Srpska

ѕреданье о светим превлачким мученицима

—едамдесетих година XIX века поЉавЪуЉе се збирка приповедака —тефана ћитрова Кубише (1822Ц1878) под насловом ,,ѕриповЉести црногорске и приморске“ (1876), по много чему значаЉна за историЉу наше кЬижевности и културе. Кубишине „ѕриповиЉести“ су своЉеврсна историЉска проза, раРена не на основу писаних извора веЮ на основу усменог предаЬа[1]. ” предговору своЉе прве збирке Кубиша износи своЉ кЬижевни програм у коме, измеРу осталог, каже: ,,ћоЉа намЉера Ље била да овом радЬом очувам неколико знаменитих догаРаЉа своЉе отаЯбине, а узгред да опишем начин живЪеЬа, мишЪеЬа, разговора, напокон врлина и порока своЉих земЪака, пак све то да предам потомству онако како сам чуо и упамтио од стариЉих Ъуди, Љер видим да се сваки дан те ствари преображуЉу и гину све што Ље напредниЉи дотицаЉ и поплавица туРинства.“ »сидора —екулиЮ, говореЮи о Кубиши као Љедном од четири-пет стубова ,,на коЉим се држимо културним способностима нашим“, кратко каже: ,,¬ук у —рбиЉи, Мегош у ÷рноЉ √ори, ƒаничиЮ у ¬оЉводини, Кубиша у ƒалмациЉи, ето нам савршени историЉски летопис и велика уметност“[2].

ќвом приликом бавили смо се Љедном приповетком другачиЉом и по садржаЉу и по облику од осталих из Кубишине збирке. –азлог Ље био поглавито у предмету приповетке, а главни предмет Ьен Ље предаЬе о страдаЬу превлачких монаха троваЬем вешто смишЪеним од стране млетачких власти и рушеЬу ѕревлачког манастира у давном XV веку.

ѕрви запис овог предаЬа налазимо код владике ¬асилиЉа ѕетровиЮа у ЬеговоЉ ,,»сториЉи о ÷рноЉ √ори“ (1754), од свега две реченице: ,,“амо Ље био славни манастир архистратига ћихаила, коЉи сагради —тефан ƒруги, цар српски, син —имеона ЌемаЬе. ” том манастиру Ъуди римскога закона из града  отора отровом смртоносним на вечери убише 72 монаха 1433. год“[3]. ѕосле Ьега сажето предаЬе бележе и други (—. ћилутиновиЮ, ¬ук  араЯиЮ, ћилаковиЮ, ћедаковиЮ).

—има ћилутиновиЮ у своЉоЉ ,,»сториЉи ÷рне √оре“ износи о томе важна запажаЬа, пишуЮи: ,,у време »вана ÷рноЉевиЮа которска властела, будуЮи да се због пада српског царства предадоше ћлечиЮима Ц отроваше посредством неког  оторанина, ƒрушка по имену, седамдесет и два калуРера с Ьиховим архиепископима у манастиру архистратига ћихаила, на дно —олиоцкога или √рбаЪскога поЪа, како би житеЪе источног вЉероисповЉедаЬа у приморским селима, лишене своЉих духовних пастира, лакше и брже могли обратити на западно вЉероисповЉедаЬе. (подвл. наше) » тако, таЉ манастир, коЉи изгради свети —тефан ѕрвовЉенчани, краЪ српски, остаде пуст и од Ьега се данас Љедва види коЉа зидина.“[4].

ћаЉчин завет

ЌаЉобимниЉом меРу „ѕриповЉестима“, приповетком „ѕроклети кам“, —. ћ. Кубиша се наЉвише приближио романескноЉ форми и нимало ниЉе случаЉно што Ље писац наЉвише простора у збирци дао управо овоЉ приповеци. «аснована на предаЬу о рушеЬу ѕревлачког манастира, ова приповест израсла Ље у читаву историЉу сложених прилика у Ѕоки краЉем XV века. »нтересантно Ље да само последЬа епизода у приповеци, од укупно пет, оживЪава древно предаЬе, док су остале епизоде врста шире експозициЉе за последЬи чин драме мрачног сижеа.[5]

