Srpska

„етвородневни Ћазар Ц првина општег васкрсеЬа

††††

ѕрипремамо се, драга браЮо и сестре, да прославимо улазак ’ристов у £ерусалим, а послиЉе Ьега да прославимо, да се сЉетимо великих и страшних страдаЬа √оспода и Ѕога и —паса нашег »суса ’риста Ц Меговог распеЮа, Мегове смрти, погребеЬа али и Меговог славног васкрсеЬа.

ѕриЉе ових великих и страшних догаРаЉа, наЉвеЮих и наЉстрашниЉих догаРаЉа у историЉи рода Ъудскога, приЉе дакле ’ристовог страдаЬа и распеЮа и приЉе Меговог васкрсеЬа, догодила су се два догаРаЉа исто тако велика и значаЉна и изузетна.

ѕрви догаРаЉ Ље био ’ристово преображеЬе на гори “аворскоЉ. √ора “аворска у ѕалестини Ље Љедна од наЉЪепших гора коЉе сам икада у животу видио, на ЬоЉ данас постоЉи дивни манастир, отприлике на оном мЉесту гдЉе се √оспод преобразио пред своЉим ученицима. ”зео Ље √оспод троЉицу своЉих ученика Ц ѕетра, £ована и £акова Ц одабрао их Ље од осталих дванаест своЉих ученика и извео их на гору “аворску. “роЉицу ученика и двоЉицу пророка: пророка ћоЉсиЉа Ѕоговидца и “аЉновидца и пророка »лиЉу, такоРе видиоца великих и страшних таЉни у времену приЉе ’риста. ћеРу свим пророцима Ьих двоЉица су били наЉизабраниЉи. ћоЉсиЉе законодовац Ље писац знаменитог ѕетокЬижЉа, пет кЬига ћоЉсиЉевих, коЉе и данас читамо и коЉима се просвеЮуЉемо и надахЬуЉемо. ј пророк »лиЉа Ље везан за велика збиваЬа свога времена, велики бранитеЪ вЉере у живога Ѕога, онаЉ коЉи Ље по предаЬу намЉесто пелене био повиЉен у огаЬ и зато Ље био и назван огЬени пророк »лиЉа; коЉи Ље на огЬеноЉ колесници отишао из овог свиЉета у онаЉ невидЪиви, таЉанствени ЅожиЉи свиЉет, да би се ево вратио на дан ’ристовог ѕреображеЬа. «асиЉало Ље ’ристово лице као сунце а хаЪине Мегове постале су бЉеЪе од сниЉега. ƒвоЉица пророка и троЉица ученика попадали су пред тим страшним виРеЬем вЉечне божанске свЉетлости коЉа Ље засиЉала из ’ристовог биЮа, из ’ристовог лика.

«ашто баш на гори “аворскоЉ и зашто управо приЉе великих догаРаЬа из ’ристовог живота? ’тио Ље √оспод да троЉици своЉих ученика покаже да не треба да се плаше без обзира на то шта Юе се са Мим догаРати у догледно вриЉеме Ц да ќн Љесте »сус из Ќазарета, да ќн Љесте роРен од ƒЉевоЉке ћариЉе, да ќн Љесте био са Ьима, да Юе ќн заиста пострадати, као што су то рекли ѕророци, али да не изгубе вЉеру: „ЌемоЉте да изгубите вЉеру у мене. £а Юу пострадати као човЉек и приниЉети себе за живот свиЉета, али Ља сам и нешто много више од онога што виде ваше очи.“ » то више, то узвишениЉе, то неизрецивиЉе показао им Ље на дан свога ѕреображеЬа Ц засиЉала Ље божанска свЉетлост из Ьега и божанска сила, да би их утврдила, да се не би поколебали када доРе Мегово страдаЬе, Мегово распеЮе и Мегова смрт.

¬аскрсеЬе Ћазарево

ƒруги велики догаРаЉ Љесте управо догаРаЉ коЉи данас прославЪамо Ц васкрсеЬе четвородневног Ћазара, приЉатеЪа ’ристовог. „ули смо како то потресно описуЉе £еванРеЪе и пред нама дефилуЉу ликови... Ќе само ’ристов лик и не само Ћазара четвородневног, него и други ликови, и сваки од Ьих Ље посебна прича. “у су ћариЉа и ћарта, сестре Ћазареве. ќна ћариЉа, коЉа Ље клечала пред ногама √осподЬим и коЉа Ље, како каже £еванРелист, помазала миром ноге Мегове. ћарта, коЉоЉ Ље √оспод другом приликом рекао: „ћарта, ћарта о многоме се бринеш али Ље Љедно нама потребно, ћариЉа Ље боЪи дио изабрала“. ћарта служила, припремала ручак и бринула, па се наЪутила на своЉу сестру: „Ўто ЉоЉ не кажеш да ми припомогне?“  ако то обично бива када у дом доРе неки гост, онда сви коЉи су у том дому треба да пожуре, да се потруде да заЉедно угосте свога госта, и утолико више уколико Ље гост значаЉниЉи. ѕа се зато с правом ћарта наЪутила. ћеРутим, √оспод благосиЪа ћартин труд, али у исто вриЉеме каже: „ћариЉа Ље боЪи дио изабрала, она слуша риЉечи вЉечнога живота, она клечи пред ногама моЉим, она упиЉа у себе велику и свету таЉну, открива ЉоЉ се таЉна моЉе личности и таЉна вЉечнога и непролазнога живота. «ато немоЉ да се Ъутиш на Ьу. ƒобро Ље и ти што радиш али Ље ово што она чини Љош боЪе“.

