Srpska

Ѕеседа пред плаштаницом

—танимо добро, хришЮани, станимо са страхом! —танимо са свештеним страхом у дому Ѕога нашег испред —паситеЪевог гроба као испред отворене кЬиге. ††

††††

≈во краЉа земаЪског труда —ина ЅожиЉег,  оЉи ниЉе учинио грех и  оЉи ни за шта ниЉе био крив. Кубав према Ъудима довела √а Ље с неба на земЪу, а Ъудска злоба √а Ље одвела на муке. јли он ниЉе само убиЉен, веЮ Ље прво осуРен, при чему Ље злочин заоденут у закон. » ниЉе Љедноставно погубЪен, веЮ Ље злоставЪан и мучен, Ъуди су ћу се ругали и били су злуради, као да посредством своЉих дела обЉавЪуЉу сродство с демонима.

—вему долази краЉ. ƒошао Ље краЉ и страдаЬима ѕраведника. ≈во, ќн лежи пред нама очигледно, као да смо у подножЉу √олготе, а у винограду поред нас Ље гроб у коЉи Юе бити положен.

Мегове ноге су замрле; ноге, коЉе су обишле —вету земЪу, коЉе су корачале по води као по чврстом тлу. Ќоге, коЉе су блуднице целивале и отирале своЉом пуштеном косом и тако добиЉале опроштаЉ грехова.

» Мегове рукс су замрле. –уке, коЉе Ље £осиф од детиЬства научио да држе тестеру и стругу. ѕре него што су се на Ьима поЉавиле ране од ексера, на Ьима су били жуЪеви какве столари обично имаЉу. ќве руке су преломиле и умножиле пет хлебова за пет хиЪада народа; ове руке су дотицале слепе очи, губава тела и руке умрлих. ќд додира ових руку отварале су се очи, спадала Ље губа и васкрсавали су мртви. —ад су на Ьима дубоке ране од ексера, искривио их Ље дрхтаЉ.

«атвориле су се очи коЉе су скроз виделе сву таЉну Ъудског срца; очи, чиЉи директан поглед избегава лукави грешник. » пре смрти ’ристове очи су биле затворене због хематома задобиЉених од удараца песницом, замагЪене од туге и крваве од рана коЉе им Ље задао трнов венац.

«атворена су и уста, коЉа су говорила толико тога новог и дивног. «аповести ових уста нису могли да се успротиве ни морски таласи, ни опака болест, нити демон коЉи Ље мучио човека. —мрт Ље такоРе слушала глас ових устиЉу. —ад их Ље, као да се свети, смрт затворила и везала ЮутаЬем.

£ош увек не плачете, хришЮани? ќдавно Ље време да и камено срце омекша, да и суве очи овлаже. ≈во зашто. јко свако од нас упита ќца Ќебеског: Ђ о Ље толико тешко згрешио да Ље била потребна тако велика и страшна жртва?ї - Ѕог Юе нам дошапнути на ухо: Ђ“и.ї

Ђ£а?! «ар сам тако тешко згрешио да Ље цена мог искупЪеЬа Ц —ин ЅожиЉи,  оЉи лежи преда мном у гробу, злоставЪан и измучен?ї ƒа. “ако Ље. ЂЅио си крив Ц £а сам твоЉу кривицу преузео на себе. Ѕио си дужник Ц £а сам платио твоЉ дуг. «бог кривице требало би да примиш муке Ц £а сам примио муке уместо тебе,ї - каже ’ристос искупЪеном човеку.

Ќа  рсту Ље немоЮан и у гробу не дише. јли иза гроба, тамо где се наставЪа живот, коЉи не види Ъудско око, ќн делуЉе. ќн побеРуЉе пакао. Ђќтворите капиЉе, кнезови демонски, и уЮи Юе ÷ар славе.ї  о Ље оваЉ ÷ар славе? √оспод, моЮан и снажан у борби, ќн Ље ÷ар славе! » док ганути стоЉимо покраЉ гроба, ’ристос Ц силан и непомирЪив Ц гази тоцила Љарости на местима на коЉима су се мучиле везане душе.

ќваЉ ¬елики петак се не може до краЉа упоредити с Љединим и страшним ѕетком, кад нико ниЉе знао да Юе ќн васкрснути. ƒанас Ље све прожето зрацима васкрсеЬа, коЉи чак и неверуЉуЮег човека штите од очаЉа и греЉу. ј тада Ље за све оне коЉи су √а волели живот изгубио сваки смисао. » ми никад неЮемо схватити ужас оног Љединог ѕетка, зато што Ље празан гроб √осподЬи од нас удаЪен само два непуна дана.

јли зашто славимо ове дане из године у годину? «ар то ниЉе због тога да бисмо заволели свим срцем, умом и душом ЌаЉслаРег »суса?  ако бисмо се сеЮали Мегове речи и дисали Меговим именом.  ако бисмо испунили Мегове заповести и с вером примали Мегове “аЉне. ќд Мегових пробиЉених руку и ногу, од Мегових затворених очиЉу и уста вратимо се нашим устима, очима и ногама. ѕомолимо се:

»сусе, даЉ ми ноге да доРем код “ебе,

»сусе, даЉ ми руке да “е загрлим.

ƒаЉ ми слух да чуЉем глас “воЉ. ƒаЉ ми очи да видим, ако не “воЉ Ћик, макар траг “воЉих ногу.

ƒаЉ ми целог —ебе. ќдузми од мене моЉе и даЉ ми “воЉе. ”зми од мене моЉе старо и даЉ ми “воЉе ново. ќбнови ме целог.

ƒаЉ ми ново срце, живо срце, коЉе “е воли, коЉе “е слуша, коЉе од “воЉих речи дрхти, коЉе се “обом храни.

Ќека се тако моли твоЉа душа и моЉа душа, брате и сестро, док стоЉеЮи по страни, као жене-мироносице, очима пуним суза, гледамо Ђгде √а полажуї.

—а руског ћарина “одиЮ

15 / 04 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0