” сижеу, маЉка которског трговца ћарина ƒрушка, оставила Ље сину завештаЬе да манастиру —в. архангела ћихаила на ѕревлаци поклони два звона за покоЉ Ьене душе. Ќакон вишегодишЬег одлагаЬа да испуни маЉчину предсмртну жеЪу, на шта су га опомиЬали превлачки монаси, лаком и будуЮи потрошио новац, ƒрушко Ље почео да оптужуЉе монахе да су опоруку Ьегове маЉке они сами писали када она ниЉе била у свесном стаЬу. —лучаЉ Ље предат которском суду коЉи донесе пресуду у корист манастира и наложи ƒрушку да звона преда манастиру. ќву ситуациЉу искористио Ље млетачки провидур у  отору и вешто склонио ƒрушка да испуни паклени млетачки план. Ќаиме, обеЮавши ƒрушку звона, провидур Ље захтевао да се измири са монасима, што Ље ƒрушко и учиниo. Ќакон што Ље ƒрушку игуман манастира, архимандрит –увим опростио сагрешеЬе о светиЬу, провидур задаЉе ƒрушку Љош Љедан ,,задатак“. ќбЉашЬаваЉуЮи му жеЪу млетачке господе да се ,,заузму“ за Ѕоку противу “урака а у чему им ,,сметаЉу“ превлачки монаси, провидур, нудеЮи ƒршку племство и велики део превлачке имовине, наговори га да заузврат отруЉе монахе на сам празник —в. архистратига ћихаила. ” току свечаног славског ручка, на коме Ље служена рибЪа чорба у коЉу Ље усут отров, када су монаси почели да умиру за трпезом, ƒрушко Ље по плану истрчао у порту вичуЮи да се манастиром проширила куга! “о Ље био изговор за млетачке воЉнике да са галиЉа топовском паЪбом уруше манастир. “ом приликом страдао Ље и народ коЉи Ље у великом броЉу дошао на манастирску славу. ЅудуЮи да Ље провидур наЉвероватниЉе изиграо ƒрушка не давши му противотров, ƒрушко Ље приликом бежаЬа испустио душу на месту коЉе се од тада зове ,,ѕроклети кам“. Ќа послетку, ƒрушкова жена добиЉе четвртину манастирског имаЬа и приличну суму новца да би о свему Юутала.

††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††

ѕроклети кам

ЌепостоЉаЬе писаних извора о начину разараЬа ѕревлачког манастира и уклаЬаЬа братства не зачуРуЉе, будуЮи да Ље оно брижЪиво планирано, као што се наслуЮуЉе управо на основу приповетке ,,ѕроклети кам“. Ќо, нешто друго, ипак, помало зачуРуЉе. Ќаиме, у ЉедноЉ општеприхваЮеноЉ студиЉи о кЬижевном делу —. ћ. Кубише[6], има поглавЪе у коЉем се писац студиЉе бави историЉским основама ,,ѕроклетог кама“. ” Ьему Ѕ. ѕеЉовиЮ изненаРуЉуЮе некритички доноси извесне закЪучке а на основу Љедне Љеднострано писане ,,хисториЉске расправе“ о ѕревлаци[7], у коЉоЉ се ,,доказуЉе“ да Ље предаЬе о троваЬу превлачких монаха ,,обична измишЪотина“. ќва расправа, иронично интонирана, препуна Ље своЉеврсних извода из архивске граРе из ¬атикана[8] и неозбиЪних закЪучака[9].

Ќа основу ове ,,расправе“ ѕеЉовиЮ закЪучуЉе: ,,ѕослиЉе рушеЬа ѕревлака и манастир су постали своЉина породице ƒрушко, коЉу историЉа (?) не терети ни за какво учешЮе у троваЬу калуРера и рушеЬу манастира и то непосредно убаштиЬеЬе дало Ље повода народу да снуЉе легенду (?)“ (подвл. наше)[10].

јко се опоменемо само како и коЉи Ље то народ вековима чувао предаЬе о страдаЬу ѕревлачког манастира[11] онда Ље Љасно да нема потребе за посебним увидом у историЉске основе приповетке за поимаЬе Ьеног значеЬа Љер се посебно значеЬе ,,ѕроклетог кама“ открива, у овом случаЉу, Љедном адекватниЉом методом од историЉске.