ƒвиЉе дивне сестре коЉа показуЉу Ъубав Љедна према другоЉ, а и Љедна и друга показуЉу велику Ъубав према своме брату Ћазару. Ѕрат Ьихов Љединац, кога оне бескраЉно воле, оболио Ље и упокоЉио се и погребен Ље био, а √оспод коЉи Ље предосетио и чуо шта се догаРа, враЮа се поново у £удеЉу Ц и ако су веЮ приЉетили да Юе да √а ухвате, да √а убиЉу, ќн се враЮа назад. ѕа Юе реЮи апостол “ома Ѕлизанац: „’аЉдемо и ми с Ьим, да заЉедно са Ьим пострадамо“ (уп. £н. 11, 16) Ц веЮ су предосЉетили да се надвиЉа нешто страшно над Ьиховим ”читеЪем, над –авиЉем. ¬иди се колико “ома Ъуби √оспода, види се колико сестре воле √оспода, колико дубоко повЉереЬе имаЉу у Мега. ѕрва Ље ћарта, коЉа Ље била динамичниЉа, изашла пред Мега. » √оспод Ље сусреЮе а она ћу говори да Ље умро Ьен брат Ћазар. “ада ЉоЉ √оспод посвЉедочуЉе да Юе васкрснути Ьен брат Ћазар, а она каже: „«нам, √осподе, да Юе да васкрсне у дан ¬аскрсеЬа.“ ј √оспод ЉоЉ каже нешто што она у том тренутку не разумиЉе и не може да схвати, што Ље и природно, Љер како схватити Мегове риЉечи: „£а сам васкрсеЬе и живот, ко у мене вЉеруЉе неЮе умриЉети него Юе вЉечно жив бити“. » ћарта поручуЉе сестри ћариЉи: „≈во, дошао Ље √оспод“. »злази ћариЉа, народ иде за Ьом, она одлази да плаче на гробу свога брата Ц све Ље тако потресно, све Ље тако величанствено. (уп. £н. 11, 20-30)

—ваки од тих ликова коЉи се поЉавЪуЉу данас и коЉе нам открива —вето £еванРеЪе сваки Ље прича за себе, а изнад свега сам √оспод, коЉи на оваЉ дан васкрсеЬем Ћазаревим, као што и пЉевамо, посвЉедочуЉе и предуказуЉе опште васкрсеЬе мртвих; утврРуЉе своЉе ученике и ученице своЉе, ћарту и ћариЉу, тим васкрсеЬем, као што их Ље утврдио своЉим ѕреображеЬем Ц да Ље ќн не само човЉек него да Ље Ѕог коЉи има силу и моЮ божанску, да Ље он —ин ЅожиЉи, да Ље он —паситеЪ и »скупитеЪ.

ƒогаРа се нешто што се ниЉе догодило од настанка свиЉета и показуЉе се колико Ље √оспод Ъубио свога приЉатеЪа Ћазара. £ер кад Ље дошла ћариЉа, каже, потресе се √оспод када Ље угледа и тим риЉечима Ьеним о Ћазару, и не само што се потресе него и заплака. «анимЪиво Ље да нигдЉе у £еванРеЪу не налазимо да се √оспод смиЉао али налазимо на више мЉеста како Ље заплакао. «аплакао Ље √оспод и тиме показао своЉу велику Ъубав према Ћазару, и не само према Ћазару него према сваком Ъудском биЮу. » долази √оспод на гроб Ћазарев, а опет Юе ту динамична ћарта да каже: „√осподе, како сад са отворимо гроб, веЮ четири дана Ље у гробу, веЮ смрди, вруЮе Ље.“ Ѕез обзира на те Ьене риЉечи, √оспод говори да скину плочу камену. » данас у —ветоЉ «емЪи стоЉи то мЉесто гдЉе Ље био сахраЬен четвородневни Ћазар, и данас свЉедочи о том великом и страшном и величанственом догаРаЉу. Ћазар четвородневни Ље чуо риЉечи √осподЬе: „Ћазаре, изаРи напоЪе!“ ” том тренутку обликуЉе се поново Ьегово биЮе. ќнаЉ коЉи Ље своЉом риЉечу створио човЉека, коЉи га Ље обликовао од праха земаЪскога руком своЉом, коЉи га Ље задахнуо дахом живота, истога тога човЉека поново испуЬава своЉом силом, своЉим дахом живота. Ћазара Ље испунио дахом живота ќнаЉ коЉи га Ље од праха уобличио, и онаЉ прах и тиЉело Ьегово коЉе Ље почело да се распада Ље поново укриЉепио, оснажио, оздравио, задахнувши га дахом живота. » Ћазар излази, а каже √оспод: „—кините са Ьега мртвачке покрове.“ »злази Ћазар и ќн га предаЉе Ьеговим сестрама ћарти и ћариЉи.

