Srpska

ЌаЉстариЉи ѕравославни храм у Ѕанату

—аградиЮу шаЉку, од сувога кедра,

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† катарку Юу од шимшира а свилена Љедра...

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† песма —рба граничара

” толико Ље веЮе чудо да Ље ѕравославни храм у ≈чки посвеЮен —ветом ќцу ЌиколаЉу у готово неизмеЬеном облику опстао до данас. ‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков ” толико Ље веЮе чудо да Ље ѕравославни храм у ≈чки посвеЮен —ветом ќцу ЌиколаЉу у готово неизмеЬеном облику опстао до данас. ‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков
††††

«ашто се село зове ≈чка, не зна се поуздано, а када Ље насеЪено и од кога такооРе се не зна, констатуЉе Љедан од великих српских етнолога, £ован ≈рдеЪановиЮ у свом делу „—рби у Ѕанату“. ” старом опису торонталске жупаниЉе наводи се легенда да Ље овде живела Љедна од јтилиних жена коЉоЉ Ље било име Esce, и да отуд ово место носи своЉе име. ѕостоЉе и друга тумачеЬа коЉа се темеЪе на латинским речима коЉе означаваЉу поЉмове: речна окука и мост, као и румунскоЉ речи са значеЬем „ивер“. ћаРари поуздано никада нису живели у овом селу па по Ьима ниЉе могло доЮи име. ќдбор за помаРариваЬе места Ље након јустро-угарске нагодбе предложио да се ово село назове ≈чехилда, али Ље општинско представништво меРу коЉима Ље било —рба и –умуна протествовало против тога.  ада Ље организована жупаниЉска управа и пошто Ље српски народ морао кулучити и давати спахиЉи десетак, напустили су многи —рби ово место и своЉ посед и отишли у ¬оЉну границу, понаЉвише у „енту, где сe цела Љедна улица зове ≈чански сокак. —амо мали броЉ —рба, 40-50 куЮа, остао Ље овде. ѕошто су многе куЮе остале пусте и земЪишта напуштена, насели спахиЉа –умуне, коЉе доведе из села ћацедониЉа код –удне према “емишвару и из других села. ѕосле Ље насеЪавао и Ќемце из разних села, сведочи ≈рдеЪановиЮ. ” толико Ље веЮе чудо да Ље ѕравославни храм у ≈чки посвеЮен —ветом ќцу ЌиколаЉу у готово неизмеЬеном облику опстао до данас.

‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков ‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков
††††

ѕо речима свештеника √орана Ѕолобана, ’рам —ветог ќца ЌиколаЉа у ≈чки Ље вероватно саграРен око 1711. године, а саградили су га —рби, становници села. Ѕио Ље то Љош Љедан талас избеглица из —таре —рбиЉе настао услед аустриЉског пораза, што Ље покренуло ѕрву велику сеобу —рба 1690. године под пеЮким патриЉархом јрсениЉем треЮим „арноЉевиЮем. —а патриЉархом Ље кренуо наЉбогатиЉи део српског народа, трговци и занатлиЉе. ћноги су имали довоЪно новца да изграде трговачку речну флоту, коЉа Ље пловила ƒунавом. ѕредаЬе каже да Ље ÷рква настала у жалости родитеЪа за дететом. Ќаиме, богатом оцу, —рбину, трговцу, удавио се син, коме Ље наменио шаЉку, тек изграРену, Љер Ље желео да му син живи од трговачког посла, а не да ратуЉе за аустриЉског Юесара, што Ље био крвав посао овдашЬих —рба граничара. ќжалошЮени родитеЪи су подигли ову цркву за душу свог преминулог у √осподу детета, а од граРе за шаЉку Ље правЪен црквени свод, Љер Ље дрвени материЉал у овим равничарским условима био веома скуп и редак.

‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков ‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков
††††

÷рква Ље подигнута око 1711 године и зидана по узору на брвнаре —таре —рбиЉе, са двоводним кровом од шиндре, док су зидови од черпиЮа и споЪа и изнутра облепЪени банатским блатом. ÷рква Ље Љеднобродна са петостраном апсидом и певничким просторима коЉи излазе из равни бочних зидова. ’оризонтална дрвена конструкциЉа носи под, хор и дрвени скелет барокног звоника, коЉи се диже из крова на западноЉ страни. Ќа дебеле, земЪане зидове ослоЬен Ље необичан полуобличасти дрвени свод, око кога се исплела легенда о шаЉки. «абат од опеке над западним зидом накнадно Ље изграРен. ’рам Ље саграРен од материЉала кога у околини има у изобиЪу а то Ље земЪа банатска, од набоЉа и черпиЮа и облепЪен Ље блатом изнутра и споЪа. —воЉим споЪним изгледом наставЪена Ље традициЉа храмова брвнара коЉе су се у то време градиле у косовскоЉ и моравскоЉ —рбиЉи одакле Ље и пристигла веЮина становништва у великоЉ сеоби.  ров храма Ље двоводни и он Ље до данас очуван у оригиналу, покривен Ље шиндром по чему Ље храм Љединствен у целом Ѕанату.