ќвде се можемо осврнути на Љош Љедну посебност везану за ,,ѕроклети кам“. “ако, само у случаЉу ове приповетке, писац Ље (у фусноти) забележио од кога Љу Ље чуо: од старог калуРера ћоЉсеЉа ¬укшиЮа √рбЪанина. Ќаравно, у литерарном смислу Кубиша Ље у овоЉ приповеци увео друго лице коЉе приповеда повест, али чиЬеница да Ље Кубиша навео имe и презиме старог монаха од кога Ље чуо старо предаЬе[12] такоРе нам говори да Ље предаЬе о ѕревлачким ћученицима потекло са Љедног другог извора, са извора свете православне вере.

ќбретеЬе светих моштиЉу

Ќа Љедном месту веЮ смо говорили о томе како се кЬижевно дело изникло из —ветог ѕравославног ѕредаЬа коЉе садржи, не може разумети независно од Ьега[13]. —а тим у вези стоЉи и наша теза да приповетка ,,ѕроклети кам“ на Љединствен, кЬижевно уметнички начин, кроз своЉу главну тему о троваЬу превлачких монаха, чува ѕредаЬе о страдаЬу ѕревлачких ћученика коЉе ниЉе потекло само из народне усмене традициЉе.

ѕоводом проЉаве Ьихових светих мироточивих моштиЉу краЉем XX века, обЉавЪен Ље званични документ ћитрополиЉе црногорско-приморске чиЉи део наводимо: ,,Ѕлагословом троЉице архиЉереЉа, ћитрополита дабробосанског г. ЌиколаЉа и некадашЬег ≈пископа захумско-херцеговачког г. јтанасиЉа, као и будимЪанског г. £оаникиЉа..., установисмо на оваЉ дан празник проЉаве моштиЉу свештеномученика и мученика ѕревлачких: ћихаила, ћаксима, –увима, ¬асилиЉа и ƒимитриЉа и осталих са Ьима пострадалих троваЬем средином XV виЉека (око 1452. год) да се овог дана увиЉек славе“.[14]

ƒакле, након читавих пет векова —рпска ѕравославна ÷рква и званично се огласила о ономе што се вери открило одмах. ЌаЉпре, открило се кроз светиЬу места на коме су мученици страдали, Љер Ље ћихоЪска ѕревлака, чуваЉуЮи рушевине манастира, чувала и ону ризницу коЉу Ље немогуЮе опЪачкати и уништити а то Ље благодат мученика коЉи су на том месту страдали.[15]

»стовремено, кроз —вету ѕравославну ÷ркву, у «аЉедници —ветих Љавили су се и ЉавЪаЉу се ћученици ѕревлачки блистаЉуЮи на Ќебу ÷ркве као они коЉи су страдали за —вету ѕравославну веру призиваЉуЮи нас вековима у наручЉе ’ристово и неуморно нам сведочеЮи живот ЅудуЮега ¬ека, чиЉи предукус Љедино —вета ѕравославна ÷рква благодаЮу —ветога ƒуха кроз √оспода ’риста ¬аскрслога стално опитуЉе. “о су ћученици ѕревлачки своЉим животом сведочили, за ту истину су страдали, и Ьу нам сведоче из ¬ечности.

» не само то: ,,ќни виде све оне коЉи их свим срцем призиваЉу, тЉ. оне чиЉе су умне очи директно усмерене према Ьима и за то време их ништа не може замаглити или изазвати сумЬу и маловерЉе код Ьих. ћогло би се реЮи да се очи срца онога ко се моли у тим тренуцима на неки начин сливаЉу са очима оних коЉе своЉом молитвом призиваЉу. “у Ље у питаЬу вид коЉи Ље таЉна велика“.[16]

“у таЉну знали су они коЉи су чували ѕредаЬе о ћученицима ѕревлачким верно и са болом у срцу због тога што Ље истина о страдаЬу —ветих ѕревлачких ћученика држана у неправди и што ЉоЉ ниЉе давано да се откриЉе... до у своЉе (ово наше) време.

 рвЪу тог бола писао Ље —. ћ. Кубиша ,,ѕроклети кам“, увиЉаЉуЮи га у разне мелеме да, како на Љедном месту каже, ,,малко умине главну повиЉест“. » то Ље, веруЉемо, по ѕромислу, али о томе други пут. ј до тада: —вети ћученици ѕревлачки, молите Ѕога за нас!


[1] £ован ƒеретиЮ, ,,»сториЉа српске кЬижевности“, Ѕеоград, 1983, 309.