ћожемо само замислити каква Ље то била радост, какав Ље то био потресни догаРаЉ, какав Ље то био нови сусрет Ћазара са √осподом и √оспода са Ћазаром, какво Ље то било укрепЪеЬе ученика коЉи су били око Мега.

Ћазар Ље послиЉе тога постао први епископ на  ипру.  о оде на  ипар наЮи Юе тамо мошти четвородневног Ћазара. ѕриЉе неку годину смо славили десет вЉекова градЬе тога храма, дивнога храма, коЉи доЪе има и крипту из древнохришЮанских времена. «а Ьега Ље везано Љедно дивно предаЬе коЉе сам чуо када сам ишао у име наше ÷ркве на обиЪежаваЬе десетвЉековЪа тога храма у коме су мошти Ћазареве.  аже се за Ћазара да се никада више ниЉе насмиЉао после свога васкрсеЬа. ј и како да се смиЉе кад Ље сагледао сав ужас смрти и прошао кроз смрт и кроз страдаЬе до распадаЬа, ниЉе Ьему било више до смиЉеха. ќстало Ље предаЬе да се само Љеданпут насмиЉао, Љедном приликом када Ље ишао са своЉим Раконом. ѕита га Ракон: „—вети оче, никад те нисам видио да се смиЉеш, одкуд сад?“ ј видЉели су неког лопова како краде Юуп, па Юе Ћазар Ракону: „¬идим прах како краде прах“. ƒругим риЉечима, насмиЉао се свим лоповима овога свиЉета коЉи мисле да Юе у злату и сребру, у новцу, у Юуповима и у другим таквим богатствима земаЪским наЮи себи среЮу.

ќваЉ догаРаЉ Ље дивно и велико свЉедочанство ЅожиЉе силе. ¬аскрсеЬе Ћазарево, коЉе Ље претходило уласаку √осподЬем у £ерусалим, када су веЮ приЉетили да Юе √а ухватити, да Юе √а убити, да Юе √а разапети, укрепЪеЬе Ље не само савременика ’ристових него и наше укрепЪеЬе. ”лази √оспод у £ерусалим после васкрсеЬа Ћазаревог, укриЉепивши своЉе ученике да се не боЉе. » онда имамо онаЉ дивни празник и догаРаЉ, када су дЉеца поЉала √осподу на ÷виЉети: „Ѕлагословен коЉи долази у име √осподЬе! ќсана на висини!“ ћи данас такоРе идемо с палмовим гранчицама, или са врбицом, коЉа Ље наЉсличниЉа палми, у знак сЉеЮаЬа на таЉ дивни, чудесни догаРаЉ уласка ’ристовог у £ерусалим.

≈во, дакле, два велика догаРаЉа, и хвала Ѕогу да сте и ви дошли из ∆упе јлександровачке баш на Ћазареву суботу овдЉе, да цЉеливате руку —ветог £ована  рститеЪа Ц ону руку коЉа Ље √оспода крстила у £ордану, и дЉелиЮ „аснога крста у овом златном Юивоту Ц онога крста на коме Ље √оспод разапет, да цЉеливате и руку нашег —ветог ѕетра ÷етиЬскога. £ер и мошти су свЉедочанство онога што се данас догодило Ц живо свЉедочанство да Ље Ѕог Ѕог живих, а не Ѕог мртвих. ƒа сила ЅожиЉа и Ъудско тиЉело коЉе се по природи распада чува као свЉедочанство да Ље √оспод васкрсао Ћазара и као свЉедочанство да Ље сам √оспод васкрсао из мртвих. ƒакле ево три свЉедока овдЉе пред нашим очима тог великог и страшног догаРаЉа: рука —ветог £ована  рститеЪа, дио „аснога крста √осодЬега и рука нашега —ветог ѕетра ÷етиЬског коЉа вас благосиЪа и благосиЪа ваш долазак из ∆упе јлександровачке овде у древну светиЬу да заЉедно Ѕога прославимо и да се и ми радуЉемо радошЮу ћариЉе и ћарте и радошЮу Ћазаревом и радошЮу ученика ’ристових, оних коЉи су били свЉедоци овог дивног и величанственог догаРаЉа, коЉи Ље свЉедочанство ’ристовог васкрсеЬа и коЉи Ље свЉедочанство општег васкрсеЬа мртвих, коЉе Ље припремио √оспод свима коЉи се раРаЉу на земЪи, а нарочито онима коЉи √а Ъубе.

√осподу нашем, васкрслом из мртвих и пострадалом ради нас и нашега спасеЬа и васкрслом Ћазара четвородневног, нека Ље слава и хвала у вЉекове вЉекова. јмин.

***

ЅесЉеда изговорена на —ветоЉ литургиЉи на Ћазареву суботу, 16. априла 2011. године у ÷етиЬском манастиру.

—ветигора

07 / 04 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0