ѕрвобитни иконостас Ље радио Ўербан ѕоповиЮ 1744. године, а део икона тог наЉстариЉег иконостаса и данас се налази у ÷ркви, део у Ќародном музеЉу у «реЬанину а поЉедине иконе у ¬ладичанском двору у ¬ршцу. ‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков ѕрвобитни иконостас Ље радио Ўербан ѕоповиЮ 1744. године, а део икона тог наЉстариЉег иконостаса и данас се налази у ÷ркви, део у Ќародном музеЉу у «реЬанину а поЉедине иконе у ¬ладичанском двору у ¬ршцу. ‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков
††††

ѕрвобитни иконостас Ље радио Ўербан ѕоповиЮ 1744. године, а део икона тог наЉстариЉег иконостаса и данас се налази у ÷ркви, део у Ќародном музеЉу у «реЬанину а поЉедине иконе у ¬ладичанском двору у ¬ршцу. ќни су пронаРени приликом истраживачких радова коЉи су вршени 1955. године. »коностас коЉи Ље данас у храму Ље веома импозантан, осликао Ље “еодор ѕоповиЮ и вероватно Ље завршен 1786. године на шта указуЉе натпис изнад царских двери. ѕостоЉи претпоставка да Ље те године на храму дограРен звоник, и тако добио данашЬи изглед. ƒрвени звоник последЬа рестаурациЉа ниЉе дотакла и он Ље сада у веома лошем стаЬу и вапи за опсежном реконструкциЉом. ќна Ље остала као симбол времена, да подсеЮа како су изгледале прве граничарске српске цркве од набоЉа, покривене шиндром (дашчицама). ќва Ље задржала и тораЬ под шиндром. ≈то у таквим богомоЪама су се молили Ѕогу —рби ¬ука »саковича коЉе Ље овековечио у свом роману „—еобе“ ћилош ÷рЬански.

’рам Ље био саграРен на сеоском православном гробЪу, о чему сведочи велики броЉ веома старих крстова и гробова. ‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков ’рам Ље био саграРен на сеоском православном гробЪу, о чему сведочи велики броЉ веома старих крстова и гробова. ‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков
’рам Ље био саграРен на сеоском православном гробЪу, о чему сведочи велики броЉ веома старих крстова и гробова. ќко храма Ље донедавно било засаРено дрвеЮе али Ље оно морало да буде уклоЬено како би се заштитила граРевина. ’рам Ље 1883. године обновЪен у потпуности и додато Ље треЮе звоно, а излио га Ље познати вршачки ливац ѕавле Ѕата. ћаЬа обнова извршена Ље 1923. године када Ље извршена поправка крова и замена дотраЉале шиндре. –ешеЬем броЉ 216 од 11.02.1948. године, Ѕеоград, броЉ регистра 12, храм —ветог ќца ЌиколаЉа Ље ставЪена под заштиту државе —рбиЉе као добро од изузетног значаЉа.††

«анимЪива Ље веза у рестаурациЉи храма са руским уметницима и конзерваторима. ” периоду од 1960. до 1963. године ураРена Ље реконструкциЉа иконостаса, и за те потребе ангажовани су рестауратори из –усиЉе £елена ¬андровска и ћариЉа ћалахова. £ош Љедна веза са –усиЉом тиче се писане речи.

‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков ‘ото: jером.»гнатиjе Ўестаков
††††

—ачуване су старе, богослужбене кЬиге коЉе потичу из времена 17. и 18. века коЉе су послате из ÷арске –усиЉе за време благоверних и ’ристоЪубивих ÷арева и ÷арица. “у се убраЉа —вето £еванРеЪе из 1759 године, ќктоих из 1712 године. «а очуваЬе ових примерака коЉи сведоче о нераскидивости руско-српских веза кроз векове интересовао се недавно у посети овоЉ банатскоЉ светиЬи Љеромонах —ретенског манастира у ћоскви »гЬатиЉе Ўестаков. Ќекада су богослужбене кЬиге —рба и –уса користиле исти Љезик и исто писмо названо црквенословенским. Ѕезумним Ъудима Ље то сметало. ƒругима се прохтело да од живих ЅожиЉих ÷ркава праве мртве музеЉе. Ѕанатска влага и прашина узима данак старим кЬигама. ѕо Ьима пада мемла а ако нема интересоваЬа нових генерациЉа пашЮе у заборав. ” толико Ље веЮа радост у √осподу, када Љеромонах из ћоскве, данас затекне, на том месту, кЬигу преведену са руског, каква Ље рецимо кЬига архимандрита “ихона Ўевкунова „Ќесвети а свети“ или дневник ћученице ÷арице јлександре –оманове „ƒаруЉте Ъубав“. —тарешина храма Ље у дугом периоду био ЉереЉ ћиодраг јновиЮ а данас се о овоЉ светиЬи стара са верним народом ЉереЉ √оран Ѕолобан од кога смо добили ове драгоцене податке.

31 / 03 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0