[2] »сидора —екулиЮ, ,,—тЉепан ћитров Кубиша-предговор“, у —. ћ. Кубиша „ѕриповЉести“, Ѕеоград, 1968, 12.

[3] ћитрополит ¬асилиЉе ѕетровиЮ, ,,»стoриЉа о ÷рноЉ √ори“, ÷етиЬеЦ“итоград, 1985, 41.

[4] ѕреузето из: Ќевен ѕлеЮевиЮ, ,,—вети ѕревлачки ћученици Ц таЉна проЉавЪена мироточеЬем“, ћанастир —ветог арханРела ћихаила на ѕревлаци, 2007, 89.

[5] »наче, из Кубишине биографиЉе Ље познато да Ље Ьегово кЬижевно дело настало у последЬоЉ децениЉи пишчевог живота у време Ьегове богате политичке активности. ќчигледно, Кубиша Ље првобитну концепциЉу приповетке разбио тако што Ље у причу укЪучио читав низ других интересоваЬа и историЉски оквир приповетке обоЉио изразито социЉалном боЉом, датом наЉвише у сукобу измеРу властеле и обичног народа.

[6] Ѕожидар ѕеЉовиЮ, ,, Ьижевно дЉело —тефана ћитрова Кубише“, —араЉево, 1977.

[7] »во —тиЉепчевиЮ, ,, ѕревлака Ц хисториЉска расправа“, «агреб, “исак надбискупске тискаре, 1930.

[8] ќвде Ље потпуно умесна примедба £. ѕламенца из Љедног Ьеговог чланка у коЉему каже: ,,ƒа ли су наши историчари провЉерили ƒон »вове изводе из ватиканских архива? —умЬам. ЌиЉесу провЉеравали ни Ьегове тврдЬе такоРе поткриЉепЪене фуснотама, да Ље црква —ветог Ћуке у  отору римокатоличка па се послиЉе, када Ље то учиЬено, испоставило да ниЉе него да припада ѕравославноЉ ÷ркви.“ (£ован ѕламенац, ,,ћученичка смрт 70 монаха“ у ,,ѕревлака —ветог архангела ћихаила Ц хумак српске духовности“, “иват, 1997, 11).

[9] Ќа пример: ,,ƒопустит Юе читалац да из комбинациЉа треба искЪучити јнтуна, Љер Ље немогуЮе да би се он као свеЮеник огриЉешио тако богомрским дЉелом“ Ц ». —тиЉепчевиЮ, н.д, 58. ѕитамо се: да ли Ље ово доказ?

[10] Ѕ. ѕеЉовиЮ, н. д, 79.

[11] ћанастир Ље имао велику метохиЉу у коЉоЉ Ље живео православни народ органски везан за своЉу светиЬу због чега Ље носио име : ћихоЪски збор. ќ томе у: ¬аско  остиЮ, ,,ћихоЪски збор“, »ловичке свеске, бр. 7, ћанастир —ветог архангела ћихаила на ѕревлаци, 2011.

[12] £асно Ље да на основу Кубишиног кЬижевног програма писац ниЉе имао потребу за литерарном фикциЉом ове врсте.

[13] ” том случаЉу се посебна пажЬа поклаЬа религиозним темама и мотивима у делу (теолошки метод). ќ томе у: —лаРана  адиЮ, ,,—латке ¬илинске приче Ц приповетке Ћазе ЋазаревиЮа у светлу ѕравославног ѕредаЬа“, Ѕеоград, 2012, 12.

[14] Ќа празник спаЪиваЬа моштиЉу —в. —аве, 27. априла/10. маЉа 2001.

[15] «а ћихоЪску ѕревлаку Ље познато да се на простору острва одувек осеЮа неописиво приЉатан мирис. ,,»звориште тог приЉатног благоухаЬа ниЉе било у цвеЮу и маслинама, веЮ Ље попут непрегледних валова истицало из земЪе, из моштиЉу невино пострадалих ѕревлачких мученика. ќвакав миомирис и данас Ље присутан на читавом острву и даЉе утисак посебности места, осеЮаЉ светиЬе и неописиву блискост раЉа.“ Ц Ќ. ѕлеЮевиЮ, н.д, 67.

[16] —вети £ован  ронштатски, ,,” свету молитве“, манастир —ветог архангела ћихаила, ѕревлака, 2011, 51-52.

—ветигора

17 / 04 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0