи да смо у одреРеном смислу заиста богови Ц богови за сопствени свет, унутрашЬи свет душе, богови свог тела коЉим управЪамо. “о се дешава баш зато што смо створени по образу и подобиЉу ЅожиЉем. ”право зато Ље човек способан за стваралаштво: Љер, Ѕог Ље “ворац, а ми смо Мегов образ и подобиЉе. ћеРутим, у библиЉском откровеЬу Ље битно то што Ѕог свет ствара тако да он до одреРене границе може да постоЉи независно. » у томе што не видимо очигледно Ѕога у стварности коЉа нас окружуЉе, садржи се нека вест ЅожиЉа: вест о томе да Ље √оспод оваЉ свет створио тако да можемо да се осеЮамо независним од Ѕога и самосталним биЮима.

Ўта Ље потребно за то да би Ѕог могао да ступи с нама у лично општеЬе? ѕросудите сами: главна особина по коЉоЉ се човек разликуЉе од свих осталих живих биЮа (с тачке гледишта библиЉског откровеЬа) не састоЉи се у томе што смо паметниЉи од ових или оних животиЬа, веЮ у томе да смо само ми на «емЪи способни за личан сусрет с Ѕогом. ћеРутим, оваЉ лични сусрет Ље могуЮ само онда кад Ље човек самосталан!... Ќе могу озбиЪно да ступим у диЉалог с крпеном лутком коЉа Ље натакнута на моЉу руку!... »сто тако Ѕог ствара човека као потпуно независно, самостално биЮе, коЉем Ље дарована слободна воЪа, како би с Ьим могао да ступи у лично општеЬе. Ќаравно, оваква слобода Ље за нас бременита озбиЪном опасношЮу Ц опасношЮу од пада у грех. јли Ље очигледно да “ворац чак и то ризикуЉе само да би човек могао да изабере по своЉоЉ воЪи пут ка Мему и да се сретне с Мим лицем у лице.

ќ Ѕожанском подобиЉу човека говоре и наЉчеститиЉи савремени научници. »стакнути физичар ’’ века, ≈.Ўредингер у своЉоЉ кЬизи ЂЎта Ље живот?ї пише да савремена наука у принципу ниЉе у стаЬу да укЪучи душу у своЉу слику о свету - не зато што Ље тако лоша и атеистичка, веЮ зато што полазни принципи научног приступа свету не дозвоЪаваЉу посматрачу да га изведе ван граница. —тога, ма колико да покушавамо да пронаРемо Ђместої где душа делуЉе на материЉу или где мозак раРа свест, - то нам не полази за руком. ” последЬоЉ глави кЬиге Ц Ђќ детерминизму и слободи воЪеї - Ўредингер размишЪа на следеЮи начин: Ђƒа ли се моЉе тело потчиЬава законима физике?ї - Ђƒа!ї - Ђƒа ли се оно састоЉи од атома?ї - Ђƒа!ї - Ђƒа ли Ља управЪам своЉим телом?ї - ЂЌесумЬиво!ї - Ђќнда се поставЪа питаЬе: ко сам ЂЉаї, коЉи управЪа телом, коЉе се састоЉи од атома, коЉи се потчиЬаваЉу законима физике? ќчигледно Ље да Ље ЂЉаї - бог.ї “ако каже Ўредингер. јли само Ље хришЮанство у стаЬу да на основу ове мисли донесе тачне закЪучке. £едан од наЉвеЮих богослова ’’ века Ц митрополит јнтониЉе —урошки Ц Ље говорио да Ље хришЮанство Љедини истински материЉализам, у смислу да за нас материЉа ниЉе просто мртва супстанца, веЮ оно што Ље позвано на обожеЬе.

ƒакле, свет Ље уреРен као место сусрета Ѕога и човека.  осмос, ¬асеЪена, Ђоламї, су створени тако да човек, поставши свестан да Ље слободно и разумно биЮе, доРе на мисао о томе да постоЉи Ѕог, да пожели да √а види лицем у лице Ц и да то може да учини.

ѕравославный —анкт-ѕетербург

—а руског ћарина “одиЮ

26 / 03 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0